Muhamed – prokletstvo muslimana

Videli smo u našem prethodnom odgovoru kako je ovaj muslimanski neofit citirao određene odlomke iz Starog zaveta koji upozoravaju na to da se ne treba uzdati u čoveka radi spasenja, i to iskoristio da napadne novozavetno učenje da je Isus Spasitelj. Pošto želimo da budemo sigurni da su muslimani dosledni, odlučili smo da proverimo sopstvena verovanja ovog davagandiste o Muhamedu u svetlu učenja Starog zaveta.

Kao što odlomci na koje se polemičar poziva uče, Sveto pismo je jasno da se čovek ne sme nadati drugom čoveku radi spasenja i pomoći, budući da su svi ljudi propadljivo, grešno telo. Zato postoji mnoštvo tekstova koji podstiču čoveka da se uzda u živog i svetog Boga, poput sledećeg:

„Ovako veli Gospod: Da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo. Jer će biti kao vrijes u pustinji, koji ne osjeća kad dođe dobro, nego stoji u pustinji, na suhim mjestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi. Blago čovjeku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica. Jer će biti kao drvo usađeno kraj vode i koje niz potok pušta žile svoje, koje ne osjeća kad dođe pripeka, nego mu se list zeleni, i sušne godine ne brine se i ne prestaje rađati rod. Srce je prijevarno više svega i opako; ko će ga poznati? Ja Gospod ispitujem srca i iskušavam bubrege, da bih dao svakome prema putovima njegovijem i po plodu djela njegovijeh.“ Jeremija 17:4-10

Prema Kuranu, Muhamed je bio grešnik kome je očajnički bilo potrebno spasenje:

„Mi tebi objavljujemo Knjigu s Istinom, da ljudima sudiš onako kako ti Allah pokazuje pa ne budi branilac izdajicama. I Allaha moli za oprost; Allah, uistinu, oprašta grehe i milostiv je. I ne zauzimaj se za one koji sami sebe izneveravaju, Allah, zaista, ne voli onoga koji je izdajnik grešnik.“ S. 4:105-107 Hilali-Khan

„Pa ti budi strpljiv - Allahovo obećanje je istina - i moli da ti budu oprošteni gresi, i svoga Gospodara slavi i hvali uveče i ujutru!“ S. 40:55 Pickthall

„Znaj da nema boga osim Allaha! Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice! Allah zna kuda se krećete i gde boravite.“ S. 47:19 Pickthall

Zapravo, Muhamed je bio toliko grešan da je imao drskosti da se namršti na slepca koji je tražio njegovu pažnju, i to samo zato što ga je ometao dok je propovedao nekim bogatim kurejšijskim poglavarima!

„Namrštio se i okrenuo, zato što mu je slepi čovek prišao. A šta ti znaš, možda on želi da se greha očisti, ili opomene, pa da mu opomena koristi. A što se tiče onoga koji je bogat, ti se njemu okrećeš, a ti nisi odgovoran ako se on ne očisti greha. A što se tiče onoga koji ti je došao žureći, i boji se, ti njega zanemaruješ. Ne čini tako! Zaista je ovo opomena,“ S. 80:1-11 Hilali-Khan

Obratite pažnju na to kako je Alah morao da interveniše i ukori Muhameda zato što nije pomogao slepcu niti mu je odgovorio. Ovo predivno ilustruje istinu Svetog pisma da je svako ko traži pomoć ili spasenje od grešnika poput Muhameda očigledno proklet.

Ono što sve ovo čini još ironičnijim jeste to što se u ovom primeru Muhamed namrštio na slepca koji je tražio vođstvo, dok se u S. 4:105-107 zauzimao za izdajnike koji očigledno nisu imali nikakvog interesovanja da budu vođeni!

Kuran dalje svedoči da je Muhamed bio smrtnik koji će umreti kao i svi ljudi i koji nije bio siguran u sopstveno spasenje:

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru. A zatim ćete, na Sudnjem danu, pred svojim Gospodarom međusobno da se sporite.“ S. 39:30-31 Hilali-Khan

„Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.““ S. 46:9 Hilali-Khan

U svetlu gornjeg svedočanstva, Muhamed je očigledno jedan od onih propadljivih ljudi za koje Sveto pismo kaže da im se ne treba uzdati.

Međutim, Muhamed je naredio svojim sledbenicima da se u potpunosti pokoravaju i predaju kako Alahu tako i njemu:

„Reci: „Ako vi volite Allaha, onda mene (Muhammeda) sledite, i vas će Allah da voli i grehe će da vam oprosti! A Allah oprašta grehe i milostiv je.“ Reci: „Pokoravajte se Allahu i Poslaniku Muhammedu!“ A ako se oni okrenu, Allah, zaista, ne voli nevernike.“ S. 3:31-32 Pickthall

„A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv. I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju sve dok za sudiju u međusobnim sporovima tebe ne prihvate, a potom u dušama svojim ne osete tegobu zbog onoga što si odredio i sasvim se ne pokore!“ S. 4:64-65 Hilali-Khan

Štaviše, hadis beleži da je Muhamed govorio svojim sledbenicima kako će se zauzimati za njih poslednjeg dana:

Prenosi Abdulah bin Omer:
Prorok je rekao: „Čovek neprestano traži nešto od drugih sve dok ne dođe na Dan vaskrsenja bez ijednog komada mesa na svom licu.“ Prorok je dodao: „Na Dan vaskrsenja Sunce će se toliko približiti (ljudima) da će znoj dopreti do sredine ušiju; i kada svi ljudi budu u tom stanju, zatražiće pomoć od Adama, potom od Mojsija, a potom od Muhameda.“ Podprenosilac je dodao: „Muhamed će se zauzeti kod Alaha da presudi među ljudima. Nastaviće dalje dok ne uhvati alku vrata (Raja) i tada će ga Alah uzdići na Makam Mahmud (povlasticu zauzimanja itd.). I svi okupljeni ljudi uputiće svoje hvale Alahu. (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 24, broj 553)

U sledećem predanju Muhamed tvrdi da će otići i izvesti vernike iz paklene vatre:

Prenosi Mabed bin Hilal el-Anezi:

Mi, to jest neki ljudi iz Basre, okupili smo se i otišli kod Anasa bin Malika, a pošli smo u društvu sa Sabitom el-Bunanijem da bi ga on u naše ime upitao o hadisu o zauzimanju. Gle, Anas je bio u svojoj palati, a naš dolazak se poklopio sa njegovom duha-molitvom. Zatražili smo dozvolu da uđemo i on nas je primio dok je sedeo na svojoj postelji. Rekli smo Sabitu: „Ne pitaj ga prvo ni o čemu drugom osim o hadisu o zauzimanju.“ On reče: „O Abu Hamza! Evo tvoje braće iz Basre koja su došla da te pitaju o hadisu o zauzimanju.“ Anas tada reče: „Muhamed nam je govorio: ‘Na Dan vaskrsenja ljudi će se komešati jedni s drugima poput talasa, a zatim će doći Adamu i reći: ‘Zauzmi se za nas kod svoga Gospoda.’ On će reći: ‘Nisam za to sposoban, nego je bolje da odete Avramu, jer on je Halil Milostivog.’ Otići će Avramu, a on će reći: ‘Nisam za to sposoban, nego je bolje da odete Mojsiju, jer njemu je Alah neposredno govorio.’ Tako će otići Mojsiju, a on će reći: ‘Nisam za to sposoban, nego je bolje da odete Isusu, jer on je Duh od Alaha i Njegova Reč.’ Otići će Isusu, a on će reći: ‘Nisam za to sposoban, nego je bolje da odete Muhamedu.’

„Došli bi mi i ja bih rekao: ‘Ja sam za to.’ Zatim ću zatražiti dozvolu svoga Gospoda, i biće mi data, a onda će me On nadahnuti da Ga hvalim hvalama koje sada ne poznajem. Tako ću Ga hvaliti tim hvalama i pašću ničice pred Njim. Tada će biti rečeno: ‘O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan; i traži, jer će ti biti udovoljeno (tvojoj molbi); i zauzmi se, jer će tvoje zauzimanje biti prihvaćeno.’ Reći ću: ‘O Gospode, moji sledbenici! Moji sledbenici!’ A onda će biti rečeno: ‘Idi i izvedi iz Pakla (Vatre) sve one koji u svojim srcima imaju veru teško koliko zrno ječma.’ Otići ću i tako učiniti, pa se vratiti da Ga hvalim istim hvalama, i pašću (ničice) pred Njim. Tada će biti rečeno: ‘O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i traži, jer će ti biti udovoljeno (tvojoj molbi); i zauzmi se, jer će tvoje zauzimanje biti prihvaćeno.’ Reći ću: ‘O Gospode, moji sledbenici! Moji sledbenici!’ Biće rečeno: ‘Idi i izvedi iz nje sve one koji u svojim srcima imaju veru teško koliko sitan mrav ili zrno gorušice.’ Otići ću i tako učiniti, pa se vratiti da Ga hvalim istim hvalama, i pašću ničice pred Njim. Biće rečeno: ‘O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i traži, jer će ti biti udovoljeno (tvojoj molbi); i zauzmi se, jer će tvoje zauzimanje biti prihvaćeno.’ Reći ću: ‘O Gospode, moji sledbenici!’ Tada će On reći: ‘Idi i izvedi (sve one) u čijim srcima ima vere makar koliko najsitnije, najsitnije zrno gorušice. (Izvedi ih) iz Vatre.’ Otići ću i tako učiniti.“ …

„Anas mi je rekao isto što je rekao i vama, i rekao je da je Prorok dodao: ‘Zatim se vraćam po četvrti put i hvalim Ga na isti način i padam ničice pred Njim ‘O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan; i traži, jer će ti biti udovoljeno (tvojoj molbi); i zauzmi se, jer će tvoje zauzimanje biti prihvaćeno.’ Reći ću: ‘O Gospode, dozvoli mi da se zauzmem za svakoga ko je rekao: ‘Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha.’ Tada će Alah reći: ‘Tako mi Moje Moći, i Mog Veličanstva, i Moje Uzvišenosti, i Moje Veličine, izvešću iz Pakla (Vatre) svakoga ko je rekao: ‘Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha.’“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 601)

Očigledno je da Muhamed, tvrdeći da je onaj koji će lično izvesti muslimane iz pakla, sebe predstavlja kao spasitelja vernika.

U svetlu navedenog, neofit se sada suočava s problemom. Naređujući svojim sledbenicima da se potpuno predaju njemu isto onako kako se predaju Alahu, i praveći od sebe zagovornika koji ima moć da spasava, Muhamed je postao prokletstvo za muslimane.

Mora se imati na umu da je, prema Svetom pismu, Muhamed puki grešnik od krvi i mesa i da je stoga nesposoban da bilo koga spase. To, dakle, znači da su muslimani prokleti zato što se u potpunosti pokoravaju Muhamedu i uzdaju u njega, u lažnog proroka i grešnog čoveka koji je uzeo za ženu suprugu svog usvojenog sina, ukinuo usvajanje, oženio maloletnicu, dopustio da se žene daju u prostituciju kako bi se zadovoljila požuda njegovih ljudi i to predstavio kao privremene brakove (mut’a), odobravao silovanje i prodaju zarobljenih žena čak i kada su još uvek bile udate, i pobio nebrojeno mnogo ljudi!

S obzirom na sve navedeno, možda će davagandista za promenu biti dosledan i priznati da je Muhamed prokletstvo koje muslimani moraju odbaciti. Ipak, imajući u vidu njegov dosadašnji učinak, nećemo zadržavati dah.