Muslimanski polemičar postaje mušrik

Prema Kuranu, jedini prestup koji Alah nikada nikome neće oprostiti, nakon što je upoznao poruku islama, jeste širk, to jest zločin pripisivanja stvorenju jedinstvenih osobina, imena, funkcija i/ili obožavanja koji pripadaju jedino Alahu:

On je Taj koji vam je zemlju učinio ležajem, a nebo kupolom. On spušta vodu s neba i njome donosi plodove za vaše izdržavanje. „Zato ne pripisujte Allahu druga božanstva, a znate to.“ S. 2:22 Aiša Bjuli

„Allah, zaista, neće da oprosti da se Njemu išta u obožavanju pridružuje“, a oprašta ono što je mimo toga kome hoće; „onaj ko Allahu išta u obožavanju pridružuje - zaista je daleko zalutao“. S. 4:116 Šakir – up. st. 48; 6:84-88; 39:65

Zabeleženo je i da je Muhamed upozoravao svoje sledbenike da ga ne preterano hvale onako kako su hrišćani navodno preterano hvalili Gospoda Isusa:

Preneo Omer: Čuo sam Poslanika kako govori: „Ne preterujte u hvaljenju mene kao što su hrišćani preterali u hvaljenju sina Marijinog, jer ja sam samo Rob. Zato me zovite Alahovim Robom i Njegovim Poslanikom.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 654)

Međutim, čini se da su takva upozorenja pala na gluve uši, budući da se može naći mnoštvo muslimana koji svoju ljubav i odanost prema Muhamedu dovode do takve krajnosti da usled toga zapravo završe u širku.

Jedan takav musliman jeste islamski polemičar i daija Ali Ataie. U knjizi koju je napisao pod naslovom U odbranu islama: Suočavanje hrišćana sa njihovim sopstvenim Pismima, Ataie pokušava da dokaže da je Muhamed lik koga je prorok Danilo video i o kome je govorio u sedmom poglavlju svoje nadahnute knjige:

„…Letimičan pogled na Danilo 7:13 ostavlja malo sumnje da osoba koju je Danilo video u viziji nije bio niko drugi do Muhamed al-Mustafa, koji dolazi na oblacima ka Solomonovom hramu, a zatim se uzdiže ka ’Starcu danima’ gde je bio priveden i ’pokazani su mu najveći znaci njegovog Gospoda’ (Kuran 53:18; Malahija 3:1; Agej 2:7)…“ Str. 217

„… Izuzetno je zanimljivo primetiti da je zajednica koja je napisala te drevne spise takođe verovala u ideju ’dvostrukog Mesije’. Eseni, kako su ih zvali, pisali su o Svešteničkom Mesiji, koga možemo nazvati Isusom (ben-Adam), a takođe i o Kraljevskom Mesiji, koji je Muhamed (Barnaša)…“ Str. 218

„… Evo nekoliko primera u kojima se Isus poziva na apokaliptičkog Barnašu iz Danila 7 (Muhameda)…“ Str. 219

Evo odlomka na koji se Ataie poziva:

„Video sam u noćnim viđenjima, i gle, „sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji“. Došao je do Starca danima i bio je priveden pred Njega. Dana Mu je vlast, i slava, i carstvo, „svi narodi i plemena i jezici da Mu služe“. Njegova vlast „vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći“, i carstvo Njegovo ono „carstvo Njegovo neće se razrušiti“.“ Danilo 7:13-14

U ovoj proročkoj viziji, Sin Čovečji je viđen kako jaše na oblacima kao što to čini JEDINO Bog,

„koji na vodama gore postavlja gornje grede svojih odaja, „oblake načinio si da su ti kola“, koji hodi na krilima vetra,“ Psalam 104:3 – up. 68:4, 33-34

„Gospod je spor na gnev i velik u sili, i Gospod nikako neće opravdati krivoga. U olujnim vetrovima i buri je put Njegov, „oblaci su prah od nogu njegovijeh“.“ Naum 1:3 – Izlazak 13:21-22; 14:19-20, 24-26; 33:7-11; 40:34-38; Brojevi 10:34; Ponovljeni zakoni 33:26

Činjenica sa kojom se čak i Kuran slaže:

Zar oni čekaju išta drugo nego „da im Allah dođe u tminama oblaka, i anđeli“ Tada bi slučaj već bio presuđen. Svi slučajevi vraćaju se Alahu (na sud). S. 2:210 Pikthal

Danilov Sin Čovečji takođe vlada zauvek kao što to čini Bog,

„Donosim odluku da u svakoj oblasti mog carstva ljudi treba da se boje i drhte pred Bogom Danilovim. Jer On je živi Bog, koji traje doveka; „Tada Darije car napisa svima narodima, plemenima i jezicima, koji življahu po zemlji: Mir da vam se umnoži;“ „Tada Darije car napisa svima narodima, plemenima i jezicima, koji življahu po zemlji: Mir da vam se umnoži;“.“ Danilo 6:26

„Tvoje carstvo je carstvo večno, i vlast Tvoja traje kroz sva pokolenja.“ Psalam 145:13

I njemu služe/obožavaju ga svi narodi na isti onaj način na koji bi trebalo služiti/obožavati JEDINO Boga:

„Tada zapovedi car, i dovedoše Danila i baciše ga u lavovsku jamu. Tada car progovori i reče Danilu: ’„Tada oni ljudi rekoše caru: Znaj, care, da je zakon kod Miđana i Persijanaca da se nijedna naredba i odluka, koju car odluči, ne može mijenjati.“.’“ Danilo 6:16 – up. st. 20; 3:12, 14, 17-18, 28

„Tada će carstvo i vlast, i veličina svih carstava pod celim nebom, biti data narodu svetaca „Svetima Višnjega“, čije je carstvo carstvo večno, „sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“.“ Danilo 7:27

Ovo objašnjava zašto Novi zavet poistovećuje Gospoda Isusa sa tim Božanskim Sinom Čovečjim, Onim koji poseduje apsolutnu suverenost nad celim stvorenjem i koga svako stvorenje mora obožavati na potpuno isti način na koji se obožava Svemogući Bog:

„Jer „Sin Čovječiji“ će doći sa svojim anđelima u slavi „Oca svojega“, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim.“ Matej 16:27 – up. 25:31-46

„Tada Isus pristupi i progovori im govoreći: ’„Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.“.’“ Matej 28:18

„… Prvosveštenik ga opet upita: ’Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?’ Isus reče: ’Ja sam. I videćete „Sina Čovječijega“ kako sedi s desne strane Sile „i dolazi na oblacima nebeskim“.’“ Marko 14:61b-62

„A on, pun Svetoga Duha, pogleda u nebo i vide slavu Božju, „Isusa gdje stoji s desne strane Bogu“, i reče: ’Gle! Vidim nebesa otvorena „Sina Čovječijega gdje stoji s desne strane Bogu“.’“ Dela apostolska 7:55-56

„A kada uze knjigu, „četiri živa bića i dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom“, svaki od njih imaše harfu i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih. I pevahu novu pesmu govoreći: ’Dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš pečate njene; jer si bio zaklan i iskupio si nas Bogu krvlju svojom iz svakoga plemena i jezika i naroda i puka, i učinio si nas carevima i sveštenicima Bogu našem; i carovaćemo na zemlji.’ Zatim pogledah, i čuh oko prestola i živih bića i starešina „čuh glas mnogih anđela“, kojih beše deset hiljada puta deset hiljada, i hiljade hiljada, koji govorahu glasom velikim: ’Dostojan je Jagnje koje je zaklano da primi silu i bogatstvo i mudrost i snagu i čast i slavu i blagoslov!’ „čuh gdje svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom i što je na moru, i sve što je u njima, govori“: ’„Onome što sjedi na prijestolu, i Jagnjetu“ „blagoslov i čast i slava i moć u vijekove vijekova!“’ Četiri živa bića rekoše: ’Amin.’ I dvadeset i četiri starešine padoše ničice i pokloniše se Onome koji živi u vekove vekova.“ Otkrivenje 5:8-14

„Pogledah. I gle, beo oblak, „na oblaku sjeđaše Neko sličan Sinu čovječijemu, koji je imao na glavi svojoj vijenac zlatan“, a u ruci njegovoj oštar srp. Tada drugi anđeo izađe iz hrama, vičući glasom velikim „Onome što sjedi na oblaku“: ’Zamahni srpom svojim i žanji. Došlo je vreme da žanješ, jer je žetva zemaljska sazrela.’ I tako „Onaj što sjeđaše na oblaku“ baci srp svoj na zemlju, i zemlja bi požnjevena.“ Otkrivenje 14:14-16

Nadahnuta hrišćanska grčka Pisma sasvim su jasna da je Hristos Bogočovek, tj. Isus je večna Reč i božanski Sin Božji koji je postao ljudsko biće radi našeg iskupljenja, i koji sada vlada kao Car nad carevima i Gospod nad gospodarima (Matej 1:18-20; Luka 1:26-35; Jovan 1:1-5, 9-18; Efescima 1:19-23; 5:5; Kološanima 1:13-20; Kološanima 2:9-10; Jevrejima 1:1-14; Otkrivenje 1:5-6; 17:14; 19:16). Stoga ima smisla da bi Hristos i njegovi sledbenici njega poistovetili sa tim Božanskim likom o kome je prorok govorio.

Međutim, ovo se NE MOŽE reći za Muhameda, budući da Kuran izričito zabranjuje muslimanima da služe i obožavaju bilo koga osim Alaha, čak i ako je reč o nekome od njegovih proroka:

„Samo Tebe obožavamo“; samo od tebe pomoć tražimo. S. 1:5 Kuran: Reformistički prevod (QRT)

Ne priliči smrtniku da mu Alah da Knjigu i mudrost i proroštvo, a on da zatim kaže ljudima: Budite „Mene obožavajte“ umesto Alahovi; nego bi (rekao): „Budite učeni i pobožni“ zbog toga što učite Knjigu i što je (sami) čitate. „On vam ne naređuje da anđele i verovesnike smatrate božanstvima“; šta! zar bi vam naredio nevernstvo nakon što ste postali muslimani? S. 3:79-80 Šakir

Niti Kuran dopušta bilo kom stvorenju, ma koliko uzvišeno bilo, da učestvuje u večnoj Alahovoj vladavini nad celim stvorenjem:

I reci: Sva hvala pripada Alahu, koji nije uzeo sina „Koji u vlasti nema sličnog“, i koji nema pomagača da Ga spase od poniženja; i veličaj Njegovu veličinu (slaveći Ga). S. 17:111 Šakir

On, „Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji“, i koji nije sebi uzeo sina, „Koji u vlasti nema ortaka“, i koji je stvorio sve, a zatim tome odredio meru. S. 25:2 Šakir

I obratite pažnju na to šta sledeći muslimanski učenjak kaže o ovom pitanju:

I (Autorova) izjava „jeste Govor našeg Malika (tj. Kralja)“: Malik (tj. Kralj) jeste Malik (tj. Vlasnik). A Alah, Silni i Veličanstveni, jeste (zaista) vlasnik. Jer On je rekao…

„Blagosloven neka je Onaj u čijoj je Ruci carstvo; i On je kadar sve učiniti.“ [Al-Mulk: 1]…

„Reci (o Muhamede): ’O Alahu! Vlasniče carstva, Ti daješ carstvo kome hoćeš, i Ti oduzimaš carstvo od koga hoćeš, i Ti uzdižeš čašću koga hoćeš, i Ti ponižavaš koga hoćeš. U Tvojoj je Ruci dobro. Zaista, Ti si kadar sve učiniti.’“ [ali Imran: 26]

Alah, Uzvišeni, jeste Vlasnik Carstva. Što se tiče kraljeva od Adamove dece, njihova su carstva takva da su izložena: Alah daje (vlasništvo) kome hoće među njima, i On ga oduzima od njih i daje drugome. (Njihova carstva) su takva da neprestano kruže. Što se tiče večnog carstva koje nikada neće prestati, ONO JE ALAHOVO VLASNIŠTVO (nad svime). A kada Čas nastupi, Alah, Uzvišeni, reći će:

„Čije je carstvo danas?“ [Gafir: 16]

Niko neće odgovoriti i niko neće progovoriti. Da neko ima legitimno pravo, rekao bi: „Carstvo je moje.“ Alah tada sam sebi odgovara (govoreći)…

„Alahovo je, Jednoga, Silnoga!“ [Gafir: 16]

I nema nikoga ko se tome protivi, jer Carstvo pripada Alahu, Uzvišenom. On samo daruje kome hoće nešto od svog carstva NA OGRANIČENO VREME, a onda ta osoba ili umre ili joj se to oduzme silom. (Objašnjenje Al-Haijje: Poeme napisane o veroučenju ehli-sunneta vel-džemata, autor Ebu Bekr bin Ebu Davud As-Sidžistani [um. 316. h.], objasnio dr Salih bin Fevzan Al-Fevzan [Riwayah Publishing, 2013], fn. 9, str. 54-56; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem je naše)

Stoga, jedini način na koji Ataie može tvrditi da je Muhamed Sin Čovečji koga je Danilo video jeste ako je spreman da prizna da je njegov prorok Bog javljen u ljudskom telu. Međutim, Ataie odlično zna da ne može prihvatiti taj stav, jer njegovi sopstveni islamski izvori sasvim izričito tvrde da Muhamed nije bio ništa više od nesavršenog, pogrešivog ljudskog bića:

Muhamed je samo poslanik, poslanici (poput njega) prolazili su i pre njega. Zar ćete se, kada on umre ili bude ubijen, okrenuti na svoje pete? Onaj ko se okrene na svoje pete ne šteti nimalo Alahu, a Alah će nagraditi zahvalne. S. 3:144 Pikthal

„Neka ti Allah oprosti“. Zašto si im dao dozvolu (da ostanu iza, trebalo je da ustraješ u svojoj naredbi njima da krenu u džihad), sve dok ti nisu postali jasno vidljivi oni koji su govorili istinu, i dok nisi saznao ko su lažljivci? S. 9:43 Hilali-Kan

Zaista, oni umalo te nisu odvratili od onoga što smo ti Mi objavili (Kuran), da bi izmislio nešto drugo mimo toga protiv Nas, i tada bi te oni sigurno uzeli za prijatelja! A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi se malo priklonio njima. „i tada bismo ti, zaista, dali da iskusiš dvostruku patnju u životu i dvostruku patnju posle smrti; tada ne bi nikoga našao da te od Nas spasi“. S. 17:73-75 Hilali-Kan

Ili da imaš kuću od ukrasnih materijala (poput srebra i čistog zlata i sl.), ili da se uzdigneš na nebo, pa čak ni tada nećemo poverovati u tvoje uzdizanje dok nam ne doneseš Knjigu koju bismo čitali.“ Reci (o Muhamede): „Slavljen (i Uzvišen) neka je moj Gospod (Alah) iznad svega onoga zla koje oni (politeisti) Njemu pripisuju! „Zar ja nisam samo čovek, poslanik?!““ S. 17:93 Hilali-Kan

„Ti ćeš, sigurno, da umreš“ i zaista, oni (takođe) će umreti. S. 39:30 Hilali-Kan

Reci (im, o Muhamede): „Ja sam samo čovek kao i vi“. Objavljuje mi se da je vaš Bog jedan Bog, zato krenite pravim putem ka Njemu i tražite oproštaj od Njega. A teško idolopoklonicima, S. 41:6 Pikthal

Zato znaj (o Muhamede) da nema Boga osim Alaha, „Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice“. Alah zna (i) vaše mesto komešanja i vaše mesto počinka. S. 47:19 Pikthal

A da je poslanik u Naše ime izmislio bilo kakve izreke, Mi bismo ga sigurno zgrabili za njegovu desnu ruku, „a onda mu žilu kucavicu presekli, i niko između vas ne bi mogao od toga da ga odbrani“. S. 69:44-47 A. Jusuf Ali

Kao takav, Ataie je kriv ne samo za preterano hvaljenje svog proroka, nego je i osuđen zbog činjenja greha širka. Ataie je praktično postao mušrik jer je, poistovećujući svog proroka sa Božanskim Sinom Čovečjim o kome je Danilo pisao, u suštini pretvorio Muhameda u bogočoveka i pripisao mu upravo onu suverenost i obožavanje za koje Kuran kaže da pripadaju jedino Alahu!

Prepustićemo Ataieu da se nosi sa dilemom koju je sam sebi stvorio, kao posledicom svog očajničkog pokušaja da hrišćanima pokaže kako je Sveta Biblija prorekla dolazak Muhameda.