Molitva za Muhamedov mir i sigurnost

Još islamskih dokaza da Muhamed nije spasen

U nekoliko članaka i pobijanja (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7) razmotrili smo i izneli konačne i jasne dokaze koji pokazuju da Muhamed nije bio siguran u sopstveno spasenje. Ovde bismo želeli da pružimo još podataka koji dodatno potvrđuju da Muhamed nije bio spasen čak ni prema islamskim izvornim materijalima. Posebno ćemo govoriti o islamskoj praksi moljenja za Muhameda tokom pet dnevnih molitava ili kad god se pomene njegovo ime, kako bismo videli kakve implikacije takva praksa ima za razumevanje i utvrđivanje Muhamedovog statusa u zagrobnom životu.

Počinjemo analizom onoga što Kuran ima da kaže o ovom pitanju.

Prema Kuranu, Alah i njegovi anđeli mole se za Muhameda i na toj osnovi on zapoveda svim vernicima da čine isto:

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ S. 33:56 Palmer

Sledeći komentatori nam govore da se molitve muslimana sastoje u prizivanju mira i blagoslova na Muhameda:

Zaista, Bog i Njegovi anđeli blagosiljaju Proroka, Muhameda (s). O vi koji verujete, prizivajte blagoslove na njega i prizivajte mir na njega na dostojan način, drugim rečima, recite: ‘O Bože, blagoslovi našeg gospodara Muhameda i podaj mu mir’ (Allāhumma sallī ‘alā sayyidinā Muhammad wa-sallim). (Tafsir al-Jalalayn)

Nešto kasnije ćemo videti zašto su takva prizivanja mira presudna za utvrđivanje toga da li je Muhamed zaista spasen ili nije.

Hadiska literatura je puna predanja u kojima Muhamed zapoveda svojim sledbenicima da se mole za njega i poučava ih kako to da čine:

Zapovest da se izgovara Salah na Proroka

Al-Bukhari je rekao: "Abu Al-`Aliyah je rekao: “Alahov Salah jeste to što ga hvali pred anđelima, a Salah anđela jeste njihova molba.” Ibn `Abbas je rekao: “Oni šalju blagoslove.” Abu `Isa At-Tirmidhi je rekao: “Ovo je preneto od Sufyana Ath-Thawrija i drugih učenjaka, koji su rekli: `Salah Gospoda jeste milost, a Salah anđela jeste njihovo traženje oproštaja.’” Postoje mutawatir hadisi preneti od Alahovog Poslanika, koji nam zapovedaju da šaljemo blagoslove na njega i kazuju kako treba da izgovaramo Salah na njega. Pomenućemo ih koliko god budemo mogli, ako Alah htedne, a Alah je Onaj od koga tražimo pomoć. U svom Tafsiru ovog ajeta, Al-Bukhari je zabeležio da je Ka`b bin `Ujrah rekao: “Rečeno je: `O Alahov Poslaniče, što se tiče slanja Salama na tebe, to znamo, ali šta je sa Salahom?’ On je rekao…

<<Recite: ‘O Alahu, pošalji SVOJ SALAH na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJ SALAH na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji. O Alahu, pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji.’'>>” Imam Ahmad je zabeležio da je Ibn Abi Layla rekao da ga je sreo Ka`b bin `Ujrah i rekao: “Zar da ti ne dam poklon? Alahov Poslanik je izašao pred nas i mi smo rekli: `O Alahov Poslaniče! Znamo kako da pošaljemo Salam na tebe, ali kako da pošaljemo Salah?’ On je rekao…

<<Recite: ‘O Alahu, pošalji SVOJ SALAH na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJ SALAH na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji. O Alahu, pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji.’'>>” Ovaj hadis zabeležila je Grupa u svojim knjigama, sa različitim lancima prenošenja. (Tafsir Ibn Kathir, Q. 33:56; velika slova i podvlačenje naši)

Još jedan hadis

Al-Bukhari je zabeležio da je Abu Sa`id Al-Khudri rekao: “Rekli smo: `O Alahov Poslaniče, ovo je Salam na tebe, ali kako da pošaljemo Salah na tebe?’ On je rekao…

<<Recite: ‘O Alahu, pošalji SVOJ SALAH na Muhameda, Svoga slugu i poslanika, kao što si poslao SVOJ SALAH na porodicu Ibrahimovu, i pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu.’>>” Abu Salih je preneo da je Layth rekao…

<<Na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu.>> Ibrahim bin Hamzah je rekao da su Ibn Abi Hazim i Ad-Darawardi rekli da je Yazid, tj. Ibn Al-Had, rekao…

<<Kao što si poslao SVOJ SALAH na Ibrahima, i pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i porodicu Muhamedovu, kao što si poslao Svoje blagoslove na Ibrahima i porodicu Ibrahimovu.>> Ovo su zabeležili i An-Nasa'i i Ibn Majah. (Isto.; velika slova i podvlačenje naši)

Vidi i sledeća predanja, koja u suštini ponavljaju istu stvar: 1, 2.

Ibn Kathir dalje podstiče muslimane ne samo da se često mole za Muhameda, već i da to čine u mnogim prilikama, naročito tokom poziva na molitvu:

Prilike u kojima se izgovara Salah na njega

Preneto je da treba da šaljemo blagoslove na njega u mnogim prilikama, kao što je posle poziva na molitvu, kao u hadisu koji je zabeležio imam Ahmad od `Abdullaha bin `Amra bin Al-`Asa, koji je rekao da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže…

<<Kada čujete Mu'adhdhina, ponovite ono što on kaže, ZATIM POŠALJITE SALAH NA MENE, jer onome ko pošalje Salah na mene, ALAH ĆE POSLATI SALAH NA NJEGA DESETOSTRUKO. Zatim molite Alaha da mi podari Al-Wasilah, što je položaj u Raju na koji će imati pravo samo jedan od Alahovih slugu, a JA SE NADAM da ću to biti ja. Ko god zamoli Alaha za Al-Wasilah za mene, biće mi dopušteno da posredujem za njega.>> Ovo su zabeležili Muslim, Abu Dawud, At-Tirmidhi i An-Nasa'i. U druge prilike u kojima treba da šaljemo Salah na Proroka spadaju ulazak u Masjid ili izlazak iz njega, zbog hadisa koji je zabeležio imam Ahmad od Fatimah, kćeri Alahovog Poslanika, koja je rekla: “Kada bi Alahov Poslanik ušao u Masjid, poslao bi Salah i Salam na Muhameda i rekao…

<<O Alahu, oprosti mi grehe moje i otvori mi kapije Svoje milosti>> Kada bi izašao, poslao bi Salah i Salam na Muhameda i rekao…

<<O Alahu, oprosti mi grehe moje i otvori mi kapije Svoje darežljivosti.>>” Takođe treba da šaljemo Salah na njega tokom pogrebne molitve. Sunnah je da se posle prvog Takbira prouči Surat Al-Fatihah, da se tokom drugog Takbira pošalje Salah na Proroka, da se tokom trećeg Takbira uputi molba za pokojnika, a da se u četvrtom Takbiru kaže: “O Alahu, ne uskrati nam njegovu nagradu i ne iskušavaj nas posle njega.”' Ash-Shafi`i, neka mu se Alah smiluje, zabeležio je da je jedan od Prorokovih drugova rekao Abu Umamahu bin Sahlu bin Hunayfu da je u pogrebnoj molitvi Sunnah da imam izgovori Takbir, zatim da posle prvog Takbira u sebi prouči Surat Al-Fatihah, zatim da pošalje Salah na Proroka, pa da uputi iskrenu molbu za pokojnika, ali da ne uči nikakav Kuran ni u jednom od Takbira, a zatim da završi izgovarajući Salam u sebi. An-Nasa'i je ovo takođe zabeležio od Abu Umamaha, koji je rekao: “Ovo je iz Sunneta”, i pomenuo je to. Prema ispravnom stanovištu, takva izjava preneta od jednog druga ima status Marfu`. (Isto.; velika slova i podvlačenje naši)

Uzgred, primetite koliko je Muhamed bio nesiguran u pogledu toga da li će mu Alah zaista dati status al-Wasilah, tj. posredovanja. Muhamed se ovoj privilegiji mogao samo nadati i tražio je od svojih sledbenika da se mole da mu Alah podari tu čast.

Izgovaranje Salaha na Proroka pre molbe

Imam Ahmad, Abu Dawud i At-Tirmidhi preneli su sledeći hadis i ocenili ga kao Sahih; An-Nasa'i, Ibn Khuzaymah i Ibn Hibban zabeležili su u svojim Sahihima da je Fadalah bin `Ubayd, neka je Alah zadovoljan njime, rekao: “Alahov Poslanik je čuo čoveka kako u svojoj molitvi upućuje molbu, a nije hvalio Alaha niti izgovorio Salah na Proroka. Alahov Poslanik je rekao…

<<Ovaj čovek žuri.>> Zatim ga je pozvao i rekao, njemu ili nekom drugom…

<<Kada neko od vas upućuje molbu, neka počne hvaleći i slaveći Alaha, neka je uzvišen, zatim neka pošalje Salah na Proroka, a nakon toga neka moli kako želi.>>” (Isto.; podvlačenje naše)

Muhamed je čak imao drskost da tvrdi da nečija molitva neće doći do Alaha ako se ta osoba ne moli za njega na početku molitve, u njenom srednjem delu i na njenom kraju!

Preporučuje se da se molbe završavaju Salahom na Proroka.

At-Tirmidhi je zabeležio da je `Umar bin Al-Khattab rekao: “Molba ostaje zaustavljena između neba i zemlje i ne uzdiže se dalje SVE DOK ne pošalješ Salah na svog Proroka.” Ovo je takođe preneo Mu`adh bin Al-Harith od Abu Qurraha, od Sa`ida bin Al-Musayyiba, od `Umara, kao izreku Proroka. Zabeležio ju je i Razin bin Mu`awiyah u svojoj knjizi, gde ju je takođe pripisao Proroku, prenoseći da je rekao…

<<Molba ostaje zaustavljena između neba i zemlje i ne uzdiže se dalje SVE DOK čovek ne pošalje Salah na mene. Ne postupajte sa mnom kao sa rezervnom posudom za vodu, pošaljite Salah na mene na početku svoje molbe, na kraju i u sredini.>> Slanje Salaha na Proroka još se snažnije podstiče u molbi Qunut. Ahmad, sastavljači Sunena, Ibn Khuzaymah, Ibn Hibban i Al-Hakim zabeležili su da je Al-Hasan bin `Ali, neka je Alah zadovoljan njime, rekao: “Alahov Poslanik me je naučio neke reči koje treba izgovarati tokom Al-Witra…

<<‘O Alahu, uputi me zajedno sa onima koje si uputio, podari mi zdravlje zajedno sa onima kojima si podario zdravlje, budi mi saveznik zajedno sa onima kojima si saveznik, i blagoslovi me u onome što si mi dao. Zaštiti me od zla koje si odredio, jer zaista Ti određuješ i niko ne može odrediti nad Tobom. Zaista, onaj kome Ti iskazuješ odanost nikada nije ponižen, a onaj koga uzmeš za neprijatelja nikada nije počašćen i moćan. O naš Gospode, blagosloven i Uzvišen si Ti.’>>” U svom Sunenu, An-Nasa'i ima dodatak…

<<“i neka Alah blagoslovi Muhameda.”>> na kraju ovog Qunuta. Takođe se preporučuje da se petkom i uoči petka izgovara obilje Salaha na njega. (Isto.; velika slova i podvlačenje naši)

Muhamed je otišao i toliko daleko da je podsticao svoje sledbenike da čitavu svoju molitvu posvete njemu, obećavajući da će im gresi biti oprošteni ako to učine!

Vrlina izgovaranja Salaha na Proroka

Još jedan hadis: At-Tirmidhi je zabeležio da je Ubayy bin Ka`b rekao: “Kada bi prošle dve trećine noći, Alahov Poslanik bi ustao i rekao…

<<O ljudi, sećajte se Alaha, sećajte se Alaha, došao je prvi zvuk Trube i za njim će uslediti drugi zvuk, došla je smrt sa svim svojim užasima, došla je smrt sa svim svojim užasima.>>” Ubayy je rekao: “Rekao sam: `O Alahov Poslaniče, mnogo šaljem Salah na tebe, koliki deo moje molitve treba da bude Salah na tebe?’ On je rekao…

<<Koliko god želiš.>> Rekao sam: `Četvrtina?’ On je rekao…

<<Koliko god želiš, ali ako povećaš, biće ti bolje.>> Rekao sam: `Polovina?' On je rekao…

<<Koliko god želiš, ali ako povećaš, biće ti bolje.>> Rekao sam: `Dve trećine?’ On je rekao…

<<(Koliko god želiš, ali ako povećaš, biće ti bolje.>> Rekao sam: `Da li da čitavu svoju molitvu posvetim tebi?’ On je rekao…

<<To bi bilo dovoljno da ti otkloni nevolju i pribavi ti oproštaj grehova.>> Zatim je rekao: “Ovo je Hasan hadis.” (Isto.; podvlačenje naše)

Još jedan podsticaj koji je Muhamed dao za molitvu za njega jeste da će Alah sve takve molitve nagraditi desetostruko i uračunati ih kao milostinju onome ko ih obavlja:

Još jedan hadis

Imam Ahmad je zabeležio od Abu Hurayraha da je Prorok rekao…

<<Šaljite Salah na mene, jer je to za vas Zakah, i molite Alaha da mi podari Al-Wasilah, jer je to položaj u najvišem delu Raja koji će dostići samo jedan čovek, a ja se nadam da ću to biti ja.>> Ovo je zabeležio samo Ahmad. (Isto.; podvlačenje naše)

Još jedan hadis

Imam Ahmad je zabeležio da je Abu Talhah rekao da je Alahov Poslanik jednog dana došao izgledajući srećno. Rekli su: “O Alahov Poslaniče, vidimo da izgledaš srećno.” On je rekao…

<<Došao mi je anđeo i rekao mi: “O Muhamede, zar te ne bi obradovalo ako tvoj Gospod, neka je slavljen, kaže: `Nijedan pripadnik tvog Ummeta NE POŠALJE SALAH NA TEBE A DA JA NE POŠALJEM SALAH NA NJEGA DESETOSTRUKO, i nijedan pripadnik tvog Ummeta ne uputi pozdrav Salam na tebe a da ja ne uputim pozdrav Salam na njega desetostruko.’” Rekao sam: “Naravno.”>> Ovo je takođe zabeležio An-Nasa'i. (Isto.; velika slova i podvlačenje naši)

Opet:

Još jedan lanac prenošenja

Imam Ahmad je zabeležio da je Abu Talhah Al-Ansari rekao: “Jednog jutra Alahov Poslanik je bio dobro raspoložen i izgledao je srećno. Rekli su: ‘O Alahov Poslaniče, jutros si dobro raspoložen i izgledaš srećno.’ On je rekao…

<<Naravno, upravo mi je došao neko [anđeo] od moga Gospoda i rekao: ‘Ko god od tvog Ummeta pošalje Salah na tebe, Alah će mu upisati deset dobrih dela i izbrisati mu deset zlih dela, i podići će njegov položaj za deset stepeni, i uzvratiće mu pozdrav nečim sličnim.’>>” I ovo je dobar lanac, iako ga oni (Al-Bukhari i Muslim) nisu preneli. (Isto.; podvlačenje naše)

Na kraju:

Još jedan hadis

Muslim, Abu Dawud, At-Tirmidhi i An-Nasa'i zabeležili su da je Abu Hurayrah, neka je Alah zadovoljan njime, rekao: “Alahov Poslanik je rekao…

<<Ko pošalje jedan Salah na mene, ALAH ĆE POSLATI DESET NA NJEGA.>> At-Tirmidhi je rekao: “Ovo je Sahih Hasan hadis. O istoj temi predanja dolaze od `Abdur-Rahmana bin `Awfa, `Amira bin Rabi`aha, `Ammara, Abu Talhaha, Anasa i Ubayya bin Ka`ba.” (Isto.; velika slova i podvlačenje naši)

Postoje i druga predanja u kojima je Muhamed čak upozoravao i otvoreno pretio muslimanima da će doživeti poniženje ako se nisu molili/ne mole za njega kad god čuju da se njegovo ime pominje:

Još jedan hadis

Imam Ahmad je zabeležio da je Al-Husayn bin `Ali rekao da je Alahov Poslanik rekao…

<<Škrtac je onaj u čijem se prisustvu ja pomenem, a on ne pošalje Salah na mene.>> Abu Sa`id je rekao…

<<... a on ne pošalje Salah na mene.>> Ovo je takođe zabeležio At-Tirmidhi, koji je zatim rekao: “Ovaj hadis je Hasan Gharib, Sahih.” (Isto.)

Još jedan hadis

At-Tirmidhi je zabeležio da je Abu Hurayrah rekao: “Alahov Poslanik je rekao…

<<Neka bude ponižen čovek u čijem se prisustvu ja pomenem, a on ne pošalje Salah na mene; neka bude ponižen čovek koji vidi kako mesec Ramadan dođe i prođe, a njemu ne bude oprošteno; neka bude ponižen čovek čiji roditelji dožive starost, a oni mu ne pribave ulazak u Raj.>>” Zatim je on (At-Tirmidhi) rekao: “Hasan Gharib.” (Isto.; podvlačenje naše)

Očigledno je da moljenje za Muhameda nije nikakva sitnica, budući da o njemu zavise muslimanov uspeh i spasenje.

**
Razlog zbog kojeg se od muslimana zahteva da se mole za Muhameda**

Sledeći stih nam daje predstavu o tome zašto se Alah, njegovi anđeli i vernici mole za Muhameda:

„On vas blagosilja, a i Njegovi anđeli, da bi vas izveo iz tmina na svetlo - On je milostiv prema vernicima.“ S. 33:43 Palmer

Prema ovom konkretnom tekstu, Alah i anđeli mole se da vernici budu izvedeni iz tame na svetlost. Drugim rečima, Alah i njegovi anđeli aktivno se mole za spasenje muslimana, a to potvrđuje i sledeći odlomak.

„Anđeli koji nose Presto i oni koji su oko njega, slave i hvale svoga Gospodara i veruju u Njega, i mole se da budu oprošteni gresi vernicima: „Gospodaru naš, Ti sve obuhvataš milošću i znanjem; zato oprosti onima koji se pokaju i koji slede Tvoj put i sačuvaj ih patnje u Vatri! Gospodaru naš, uvedi ih u vrtove Edena koje si im obećao, i one koji su bili dobri od njihovih predaka, i njihovih žena, i njihovog potomstva. Ti si, uistinu, Silni i Mudri. I poštedi ih kazne zbog zlih dela, jer, koga Ti toga dana poštediš kazne zbog zlih dela - Ti si mu se smilovao, a to će, zaista, da bude veliki uspeh!““ S. 40:7-9

Anđeli se mole Alahu da oprosti vernicima i da ih spase od paklene vatre uvodeći ih u raj.

U svetlu toga čini se prilično izvesnim da se Alah, njegovi anđeli i muslimani svi mole za Muhamedovo spasenje. Muhamed nije imao nikakvu sigurnost da će biti spasen i zato je odlučio da zapovedi svojim sledbenicima da se mole da mu Alah podari izbavljenje iz pakla.

Ovo dodatno pokazuju arapske reči koje muslimani obično izgovaraju kad god se pomene Muhamedovo ime, naime sallallahu alayhi wa-salam, što doslovno znači: „neka su Alahove molitve na njega i mir“. Muslimani u suštini traže od svoga boga da Muhamedu podari mir.

Očigledno je da je mir za koji se muslimani mole da ga Alah podari Muhamedu zapravo raj, koji se u Kuranu i naziva domom ili prebivalištem mira:

„Allah poziva u Raj, mesto mira i spasa, i upućuje na Pravi put onoga koga On hoće. Onima koji čine dobra dela pripada lepa nagrada - Raj, a i više od toga! Njihova lica neće prekrivati tama i potištenost, oni će da budu stanovnici Raja, u njemu će večno da borave.“ S. 10:25-26

Kuran na više mesta govori o raju kao mestu i mira i sigurnosti. Otuda, ući u raj znači ući u mir i bezbednost:

„Oni koji su se Allaha bojali i onog što im je zabranjeno klonili, oni će u Rajskim baštama pored izvora biti. „Uđite u njih sigurni, straha oslobođeni!“ Mi ćemo da istisnemo zlobu iz njihovih grudi; kao braća će da budu, oni će na divanima da sede jedni naspram drugih. Tu ih umor neće doticati, oni odatle nikada neće da budu izvedeni.“ S. 15:45-48 Hilali-Khan

„Oni će da budu, za ono što su trpeli, rajskim odajama nagrađeni i u njima će pozdravom dobrodošlice i blagoslovom biti dočekivani. U njima će da ostanu večno, a kako su one divno prebivalište i boravište!“ S. 25:75-76

„A Raj će da bude primaknut bogobojaznima, neće da bude ni od jednog daleko. „Ovo je ono što vam je obećano, svakome onome ko se Allahu pokajnički obraćao i čuvao. Koji se bojao Svemilosnog u samoći, i koji je došao pokajničkog i pokornog srca. Uđite u Raj, u miru, ovo je Dan večni!” U njemu će da imaju šta god zažele, a dobiće od Nas i više od toga.“ S. 50:31-35 Hilali-Khan

„I oni koji su prednjačili – oni će prednjačiti! To su oni bliski, u rajskim baštama uživanja. Biće ih mnogo iz prvih, a malo iz zadnjih, na divanima izvezenim, jedni prema drugima na njima će da budu naslonjeni; služiće ih večno mladi dečaci, sa čašama i ibricima, i peharom punim pića iz tekućeg izvora od koga glava neće da ih boli i zbog koga neće pamet da izgube, i voćem koje će sami da biraju, i mesom ptičijim kakvo budu želeli. U njima će da budu i rajske lepotice krupnih očiju, slične skrivenom biseru u školjkama, kao nagrada za ono što su činili. U njima neće da slušaju prazne besede, ni grešni govor, nego samo reči: "Mir Božji, mir Božji!"“ S. 56:10-26 Hilali-Khan

„I ako bude jedan od onih koji su Allahu bliski – udobnost i lepa opskrba i rajske blagodati pripašće njemu! A ako bude jedan od onih koji su sa desne strane, pa, mir Božji tebi od onih sa desne strane!“ S. 56:88-91 Hilali-Khan

Dakle, moleći se da Alah podari Muhamedu mir, muslimani se u suštini mole za Muhamedovo spasenje! Muslimani u osnovi traže od Alaha da spase svog poslanika od pakla tako što će mu dopustiti da uđe u raj, koji je prebivalište mira.

Šta sve to znači za Muhameda i njegove sledbenike

Islamska praksa moljenja za Muhamedov mir i bezbednost pokreće ozbiljne probleme i pitanja za muslimane. Pre svega, ne postoji nijedan biblijski stih niti kuranski citat koji vernike podstiče da se mole za mir i spasenje bilo kog istinskog Božjeg proroka ili apostola nakon njihove smrti; Muhamed je u tom pogledu potpuno jedinstven.

Zanimljivo je da je, prema pokojnom velikom hrišćanskom izučavaocu islama, W. St. Clairu Tisdallu, zapovest da se moli za Muhamedovo spasenje navela jednog muslimana da počne da sumnja i da preispituje Muhamedove proročke tvrdnje, što ga je na kraju dovelo do toga da prihvati Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja:

1 Učeni maulavi iz Svata, sada obraćeni hrišćanin, prvi put je doveden do sumnje u Muhamedove tvrdnje razmišljajući o durudu (darudu), odnosno molbi u kojoj musliman, na kraju propisanih molitava (salawat), kaže: „O Gospode, smiluj se Muhamedu i podaj mu mir“, itd. U njegovom umu se javila misao: „Ni u jednoj drugoj religiji ne smatra se potrebnim moliti se za Božju milost prema njenom osnivaču. Zašto se onda moli za Muhameda?“ Zatim je primetio da je u kalimi, odnosno muhamedanskom veroispovedanju, titula koja se daje Muhamedu tek rasul: on se čak i ne naziva nabi ili „prorok“, dok se Hristu u samom Kuranu daju daleko uzvišenije titule (§§ 116-122, 129). U raspravi bi bilo dobro iznositi ove primedbe na Muhamedove tvrdnje bilo u obliku ovde ispričane priče, bilo kao pitanja, pitajući, na primer: „Zašto je muslimanima potrebno da se mole za Muhameda?“ To navodi ispitivača da sam izvede svoje zaključke. (Dr. H. M. Clark.) (W. St. Clair Tisdall, A Manual of the Leading Muhammadan Objections to Christianity [Society for Promoting Christian Knowledge, London, 1904] CHAPTER VII. Objections Against Christianity On The Ground of Muhammad's Divine Mission, str. 217; podebljanje naše)

Drugo, i Kuran i hadisi svedoče da je Muhamed živeo u strahu i sumnji u pogledu svog spasenja, budući da mu Alah nikada nije dao uverenje da će biti spasen:

„Zar oni da govore:“On ga izmišlja!” Reci:“Ako ga izmišljam, pa vi me od Allaha nećete moći zaštiti. On dobro zna šta o Kur’anu govorite. On je dovoljan svedok i meni i vama. On prašta i samilostan je.” Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.““ S. 46:8-9

„Reci: „Ja se samo svome Gospodaru molim i nikoga pored Njega ne obožavam.“ Reci: „Ja nisam u stanju da od vas kakvu štetu otklonim niti nekom od vas neku korist da pribavim.“ Reci: „Mene niko od Allaha ne može da zaštiti; samo kod Njega mogu utočište da nađem, i samo mogu da dostavim ono što je od Allaha i Njegove poruke.“ A onoga koji Allahu i Njegovom Poslaniku ne bude poslušan - sigurno čeka vatra Pakla; u njoj će večno, zauvek da ostane. A kada oni vide ono čime im se preti, saznaće ko je slabiji i malobrojniji. Reci: „Ja ne znam da li će uskoro da bude ono čime vam se preti, ili je moj Gospodar odredio da će to posle dugo vremena biti.“ S. 72:20-25 Pickthall

Štaviše, Alah više puta preti da će ubiti svog proroka ako se okrene ili odluči da izmeni poruku:

„A kad im se uče Naše jasne reči, onda oni koji ne veruju da će da stanu pred Nama govore: „Donesi ti neki drugi Kur'an, ili ga izmeni!“ Reci: „Nije moje da ga ja sam od sebe menjam, ja sledim samo ono što mi se objavljuje, ja se bojim, ako budem nepokoran svome Gospodaru, patnje na Velikom danu.““ S. 10:15 Arberry

„To je mudrost koju ti tvoj Gospodar objavljuje. I ne smatraj da pored Allaha postoji drugo božanstvo, da ne bi bio bačen u Pakao, ponižen i od milosti odbačen.“ S. 17:39 Pickthall

„I zamalo da te oni odvrate od onoga što ti Mi objavljujemo, da bi protiv Nas nešto drugo izneo, i tada bi te oni kao prijatelja prihvatili. A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio, i tada bismo ti, zaista, dali da iskusiš dvostruku patnju u životu i dvostruku patnju posle smrti; tada ne bi nikoga našao da te od Nas spasi.“ S. 17:73-75 Hilali-Khan

„O Verovesniče, boj se Allaha, a nevernike i licemere ne slušaj - Allah, uistinu, sve zna i mudar je!“ S. 33:1

„Ja se bojim patnje na Velikom danu, ako svome Gospodaru budem neposlušan.“ S. 39:13 Hilali-Khan

„Kur'an je, zaista, govor objavljen plemenitom Poslaniku, a nije govor nikakvog pesnika - kako vi malo verujete! I nisu reči nikakvog proroka - kako vi malo razmišljate! Objava je on od Gospodara svetova! A da je on o Nama iznosio kojekakve reči, Mi bismo ga desnicom dohvatili, a onda mu žilu kucavicu presekli,“ S. 69:40-46 Arberry

I premda Alah nikada nije obećao da će spasti Muhameda, jeste obavestio svog poslanika da će sigurno umreti i otići u pakao!

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru. A zatim ćete, na Sudnjem danu, pred svojim Gospodarom međusobno da se sporite.“ S. 39:30-31

„Kunem se Sobom, da ćemo da skupimo i nevernike i đavole, zatim ćemo da ih dovedemo da kleče na kolenima oko Pakla, a onda ćemo iz svake grupe da izdvojimo one koji su prema Svemilosnom bili najdrskiji, jer Mi najbolje znamo one koji su najviše zaslužili da u njoj gore. I svaki od vas će do Pakla da stigne! Tvoj Gospodar se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo da spasimo one koji su se bojali Allaha i klonili greha, a nevernike ćemo da ostavimo u njemu na kolenima da kleče.“ S. 19:68-72 Arberry

Dakle, jedina garancija koju je Muhamed imao bila je da će umreti i ući u sam pakao!

Upravo zato je Muhamed mogao samo da se nada i da se moli da će ga Alah možda počastvovati i proslaviti:

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ S. 17:79

Treće, ako Muhamed — koga muslimani smatraju svojim uzorom i najvećim čovekom koji je ikada živeo — nije bio siguran u sopstveno spasenje, šta to onda govori o sudbini njegovih sledbenika? Kakvu nadu ili sigurnost muslimani imaju da će ikada ući u raj, kada čak ni njihovom sopstvenom proroku nije bilo zagarantovano da će biti spasen?

Sumnja koja lebdi nad svakim Muhamedovim sledbenikom jasnije se vidi iz činjenice da se od muslimana takođe očekuje da se mole za Muhamedove drugove i žene kad god se oni pomenu po imenu. Na primer, kad god musliman govori o Omeru ibn el-Hatabu, od njega se očekuje da izgovori sledeću molitvu: „neka je Alah zadovoljan njime“ (radhi Allah anhu).

Muslimani to čine čak i kada pominju neku poznatu muslimansku ličnost ili učenjaka, izgovarajući reči: „neka mu se Alah smiluje“ (rahmatullahi alayh).

Zapravo, ako se čitaoci vrate unazad i pročitaju neke od navoda Ibn Kesira, videće da Ibn Kesir upravo to i čini kad god pominje Muhamedove drugove, njegove žene i/ili nekog istaknutog muslimana. To jest:

Imam Ahmed, Ebu Davud i Tirmizi preneli su sledeći hadis i ocenili ga kao sahih; Nesai, Ibn Huzejma i Ibn Hiban zabeležili su u svojim Sahihima da je Fedala ibn Ubejd, neka je Alah zadovoljan njime, rekao… (Tefsir Ibn Kesira, K. 33:56; masno i kurzivno naglašavanje naše)

„… Šafija, neka mu se Alah smiluje, zabeležio je da je Ebu Umami ibn Sahlu ibn Hunejfu jedan od Prorokovih drugova rekao da je sunet u pogrebnoj molitvi da imam izgovori tekbir… (Isto.; masno i kurzivno naglašavanje naše)

A ovo ima savršenog smisla. Ako je Muhamedu, koji je osnivač islama, bilo potrebno i i dalje mu je potrebno da se pojedinci mole za njegovo spasenje, koliko su tek takve molitve potrebne njegovim sledbenicima i ostatku muslimanskog stanovništva? Sasvim sigurno, Muhamedovi drugovi i svi koji slede njegovu religiju ne mogu biti podložniji spasenju od svog sopstvenog proroka; niti je iko od njih mogao ili može imati veću sigurnost da će biti spasen nego sam osnivač njihove sopstvene religije. U svetlu toga, muslimanima je zapravo potrebno mnogo više molitava za njihovo spasenje nego samom Muhamedu, budući da nikada ne mogu očekivati da će biti na njegovom nivou, barem što se Alaha tiče.

Musliman može poreći da su Muhamedu potrebne molitve njegovog naroda da bi bio spasen, tvrdeći da se on već nalazi u stanju mira. Međutim, ako bi to zaista bio slučaj, zašto se onda uopšte moliti za Muhamedov mir? Zašto se moliti da mu Alah podari milost ako je Muhamed već ušao u stanje sigurnosti i počinka? Ima li uopšte smisla moliti se za nečiji mir ako se ta osoba nalazi u raju ili u nekom drugom stanju u kojem već doživljava radost i blaženstvo?

Drugim rečima, ako je Muhamed već u raju ili doživljava bezbednost i sigurnost u grobu, onda apsolutno nema nikakve potrebe moliti se za njega. Nema potrebe neprestano preklinjati Alaha da spusti svoju milost na Muhameda kada ovaj već doživljava mir i blagoslove svoga boga. Takve molitve imaju smisla jedino ako Muhamed nije spasen i ako Alah zaista prihvata prizive za spasenje onih koji su umrli.

Zapravo, sami hadisi beleže da se Muhamed plašio muke za koju je verovao da će je pojedinci morati da iskuse u grobu, i da se molio Alahu da ga od nje spase:

Prenosi Mesruk:
Aiša je rekla da joj je došla neka Jevrejka i pomenula kaznu u grobu, rekavši joj: „Neka te Alah sačuva od kazne u grobu.“ Aiša je zatim upitala Alahovog Poslanika o kazni u grobu. Rekao je: „Da, (postoji) kazna u grobu.“ Aiša je dodala: „Nakon toga nikada nisam videla Alahovog Poslanika a da nije tražio utočište kod Alaha od kazne u grobu u svakoj molitvi koju je obavljao.“ (Sahih el-Buhari, tom 2, knjiga 23, broj 454)

Prenosi Amra bint Abdurahman:
Neka Jevrejka je došla Aiši da je pita nešto, a zatim je rekla: „Neka ti Alah da utočište od kazne u grobu.“ Aiša je onda upitala Alahovog Poslanika: „Da li će ljudi biti kažnjavani u svojim grobovima?“ Alahov Poslanik je zatražio Alahovo utočište od kazne u grobu (što je ukazivalo na potvrdan odgovor). Zatim je jednoga dana Alahov Poslanik uzjahao (da bi krenuo nekuda), ali je došlo do pomračenja sunca. Vratio se u prepodnevnim satima, prošao kroz zadnji deo nastambi (svojih žena), stao i počeo da obavlja molitvu (zbog pomračenja), a ljudi su stali iza njega. Stajao je dugo, potom je učinio dug pregib, zatim se uspravio i dugo stajao, ali kraće nego pri prvom stajanju, potom je učinio produženi pregib koji je bio kraći od prvog pregiba, zatim je podigao glavu i dugo ostao na sedždi, pa ustao (za drugi rekat) na duže vreme, ali je to stajanje bilo kraće od stajanja u prvom rekatu. Zatim je učinio produženi pregib koji je bio kraći od prvog. Potom je stajao dugo, ali kraće nego prvi put, pa je opet učinio dug pregib koji je bio kraći od prvog, a zatim je učinio sedždu kraću od prve sedžde. Onda je završio molitvu, održao propoved i rekao ono što je Alah hteo; i naredio ljudima da traže utočište kod Alaha od kazne u grobu. (Sahih el-Buhari, tom 2, knjiga 18, broj 164)

Otuda ima savršenog smisla to što je Muhamed zapovedio svojim sledbenicima da se neprestano mole za njegov mir i sigurnost, s obzirom na to koliko se smrtno plašio muke i kazne u grobu.

Pa ipak, drugi muslimani u takvim molitvama vide Alahov način da počastvuje Muhameda više nego bilo kog drugog proroka!

(„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika“…) [33:56]. Ebu Seid nas je obavestio> Ibn Ebi Amr en-Nejsaburi> el-Hasan ibn Ahmed el-Mahladi> el-Muamil ibn el-Hasan ibn Isa> Muhamed ibn Jahja> Ebu Huzejfa> Sufjan> ez-Zubejr ibn Adij> Abdurahman ibn Ebi Lejla> Kab ibn Udžra, koji je rekao: „Rečeno je Proroku: 'Znamo kako da te pozdravimo, ali kako da prizivamo blagoslove na tebe?' I tako je objavljen ovaj stih („Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“)“. Abdurahman ibn Hamdan el-Adl nas je obavestio> Ebu'l-Abas Ahmed ibn Isa el-Vešša> Muhamed ibn Jahja es-Suli> er-Rijaši> el-Asmai, koji je rekao: „Čuo sam el-Mehdija kako sa propovedaonice [velike džamije] u Basri govori: 'Alah vam je zapovedio nešto što je On sam prvi započeo, kada je rekao („Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“). Time je Alah dao prednost Proroku nad svim ostalim poslanicima i izdvojio vas iznad svih drugih zajednica. Zato Alahovu darežljivost dočekajte sa zahvalnošću' “. Čuo sam učitelja Ebu Osmana el-Hafiza kako kaže da je čuo imama Sehla ibn Muhameda ibn Sulejmana kako govori: „Čast koju je Alah, uzvišen neka je On, ukazao našem Proroku svojim rečima („Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika“) dalekosežnija je i potpunija nego čast ukazana Adamu kada je anđelima naređeno da mu se poklone. To je zato što nije zamislivo da Alah bude sa anđelima pri ukazivanju te časti. Međutim, Alah, uzvišen neka je On, obavestio je da On sam šalje blagoslove na Proroka, a zatim je obavestio da i anđeli šalju blagoslove na njega. Stoga je čast koja proističe od Njega mnogo dalekosežnija od časti koja proističe samo od anđela i pri čijem ukazivanju nije zamislivo da Alah bude sa njima“. Ono što je Sehl rekao preuzeto je iz reči el-Mehdija. Možda je na to naišao, nešto od toga usvojio i dalje objasnio. On je to takođe uporedio sa čašću ukazanom Adamu i pokazao da je dalekosežnija i potpunija od nje. U strogo verodostojnim zbirkama poslaničkih izreka pominje se i sledeće: Ebu Bekr ibn Ibrahim el-Farisi nas je obavestio> Muhamed ibn Isa ibn Amraveji> Ibrahim ibn Sufjan> Muslim> Kutejba i Ali ibn Hadžer> Ismail ibn Džafer> el-Ala> njegov otac> Ebu Hurejra, koji je preneo da je Alahov Poslanik rekao: „Ko jednom prizove blagoslove na mene, Alah će deset puta prizvati blagoslove na njega“. (Ali ibn Ahmed el-Vahidi, Esbab en-nuzul; masno naglašavanje naše)

Naprotiv, takve molitve zapravo obeščašćuju Muhameda i izvor su velike sramote za muslimane. Kao što smo primetili, nigde se ni u Svetom pismu ni u Kuranu ne može naći zapovest da se moli za mir i spasenje bilo kog istinskog Božjeg proroka i poslanika, naročito nakon njihove smrti. Nadahnuto Sveto pismo jasno govori da svi istinski vernici, u koje bi spadali Božji proroci i apostoli, ulaze u nebesko prisustvo Boga istog trenutka nakon smrti (up. 2. Korinćanima 5:1-10; Filipljanima 1:21, 23; 2. Timoteju 4:6-8; Jevrejima 12:22-24; Otkrivenje 6:9-11; 7:9-17).

Kao što smo rekli, Muhamed je jedina osoba koja zahteva da se njegovi sledbenici zaista mole za njegovo spasenje i sigurnost, i to ne samo tokom njegovog života. Danas postoji preko milijardu Muhamedovih sledbenika koji su i dalje obavezni da se mole za njega dokle god žive, mnogo puta u toku svakog jedinog dana. Koliko će milijardi takvih molitava ikada biti dovoljno da se Muhamedu podari spasenje?

Dakle, time što od muslimana zahteva da se mole za Muhamedov mir, Alah je zapravo obeščastio svog proroka, budući da se time dovodi u pitanje samo spasenje onoga za koga muslimani tvrde da je savršen čovek. To takođe uliva veliki strah i sumnju u srca muslimana, jer oni nikada ne mogu znati da li je Alah zaista dovoljno zadovoljan njima da bi im dao spasenje. Uostalom, ako čak ni Muhamed nije bio siguran da je spasen, kako onda bilo koji musliman može pouzdano znati, ili imati duševni mir, da će mu Alah, kada umre, podariti večno blaženstvo? Odgovor glasi da nijedan musliman to nikada ne može znati i da stoga mora umreti u strahu i očaju.

Međutim, za muslimane postoji nada ako se samo odvrate od islamskog boga i napuste lažnog proroka Muhameda. Muslimani mogu imati sigurnost da ih Bog toliko voli da je obećao da će svakome od njih dati večni život ako se samo okrenu njegovom voljenom Sinu, Isusu Hristu, i prihvate ga kao svog suverenog Gospoda i vaskrslog Spasitelja.

Uz to rečeno, želeli bismo da zaključimo naše izlaganje navođenjem raznih odlomaka iz Svetog pisma, istinski nadahnute Božje Reči, koji odlučno ističu i objavljuju spremnost i želju jedinog istinitog i živog Boga da savršeno spase svakog pojedinca koji se, po njegovoj milosti i milosrđu, radi spasenja pouzda u Gospoda Isusa Hrista, njegovog slavnog i veličanstvenog Sina:

„Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.“ Matej 1:21

„Jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova.“ Matej 26:28

„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45

„Jer Sin Čovječiji dođe da potraži i spase izgubljeno.“ Luka 19:10

„I kao što Mojsej podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin Čovječiji. Da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni, Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni. Jer ne posla Bog Sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroz njega.“ Jovan 3:14-17

„A iz grada onoga mnogi od Samarjana povjerovaše u njega za riječ žene koja je svjedočila: Kaza mi sve što učinih. Kada, dakle, dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i ostade ondje dva dana. I mnogo ih više vjerova za riječ njegovu, Te ženi govorahu: Sad ne vjerujemo više zbog tvoga kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo zaista Spasitelj svijeta, Hristos.“ Jovan 4:39-42

„A Isus im reče: Ja sam hljeb života: koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji u mene vjeruje neće nikad ožednjeti.“… „Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću istjerati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“… „Zaista, zaista vam kažem: Koji vjeruje u mene ima život vječni.“ Jovan 6:35, 38-40

„Ovo je hljeb koji silazi s neba: da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću ja dati za život svijeta.“… „Kao što mene posla živi Otac, i kao što ja živim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on će živjeti zbog mene. Ovo je hljeb koji siđe s neba: ne kao što oci vaši jedoše manu, i pomriješe; koji jede hljeb ovaj živjeće vavijek.“ Jovan 6:50-51, 57-58

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo.“ Jovan 10:27-30

„Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče mu: Da, Gospode! Ja vjerujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svijet.“ Jovan 11:23-27

„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“… „Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i svijet me više neće vidjeti, a vi ćete me vidjeti, jer ja živim, i vi ćete živjeti.“… „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svijet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji.“ Jovan 14:1-6, 18-19, 27

„Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobijedio svijet.“ Jovan 16:33

„Ovo izgovori Isus, pa podiže oči svoje nebu i reče: Oče, došao je čas, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe; Kao što si mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si mu dao, daruje im život vječni.“… „Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta.“ Jovan 17:1-2, 23-24

„U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna. Svojima dođe, i svoji ga ne primiše. A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo; Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga.“ Jovan 1:10-13

„A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj. A ova su zapisana da vjerujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da vjerujući imate život u ime njegovo.“ Jovan 20:30-31

„Opravdavši se, dakle, vjerom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, Kroz kojega i pristupismo vjerom u ovu blagodat u kojoj stojimo“… „Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bijasmo grješnici, Hristos umrije za nas. Mnogo ćemo, dakle, prije biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već pomireni, spasti životom njegovim. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje.“ Rimljanima 5:1, 8-11

„Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu“… „Jer koje unaprijed pozna, unaprijed i odredi, da budu saobrazni liku Sina njegova, da on bude Prvorođeni među mnogom braćom. A koje unaprijed odredi, one i prizva; a koje prizva, one i opravda; a koje opravda, one i proslavi. Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji svoga Sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s njime i sve ne daruje? Ko će optužiti izabrane Božije? Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa još i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas. Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili tjeskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Ali u svemu ovome pobjeđujemo kroz Onoga koji nas je zavolio. Jer sam uvjeren da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, Ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.“ Rimljanima 8:1, 28-39

„Jer oni sami pričaju o nama kako nas vi dočekaste, i kako se od idola obratiste Bogu, da služite Bogu živom i istinitom, I da očekujete Sina njegova s nebesa, kojega podiže iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gnjeva koji dolazi.“ 1. Solunjanima 1:9-10

„Jer nas Bog ne odredi za gnjev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda našega Isusa Hrista, Koji umrije za nas da bismo mi, bilo da bdimo ili da spavamo, zajedno s njim živjeli.“ 1. Solunjanima 5:9-10

„Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao sastradati nemoćima našim, nego Prvosveštenika koji je u svemu kušan kao i mi, ali bez grijeha. Stoga pristupajmo smjelo prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za blagovremenu pomoć.“ Jevrejima 4:15-16

„Nju imamo kao kotvu duše, čvrstu i pouzdanu, koja ulazi unutar iza zavjese, Gdje kao preteča za nas uđe Isus, postavši Prvosveštenik vavijek po činu Melhisedekovu.“ Jevrejima 6:19-20

„I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe.“ Jevrejima 7:23-27

„Trebalo je, dakle, da se slike nebeskih stvari ovako očiste, a same nebeske stvari boljim žrtvama od ovih. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je predobrazac istinske, nego u samo Nebo, da se sada pojavi pred licem Božijim radi nas; Niti ulazi mnogo puta da prinosi samoga sebe, kao što prvosveštenik ulazi u Svetinju svake godine sa tuđom krvlju; Inače bi On morao mnogo puta stradati počev od postanja svijeta; a sada na svršetku vijekova, javi se jednom za svagda da svojom žrtvom uništi grijeh. I kao što ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud (Božiji), Tako i Hristos jedanput prinese sebe na žrtvu da ponese grijehe mnogih. A drugi put će se pojaviti ne zbog grijeha, nego za spasenje onih koji ga čekaju.“ Jevrejima 9:26-28

„Tom voljom smo osvećeni prinošenjem tijela Isusa Hrista jednom za svagda.“… „Jer je On jednim prinosom učinio savršenima zauvijek one koji se osvećuju.“ Jevrejima 10:10, 14

„Po ovome znamo da u Njemu prebivamo, i On u nama, što nam je dao od Duha svojega. I mi smo vidjeli i svjedočimo da je Otac poslao Sina – Spasitelja svijeta. Koji prizna da je Isus Sin Božiji, Bog u njemu prebiva i on u Bogu. I mi smo poznali i povjerovali ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu. Time se ljubav pokazala savršenom u nama, da bismo imali smjelosti na Dan suda; jer kao što je On, i mi smo u ovome svijetu. U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji, nije se usavršio u ljubavi.“ 1. Jovanova 4:13-18

„Jer sve što je rođeno od Boga pobjeđuje svijet; i ovo je pobjeda koja pobijedi svijet – vjera naša. Ko je taj koji pobjeđuje svijet do onaj koji vjeruje da Isus jeste Sin Božiji?“… „I ovo je svjedočanstvo da nam je Bog dao život vječni; i ovaj život je u Sinu njegovom. Onaj koji ima Sina ima život; ko nema Sina Božijega nema života. Ovo napisah vama koji vjerujete u ime Sina Božijega, da znate da imate život vječni i da vjerujete u ime Sina Božijega.“… „Znamo da svaki rođeni od Boga ne griješi, nego koji je rođen od Boga čuva sebe, i nečastivi ga se ne dotiče. Znamo da smo od Boga, i da svijet sav u zlu leži. A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni.“ 1. Jovanova 5:4-5, 11-13, 18-20

„I čuh glas sa neba koji mi govori: Napiši: Blaženi mrtvi koji od sada umiru u Gospodu! Da, govori Duh, neka počinu od trudova svojih, a djela njihova će slijediti za njima.“ Otkrivenje 14:13

**
Srodni članci**

http://answering-islam.org/authors/shamoun/rebuttals/zawadi/muslims_in_hell.html
http://answering-islam.org/Shamoun/muslims_in_hell.htm
http://answering-islam.org/Quran/Contra/muslims_in_hell2.htm
http://answering-islam.org/Responses/Osama/karim_in_hell.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/muslims_in_hell_ahadith.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/Peace_be_upon_him_%28Islam%29