Da li je Muhamed dozvolio da se žene biju i zlostavljaju?

Pošto je Muhamed žene svrstao među u suštini glupa i muškarcima inferiorna bića, i pošto ih je zapravo pretvorio u vlasništvo i njive koje muškarci poseduju, Muhamed je otišao čak dotle da je dozvolio da se one biju.

Dokazi iz Kurana

„… A one čije neposlušnosti se plašite, posavetujte ih i ostavite ih same u posteljama, i izbičujte ih. Pa ako vam se pokore, ne tražite načina protiv njih. Zaista je Alah uzvišen, veličanstven, velik.“ S. 4:34 Pickthall

„… A ukorite one za čiju tvrdoglavost imate razloga da strahujete; sklonite ih u odvojene postelje, i izbičujte ih…“ Rodwell

„… A što se tiče onih žena čije zlonamernosti se s razlogom plašite, posavetujte ih [najpre]; zatim ih ostavite same u postelji; a onda ih istucite…“ Muhammad Asad

„… Ako se plašite osionosti svojih žena, podsetite ih [na Božje pouke], zatim ih zanemarite kada legnete u postelju, a onda ih udarite…“ Abdel Haleem

„… A one [žene] od kojih strahujete od oholosti – [najpre] ih posavetujte; [zatim, ako istraju], napustite ih u postelji; i [na kraju], udarite ih…“ Umm Muhammad (Sahih International)

„… A one čije neverstvo se plašite, posavetujte ih, i napustite ih u njihovim posteljama, a onda ih udarite…“ Tala A. Itani

„… A one za koje se plašite njihovog neverstva (u bračnim dužnostima), onda ih posavetujte, i klonite ih se u posteljama, i (ako to ili ništa drugo nije upalilo) onda ih išibajte (pravedno i ne iz besa)…“ Ali Bakhtiari Nejad

„… One čije se buntovnosti plašite, posavetujte ih i napustite ih u postelji i pljesnite ih (bez grubosti)…“ Hasan Al-Fatih Qaribullah

Dokazi iz hadisa i komentara

Prenosi 'Ikrima: Rifa'a je razveo svoju ženu, nakon čega se njome oženio 'AbdurRahman ibn Az-Zubair Al-Kurazi. 'Aiša je rekla da je ta žena (došla) noseći zeleni veo (i požalila joj se (Aiši) na svog muža i pokazala joj zelenu mrlju na koži nastalu od batina). Bio je običaj da žene jedna drugu podržavaju, pa kada je Alahov Poslanik došao, 'Aiša reče: „Nisam videla nijednu ženu koja pati koliko vernice. Gledaj! Koža joj je zelenija od njene odeće!“ Kada je 'AbdurRahman čuo da je njegova žena otišla Proroku, došao je sa svoja dva sina od druge žene. Ona reče: „Tako mi Alaha! Nisam mu učinila nikakvo zlo, ali on je impotentan i beskoristan mi je koliko i ovo“, držeći i pokazujući rub svoje haljine. 'Abdur-Rahman reče: „Tako mi Alaha, o Alahov Poslaniče! Ona laže! Vrlo sam snažan i mogu je zadovoljiti, ali ona je neposlušna i želi da se vrati Rifa'i.“ Alahov Poslanik joj reče: „Ako ti je to namera, onda znaj da ti nije dozvoljeno da se ponovo udaš za Rifa'u sve dok Abdur-Rahman nema polni odnos s tobom.“ Zatim je Prorok video dva dečaka sa 'Abdur-Rahmanom i upitao (ga): „Jesu li ovo tvoji sinovi?“ Na to 'AbdurRahman reče: „Da.“ Prorok reče: „Ti tvrdiš ono što tvrdiš (tj. da je on impotentan)? Ali tako mi Alaha, ovi dečaci liče na njega kao što vrana liči na vranu.“ (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 72, broj 715)

Evo druge verzije ovog predanja:

5487. 'Ikrima prenosi da je Rifa'a razveo svoju ženu, a zatim se njome oženio 'Abdu'r-Rahman ibn az-Zubejr al-Kurazi. 'A'iša je rekla da je ona [došla] noseći zeleni veo (khimar) i požalila joj se i pokazala joj izvesno zelenilo [od modrica] na svojoj koži. Žene su u to vreme jedna drugoj pomagale. Kada je Alahov Poslanik došao, 'A'iša reče: „Nikada nisam videla ženu koja podnosi ono što podnose vernice! Koža joj je zelenija od njene odeće!“ 'Abdu'r-Rahman je čuo da je ona otišla Alahovom Poslaniku pa je došao sa dvojicom svojih sinova od druge žene. Ona reče: „Tako mi Alaha, nemam nikakvog greha prema njemu, ali on mi nije od veće koristi od ovoga“, i uhvati rub svoje haljine. 'Abdu'r-Rahman reče: „Tako mi Alaha, ona laže, Alahov Poslaniče! Potpuno sam snažan i dovoljno potentan, ali ona je neposlušna i želi da ode Rifa'i!“ Alahov Poslanik reče: „Ako je tako, ti mu (tj. Rifa'i) nisi dozvoljena (niti prikladna za njega) sve dok 'Abdu'r-Rahman ne okusi tvoju slast.“ Video je dvojicu dečaka s njim i upitao: „Jesu li ovo tvoji sinovi?“ „Da“, odgovori on. On reče: „Ovo je čovek o kome tvrdiš ono što tvrdiš, ali, tako mi Alaha, oni liče na njega kao što vrana liči na drugu vranu!“ (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 80. Knjiga o odevanju)

Obratite pažnju na ono što Aiša ovde kaže. Muhamedova nevesta-dete u suštini priznaje da su muslimanke bile potlačene i tretirane surovije od bilo kojih drugih žena koje je poznavala. Takođe primetite da je Muhamed, umesto da prekori muža što je svoju ženu tako teško istukao da joj je telo bilo u modricama, bio više uznemiren ženinom optužbom da je njen muž impotentan!

Nažalost, ovo nije bio jedini put da je Muhamed odobravao, pa čak i ozakonio batinanje žena. U sledećem predanju čovek tuče svoju ženu zato što se previše moli, a Muhamed ne kaže ništa da ga prekori!

Prenosi EbuSa'id el-Hudri:

Jedna žena je došla Proroku dok smo mi bili s njim.

Ona reče: Alahov Poslaniče, moj muž, Safvan ibn el-Mu'attal, TUČE ME kada se molim, i tera me da prekinem post kada postim, i ne obavlja jutarnju molitvu dok sunce ne izađe.

On upita Safvana, koji je bio prisutan, o onome što je ona rekla. On odgovori: Alahov Poslaniče, što se tiče njene izjave „tuče me kada se molim“, ona uči dve sure (tokom molitve), a ja sam joj to zabranio.

On (Prorok) reče: Ako se uči jedna sura (tokom molitve), to je dovoljno za ljude.

(Safvan nastavi:) Što se tiče njene tvrdnje „tera me da prekinem post“, ona je opsednuta postom; ja sam mlad čovek, ne mogu se suzdržati.

Alahov Poslanik toga dana reče: Žena ne treba da posti osim uz dozvolu svoga muža.

(Safvan reče:) Što se tiče njene izjave da se ne molim dok sunce ne izađe, mi smo ljudi koji pripadaju određenom staležu, i to (naš poziv snabdevanja vodom) je već poznato o nama. Ne budimo se dok sunce ne izađe. On reče: Kada se probudiš, obavi svoju molitvu.

Ocena: Sahih (Al-Albani)

Referenca: Sunan Ebu Davud 2459

Referenca u knjizi: knjiga 14, hadis 147

Engleski prevod: knjiga 13, hadis 2453 (Sunnah.com; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem je naše)

Sledeći navod je prilično zanimljiv jer pokazuje da je bilo trenutaka kada su Muhamed i Alah bili u međusobnom neslaganju:

(Muškarci su nadređeni ženama…) [4:34]. Rekao je Mukatil: „Ovaj stih (Muškarci su nadređeni ženama…) objavljen je o Sa‘du ibn el-Rebi‘u, koji je bio jedan od vođa Pomagača (nukaba’), i o njegovoj ženi Habibi bint Zejd ibn Ebi Zuhejr, oboje iz redova Pomagača. Desilo se da je Sa‘d UDARIO SVOJU ŽENU PO LICU jer mu se usprotivila. Zatim je njen otac otišao s njom kod Proroka. Rekao mu je: ‚Dao sam mu svoju kćer za ženu **a on ju je ošamario_‘_. Prorok reče: ‚Neka joj bude odmazda nad njenim mužem‘. Dok je odlazila sa svojim ocem da izvrši odmazdu, Prorok ih pozva i reče: ‚Vratite se; Gavrilo mi je došao‘, i Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih. Alahov Poslanik reče: ‚Mi smo hteli jedno dok je Alah hteo nešto drugo, a ono što Alah hoće jeste dobro‘. Odmazda je tada obustavljena“. Sa‘id ibn Muhamed ibn Ahmed el-Zahid nas je obavestio> Zahir ibn Ahmed> Ahmed ibn el-Husejn ibn Džunejd> Zijad ibn Ejub> Hušejm> Junus ibn el-Hasan koji je preneo da je jedan čovek ošamario svoju ženu a ona se požalila na njega Proroku. Njena porodica, koja je pošla s njom, reče: „O Alahov Poslaniče! Taj i taj je ošamario našu devojku“. Prorok je neprestano govorio: „Odmazda! Odmazda! I nema druge presude koja bi se donela“. Ali onda je objavljen ovaj stih (Muškarci su nadređeni ženama…) i Prorok reče: „Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo nešto drugo“. Ebu Bekr el-Harisi nas je obavestio> Ebu'l-Šejh el-Hafiz> Ebu Jahja el-Razi> Sehl el-‘Askari> ‘Ali ibn Hašim> Isma‘il> el-Hasan koji reče: „Otprilike u vreme kada je stih o odmazdi objavljen među muslimanima, jedan čovek je ošamario svoju ženu. Ona ode Proroku i reče: ‚Moj muž me je ošamario i želim odmazdu‘. On reče: ‚Neka bude odmazda‘. Dok se on još bavio njenim slučajem, Alah, uzvišen je On, objavi (Muškarci su nadređeni ženama, jer je Alah dao da jedni od njih nadmaše druge…). Na to Prorok reče: ‚Mi smo hteli jedno, a moj Gospodar je hteo nešto drugo. O čoveče, uzmi svoju ženu za ruku‘ “. ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul; naglašavanje podebljanim slovima, velikim slovima i podvlačenjem je naše)

Obratite pažnju na to da ovaj komentar otvoreno kaže da je Kuran 4:34 „objavljen“ da bi opravdao i dozvolio muškarcima da šamaraju svoje žene po licu, što opovrgava tvrdnju da islam zabranjuje muškarcu da teško udara svoju suprugu, naročito po licu.

Čak ni Muhamedov sopstveni zet i rođak, Ali ibn Ebu Talib, nije oklevao da tuče žene. Primetite kako se odnosio prema Aišinoj robinji:

„Što se tiče ‘Alija, on reče: ‚Žena ima na pretek, i lako možeš jednu zameniti drugom. Pitaj robinju; ona će ti reći istinu.‘ Tako je poslanik pozvao Burejru da je ispita, a ‘Ali ustade i ŽESTOKO JE ISTUČE, govoreći: ‚Reci poslaniku istinu‘, na šta ona odgovori: ‚O njoj znam samo dobro…‘“ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Guillaumea [Oxford University Press, Karači, deseto izdanje 1995], str. 496; naglašavanje podebljanim i velikim slovima je naše)

Ali ne samo da je tukao žene, već je i verovao da su one prilično potrošne, lako zamenljive!

Jedan drugi musliman bio je čak poznat po tome što je bio veliki batinaš žena!

Fatima bint Kajs je prenela da ju je njen muž razveo sa tri izgovorene izjave, a Alahov Poslanik joj nije odredio ni stan ni izdržavanje. Ona (dalje reče): Alahov Poslanik mi je rekao: Kada tvoj period 'idde prođe, obavesti me. Tako sam ga obavestila. (Do tada) Mu'avija, Ebu Džehm i Usama b. Zejd su joj uputili bračnu ponudu. Alahov Poslanik (mir neka je na njega) reče: Što se tiče Mu'avije, on je siromah bez ikakve imovine. Što se tiče Ebu Džehma, on je VELIKI BATINAŠ ŽENA, ali Usama b. Zejd… Ona pokaza rukom (da joj se ne dopada zamisao da se uda za) Usamu. Ali Alahov Poslanik reče: Pokornost Alahu i pokornost Njegovom Poslaniku bolja je za tebe. Ona reče: Tako sam se udala za njega i postala sam predmet zavisti. (Sahih Muslim, knjiga 009, broj 3526)

Fatima bint Kajs je prenela: Moj muž Ebu 'Amr b. Hafs b. el-Mugira poslao mi je 'Ajiša b. Ebu Rebi'u sa razvodom, a poslao je po njemu i pet sa'a urmi i pet sa'a ječma… Na to Alahov Poslanik reče: Mu'avija je siromašan i u lošem stanju, a Ebu'l-Džehm je vrlo grub prema ženama (ili tuče žene, ili nešto slično), treba da uzmeš Usamu b. Zejda (za muža). (Sahih Muslim, knjiga 009, broj 3527)

Umesto da prekori Ebu Džehma zbog tuče žena i grubosti prema njima, Muhamed jednostavno pominje te negativne osobine kako bi odvratio Fatimu od udaje za njega!

Pokojni iranski islamski učenjak Ali Dašti pruža dodatne primere muslimanskog zlostavljanja supruga dok objašnjava Kuran 4:43:

Prema Tefsiru el-Dželalejn, superiornost muškaraca leži u njihovoj većoj inteligenciji, znanju i sposobnosti upravljanja. Zamahšari, Bejdavi i nekoliko drugih komentatora ulaze u više detalja i konstruišu metafizičke teorije; oni upoređuju vlast muškaraca nad ženama sa vlašću vladara nad podanicima, i tvrde da su proročanstvo, vođenje molitve i vladavina rezervisani za muškarce jer su muškarci snažniji, INTELIGENTNIJI i razboritiji…

Postoji, međutim, jedan odlomak koji očigledno podržava predislamski arapski običaj. To je rečenica na kraju stiha 38[34] koja mužu dozvoljava da tuče svoju ženu: „A one žene čije se neposlušnosti plašite, posavetujte ih, zatim ih ostavite same u posteljama, a onda ih istucite!“ Muškarci su se, sa svojom većom telesnom snagom, zasigurno pribegavali ovom nepravednom i nevitečkom sredstvu od najranijih vremena, i još uvek to čine u dvadesetom veku. Ipak, njegovo ozakonjenje islamskim pravom pruža municiju kritičarima.

Zakoni svake zajednice odražavaju njen način života, običaje i moral. Pored svedočanstva stiha 38[34] sure 4, postoje istorijski dokazi da su drevni Arapi smatrali muža vlasnikom svoje žene i potpuno ovlašćenim da joj nanosi bol. Za Asmu, kćer Ebu Bekra, koja je bila četvrta žena Zobejra b. ol-'Avvama (jednog od Prorokovih prvih deset preobraćenika i glavnih drugova), prenosi se da je rekla: „Kad god bi se Zobejr naljutio na neku od nas, imao je običaj da je tuče DOK SE ŠTAP NE BI SLOMIO.“

Islamski zakon o ovom pitanju ima bar tu vrlinu što je postupan. Prvo opomena, zatim prestanak odnosa, i tek u krajnjoj nuždi nasilje treba upotrebiti da bi se žena naterala na poslušnost. Po mišljenju nekoliko komentatora i pravnika, batine ne bi trebalo da budu toliko teške da slome kost, jer bi se u tom slučaju moglo pozvati na zakonsko pravo na odmazdu iste vrste i stepena. Zamahšari, međutim, u svom komentaru na taj stih piše da „neki autoriteti ne prihvataju postupnost u kažnjavanju neposlušne žene, već smatraju da je nanošenje bilo koje od tri kazne dopušteno.“ To je, naravno, bilo tumačenje koje su ovim rečima davali fanatični arapski teolozi poput Ebn Hanbala i Ebn Tejmije. Ipak, značenje reči je jasno i, štaviše, potvrđeno onim što sledi u stihu 39[35]: „A ako se plašite raskola između njih dvoje, pošaljite arbitra iz njegove rodbine i arbitra iz njene rodbine, u slučaju da žele pomirenje.“ (Dashti, Twenty-Three Years: A Study of the Prophetic Career of Mohammad, prevod sa persijskog F.R.C. Bagley [Mazda Publishers, Costa Mesa, CA 1994], str. 114, 115-116; naglašavanje podebljanim i velikim slovima, kao i komentari u zagradama, naši su)

Da stvar bude gora, Muhamed je otišao čak dotle da je rekao da nijednog muškarca nikada ne treba pitati zašto tuče svoju ženu!

Rijad as-Salihin

Knjiga raznovrsnosti

'Umar je preneo da je:

Prorok rekao: „Nijedan čovek neće biti pitan za razlog zašto tuče svoju ženu“.

[Ebu Davud]. (Sunnah.com; naglašavanje podvlačenjem je naše)

I:

Sunan Ibn Madže

Poglavlja o braku

Preneto je da je Aš'as bin Kajs rekao: „Bio sam gost (u kući) 'Umara jedne noći, i usred noći on ode i udari svoju ženu, a ja sam ih razdvojio. Kada je legao, reče mi: ‚O Aš'ase, nauči od mene nešto što sam čuo od Alahovog Poslanika: „Čoveka ne treba pitati zašto tuče svoju ženu, i nemoj ići na spavanje dok ne klanjaš vitr.“‘ A treću stvar sam zaboravio.“

Ocena: Hasan (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 9, hadis 1986

Arapska referenca: knjiga 9, hadis 2062 (Sunnah.com; naglašavanje podvlačenjem je naše)