Islamska genetika

Kako ispitivanje kojem je jedan Jevrejin podvrgao Muhameda dokazuje da on nije bio istinski prorok

Prema al-Buhariju, postojao je jedan Jevrejin koji je otišao da vidi Muhameda kada je ovaj prvi put stigao u Medinu, kako bi utvrdio da li je on istinski prorok. Taj Jevrejin, kojeg predanje imenuje kao Abdulaha bin Salama, postavio je Muhamedu određena pitanja da bi ustanovio da li je istinski prorok ili nije.

Prenosi Anas:
Kada je Abdulah bin Salam čuo za dolazak Poslanika u Medinu, došao je k njemu i rekao: „Pitaću te o tri stvari KOJE NIKO NE ZNA OSIM PROROKA: Koji je prvi predznak Časa? Koji će biti prvi obrok koji će uzeti stanovnici Raja? Zašto dete liči na svog oca, a zašto liči na SVOG UJAKA?“ Alahov Poslanik reče: „Gavrilo mi je upravo sada saopštio odgovore na njih.“ Abdulah reče: „On (tj. Gavrilo) je, među svim anđelima, neprijatelj Jevreja.“ Alahov Poslanik reče: „Prvi predznak Časa biće vatra koja će okupiti ljude od istoka do zapada; prvi obrok stanovnika Raja biće dodatni režanj (repati režanj) riblje džigerice. Što se tiče sličnosti deteta sa roditeljima: ako čovek ima polni odnos sa svojom ženom i prvi doživi izliv, dete će ličiti na oca, a ako žena prva doživi izliv, dete će ličiti na nju.“ Nato Abdulah bin Salam reče: „Svedočim da si ti Alahov Poslanik.“ Abdulah bin Salam još reče: „O Alahov Poslaniče! JEVREJI SU LAŽOVI, i ako saznaju za moj prelazak u islam pre nego što ih upitaš (o meni), slagaće o meni.“ Jevreji dođoše Alahovom Poslaniku, a Abdulah uđe u kuću. Alahov Poslanik ih upita: „Kakav je čovek Abdulah bin Salam među vama?“ Odgovoriše: „On je najučeniji među nama, i najbolji među nama, i sin najboljeg među nama.“ Alahov Poslanik reče: „Šta mislite ako prihvati islam (hoćete li i vi učiniti kao on)?“ Jevreji rekoše: „Neka ga Alah sačuva od toga.“ Tada Abdulah bin Salam izađe pred njih govoreći: „Svedočim da niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha i da je Muhamed Alahov Poslanik.“ Nato oni rekoše: „On je najgori među nama, i sin najgoreg među nama“, i nastaviše da govore ružno o njemu. (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 546)

Ibn Kesir prenosi sličnu verziju od al-Bejhakija:

„… On [ibn Salam] ode Poslaniku i reče: ’Pitaću te tri stvari na koje bi SAMO prorok znao odgovore. One glase… I šta čini da dete liči na svog oca ili na svoju majku?’

„On odgovori: ’Gavrilo mi je o tome već ranije rekao… A ako muškarčeva tečnost prethodi ženinoj, on će ličiti na dete, dok ako ŽENINA TEČNOST prethodi muškarčevoj, ona će ličiti na dete.’

„Abd Allah bin Salam uzviknu: ’Svedočim da nema boga osim Boga i da si ti Božiji Poslanik; o Božiji Poslaniče, Jevreji su narod lažova. Ako saznaju za moje prihvatanje islama pre nego što ih upitaš o meni, slagaće te.’“ (Ibn Kesir, Život poslanika Muhameda (Al-Sira al-Nabawiyya), preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Ahmed Fareed [Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK; The Center for Muslim Contribution to Civilization: prvo izdanje u mekom povezu, 2000], tom II, str. 195; komentari u uglastim zagradama, kao i podebljanja, velika slova i kurziv, naši su)

Gorenavedeni izveštaji predstavljaju ozbiljne probleme kako za Muhamedovu verodostojnost, tako i za svedočenje ibn Salama. Ova predanja sadrže i krupan naučni promašaj i ozbiljnu logičku grešku.

Prvo, zar nije pomalo ironično to što ibn Salam baca sumnju na istinoljubivost Jevreja uopšte, dok je i sam bio Jevrejin? Zar to ne bi ozbiljno podrilo njegovo sopstveno svedočanstvo, budući da je i on Jevrejin? Uostalom, ako su Jevreji lažovi, šta onda to čini od ibn Salama? Kakav razlog postoji da se on izuzme od te presude?

Ne postoji nikakav dokaz da su Jevreji lažovi išta više nego drugi ljudi. Zaista, među njima ima lažova, kao što ima i poštenih ljudi, baš kao što i sam Kuran priznaje:

„Ima onih kojima je data Knjiga koji će da ti vrate ako im poveriš tovar blaga, a ima ih koji neće da ti vrate ako im poveriš i samo jedan dinar, osim ako ga od njih ne budeš stalno potraživao. To je zato jer oni govore: „Nama nije greh u onome što učinimo nepismenima“, i o Allahu govore laži, a znaju istinu.“ S. 3:75 Hilali-Khan

„Nisu svi oni isti! Među onima kojima je data Knjiga ima ispravnih, koji po celu noć uče Allahove reči i padaju Mu ničice. Oni veruju u Allaha i Budući svet, naređuju da se čine dobra dela, a odvraćaju od zlih, i žure da čine dobro. Oni su među dobrima.“ S. 3:113-114 Hilali-Khan

„Ima i onih kojima je data Knjiga koji veruju u Allaha i u ono što je vama objavljeno, i u ono što je njima objavljeno, koji su ponizni Allahu i ne prodaju Allahove reči za nešto bezvredno. Njima pripada nagrada njihovog Gospodara, a Allah će, zaista, brzo da svede račun.“ S. 3:199 Hilali-Khan

Ibn Salam prosto kleveće sopstveni narod i očigledno pokušava da se dodvori Muhamedu. Bio je pametan i možda je mislio da će, s obzirom na to kako su se stvari odvijale, budućnost vlasti u tom području verovatno pripasti Muhamedu, pa je hteo da se svrsta uz njega. Takođe je znao da Jevreji koji su verni svojim Svetim pismima nemaju drugog izbora nego da odbace Muhameda, i da će tako sebi navući nevolju. Očigledno je ibn Salam želeo da bude među pobednicima i zato je izabrao da prebegne na Muhamedovu stranu.

Drugo, a to je kobna mana ibn Salamovog „testa“: ako samo prorok može znati odgovore na tri pitanja koja je ibn Salam postavio Muhamedu, onda kako ih je ovaj prvi znao? Kako je ibn Salam znao da je Muhamed odgovorio tačno? Zar to ne dokazuje da je i ibn Salam morao biti prorok? Obratite ponovo pažnju na logiku iza toga:

Niko ne zna odgovore na ibn Salamova tri pitanja osim proroka.
Ibn Salam je znao odgovore na ta pitanja.
Dakle, ibn Salam je morao biti prorok!

Ili je tako, ili ibn Salam nije bio zainteresovan za istinsku proveru, već samo za izgovor da promeni stranu. Ili, treća mogućnost je da je ibn Salam bio toliko slep da nije uvideo logički problem sa ovim navodnim testom, pa stoga nije neko kome bismo poverili da ume da razlikuje lažnog proroka od istinskog.

Još važnije, Muhamedov odgovor na pitanje zašto dete liči na svog ujaka, tj. na majčinog brata, bio je grubo pogrešan. Obratite pažnju na pitanje i na Muhamedov odgovor:

„Zašto dete liči na svog oca, a zašto liči na SVOG UJAKA?“ Alahov Poslanik reče: „Gavrilo mi je upravo sada saopštio odgovore na njih … Što se tiče sličnosti deteta sa roditeljima: ako čovek ima polni odnos sa svojom ženom i prvi doživi izliv, dete će ličiti na oca, a ako žena prva doživi izliv, dete će ličiti na nju.“

Prema Muhamedu, Gavrilo ga je obavestio da će dete ličiti ili na svog oca ili na svog ujaka, u zavisnosti od toga ko prvi izbaci svoju tečnost, tj. ako muškarac dostigne vrhunac pre žene, onda će potomak ličiti na njega, a ako to učini žena, onda će dete fizički ličiti na njenu stranu porodice.

Međutim, redosled izliva, tj. da li muškarac ili žena prvi dostiže vrhunac, nema nikakav uticaj na buduće dete. Muhamedova izjava zapravo sadrži nekoliko grešaka. Prvo, muškarčeva sperma i ženina jajna ćelija se ne bore niti trkaju jedna protiv druge da bi se videlo ko će pobediti u nadmetanju. Naprotiv, one treba da se sretnu i sjedine, a onda je fizički izgled deteta određen kombinacijom osobina obojeg. Deca obično imaju osobine obe strane, npr. oblik nosa može ličiti na očev, ali boja očiju može biti majčina, itd. Nije reč o nadmetanju po principu „ili-ili“, kako to tvrdi Muhamed, već o kombinaciji oba elementa, čak i kada dete više liči na jednu stranu porodice nego na drugu.

Drugo, Muhamed je govorio o vidljivom izlivu muškarca i žene, sa kojim su njegovi savremenici bili upoznati. A to je najgora greška u Muhamedovoj izjavi: ženski izliv tečnosti tokom odnosa nema baš nikakve veze sa genetskom informacijom koju dete prima zato što ženski izliv ne sadrži jajnu ćeliju. Polne tečnosti koje žene luče tokom uzbuđenja i odnosa imaju jedinu svrhu da odnos učine prijatnim, ali te tečnosti se luče samo u vagini (gde se odnos i odvija). Jajna ćelija, s druge strane, može biti oplođena samo tokom kratkog perioda od oko 12 do 24 časa nakon ovulacije, a za to vreme ona se nalazi u jajovodima. Nakon toga se jajna ćelija raspada ako tamo nije bila oplođena. Drugim rečima, ako nije oplođena u jajovodima, jajna ćelija je već mrtva kada stigne do materice, a kamoli do vagine, gde se nalaze vidljive polne tečnosti. Polne tečnosti muškarca i žene sreću se i mešaju u vagini, ali jajne ćelije tamo nema. Štaviše, samo spermatozoidi mogu proći kroz grlić materice i krenuti ka jajnoj ćeliji u jajovodima. Ostatak polnih tečnosti i muškarca i žene ostaje u vagini. Konkretno, ženine polne tečnosti više ne igraju nikakvu ulogu tamo gde se sperma i jajna ćelija sreću i kada se odlučuje o osobinama novog deteta, tj. kada sperma i jajna ćelija sjedinjuju svoje hromozome.

Treće, uviđajući da ženine polne tečnosti prosto nemaju nikakve veze sa genetskom informacijom deteta začetog kroz odnos, neki muslimani mogu pokušati da tvrde da se ženin izliv odnosi na njenu ovulaciju. Međutim, ni to ne pomaže. Iako Muhamedova izjava — „ako čovek ima polni odnos sa svojom ženom i prvi doživi izliv, dete će ličiti na oca, a ako žena prva doživi izliv, dete će ličiti na nju“ — čak zvuči kao da svaki odnos rezultira detetom (što je očigledno pogrešno), jasno je da on govori o polnom izlivu koji se dešava TOKOM odnosa. Međutim, jajna ćelija se obično ne oslobađa tokom odnosa. Čak i kada bi par imao odnos svakog dana, ovulacija je kratak događaj jednom mesečno i nije izazvana polnim uzbuđenjem, tako da je krajnje malo verovatno da se dogodi tačno tokom odnosa. Zbog spore brzine jajne ćelije i spermatozoida i uskog vremenskog okvira u kojem jajna ćelija može biti oplođena, oplodnja jajne ćelije obično se dešava spermom iz polnog odnosa koji se odigrao nekoliko dana pre ovulacije. Način na koji Muhamed govori o tom procesu prosto nije u saglasnosti sa medicinskom stvarnošću.

Neki muslimani čak žele da ovaj hadis shvate kao da govori o određivanju pola umesto o sličnosti. Iako formulacija pitanja u ovom hadisu, naročito u verziji koja se nalazi u Sahih al-Buhariju, ne dopušta takvo tumačenje, ono bi dodalo još jednu zanimljivu grešku. Razlog je taj što, ako se odnos (ejakulacija, muški izliv) dogodi (ubrzo) nakon ovulacije (ženskog izliva), onda je verovatnoća da bude začet dečak mnogo veća nego da bude začeta devojčica — tačno suprotno od Muhamedove tvrdnje. Razlog je što se u proseku spermatozoidi koji nose X-hromozom kreću sporije ali žive duže, dok se spermatozoidi koji nose Y-hromozom kreću brže. Stoga, ako je jajna ćelija već dostupna, sperma sa Y-hromozomom ima veću verovatnoću da prva stigne do jajne ćelije — pod pretpostavkom da oko nedelju dana pre ovulacije nije bilo odnosa, tako da je sperma sa X-hromozomom iz ranijih odnosa već uginula. (Za detalje pogledajte brojne veb-stranice o određivanju pola beba na osnovu metodologije Landruma B. Shettlesa — na primer: 1, 2, 3.)1

U svakom slučaju, medicinska nauka nam govori da je ovo statističko pitanje viših i nižih verovatnoća. Uostalom, obično je uključeno više od 100 miliona spermatozoida. Muhamed je, s druge strane, formulisao objašnjenje sa izvesnošću, što je još jedan vid njegove neuke izjave.

Zaključno, kako god da se to posmatra, ova izjava je naučna greška koju je Muhamed pripisao Gavrilu, što opet znači da je Alah izvor Muhamedovog grubog naučnog promašaja i pogrešne predstave o genetici.

To nam u suštini ostavlja sledeće mogućnosti. Ili je ibn Salam bio nepošten, jer je znao za logičku grešku u svojim tvrdnjama i stoga bio svestan da ono što je izneo nije bila istinska provera proroka. Otuda ceo taj događaj nije bio ništa drugo do izgovor da promeni stranu.

Ili je ibn Salam verovao da je to istinska i valjana provera. Ako je tako, onda ga gorenavedena zapažanja diskvalifikuju da donese takav sud, jer samo prorok može znati odgovore. A pošto ibn Salam nije bio prorok, nije bio ni u kakvom položaju da utvrdi da li je Muhamed u pravu ili nije.

Međutim, Muhamedovi odgovori pokazali su da on nije prošao ovu proveru, i to zapravo na dva načina. Prvo, dao je pogrešan naučni odgovor. Drugo, kao istinski prorok trebalo je da razotkrije kobnu manu u samom testu, tj. trebalo je da ukaže na to da je test beskoristan, budući da niko ne može znati da li je njegov (ili bilo čiji) odgovor tačan a da i sam nije prorok. E, TAKAV odgovor bi bio impresivan.

Ali stvar je još gora. Prema ovim izveštajima, Muhamed je ovu očigledno pogrešnu „naučnu informaciju“ primio na isti način na koji je primao delove Kurana — od Gavrila! Međutim, budući da je ta informacija očigledno pogrešna, to znači ili da ni Alah ni Gavrilo ne znaju ništa o genetici, ili da je Muhamed prosto lagao jer nikakvu informaciju nije primao od Gavrila. To dalje uništava svako poverenje u ostala „otkrivenja“ za koja Muhamed tvrdi da ih je primio iz istog izvora.

Sve ovo ukazuje na to da je ili ibn Salam prosto obmanjivao Muhameda da poveruje u njegove laži, na šta je ovaj nasedao svom dušom! To pak dokazuje da je Muhamed bio lažni prorok i da mu se pravi Gavrilo nikada nije obratio.

Ili to zapravo pokazuje da je Muhamed jednostavno ponavljao pogrešno naučno razumevanje i narodna verovanja svog vremena. Muhamed je prosto širio ista neuka i pogrešna gledišta o nauci i drugim pitanjima u koja su verovali njegovi savremenici, a koja je pokušavao da predstavi kao otkrivenja od Boga. Čineći to, Muhamed je Boga učinio tvorcem tih mitova i naučnih promašaja.

Međutim, budući da smo danas u položaju da znamo istinu o genetici, Muhamedov pogrešan odgovor van svake razumne sumnje dokazuje da je bio lažni prorok.