Muslimanka ima neka pitanja, 4. deo

U ovom delu našeg odgovora pokazaćemo iz Kurana kako je Alah kriv za činjenje širka time što je uzeo sebi ortake u svom jedinstvenom, isključivom obožavanju.

Adam je obožavan po Alahovoj naredbi

Prema Kuranu, Alah je zapravo naredio svim svojim anđelima da se poklone u obožavanju Adamu, priznajući činjenicu da ga je muslimanski bog stvorio svojim rukama i udahnuo u njega svoj duh:

I kada rekosmo anđelima: „Padnite i obožavajte Adama (osjudoo li-adama)," svi se pokloniše u obožavanju (fasajadoo), osim Iblisa, koji je odbio: S. 20:116 Rodvel

Kada tvoj Gospodar reče anđelima: zaista, ja ću stvoriti čoveka od gline: Kada ga oblikujem i udahnem u njega svoj duh, vi padnite i poklonite mu se u obožavanju (sajideena). I svi anđeli mu se pokloniše u obožavanju (fasajada), svi odreda; osim Iblisa, [koji] beše naduven od gordosti i postade nevernik. [Bog] mu reče: O Iblise, šta te sprečava da se pokloniš u obožavanju (tasjuda) onome što sam stvorio svojim rukama? Jesi li se uzoholio od isprazne gordosti? Ili si [zaista] jedan od uzvišenih po zasluzi? S. 38:71-75 Sejl – up. K. 2:34; 7:11-12; 17:61; 18:50

Ovde vidimo da Adam prima potpuno isto obožavanje koje bi, prema Kuranu, trebalo da prima islamsko božanstvo:

A kada im se kaže: "Padnite ničice pred Svemilosnim (Alahom) (osjudoo lilrahmani)!" oni kažu: "A ko je Svemilosni? Zar da padnemo ničice (anasjudu) pred onim kome nam ti (o Muhamede) naređuješ?" I to im samo povećava odbojnost. S. 25:60 Hilali-Kan

Nakon čega mađioničari padoše ničice, obožavajući (sajideena), [i] rekoše: verujemo u Gospodara svih stvorenja, Gospodara Mojsija i Arona. S. 26:46-48 Sejl – up. 7:120-122

Među znacima [njegove moći] jesu noć i dan, i sunce i mesec. Ne obožavajte (la tasjudoo) sunce, ni mesec, već obožavajte (wa'osjudoo) Boga, koji ih je stvorio; ako njemu služite. S. 41:37 Sejl

Dovoljno je reći da muslimani nisu bili nesvesni problema koji ovi tekstovi postavljaju za Kuransko opetovano insistiranje da je Alah jedino biće dostojno takvog obožavanja. Kao što sledeći hrišćanski autor objašnjava:

„Ova priča, kao celina, sadrži težak problem. Zašto je Bog naredio svim svojim anđelima da padnu ničice pred bićem koje je po prirodi niže od njih? Način padanja ničice rezervisan je za obožavanje Boga. Stoga nije bilo prikladno koristiti ga za iskazivanje poštovanja stvorenjima, uključujući Adama. Uviđajući problem sadržan u upotrebi termina ‘sedžda' (padanje ničice) u odlomku o kome je reč, Dželal el-Din je izneo sledeće zapažanje:

Izvorna reč znači, u pravom smislu, pasti ničice tako da čelo dodirne zemlju, što je najponizniji stav obožavanja i strogo pripada jedino Bogu; ali se ponekad koristi da izrazi građansko poštovanje ili počast koja se može ukazati stvorenjima. (V. T. Veri, A Comprehensive Commentary on the Quran, Vol. I, str. 301)

„Uprkos apologiji Dželal el-Dina, strogo govoreći, ‘sedžda' (padanje ničice) pripada jedino Bogu. Zato komentator nije iz Kurana adekvatno potkrepio izuzetak koji je napravio od tog pravila. ‘Vehabije', koji sebe smatraju strogim muslimanima i istinskim monoteistima, zabranjuju obožavanje bilo kog stvorenja. Prema njima, jedino Bog zaslužuje da bude obožavan. Oni ne bi dozvolili ‘sedždu' građanskoj vlasti – onu vrstu padanja ničice koja je namenjena molitvama Bogu…. Štaviše, tačno je da, strogo govoreći, padanje ničice pred bilo kojim bićem osim Boga jeste praksa protivna monoteizmu i duhu Kurana, kao što bi vehabije rekle." (Abdija Akbar Abdul-Hak, Sharing Your Faith with a Muslim [Bethany House Publishers, Mineapolis, MN 1980], str. 78; podebljani naglasak naš)

Dakle, ako je padanje ničice religijski čin rezervisan isključivo za obožavanje Alaha, onda je to moralo biti tako oduvek, od samog početka.

Međutim, ako muslimani tvrde da je to na početku bilo dozvoljeno, onda moraju objasniti zašto je Alah to kasnije zabranio kada je prvobitno dopustio svojim stvorenjima da ukazuju takvo poštovanje drugima pored njega? Zašto je Alah odlučio da ograniči takve činove tek u nekom kasnijem trenutku, konkretno u Muhamedovo vreme?

Da li muslimani zaista žele da poverujemo da nešto što je u kasnijem vremenskom trenutku klasifikovano kao čin širka ranije nije smatrano širkom? Šta se promenilo – definicija širka ili priroda obožavanja? Možda oboje?

Uostalom, ako je klanjanje nekome pored Alaha bilo dopušteno na početku, onda muslimani ne mogu reći da je to radnja koja se sme ukazivati samo njihovom bogu, jer bi, ako bi tako bilo, takav religijski čin oduvek bio ograničen na Boga, od samog početka.

Na kraju krajeva, nema smisla reći da je padanje ničice pred stvorenjima prvobitno bilo dopušteno, budući da ne govorimo o ceremonijalnim zakonima kao što su pranje, pa ni o propisima o hrani, koji se mogu menjati kako vreme prolazi. Bavimo se prirodom obožavanja. A obožavanje je jedan od onih aspekata teologije koji ostaje dosledan i na koji ne utiču vreme ni kultura.

Činjenica je da priča o Adamu pretvara Alaha u mušrika koji je zapravo naredio svojim stvorenjima da počine širk u svom obožavanju.

Alah uzima ortake u svojoj moći i časti

Ovo nije jedini put da je Alah kriv za širk.

Kuran je jasan da sva čast i moć pripadaju jedino Alahu:

Što se tiče onih koji uzimaju poricatelje istine za svoje saveznike umesto vernika – zar se nadaju da će od njih biti počastvovani kada, gle, sva čast pripada Bogu [jedino] (fa-inna al-izzata lillahi jamee'an)? S. 4:139 Muhamed Asad

I neka te ne žaloste reči onih [koji poriču istinu]. Gle, sva moć i slava pripadaju jedino Bogu (inna al-izzata lillahi jamee'an): On jedini sve čuje, sve zna. S. 10:65 Asad

Ko želi moć i slavu [neka zna da] sva moć i slava pripadaju [jedino] Bogu (__falillahi al-izzatu jamee'an). Njemu se uzdižu sve dobre reči, a pravedno delo On uzvisuje. Ali one koji lukavo smišljaju zla dela – čeka ih teška patnja; i sve njihovo smišljanje propašće. S. 35:10 Asad

Islamsko pismo čak kaže da je Alah gospodar moći i časti:

BEZGRANIČAN u svojoj slavi je tvoj Gospodar, Gospodar svemoći (rabbi al-izzati), [uzvišen] iznad svega što ljudi mogu izmisliti u vidu definicije! S. 37:180 Asad

Upravo tu leži problem za muslimane. Isti taj Kuran takođe kaže da je Alah dopustio Muhamedu i vernicima da dele njegovu moć i čast!

Oni kažu: ako se vratimo u Medinu, moćni će sigurno oterati odande one niže; a Alahu pripadaju moć i slava I njegovom Poslaniku I vernicima (wa-lillahi al-izzatu WA-lirasoolihi WA-lilmu'mineena), ali licemeri ne znaju. S. 63:8

Ovde Alah koristi arapski veznik wa („i") kako bi Muhameda i njegove sledbenike pridružio sebi u posedovanju moći i časti.

Prema muslimanskim učenjacima, ovo je veznik ortakluka ili pridruživanja, zbog čega je izričito zabranjeno koristiti ga u istoj rečenici u kojoj se Alah pominje zajedno s nekim drugim:

Činjenica da je pominjanje Poslanika neposredno povezano s pominjanjem Alaha takođe pokazuje da je pokornost Poslaniku povezana s pokornošću Alahu, a njegovo ime s Alahovim imenom. Alah kaže: „Pokoravajte se Alahu i njegovom Poslaniku" (2:32) i „Verujte u Alaha i njegovog Poslanika." (4:136) Alah ih spaja koristeći veznik wa KOJI JE VEZNIK ORTAKLUKA. NIJE DOPUŠTENO KORISTITI OVAJ VEZNIK U VEZI S ALAHOM NI ZA KOGA OSIM ZA POSLANIKA.

Huzejfa je rekao da je Poslanik rekao: „Niko od vas neka ne kaže: ‘Šta Alah hoće i (wa) šta taj i taj hoće.' Radije recite: ‘Šta Alah hoće.' Zatim stanite pa recite: ‘Taj i taj hoće.'"

El-Hatabi je rekao: „Poslanik vas je uputio na ispravno ponašanje time što se Alahova volja stavlja ispred volje drugih. Izabrao je ‘ZATIM' (thumma), koje podrazumeva sled i prvenstvo, nasuprot ‘I' (wa), KOJE PODRAZUMEVA ORTAKLUK."

Nešto slično pominje se u drugom hadisu. Neko je govorio u prisustvu Poslanika i rekao: „Ko se pokorava Alahu i njegovom Poslaniku, ispravno je upućen, a ko se buni protiv njih obojice (spajajući ih upotrebom dvojine) …" Poslanik mu reče: „Kako si loš govornik! Ustani! [Ili je rekao: Izlazi!]"

Ebu Sulejman je rekao: „Nije mu se svidelo što se dva imena tako spajaju, jer to podrazumeva jednakost." … (Kadi Ijad, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Healing by the recognition of the Rights of the Chosen One), prevela Aiša Abdarahman Bjuli [Madinah Press, Inverness, Škotska, U.K., treće izdanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti njegovog Poslanika izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje: Alahova pohvala njemu i njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O pohvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim odlikama, str. 7-8; naglasak velikim slovima i podvlačenjem naš)

Muhamed ibn Abdul-Vehab, čovek koji je uglavnom zaslužan za ponovni uspon i oživljavanje savremenog selefijskog kulta (koji mnogi muslimanski učenjaci smatraju devijantnom sektom zbog njegovih očiglednih iskrivljavanja ranih islamskih učenja), bio je još jedan učenjak koji je zastupao ovaj stav. U svojoj knjizi o monoteizmu upozorio je na upotrebu wa kada se Alah pominje zajedno s nekim ili nečim, navodeći da bi musliman radije trebalo da koristi veznik thumma („zatim") ili neku drugu formulaciju koja izbegava pridruživanje Alaha njegovom stvorenju:

Jedan Jevrejin dođe Poslaniku i reče: „Zaista, vi (muslimani) činite širk, jer kažete: ‘Kako Alah hoće I kako ti hoćeš;' i kažete: ‘Tako mi Kabe!'" I zato je Poslanik naredio onome ko želi da se zakune, da kaže: „Tako mi Gospodara Kabe" i da kaže: „Kako Alah hoće, ZATIM kako ti hoćeš." (En-Nesai, ocenio ga je verodostojnim (sahih) Albani u as-Sahiha br. 137, verodostojnim ga je ocenio i Ez-Zehebi u svojoj proveri El-Mustedreka, kao i Ibn Hadžer u El-Isabi 4/389)

Jedan čovek dođe Poslaniku i reče: „Kako Alah I ti hoćeš", na šta Poslanik reče: „Zar da me postaviš kao ortaka pored Alaha? Kako Alah Jedini hoće" (En-Nesai, ocenjeno autentičnim (hasan) od strane Albanija u as-Sahiha br. 139)

Prenosi se od Et-Tufejla, polubrata Aiše, da je rekao: „Video sam u snu da sam došao do skupine Jevreja i rekao im: ‘Vi ste zaista dobar narod, samo kad ne biste tvrdili da je Uzejr sin Alahov.' Oni odgovoriše: ‘I vi ste dobri, samo kad ne biste govorili: Kako Alah hoće I kako Muhamed hoće.' Zatim sam došao do skupine hrišćana i rekao im: ‘Vi ste zaista dobar narod, samo kad ne biste tvrdili da je Mesija (Isus) sin Alahov.' Oni odgovoriše: ‘I vi ste dobri, samo kad ne biste govorili: Kako Alah hoće I kako Muhamed hoće.' Kada sam se probudio, ispričao sam to nekome, a zatim sam otišao Poslaniku i ponovio mu to. Upitao me je: ‘Jesi li ikome pričao o ovome?' Rekoh: ‘Da.' Zatim je otišao na minber i, nakon što je hvalio Alaha, rekao: ‘Et-Tufejl je usnio san koji je već preneo nekima od vas. Govorili ste nešto što mi je do sada bilo sprečeno da vam zabranim. Odsad ne govorite: Kako Alah hoće I kako Muhamed hoće, nego recite: Šta Alah Jedini hoće.'" (Ibn Madža, Albani ga je pomenuo u as-Sahiha br. 138, El-Hejsemi je rekao u Medžma ez-Zevaid: ljudi u njegovom lancu prenosilaca pouzdani su prema uslovima imama Muslima) (Takhreej of Kitaab at Tawheed, objavio SalafiManhaj.com, 2004, 43. poglavlje: Izreka „Kako Alah hoće i kako ti hoćeš", str. 21-22; vidi takođe Kitab At-Tawheed, šejh ul-islam Muhamed ibn Abdul-Vehab, prevod Odeljenja za kompilaciju i istraživanje Dar-us-Salam [Dar-us-Salam Publications Rijad-Saudijska Arabija, 1996], Poglavlje br. 44. Kako je reći „Šta Alah može hteti i šta ti možeš hteti"; naglasak velikim slovima, kurzivom i podvlačenjem naš)

Ipak, upravo je to ono što je Alah učinio prema Kuranu! Naveo je anđele da obožavaju Adama i uzeo je vernike za svoje saradnike u svojoj moći i časti. Alah je stoga kriv za uzimanje ortaka sebi u svom isključivom obožavanju i veličanstvu.

Toliko o islamu kao strogo monoteističkoj religiji!

Ako Gospod Isus da, biće još odgovora na prigovore koje je ova muslimanka iznela.

Dodatna literatura

Mnogo više primera uzdizanja Muhameda do statusa nalik bogu u islamu može se naći u nizu članaka navedenih u odeljku „Deifikacija Muhameda."