Mokraća dečaka naspram mokraće devojčice u islamu, 2. deo

Nastavljamo tamo gde smo stali tako što ćemo muslimanima vratiti istom merom.(1)

Prema nekim od navodno verodostojnih predanja, Muhamed je pravio razliku između mokraće ženske bebe i mokraće muške bebe. Prenosi se da je Muhamed zapovedio da čovek treba samo da poprska vodom mesto na koje se pomokrila muška beba koja se još doji, dok se mokraća ženske bebe mora oprati:

„Ali je preneo da je Alahov Poslanik rekao: ‚Mokraća muške bebe treba da se poprska vodom. Mokraća ženske bebe treba da se opere.’ Katada kaže: ‚Ovo se odnosi na mušku bebu koja još nije počela da jede. Ako već jede, onda se odeća pere.’

Ovaj hadis prenose Ahmed, Ebu Davud, et-Tirmizi i Ibn Madža. U al-Fathu, Ibn Hadžer kaže da je njegov lanac prenosilaca sahih.

Poprskivanje je dovoljno sve dok se dečak još doji. Ako jede čvrstu hranu, njegova mokraća se mora oprati sa odeće i tela. Oko ove druge tačke nema neslaganja. Možda je razlog za ovaj izuzetak kada je reč o mokraći muške bebe to što ljudi imaju sklonost da svoje muške bebe nose okolo, pa bi bilo teško čistiti odeću posle njihovog čestog mokrenja.” (Fiqh us-Sunnah [American Trust Publications, Indianapolis Indiana 1991], Tom 1. Čišćenje i molitva, str. 9-10; podebljanje naše)

Gore navedeno objašnjenje razlike između mokraće dečaka i devojčice ne funkcioniše, budući da se i ženske bebe nose okolo. Zašto onda praviti takvu razliku među njima?

Odgovor je sasvim jednostavan. Islam pravi razliku između mokraće dečaka i devojčica zato što islamski izvori odlučno uče da su žene inferiorne u odnosu na muškarce, kao što ćemo uskoro videti.

Sledeći muslimanski izvor, komentarišući slična predanja o mokraći muških i ženskih beba, bio je iskreniji jer je priznao da je to ono što je Muhamed naredio i da to samo po sebi predstavlja dovoljno objašnjenje:

Ako se kaže: koji je razlog što se mokraća dečaka koji još ne jede hranu poprska, a ne pere kao mokraća devojčice? Odgovor je da je razlog to što je tako propisano Sunetom, i to je dovoljan razlog. Otuda, kada je Aiša upitana zašto žena mora da nadoknadi postove propuštene zbog menstruacije, ali ne mora da nadoknadi molitve propuštene iz istog razloga, ona je rekla: „To nam se dešavalo u vreme Poslanika, i bilo nam je zapoveđeno da nadoknadimo postove, a nije nam bilo zapoveđeno da nadoknadimo molitve.”

Ipak, neki učenjaci su pokušali da pronađu razlog za to.

Neki od njih su rekli: razlog je to što je tako lakše, jer se muško dete obično mnogo nosi, i ljudi mu se raduju I VOLE GA VIŠE NEGO ŽENSKO, a njegova mokraća izlazi kroz uzan otvor, pa se pri mokrenju rasprši. Pošto se mnogo nosi, a pranje njegove mokraće bilo bi previše teško, načinjena je ova olakšica.

Takođe su rekli: njegova hrana, mleko, blaga je, pa kada počne da jede običnu hranu, postaje neophodno prati njegovu mokraću.

Očigledno značenje reči naših drugova (hanbelija) jeste da je razlikovanje mokraće dečaka i devojčica nešto što je propisano Sunetom, pa to sledimo… Islam Q&A (www.islam-qa.com) (Islam Q&A, Pitanje br. 36877: Uzrast do kojeg se mokraća muške bebe mora prati; podebljanje i velika slova naši)

Muhamed je napravio dodatnu razliku između rođenja dečaka i devojčica u svom propisu o žrtvama koje se za njih prinose:

Prenosi Selman ibn Amir ed-Dabi:
Čuo sam Alahovog Poslanika kako govori: „Akika se prinosi za (novorođenog) dečaka, zato zakoljite (životinju) za njega i oslobodite ga njegove patnje.” (Napomena: U Fethul-Bariju se navodi da se VEĆINA verskih učenjaka slaže sa hadisom koji se prenosi u Sahihu et-Tirmizija, da je Poslanik upitan o akiki i da je naredio dve ovce za dečaka a JEDNU OVCU ZA DEVOJČICU, I DA JE NJEGOVO PREDANJE „SUNET”.) (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 66, broj 380)

Prenosi Abdulah ibn Amr ibn el-As:
Alahov Poslanik je upitan o akiki. Odgovorio je: Alah ne voli kidanje veza (ukuk) — kao da mu se nije dopao sam naziv. I rekao je: Ako se nekome rodi dete i želi da prinese žrtvu za njega, može prineti DVE slične ovce ZA DEČAKA I JEDNU ZA DEVOJČICU. Bio je upitan i o fara‘i. Odgovorio je: Fara‘ je ispravna. Ako je ostaviš (tj. pustiš da raste dok ne postane zdrava kamila od godinu ili dve dana), pa je onda daš udovici ili je daš na Alahovom putu da se koristi kao jahaća životinja, to je bolje nego da je zakolješ u uzrastu kada joj je meso prilepljeno za dlaku, pa prevrneš svoju posudu za mužu i naljutiš svoju kamilu. (Sunan Abu Dawud, knjiga 15, broj 2836)

Razlog za takvu diskriminaciju među polovima jesu tekstovi poput sledećih, koji bestidno stavljaju muškarce iznad žena po dostojanstvu i vrednosti:

„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima i zato što oni troše svoja bogatstva. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljevog odsustva čuvaju ono što je Allah odredio da se čuva. One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite! Ako vam postanu poslušne, ne činite im ništa loše. Allah je, zaista, uzvišen i velik.“ S. 4:34 Pickthall

Muškarci su nadređeni ženama zato što je Alah dao prednost prvima nad drugima, zbog čega muškarci imaju pravo da tuku svoje žene za koje se boje da će se pobuniti protiv njihovog autoriteta.

A evo kako drugi prevod prenosi taj deo stiha:

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Arberry

Da ne bismo bili optuženi da izvrćemo značenje gornjeg odlomka, evo kako su neki od poznatih islamskih učenjaka objasnili ovaj tekst:

„… I pozovite da posvedoče, o dugu, dva svedoka, muškarce, zrele slobodne muslimane; ili ako ta dvojica, svedoka, nisu muškarci, onda jednog muškarca i dve žene, da svedoče, takve svedoke koje odobravate, zbog njihove pobožnosti i čestitosti; broj žena je zbog te činjenice, da ako jedna od dve žene pogreši, zaboravi svedočenje, S OBZIROM NA NJIHOVU MANJU OŠTROUMNOST I TAČNOST; druga, ona koja pamti, podsetiće je (čita se fa-tudhakkira ili fa-tudhkira), onu koja je zaboravila — klauzula o ‚podsećanju’ jeste razlog [za izbor dve žene], to jest, da bi bila podsećena ako pogreši ili zaluta u grešku, jer je to [zaboravnost] uzrok toga (varijantno čitanje [za an, ‚da’] ima uslovno in, ‚ako’, sa [glagolom u obliku] tudhakkiru, ‚ona će podsetiti’, čime to postaje nova rečenica, čiji odgovor [sledi])…” (Tafsir al-Jalalayn, Kuran 2:282; podebljanje i velika slova naši)

Muškarci su nadređeni, imaju vlast nad, ženama, disciplinujući ih i držeći ih pod kontrolom, zbog onoga čime je Bog dao prednost jednima nad drugima, to jest, zato što im je Bog dao prednost nad ženama, U ZNANJU, RAZUMU, vlasti i drugom, i zbog onoga što troše, na njih [žene], od svoje imovine. Stoga su čestite žene, među njima, poslušne, svojim muževima, čuvajući u nevidljivom, to jest, [čuvajući] svoje stidne delove i drugo u odsustvu svojih supružnika, zbog onoga što je Bog sačuvao, za njih, kada je njihovim muževima naložio da se dobro staraju o njima. A one za koje se bojite da bi mogle biti buntovne, neposlušne vama, kada se takvi znaci pojave, opomenite ih, učinite da se boje Boga, i ne delite postelju sa njima, povucite se u druge postelje ako ispolje takvu neposlušnost, i udarite ih, ali ne nasilno, ako odbiju da odustanu [od svoje pobune] nakon što ste ih ostavili [u odvojenim posteljama]. Ako vam onda budu poslušne, u onome što se od njih želi, ne tražite način protiv njih, razlog da ih nepravedno udarate. Bog je uvek Uzvišen, Veliki, zato Ga se pričuvajte, da vas ne kazni zbog nepravednog postupanja prema njima. (Isto, Kuran 4:34; podebljanje i velika slova naši)

„… I one (žene) imaju prava) i nepovredivost kod svojih muževa (slična onima) njihovih muževa (nad njima, u dobroti) u ljubaznom druženju i odnosu, (a muškarci su stepen iznad njih) u pogledu MOĆI RASUĐIVANJA, NASLEDSTVA, KRVARINE, kao SVEDOCI na sudu, kao i u pogledu onoga što im duguju u vidu izdržavanja i usluge.” (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, Kuran 2:228; podebljanje i velika slova naši)

„(Muškarci su nadređeni ženama) oni su zaduženi za nadgledanje ispravnog vladanja žena, (jer je Alah učinio jedne od njih) muškarce KROZ RAZUM i podelu ratnog plena i imanja (da nadmaše druge) žene…” (Isto, Kuran 4:34; podebljanje i velika slova naši)

(Muškarci su nadređeni ženama…) [4:34]. Rekao je Mukatil: „Ovaj stih (Muškarci su nadređeni ženama…) objavljen je povodom Sa‘da ibn el-Rebi‘a, koji je bio jedan od vođa Pomagača (nukaba), i njegove žene Habibe bint Zejd ibn Ebi Zuhejr, oboje iz reda Pomagača. Dogodilo se da je Sa‘d udario svoju ženu po licu jer mu se suprotstavila. Zatim je njen otac otišao sa njom kod Poslanika. Rekao mu je: ‚Dao sam mu svoju kćer za ženu, a on ju je ošamario’. Poslanik je rekao: ‚Neka mu ona uzvrati istom merom’. Dok je odlazila sa svojim ocem da izvrši odmazdu, Poslanik ih je pozvao i rekao: ‚Vratite se; Gavrilo mi je došao’, i Alah, uzvišen je On, objavio je ovaj stih. Alahov Poslanik je rekao: ‚Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo drugo, a ono što Alah hoće jeste dobro’. Odmazda je tada obustavljena”. Obavestio nas je Sa‘id ibn Muhamed ibn Ahmed el-Zahid> Zahir ibn Ahmed> Ahmed ibn el-Husejn ibn Džunejd> Zijad ibn Ejub> Hušejm> Junus ibn el-Hasan, koji je preneo da je jedan čovek ošamario svoju ženu i da se ona požalila na njega Poslaniku. Njena porodica, koja je pošla sa njom, rekla je: „O Alahov Poslaniče! Taj i taj je ošamario našu devojku”. Poslanik je stalno govorio: „Odmazda! Odmazda! I nema druge presude”. Ali onda je objavljen ovaj stih (Muškarci su nadređeni ženama…) i Poslanik je rekao: „Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo drugo”. Obavestio nas je Ebu Bekr el-Harisi> Ebu’l-Šejh el-Hafiz> Ebu Jahja el-Razi> Sehl el-Askeri> Ali ibn Hašim> Ismail> el-Hasan, koji je rekao: „U vreme kada je među muslimanima objavljen stih o odmazdi, jedan čovek je ošamario svoju ženu. Ona je otišla Poslaniku: ‚Muž me je ošamario i hoću odmazdu’. On je rekao: ‚Neka bude odmazda’. Dok se još bavio njenim slučajem, Alah, uzvišen je On, objavio je (Muškarci su nadređeni ženama, jer je Alah učinio da jedni nadmaše druge…). Nakon čega je Poslanik rekao: ‚Mi smo hteli jedno, a moj Gospod je hteo nešto drugo. O čoveče, uzmi svoju ženu za ruku’ ”. ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul, Kuran 4:34; podebljanje naše)

Zanimljivo je videti kako je Muhamed hteo da sprovede pravdu nad muževima koji tuku svoje žene, što je bilo plemenito i čestito od njega, a ipak se Alah pobrinuo da interveniše kako bi ga u tome sprečio, dajući time muškarcima pravo da tuku i zlostavljaju svoje supruge!

Štaviše, hadisi svedoče da su muslimanke bile tretirane gore i patile više nego bilo koje druge žene:

Prenosi Ikrima:
Rifa‘a je razveo svoju ženu, nakon čega se njome oženio Abdurahman ibn ez-Zubejr el-Kurazi. Aiša je rekla da je ta žena (došla) noseći zeleni veo (i požalila joj se (Aiši) na svog muža i pokazala joj zelenu mrlju na koži nastalu od batina). Bio je običaj žena da podržavaju jedna drugu, pa kada je Alahov Poslanik došao, Aiša je rekla: „Nisam videla nijednu ženu koja pati KOLIKO VERNICE. Pogledaj! Njena koža JE ZELENIJA OD NJENE ODEĆE!” Kada je Abdurahman čuo da je njegova žena otišla Poslaniku, došao je sa svoja dva sina od druge žene. Ona je rekla: „Tako mi Alaha! Nisam mu učinila ništa nažao, ali on je impotentan i beskoristan mi je kao ovo”, držeći i pokazujući rub svoje odeće. Abdurahman je rekao: „Tako mi Alaha, o Alahov Poslaniče! Ona laže! Vrlo sam snažan i mogu je zadovoljiti, ali ona je neposlušna i želi da se vrati Rifa‘i.” Alahov Poslanik joj je rekao: „Ako ti je to namera, onda znaj da ti nije dozvoljeno da se ponovo udaš za Rifa‘u dok Abdurahman ne bude imao polni odnos sa tobom.” Tada je Poslanik video dva dečaka sa Abdurahmanom i upitao (ga): „Jesu li ovo tvoji sinovi?” Na to je Abdurahman rekao: „Da.” Poslanik je rekao: „Tvrdiš to što tvrdiš (tj. da je on impotentan)? Ali tako mi Alaha, ovi dečaci liče na njega kao što vrana liči na vranu.” (Sahih al-Buhari, tom 7, broj 715)

Evo situacije u kojoj je ženu muž udario tako snažno da joj je na telu ostala zelena modrica, a Muhamed nije učinio apsolutno ništa da ukori ili kazni tog čoveka.

Razlog zbog kojeg Muhamed nije ništa učinio mužu jeste to što Kuran svedoči da su muškarci nadmoćniji od žena i znatno inteligentniji:

„Razvedene žene neka čekaju tri mesečna pranja; i nije im dopušteno da kriju ono što je Allah stvorio u matericama njihovim, ako u Allaha i u Budući svet veruju! Muževi njihovi imaju pravo da ih, dok one čekaju, povrate, ako žele pomirenje. One imaju isto toliko prava koliko i dužnosti; treba da ih izvrše lepo i po propisu. A muškarci su nad njima za jedan stepen! Allah je, zaista, silan i mudar.“ S. 2:228 Palmer

Obratite pažnju kako sledeći prevod prenosi poslednji deo tog stiha:

„One imaju isto toliko prava koliko i dužnosti; treba da ih izvrše lepo i po propisu. A muškarci su nad njima za jedan stepen!“ N. J. Dawood

Sledeći stihovi kažu da su nasledstvo i svedočenje jednog muškarca jednaki nasledstvu i svedočenju dve žene:

„I uzmite dva svedoka između vas, pa ako ne nađete dva muškarca, onda jednog muškarca i dve žene sa kojima ste kao svedocima zadovoljni. Ako jedna od njih dve pogrešno šta kaže, neka je druga podseti.“ S. 2:282 Hilali-Khan

„Allah vam nalaže, u vezi sa vašom decom, da muškom sleduje koliko za dva ženska deteta.“ S. 4:11 Hilali-Khan

„A ako su oni braća i sestre, onda će muški deo nasledstva da bude jednak iznosu dva dela ženskog.“ S. 4:176 Hilali-Khan

Nema potrebe da mi objašnjavamo zašto svedočenje i nasledstvo žene vrede upola manje od muškarčevog, jer to Muhamed i njegovi sledbenici sasvim dobro objašnjavaju umesto nas:

• Poreklo menstruacije

Menstruacija je prvi put započela sa Havom (Evom) kada je Adam bio neposlušan svome Gospodu i jeo sa drveta sa kojeg mu je On zabranio da jede. Zato je Alah kao posledicu odredio menstruaciju Havi, jer ga je ona na to podstakla.

Prenosi se da je Ibn Abas rekao: Kada je Adam jeo sa drveta sa kojeg mu je bilo zabranjeno da jede, Adam je rekao: „Gospode moj, Hava mi je tu zamisao prikazala kao dobru.” On je rekao: „Odredio sam da ona neće nositi dete osim sa mukom i neće rađati osim sa mukom, i krvariće dvaput svakog meseca; ovo je za tebe i tvoje kćeri.”[1]

Ali Ibn Mesud je preneo nešto što tome protivreči. Rekao je:

Muškarci i žene sinova Izrailjevih molili su se zajedno, a žena bi imala ljubavnika i obukla bi nešto da svom ljubavniku izgleda viša, pa im je menstruacija određena (kao kazna).[2]

Ovaj izveštaj podrazumeva da je menstruacija započela među sinovima Izrailjevim.

El-Hafiz Ibn Hadžer je uskladio ta dva izveštaja rekavši:[3]

„Mogu se uskladiti tako što bi se pretpostavilo da je ono što je poslato na žene sinova Izrailjevih bilo produženje menstruacije, što je za njih bila kazna, a ne početak menstruacije.”

Kažem: Ovo je dobro usklađivanje izveštaja, koje potkrepljuje hadis Majke vernika Aiše, koja je rekla: Krenuli smo bez ikakve druge namere osim da obavimo hadž, i kada sam bila u Sarifu, dobila sam menstruaciju. Alahov Poslanik je ušao k meni, a ja sam plakala. Rekao je: „Šta ti je? Imaš li menstruaciju?” Rekla sam: „Da.” On je rekao…

„Ovo je nešto što je Alah odredio kćerima Adamovim. Čini sve što čine hodočasnici, osim obilaženja oko Kuće.”[1]

Ovaj hadis pokazuje da su sve žene suočene sa tim, tako da to nije samo iskušenje za žene sinova Izrailjevih. El-Buhari ga je uvrstio u svoj Sahih u poglavlje koje je nazvao: „Kako je menstruacija započela, i reči Poslanika: ‚Ovo je nešto što je Alah odredio kćerima Adamovim.’ Neki od njih su rekli da je menstruacija najpre poslata na sinove Izrailjeve, ali je hadis Poslanika sveobuhvatniji.” To jest, hadis Poslanika je sveobuhvatniji i uključuje sve žene. Kao da je ono što je Ibn Mesud spomenuo njegovo sopstveno mišljenje, koje treba odbaciti jer je suprotno merfu‘ predanju (tj. onome što se pripisuje Poslaniku), ili se pak odnosi na određenu osobinu (menstruacije kakvu su iskusile žene sinova Izrailjevih). To je stanovište Ibn Hadžera. (Važne pouke za muslimanke, priredio 'Amr Abdul-Mun'im Saleem [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: mart 2005], Pouka 1. Menstruacija: jezička definicija, Kako menstruacija počinje, str. 97-99; podebljanje naše)

[1] Prenosi Ibn el-Munzir u Al-Awsatu, 2/201, sa sahih isnadom. El-Hafiz ga u Al-Fathu, 1/477, ocenjuje kao sahih.

[2] Prenosi Abd el-Razak (3/149), sa sahih isnadom, kako je rekao el-Hafiz.

[3] Fath Al-Baari, 1/477. (Isto, str. 98; podebljanje naše)

[1] Prenose el-Buhari, 1/112; Muslim, 783; en-Nesai, 1/153; Ibn Madža, 2963; preko Sufjana ibn Ujejne, od Abdurahmana ibn el-Kasima, od njegovog oca, od Aiše. (Isto, str. 99)

I:

Prema Junusu - Ibn Vehbu - Ibn Zejdu (komentarišući Božije reči: „I on je šapnuo”): Satana je šapnuo Evi o drvetu i uspeo da je odvede do njega; zatim je to prikazao dobrim Adamu. Nastavio je. Kada je Adam osetio potrebu za njom i pozvao je, ona je rekla: Ne! osim ako ne odeš tamo. Kada je otišao, ponovo je rekla: Ne! osim ako ne jedeš sa ovog drveta. Nastavio je. Oboje su jeli sa njega, i njihova stidna mesta postala su im vidljiva. Nastavio je. Adam je zatim počeo da beži po Raju. Njegov Gospod ga je pozvao: Adame, zar od Mene bežiš? Adam je odgovorio: Ne, Gospode moj, ali me je sramota pred Tobom. Kada je Bog upitao šta mu je izazvalo nevolju, on je odgovorio: Eva, Gospode moj. Na to je Bog rekao: Sada je Moja obaveza da učinim da ona krvari jednom svakog meseca, kao što je ona učinila da ovo drvo krvari. TAKOĐE JE ČINIM GLUPOM, iako sam je stvorio inteligentnom (halimah), i moram učiniti da trpi trudnoću i porođaj sa mukom, iako sam joj bio olakšao da zatrudni i rodi. Ibn Zejd je rekao: Da nije bilo nevolje koja je zadesila Evu, žene ovoga sveta ne bi imale menstruaciju, I BILE BI INTELIGENTNE i, kada zatrudne, lako bi rađale. (The History of Al-Tabari: General Introduction and From the Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom 1, str. 280-281; podebljanje i velika slova naši)

Alah je namerno učinio žene glupim i prokleo ih menstruacijom zbog greha koji je počinila Eva.(2)

A da neki musliman ne bi prigovorio ovim predanjima na osnovu toga što ne potiču od njihovog proroka, evo šta se prenosi da je sam Muhamed rekao:

Prenosi Ebu Seid el-Hudri:
Jednom je Alahov Poslanik izašao na musalu (da obavi molitvu) na Kurban-bajram ili Ramazanski bajram. Zatim je prošao pored žena i rekao: „O žene! Dajite milostinju, jer sam video da ste VEĆINA stanovnika paklene vatre vi (žene).” One su upitale: „Zašto je tako, o Alahov Poslaniče?” Odgovorio je: „Često kunete i nezahvalne ste svojim muževima. Nisam video nikoga ko je manjkaviji u razumu i veri OD VAS. Neke od vas mogu da odvedu na stranputicu i opreznog, razboritog čoveka.” Žene su upitale: „O Alahov Poslaniče! Šta je to manjkavo u našem razumu i veri?” On je rekao: „Zar SVEDOČENJE DVE ŽENE NIJE JEDNAKO SVEDOČENJU JEDNOG MUŠKARCA?” One su potvrdno odgovorile. On je rekao: „To je manjkavost njenog razuma. Zar nije istina da žena ne može ni da se moli ni da posti tokom menstruacije?” Žene su potvrdno odgovorile. On je rekao: „To je manjkavost njene vere.” (Sahih al-Buhari, tom 1, knjiga 6, broj 301; vidi takođe tom 2, knjiga 24, broj 541)

I:

Prenosi Ebu Seid el-Hudri:
Poslanik je rekao: „Zar svedočenje žene nije jednako polovini svedočenja muškarca?” Žene su rekle: „Da.” On je rekao: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENSKOG UMA.” (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 48, broj 826)

Muhamed se posredno poziva na Kuran 2:282, o tome da je svedočenje dve žene jednako svedočenju jednog muškarca, kako bi dokazao da su žene intelektualno inferiorne u odnosu na muškarce. Muhamed ne samo da je verovao da su žene u suštini glupe, manje inteligentne i manje pobožne od muškaraca, i uz to proklete menstruacijom, nego je čak mislio i da žene čine većinu stanovnika pakla!

Prethodno jasno pokazuje da islam ne gleda na žene kao na suštinski jednake muškarcima, sa istom urođenom vrednošću i dostojanstvom, kao što uči Sveto pismo. Naprotiv, izvori islama nepobitno dokazuju da su Muhamed i njegovo božanstvo smatrali da su žene moralno i intelektualno inferiorna stvorenja, i vlasništvo muškaraca, koje njihovi muževi po potrebi mogu telesno kažnjavati.

Da zaključimo rečima muslimanskog praktikanta takije kome odgovaramo:

Eto vam, narode! Mokraća devojčice čini vas nečistijim nego mokraća dečaka, a rođenje kćeri zahteva žrtvovanje samo jedne ovce, za razliku od rođenja sina.

Možda postoji neki musliman koji bi želeo da pokuša da odgovori zašto se mokraća muških beba poprska, nasuprot pranju mokraće ženskih beba, i zašto se žrtva koja se prinosi za mušku bebu razlikuje od one za žensku.

Fusnote

(1) Svesni smo da je cilj muslimanskog novajlije, koji je sastavio ovaj kratki napad na učenje Levitske knjige, bio da hrišćanima pokaže šta bi se dogodilo kada bi se njihove kritike upućene islamu primenile na njihova sopstvena Sveta pisma. Problem sa ovim pristupom jeste u tome što pošteno i pažljivo čitanje celokupne poruke Svetog pisma nepobitno pokazuje da se ženama ukazuje isto poštovanje i čast koje primaju i muškarci, i da se na njih gleda kao na jednake muškarcima po slavi, suštini i vrednosti. Dakle, kakva god da je poenta Levitske 12, njeno učenje se ne može izvrnuti tako da se ustanovi kako su biblijski pisci na žene gledali kao na inferiorne u odnosu na muškarce po njihovoj urođenoj vrednosti i dostojanstvu. Međutim, sa učenjima islama nije tako, budući da podaci dokazuju da je Muhamed na žene gledao kao na niže od muškaraca ne samo po statusu, već i u pogledu inteligencije, morala i dostojanstva. Kao takva, kritika ovih davagandista je promašena i nije ništa drugo do lažno poređenje, jer je biblijski stav o ženama svetlosnim godinama daleko od islamskog gledišta. To je poređenje jabuka sa ananasom, kontrast između dana (biblijsko učenje) i noći (islamski stav).

(2) Zanimljivo je da se nigde u Svetom pismu neće naći učenje da je menstruacija prokletstvo koje je od Boga došlo na žene zbog Evine neposlušnosti. Muslimani će za ovo verovanje morati da okrive svog proroka, koji ga je možda preuzeo od nekih Jevreja i hrišćana koji su i sami možda pogrešno verovali istu stvar. Ako je tako, onda bi to jednostavno bilo još jedno grubo pogrešno čitanje Svetog pisma, jer Sveto pismo ne pruža nikakvu podršku takvom shvatanju. Uostalom, čak i Kuran priznaje da je bilo određenih Jevreja (a možda i hrišćana) koji su bili krivi za izvrtanje biblijske poruke svojim (pogrešnim) tumačenjem nadahnutog Svetog pisma:

„Jedna njihova grupa uvija svoje jezike čitajući Knjigu, da biste vi pomislili da je to iz Knjige, a to nije iz Knjige. I govore: „To je od Allaha!“ A to nije od Allaha. I govore o Allahu laži, a znaju to.“ S. 3:78 Hilali-Khan

Ovo učenje o menstruaciji bilo bi jasan primer takvog očiglednog izvrtanja Svetog pisma „svoje jezike“.