Mesijansko proroštvo u svetlu muhamedanske polemike
Muslimani rado potkopavaju starozavetna proroštva koja ukazuju na to da je Mesija Bog u telu, pozivajući se na neverujuće rabinsko judejstvo i/ili na liberalnu kritičku nauku koja proroštvo uopšte poriče. Da bih razotkrio tu očiglednu nedoslednost, odlučio sam da navedem ključne starozavetne tekstove koji govore o večnoj božanskoj prirodi Mesije, zajedno sa određenim izvorima koji ističu činjenicu da su to odlomci koje su i sami rabini tumačili mesijanski.
Isaija 9:1-2, 6-7
„Ali neće se onako zamračiti pritiješnjena zemlja kao prije kad se dotače zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao poslije kad dosađivaše na putu k moru s one strane Jordana Galileji neznabožačkoj. Narod koji hodi u tami vidjeće vidjelo veliko, i onima koji sjede u zemlji gdje je smrtni sjen zasvijetliće vidjelo. Umnožio si narod, a nijesi mu uveličao radosti; ali će se radovati pred tobom kao što se raduju o žetvi, kao što se vesele kad dijele plijen. Jer si slomio jaram u kom vucijaše, i štap kojim ga bijahu po plećima i palicu nasilnika njegova kao u dan Madijanski. Jer će obuća svakoga ratnika koji se bije u graji i odijelo u krv uvaljano izgorjeti i biti hrana ognju. Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: Divni, Savjetnik, Bog silni, Otac vječni, Knez mirni. Bez kraja će rasti vlast i mir na prijestolu Davidovu i u carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom odsada dovijeka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.“ New King James Version (NKJV)
Zanimljivo je da grčka verzija (koja se obično naziva Septuaginta [LXX]) ovo tumači kao proroštvo o ovaploćenju Anđela Gospodnjeg!
“Jer nam se rodi dete, i sin nam se dade, čija je vlast na njegovom ramenu, i ime mu se zove anđeo velikog saveta (megales boules angelos): jer doneću mir knezovima, i zdravlje njemu.”
“Prorok reče domu Davidovom: Jer nam se rodi dete, nama se sin dade, i on je uzeo zakon na sebe da ga drži. Ime mu se od večnosti zove Divni, Silni Bog koji živi doveka, Mesija, čiji će mir nad nama biti velik u njegove dane. Uveličaće se veličina onih koji tvore zakon i onih koji čuvaju mir. Neće biti kraja prestolu Davidovom i njegovom carstvu, da se utvrdi i sazida u sudu i u pravdi, odsad i doveka. Rečju Gospoda nad vojskama ovo će se učiniti.” (The Chaldee Paraphrase on the Prophet Isaiah by Jonathan b. Uzziel, preveo prep. C. W. H. Pauli, prezviter. London: London Society’s House, 16, Lincoln’s Inn Fields, 1871], str. 30-31 https://books.google.com/books?id=_boCAAAAQAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false; podebljanje i podvlačenje moji)
Evo još jednog prevoda ovog targuma:
Prorok kaže domu Davidovom: Rodilo nam se dete, sin nam je dat; i on je uzeo zakon na sebe da ga drži, i ime mu se odavno naziva Divni savetnik, Silni Bog, Onaj koji živi doveka, Pomazanik (ili Mesija), u čije će se dane mir umnožiti nad nama. (The Targum of Isaiah, J.F. Stenning, priređivač i prevodilac [Oxford: Clarendon, 1949], str. 32)
Drugo objašnjenje: Reče mu: ‘Tek treba da podignem Mesiju’, o kome je pisano: Jer nam se rodi dete (Isaija 9:5). (Midrash Rabbah Deuteronomy, rabin dr H. Freedman i Maurice Simon, priređivači; prep. dr J. Rabbinowitz, prevodilac [London: Socino Press], I.20, str. 22)
Mesijanski jevrejski učenjak dr Michael L. Brown piše:
“Najstariji jevrejski prevod Isaije 9:6[5], koji nalazimo u Septuaginti, sva imena razume kao da se odnose na cara, prenoseći ovaj stih na grčki ovako: ‘Jer nam se rodi dete, i sin nam se dade, čija je vlast na njegovom ramenu; i ime mu se zove Glasnik velikog saveta [Megale he arche]: jer doneću mir knezovima, i zdravlje njemu.’ Targum, koji ovo izričito prepoznaje kao mesijansko proroštvo, prenosi stih na aramejskom sa zanimljivim obrtom: ‘… i ime mu se zove pred Onim koji je divan u savetu, silni Bog koji postoji doveka, Mesija, jer će u njegove dane biti obilan mir nad nama’ (doslovno prevedeno). Problem sa ovim prevodom, osim što je gramatički usiljen, jeste to što su gotovo sva imena nagomilana na Boga, a samo poslednja dva data su sinu — iako je upravo imenovanje ovog carskog deteta središte stiha. Kako čudno! Očigledno se imena odnose na sina, a ne na Gospoda koji ih daje. Drugim rečima, targumski prevod bio bi kao kada bi se reklo: ‘I Bog — veliki, slavni, sveti, divni, večni, nepromenljivi Iskupitelj i Car i Gospod — nadeva mu ime Joca.’ Za tako nešto nema ni presedana ni paralele igde u Bibliji, niti ima logičnog objašnjenja za takav prevod, niti je to prirodan, gramatički prevod hebrejskog teksta. Središnja su svojstva carskog deteta — ovde istaknuta njegovim imenima — a ne svojstva Gospoda. Kao što je primetio briljantni hebraista i poznavalac rabinske književnosti Franz Delitzsch, čak je i Samuel David Luzzato, jedan od najvećih italijanskih rabina, s pravom zapazio da ‘ovde ne očekuješ da nađeš Božja svojstva, već ona koja bi bila svojstvena detetu.’ Ovo se slaže sa talmudskim i midraškim spisima, kao i sa komentarima Abrahama Ibn Ezre, koji svi tvrde da se imena odnose na dete.” (Brown, Answering Jewish Objections to Jesus: Messianic Prophecy Objections [Baker Books, Grand Rapid MI, 2003], tom treći, str. 32-33; podebljanje moje)
Brown u napomeni piše da
“… navodimo sledeće rabinske izjave: ‘R. Jose Galilejac reče: “Ime Mesije je Mir, jer je rečeno: Otac večni, Knez mira”’ (Midrash Pereq Shalom, str. 101); ‘Mesija se naziva sa osam imena: Jinon [vidi Ps. 72:12], Cemah [npr. Jer. 23:5]; Pele’ [Divni, Isaija 9:6(5)], Jo’ec [Savetnik, Isaija 9:6(5)], Mašiah [Mesija], El [Bog, Isaija 9:6(5)], Gibor [Junak, Isaija 9:6(5)] i Avi ‘Ad Šalom [Večni Otac mira, Isaija 9:6(5)];’ vidi Deuteronomy Rabbah 1:20.” (Isto, fn. 86, str. 210)
Veliki srednjovekovni komentator Abraham Ibn Ezra, iako ovaj odlomak primenjuje na Jezekiju, ipak priznaje da su sva ova imena titule deteta o kome je reč:
“Po mom mišljenju ispravno je gledište da su sve to imena deteta. pele’ — jer je Gospod činio čuda u njegove dane. jo’ec — takav je bio Jezekija [kao što je pisano]: ‘I car se posavetova’ [vidi 2. Dnevnika 30:2]; ’el gibor — jer je bio jak, i carstvo doma Davidovog produženo je zbog njega; [abi] ‘ad — reč ima isto značenje kao ‘koji obitava u večnosti’ [u Isaiji 57:15]; sar šalom — jer je u njegove dane bio mir.” (Brown, Answering Jewish Objections to Jesus: Theological Objections [Baker Books, Grand Rapids MI 2000], tom 2, str. 46; podebljanje moje)
Ovo iskreno priznanje jasno isključuje Jezekiju kao onoga o kome se govori — osim ako neko ne želi da veruje da je on bio Silni Bog u ljudskom telu!
Na kraju, deveti odeljak spisa Huppat Eliyahu i sedmi odeljak spisa Rabbeinu HaKadosh u Otsar Midrashim sva ova imena primenjuju na Mesiju.
Jeremija 23:5-6
„Gle, idu dani, govori Gospod, u koje ću podignuti Davidu Klicu pravednu, koja će carovati i biti srećna i činiti sud i pravdu na zemlji. U njegove dane spašće se Juda, i Izrailj će stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim će se zvati: Gospod pravda naša.“ NKJV
Za rabinsku egzegezu ovog odlomka pročitajte sledeći tekst: Davidova Mladica u rabinskom judaizmu.
Danilo 7:13-14
„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti.“ New International Version (NIV)
jedan kao čovek dolažaše: To je Car Mesija.
i… do Starca danima: Koji je sedeo na sudu i sudio narodima.
dođe: stiže, dopre. (The Complete Jewish Bible With Rashi Commentary https://www.chabad.org/library/bible_cdo/aid/16490/showrashi/true#v13; podvlačenje moje)
U odredbi Proroka pisano je: Gle, sluga moj biće razuman, uzvisiće se i podignuće se i biće veoma visok (Isaija 52:13), a takođe je pisano: Gle, sluga moj, koga podupirem; izabranik moj, koji je mio duši mojoj (Isaija 42:1). U odredbi Spisa pisano je: Reče Gospod gospodu mome: “Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim” (Psalam 110:1), a takođe je pisano: Videh u noćnim viđenjima, i gle, s oblacima nebeskim dolažaše neko kao sin čovečji, i dođe do Starca danima, i privedoše ga pred njega. I dade mu se vlast, i slava, i carstvo, da mu svi narodi, plemena i jezici služe (Danilo 7:13, 14).
U drugom komentaru stih se čita: Kazaću odredbu: Gospod mi reče: Ti si sin moj … Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u posed (Psalam 2:7, 8). R. Judan reče: Sva ova dobra obećanja nalaze se u odredbi Cara, Cara nad carevima, koji će ih ispuniti za Gospoda MESIJU (The Midrash on Psalms, William G. Braude, prevodilac (New Haven: Yale, 959), Yale Judaica Series, tom XIII, Leon Nemoy, priređivač, prva knjiga, Psalam 2:9; podebljanje i verzal moji)
R. Judan reče u ime R. Hame: U vremenu koje dolazi, kada Sveti, blagosloven neka je, posadi gospoda Mesiju sebi s desne strane, kao što je rečeno: Gospod reče gospodu mome: “Sedi meni s desne strane” (Psalam 110:1), a Avrama posadi sebi s leve. Avramovo lice će pobledeti, i on će reći Gospodu: “Sin mog sina sedi s desne, a ja s leve!” Nato će Sveti, blagosloven neka je, utešiti Avrama govoreći: “Sin tvoga sina je meni s desne, ali sam ja, da tako kažem, tebi s desne”: Gospod [je] tebi s desne strane (Psalam 110:5). Otuda: Tvoja me je krotost uzvisila. (Isto, str. 261; podebljanje i podvlačenje moji)
5. Jer si ga učinio blagoslovom doveka (Psalam 21:7) znači da će se svi narodi blagosiljati carem Mesijom (Psalam 21). Razveselio si ga radošću lica svoga (Psalam 21:7). R. Berehija reče u ime R. Samuila: Jedan stih o caru Mesiji kaže da Jedan, kao sin čovečji… dođe do Starca danima, i privedoše ga pred njega (Danilo 7:13), a u drugom stihu Bog kaže: Učiniću da mi se približi, i pristupiće k meni (Jeremija 30:21). Kako pomiriti to dvoje? Anđeli će dovesti cara Mesiju do spoljne ivice svog tabora, a onda će Sveti, blagosloven neka je, pružiti ruku svoju i privesti cara Mesiju k sebi. Otuda je rečeno: Privući ću ga. (Isto, prva knjiga, Psalam 21:5; podebljanje i podvlačenje moji)
R. Aleksandri reče: R. Jošua b. Levi ukaza na protivrečnost. Pisano je u svoje vreme [će Mesija doći], a takođe je pisano ja [Gospod] ću to ubrzati! — Ako budu dostojni, ubrzaću to; ako ne, [doći će] u određeno vreme. R. Aleksandri reče: R. Jošua je suprotstavio dva stiha: pisano je I gle, jedan kao sin čovečji dolažaše s oblacima nebeskim (Danilo 7:13); dok je [na drugom mestu] pisano [gle, car tvoj ide k tebi…] ponizan i jašući na magarcu! (Zaharija 9:9) — Ako budu zaslužni, [doći će] s oblacima nebeskim (Danilo 7:13); ako ne, ponizan i jašući na magarcu (Zaharija 9:9). Car Šapur reče Samuilu: ‘Vi tvrdite da će Mesija doći na magarcu; radije ću mu poslati svog belog konja.’ On odgovori: ‘Imaš li konja sa sto boja?’ (The Babylonian Talmud, rabin dr I. Epstein, priređivač [London: Soncino Press], Seder, Nezikin, tom III, Sanhedrin 98a, str. 663-664; podebljanje i podvlačenje moji)
Zanimljivo je videti kako navedeni izvori spajaju Isaiju 42:1, 52:13 i Danila 7:13-14 sa Psalmima 2 i 110 i sve to primenjuju na Mesiju. To nije jedini rabinski izvor koji tako postupa:
“Sada prelazim na svoje tumačenje. 13 Gle, sluga moj biće razuman. Iz prorokove reči ‘razuman’ vidi se da sve uzvišene odlike koje mu pripisuje imaju izvor u ovoj osobini; snagom svog sveobuhvatnog razuma on će se uzdići iznad čak i najsavršenijih ljudi na svetu. Uzvisiće se i podignuće se, i biće veoma visok. Prema Midrašu naših rabina, on će biti viši od Avrama, koji je najpre bio ‘visoki otac’, a potom otac mnoštva. Biće uzvišeniji od Mojsija, koji je bio ‘uzvišen’ iznad uzvišenih od Levija (upor. Brojevi 3:32), koji je bio prorok takav da ‘ne usta više u Izrailju niko kao on’ (Ponovljeni zakoni 34:10), koji je ‘spasao’ Izrailj ‘velikim spasenjem’ (upor. 1. Dnevnika 11:14) kada su izašli iz Egipta, i glas o kome se raširio na sva mesta dok se ‘knezovi edomski’ nisu prepali pred njim, i ‘drhat spopade junake moavske, i uplašiše se svi stanovnici hananski’ (Izlazak 15:15). Ali će ovaj biti uzvišen daleko iznad Mojsija: jer kada sabere naše rasejane sa četiri kraja zemlje, biće uzvišen u očima svih careva u čitavom svetu, i svi će mu služiti i uzvisivaće ga iznad sebe, kao što Danilo prorokuje o njemu: ‘Svi narodi, plemena i jezici služiće mu’ (Danilo 7:14, 27). Biće uzvišeniji od Solomona, čije je dostojanstvo bilo toliko uzvišeno da se za njega kaže da je ‘sedeo na prestolu Gospodnjem’ (1. Dnevnika 29:23), a naši rabini kažu da je bio car i nad gornjim i nad donjim svetom. Ali će Car Mesija, u svom SVEOBUHVATNOM RAZUMU, biti uzvišeniji od Solomona. Veoma iznad anđela služitelja, jer će se taj isti sveobuhvatni razum približiti [Bogu] bliže nego njihov. Jer je neizmerno visoka povlastica da onaj čija je priroda složena i materijalna dosegne stepen razuma bliži Božanskom nego što je onaj koji pripada bestelesnima; i zato se za njega kaže da je ‘njegova snaga veća od snage anđela služitelja’, jer oni nemaju smetnje u vršenju svog razuma, dok je ono što je složeno neprestano ometano usled materijalnog elementa u svojoj prirodi. Prema tome, budući da je stepen njegovog razuma takav, za njega se kaže da je ‘veoma visok’, i da je njegova snaga ‘veća od anđelske’… A kada se ovaj ‘sluga Gospodnji’ rodi, i dalje će ga odlikovati posedovanje razuma koji mu omogućava da od Boga stekne ono što nikome nije moguće steći, dok ne dosegne onu visinu na koju se niko od sinova ljudskih, OSIM NJEGA, nikada nije uspeo: od tog dana biće ubrojan sa svojim narodom Izrailjem, i deliće njihovo potčinjenje i nevolju; ‘u svakoj njihovoj nevolji’ (Isaija 63:9) biće silno ožalošćen; a zbog toga što su odbačeni i rasejani do krajeva sveta, njegova će žalost biti tolika da će se boja njegovog lica izmeniti u odnosu na čovečju, i spopašće ga bolovi i bolesti (jer velika žalost, kao što lekari znaju, izazivajući melanholiju, podvrgava čoveka mnogim bolestima); i sva kaznena stradanja koja na njega dolaze usled njegove žalosti biće nas radi, a ne zbog ikakvog nedostatka ili greha s njegove strane koji bi za sobom povlačio kaznu, JER JE ON SAVRŠEN, U PUNOĆI SAVRŠENSTVA, kao što Isaija kaže (11:2 i dalje). Zaista, svi njegovi bolovi i bolesti biće za nas…” (R. Mosheh Kohen Ibn Crispin (14. vek), kako ga navode Driver i Neubauer, The “Suffering Servant” of Isaiah, str. 101-103; podebljanje i verzal moji)
Mihej 5:2-4
„A ti, Vitlejeme-Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena. Zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi; tada će se ostatak braće njegove vratiti sa sinovima Izrailjevijem. I stajaće i pašće ih silom Gospodnjom, veličanstvom imena Gospoda Boga svojega; i oni će nastavati, jer će On tada biti velik do krajeva zemaljskih.“ New American Standard Bible (NASB)
Evo tumačenja čuvenog biblijskog naučnika i tumača Johna Gilla:
[ipak] iz tebe će mi izaći onaj [koji je] da bude vladar u Izrailju; ne Jezekija, koji je vrlo verovatno već bio rođen u vreme ovog proroštva; niti je on rođen u Vitlejemu, niti je bio vladar u Izrailju, već samo car Judin: niti Zorovavelj, koji je rođen u Vavilonu, kao što njegovo ime pokazuje, i bio je upravitelj Jude, ali ne i Izrailja; niti se za njega, ili za bilo kog puko čoveka, može reći ono što stoji u sledećem delu stiha: nego se misli na Mesiju, kao što priznaju Targum, Jarhi i Kimhi, i drugi jevrejski pisci. Targum kaže:
“iz tebe će preda mnom izaći Mesija, da vlada nad Izrailjem.”
Jarhijeva napomena glasi:
“iz tebe će mi izaći Mesija, sin Davidov;”
i tako on kaže: “kamen koji odbaciše zidari”… (Psalam 118:22); jasno dajući na znanje da i taj odlomak pripada Mesiji, kao što mu zaista i pripada. Kimhijeva parafraza glasi:
“iako si mali među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći Sudija, da bude vladar u Izrailju, a to je Car Mesija.”
A Abarbinel F7, navodeći one reči iz (Mihej 4:13): “ustani i vrši, kćeri sionska”, primećuje:
“ovo govori o delu Cara Mesije, koji će carovati nad njima i biti vojvoda njihove vojske; i jasno je da će biti iz doma Davidovog: i rečeno je: ‘Ti, Vitlejeme Efratski’, koji beše mali grad usred gradova Judinih; i ‘iako si mali među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći’ čovek, vladar u Izrailju, ‘čiji su izlasci od dana starih’; smisao je da su izlasci porodice tog vladara od dana starih; to jest, od semena Davidovog, i mladica iz stabla Jesejevog, koji beše iz Vitlejema Judinog.”
Tako i Abendana F8, noviji Jevrejin, parafrazira te reči ovako:
“iz tebe će mi izaći Sudija, koji je da bude vladar u Izrailju, a to je Car Mesija; jer pošto treba da bude od semena Davidovog, biće iz Vitlejema.”
Tome se može dodati R. Isak F9, koji, navodeći ovaj odlomak, primećuje da je on, vladar u Izrailju, Car Mesija, koji će izaći od semena cara Davida; a on beše iz Vitlejema Judinog, kao u (1. Samuilova 17:12). Stoga Lyra, pošto je citirao Jarhija i izneo njegovo shvatanje odlomka, primećuje: odavde je jasno da neki katolici, tumačeći ovo Pismo o caru Jezekiji, “judaizuju” više nego sami Jevreji. Iako neki od njih prigovaraju primeni ovog mesta na Isusa, govoreći da on nije vladao nad Izrailjem, nego je Izrailj vladao nad njim i pogubio ga; što je tačno da su i učinili; ali ga je Bog uzvisio da bude Knez, kao i Spasitelj, Izrailju, uprkos tome, i objavio ga za Gospoda i Hrista; osim toga, pre svoje smrti, i u zemlji Izrailjevoj, dao je obilne dokaze svoje sile i vlasti nad celom prirodom, zemljom, vazduhom i morem; nad anđelima, dobrim i zlim; i nad ljudima i zverima: sva stvorenja su mu se pokoravala; premda njegovo carstvo zaista nije od ovoga sveta, nego je duhovne prirode, i vlada nad duhovnim Izrailjem Božjim; a dolazi vreme kada će biti Car nad svom zemljom. Dakle, iz Vitlejema je trebalo da izađe Car Mesija, vladar u Izrailju; to jest, tu je trebalo da se rodi, kako izraz označava; vidi (Postanje 10:14); i tu se rodio naš Isus, istiniti Mesija, kao što je jasno iz (Matej 2:8,11) (Luka 2:1-6,11,15,16); i to nije izvesno samo iz jevanđelske istorije, nego to i sami Jevreji priznaju. Jedan od njihovih hroničara F11 tvrdi da je Isus Nazarećanin rođen u Vitlejemu Judinom, parsu i po od Jerusalima; to jest, oko šest milja od njega, koliko je iznosila udaljenost među njima: pa čak i pisac jedne bogohulne knjige F12, koja se pretvara da daje Isusov životopis, priznaje da je Vitlejem Judin bio mesto njegovog rođenja: i jasno je ne samo da su Jevreji u vreme Isusovo očekivali da Mesija odande dođe, i to i prvosveštenici i književnici narodni, koji su, u odgovoru na Irodovo pitanje o mestu Mesijinog rođenja, uputili na njega, prema Mihejevom proroštvu (Matej 2:4-6); i prost narod, koji je time mislio da ospori Isusovo mesijanstvo (Jovan 7:41,42); nego i drugi, u drugim vremenima. Pošto je kula Eder bila mesto blizu Vitlejema Efratskog (Postanje 35:19,21), Jonatan ben Uziel u svom Targumu (Postanje 35:19) kaže o kuli Eder: ovo je mesto odakle će se Car Mesija otkriti na kraju dana; štaviše, neki od njih kažu da je već rođen, i to u Vitlejemu. Jedan Arapin je, kažu F13, rekao jednom Jevrejinu:
“Car Mesija je rođen; on mu odgovori: kako mu je ime? Odgovori: Menahem (Utešitelj) mu je ime; upita ga: kako mu je ime ocu? Odgovori: Jezekija; reče mu: odakle je? Odgovori: iz dvora cara u Vitlejemu Judinom.”
Ista se priča na drugom mestu F14 pripoveda, sa malim izmenama, ovako: da je Arapin rekao Jevrejinu:
“Otkupitelj Jevreja je rođen; on mu reče: kako mu je ime? Odgovori: Menahem mu je ime; a kako mu je ime ocu? Odgovori: Jezekija; a gde stanuju? (on i njegov otac;) odgovori: u Birat Arbi, u Vitlejemu Judinom.”
Ove stvari pokazuju njihovo razumevanje ovog proroštva i uverenja njihovih umova o rođenju Mesije i o mestu tog rođenja… Ti izrazi izražavaju večnost njegove božanske prirode i ličnosti; Jarhi ih upoređuje sa (Psalam 72:17): “pre nego što sunce bejaše, ime njegovo beše Jinon”; to jest, Sin, Sin Božji; tako, kao što prvi deo teksta iznosi njegovo ljudsko rođenje, ovaj iznosi njegovo božansko rađanje; koje je, zbog svoje uzvišenosti i neizrecivosti, izraženo u množini: “izlasci”. Tako Eliezer F15, uz gore navedeno mesto iz Psalama, navodi i ovo da bi dokazao da je ime Mesije postojalo pre nego što je svet nastao, čiji “izlasci [bejahu] od večnosti”, dok svet još nije bio stvoren.
F7 Mashmiah Jeshuah, fol. 62. col. 2.F8 Not. in Miclol Yophi in loc.F9 Chizzuk Emuuah, par. 1. p. 279.F11 R. David Ganz, Tzemach David, par. 2. fol. 14. 2.F12 Toldos Jesu, p. 7. Ed. Wagenseil.F13 T. Hieros. Beracot, fol. 5. 1.F14 Echa Rabbati, fol. 50. 1.F15 Pirke Eliezer, c. 3. fol. 2. 2. (The New John Gill Exposition of the Entire Bible; *; podvlačenje moje)
“A ti, Vitlejeme Efratski, koji si bio premali da bi bio ubrojan među hiljade doma Judinog, iz tebe će izaći preda mnom Pomazanik [Mesija], da vlada nad Izrailjem, onaj čije je ime spominjano odavno, od drevnih vremena.” (Kevin J. Cathcart i Robert P. Gordon, The Targum of the Minor Prophets: The Aramaic Bible [Liturgical Press, 1989], tom 14, str. 122; podebljanje moje)
Na kraju, evo šta je o Miheju 5:2 imao da kaže poznati srednjovekovni jevrejski rabin po imenu David Qimhi (piše se i Kimchi):
“U mesijansko doba reći će se da su njegovi ‘izlasci od starine, od drevnih vremena’; ‘iz Vitlejema’ znači da će biti iz doma Davidovog, jer između Davida i Cara Mesije protekao je dug period vremena; a on je El (Bog), i po tome je ‘od starine, od drevnih vremena’.” (Risto Santala, The Messiah in the Old Testament in the Light of Rabbinical Writings [Keren Ahvah Meshihit, Jerusalim 1992], str. 115)
Rabin je ispravno zaključio da Mesija, da bi bio od starine, od drevnih vremena, mora biti Bog!
A sada uporedite ove izjave sa načinom na koji je sledeći rani crkveni otac navodio određene starozavetne tekstove, poput Miheja 5:2, da bi dokazao Mesijino večno rođenje i preegzistenciju:
18. Onaj ko je video Sina, video je Oca Jovan 14:9: jer je Sin u svemu sličan Onome koji Ga je rodio; rođeni Život od Života i Svetlost od Svetlosti, Sila od Sile, Bog od Boga; i svojstva Božanstva nepromenljiva su u Sinu; i onaj ko se udostoji da u Sinu gleda Božanstvo, dostiže naslađivanje Ocem. Ovo nije moja reč, nego reč Jedinorodnoga: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji je video mene, video je Oca. Jovan 14:9 I da budemo kratki, nemojmo ih ni razdvajati ni mešati: nemoj nikada reći da je Sin tuđ Ocu, niti primaj one koji kažu da je Otac jednom Otac, a drugi put Sin: jer su to čudne i bezbožne tvrdnje, a ne učenja Crkve. Nego Otac, rodivši Sina, ostade Otac i nije se izmenio. Rodio je Mudrost, a nije izgubio mudrost; i rodio je Silu, a nije postao slab: rodio je Boga, ali nije izgubio sopstveno Božanstvo: i sam nije izgubio ništa umanjenjem ili promenom; niti Onome koji je rođen išta nedostaje. Savršen je Onaj koji je rodio, savršeno je i ono što je rođeno: Bog je bio Onaj koji je rodio, Bog je Onaj koji je rođen; sam Bog nad svima, a ipak Oca naziva svojim Bogom. Jer se ne stidi da kaže: Uzlazim Ocu svome i Ocu vašemu, i Bogu svome i Bogu vašemu. Jovan 20:17.
19. Ali da ne pomisliš da je On na isti način Otac Sinu i tvorevini, Hristos je u onome što sledi povukao razliku. Jer nije rekao: uzlazim našem Ocu, da tvorevine ne bi postale sadruzi Jedinorodnoga; nego je rekao: Ocu svome i Ocu vašemu****; meni na jedan način, po prirodi, a vama na drugi, po usinovljenju. I opet: Bogu svome i Bogu vašemu****, meni na jedan način, kao njegovom istinitom i Jedinorodnom Sinu, a vama na drugi, kao njegovom delu. Sin Božji dakle jeste istiniti Bog, neizrecivo rođen pre svih vekova (jer vam često govorim isto, da bi vam se urezalo u um). Veruj i ovo: da Bog ima Sina; ali ne budi radoznao o načinu, jer istraživanjem nećeš naći. Ne uzvisuj sebe, da ne padneš: misli samo o onome što ti je zapoveđeno. Sirah 3:22 Reci mi najpre šta je Onaj koji je rodio, a onda saznaj ono što je rodio; ali ako ne možeš pojmiti prirodu Onoga koji je rodio, ne istražuj radoznalo način na koji je rođeno ono što je rođeno.
20. Za pobožnost ti je dovoljno da znaš, kao što rekosmo, da Bog ima Jednoga Jedinog Sina, Jednoga po prirodi rođenog; koji nije započeo svoje postojanje kada se rodio u Vitlejemu, nego Pre Svih Vekova. Jer čuj proroka Miheja gde kaže: A ti, Vitlejeme, dome Efratov, mali si među hiljadama Judinim. Iz tebe će mi izaći Vladar, koji će pasti narod moj Izrailja: i njegovi su izlasci od početka, od dana večnosti. Ne misli, dakle, na Onoga koji je sada izašao iz Vitlejema, nego se pokloni Onome koji je večno rođen od Oca. Ne dopusti nikome da govori o početku Sina u vremenu, nego kao BEZVREMENI Početak priznaj Oca. Jer je Otac Početak Sina, BEZVREMENI, NEPOJMLJIVI, BEZ POČETKA. Izvor reke pravednosti, to jest Jedinorodnoga, jeste Otac, koji Ga je rodio kako samo On zna. A želiš li da znaš da je naš Gospod Isus Hristos Car Večni? Čuj Ga opet gde kaže: Avram, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide i obradova se. Jovan 8:56 A zatim, kada Jevreji ovo teško primiše, On kaže ono što im je bilo još teže: Pre nego što se Avram rodio, ja jesam. I opet kaže Ocu: I sada proslavi ti mene, Oče, u sebe samoga, slavom koju imadoh u tebe pre nego što svet postade. On jasno kaže: pre nego što svet postade, imao sam slavu koja je u tebi. I opet, kada kaže: Jer si me ljubio pre postanja sveta Jovan 17:24, On jasno objavljuje: slava koju imam s tobom jeste od večnosti.
21. Verujemo dakle u Jednoga Gospoda Isusa Hrista, Jedinorodnoga Sina Božjega, Rođenoga od Oca svoga, istinitog Boga, Pre Svih Vekova, kroz Koga je Sve Postalo. Jer bilo prestoli, bilo gospodstva, bilo poglavarstva, bilo vlasti, sve je kroz njega postalo Kološanima 1:16, i od stvorenoga ništa nije izuzeto od njegove vlasti. Neka umukne svaka jeres koja uvodi različite tvorce i graditelje sveta; neka umukne jezik koji huli na Hrista Sina Božjega; neka umuknu oni koji kažu da je sunce Hristos, jer je On Tvorac sunca, a ne sunce koje vidimo. Neka umuknu oni koji kažu da je svet delo anđela, koji hoće da otmu dostojanstvo Jedinorodnoga. Jer bilo vidljivo bilo nevidljivo, bilo prestoli bilo gospodstva, ili bilo šta imenovano, sve je postalo kroz Hrista. On vlada nad onim što je kroz njega postalo, ne otevši tuđi plen, nego vladajući nad sopstvenim delom, kao što je i jevanđelist Jovan rekao: Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo. Jovan 1:3 Sve je kroz njega postalo, jer Otac dela kroz Sina. (Kirilo Jerusalimski, Kateheza 11; podebljanje moje)
Zanimljivo je da se i muslimansko predanje slaže s tim da je Isus rođen u Vitlejemu. Sunitski pisac G.F. Haddad prenosi sledeće predanje:
… Džibril reče: “Siđi i pomoli se ovde.” On [Muhamed] tako učini i ponovo uzjaha, a onda Burak nastavi svoj munjeviti let, i Džibril reče: “Znaš li gde si se pomolio?” On reče: ne. Džibril reče: “Pomolio si se u Bejt Lahmu [Vitlejemu], gde je rođen Isa ibn Merjem.” … (Islamic Doctrines & Beliefs, Volume 1: The Prophets in Barzakh, the Hadith of Isra’ and Mi’raj, The Immense Merits of Al-Sham, The Vision of Allah, Al-Sayyid Muhammad Ibn ‘Alawi al-Maliki, prevod i napomene dr Gibril Foaud Haddad [As-Sunna Foundation of America, 1999], str. 100; podebljanje i primedbe u uglastim zagradama moji)
On navodi i muslimanske učenjake koji su ga ocenili verodostojnim:
Preneseno kao deo dugog hadisa od Anasa kod al-Nesaija sa verodostojnim lancem prenosilaca, i od Šedada ibn Evsa kod al-Bejhakija, koji ga je proglasio verodostojnim u Dala’il al-Nubuwwa (2:355-357), i kod al-Taberanija u al-Kabiru i kod al-Bezara sa verodostojnim lancem, kako ukazuje Hejsemi u Majma’ al-Zawa’id. Vidi Ibn Hadžerov Mukhtasar (1:90-91 #32). (Isto, str. 101, fn. 134)
Psalam 72:17
Kao što smo videli gore, Psalam 72:17 je još jedan odlomak koji se shvatao kao ukazivanje na preegzistenciju Mesije:
“Sastavio Solomon, izrekao u proroštvu. Bože, daj svoje pravedne sudove Caru Mesiji, i svoju pravednost sinu cara Davida… Neka se ime njegovo priziva doveka; i pre nego što sunce postade ime njegovo beše određeno; tako će se svi narodi blagosiljati njegovom zaslugom, i govoriće dobro o njemu.” (Targum Psalms: An English Translation, Edward M. Cook)
I:
Zar je oganj gehene stvoren uoči subote? Zar nije učeno: Sedam stvari je stvoreno pre nego što je svet stvoren, a to su: Tora, pokajanje, Edenski vrt, gehena, Presto Slave, Hram, i ime Mesije. Tora, jer je pisano: Gospod me [to jest Toru] stvori kao početak puta svoga. Pokajanje, jer je pisano: Pre nego što se gore rodiše, i pisano je: Ti vraćaš čoveka u prah, i govoriš: Pokajte se, sinovi ljudski.27 Edenski vrt, kao što je pisano: I zasadi Gospod vrt u Edenu od pre.28 Gehena, jer je pisano: Jer je Tofet [to jest gehena] uređen odavno. Presto Slave i Hram, jer je pisano: Ti prestole slave, na visini od početka, Ti mesto svetinje naše. Ime Mesije, kao što je pisano: Ime [to jest Mesijino] ostaje doveka, i postojalo je pre sunca! — Reći ću ti: samo je njena šupljina stvorena pre nego što je svet stvoren, a njen oganj [stvoren je] uoči subote. Pesahim 54a
Na kraju:
Reš Lakiš reče: Gde se u Tori nagoveštava poseta bolesnima? U stihu: Ako ovi ljudi umru običnom smrću svih ljudi, ili ako budu pohođeni pohođenjem svih ljudi itd. Kako se to podrazumeva? — Raba odgovori: [Stih znači ovo:] Ako ovi ljudi umru običnom smrću svih ljudi, koji leže bolesni u postelji i ljudi dolaze i posećuju ih, šta će ljudi reći? Nije me Gospod poslao radi ovoga [zadatka]. Raba je tumačio: Ali ako Gospod stvori novu stvar: ako je gehena već stvorena, dobro je; ako nije, neka je Gospod stvori. Ali to nije tako, jer je učeno: Sedam stvari je stvoreno pre sveta, naime: Tora, pokajanje, Edenski vrt, gehena, Presto Slave, Hram i ime Mesije. Tora, jer je pisano: Gospod me [to jest Toru] imaše u početku puta svoga, pre dela svojih od starine.6 Pokajanje, jer je pisano: Pre nego što se gore rodiše, ili nego što si sazdao zemlju i svet… Ti vraćaš čoveka u prah, i govoriš: Pokajte se, sinovi ljudski. Edenski vrt, kao što je pisano: I zasadi Gospod Bog vrt u Edenu od pre. Gehena, kao što je pisano: Jer je Tofet uređen odavno. Presto Slave, kao što je pisano: Presto je tvoj utvrđen od starine. Hram, kao što je pisano: Slavni visoki presto od početka jeste mesto svetinje naše. Ime Mesije, kao što je pisano: Ime njegovo [to jest Mesijino] ostaje doveka, i [postojalo je] pre sunca! — Ali Mojsije reče ovako: Ako su usta već stvorena za nju [to jest za gehenu], dobro je; ako nisu, neka Gospod stvori jedna. Ali zar nije pisano: Nema ničeg novog pod suncem? — On reče ovako: Ako usta nisu blizu ovog mesta, neka se približe. Nedarim 39b
Postoje i izvori koji kažu da je Mesija zapravo rođen pre sveta i da je od tada na nebu!
Kao što sledeći naučnik objašnjava:
“Jevrejski pisci i mudraci imali su vrlo specifičan način da naglase veliki značaj koji su pridavali izvesnim središnjim vrednostima u jevrejskom životu i mišljenju: iznosili su tvrdnje da su te stvarnosti preegzistentne, u smislu da su ili zaista stvorene u šest dana Postanja, ili se njihova zamisao pojavila pred Bogom u tom začetnom vremenu. Među njima su spominjali Toru, Pokajanje, Edenski vrt i gehenu, Božji Presto Slave, Očeve, Izrailj, Hram — i Mesiju. Od svih tih različitih stvarnosti kojima je pripisivana preegzistencija, Mesija se spominje u mnogo ranijem književnom izvoru nego ostale. On se prvi put javlja kao preegzistentan u apokrifnoj Prvoj knjizi Enohovoj, koja je izvorno napisana na hebrejskom ili aramejskom oko 150. pre n.e. Od tog vremena, zamisao o Mesiji koji je stvoren u šest dana stvaranja, ili čak pre njih, ili koji je rođen u različito navođenim kasnijim vremenima (vidi treće poglavlje) pa je onda sakriven da čeka svoje vreme, postala je standardno obeležje jevrejske mesijanske eshatologije. U jednoj verziji, ime Mesije je ono što je stvoreno u Početku, u drugoj njegov duh ili njegova duša; u trećoj, on sam je zaista rođen, pa je čak i njegov nebeski presto načinjen.
“Zamisao o preegzistenciji Mesije slaže se sa opštim talmudskim gledištem koje drži da ‘Sveti, blagosloven neka je, pripravlja lek pre rane’ (B. Meg. 13b). Po tome, naravno, preegzistencija Mesije znači da je izgnanstvo Izrailja (rana) bilo predodređeno od Boga upravo u šest dana Stvaranja. Samo ako je tako, stvaranje Mesije, konačnog iscelitelja velike nacionalne katastrofe Izrailja, u tako rano vreme ima smisla — štaviše, postaje mitska nužnost.” (Raphael Patai, The Messiah Texts: Jewish Legends of Three Thousand Years [Wayne State University Press, Detroit, MI 1979], 2. Preexistence and Names of the Messiah, str. 16-17; podebljanje moje)
Patai zatim navodi nekoliko primera koji to ilustruju, među kojima su i ovi:
1. Šimon ben Lakiš objasni: “i Duh Božji lebdeše nad vodom (Postanje 1:2) — to je duh Cara Mesije, kao što je pisano: I na njemu će počivati Duh Gospodnji (Isaija 11:2). Kojom zaslugom će on [duh Mesije] doći? … Zaslugom pokajanja.” (Gen. Rab. 2:4)
Nalaziš da je na početku stvaranja sveta Car Mesija bio rođen [i] da se pojavio u misli [Božjoj] još pre nego što je svet bio stvoren…. (Pes. Rab. Ed. Friedman, str. 152b) (Isto, str. 19; podebljanje moje)
Ovde vidimo da su neki od rabina zaista verovali da je Duh Mesije bio taj koji je lebdeo nad vodom zemlje na početku stvaranja!
Na kraju:
1. Hošaja reče: “U budućnosti će Jerusalim biti svetiljka narodima sveta, i oni će hoditi u njegovoj svetlosti….”
U tvojoj svetlosti vidimo svetlost (Psalam 36:10). To je svetlost Mesije, kao što je pisano: I vide Bog svetlost da je dobra (Postanje 1:4). Ovo nas uči da je Sveti, blagosloven neka je, video pokolenje Mesije i njegova dela pre stvaranja sveta. I sakrio je svetlost za Mesiju i njegovo pokolenje pod svojim Prestolom Slave.
Satana reče pred Svetim, blagoslovenim neka je: “Gospodaru sveta! Svetlost koja je sakrivena pod tvojim Prestolom Slave, kome je [namenjena]?” On mu reče: “Onome koji će te oterati natrag i osramotiti te, i postideti tvoje lice.” On mu reče: “Gospodaru sveta! Pokaži mi ga!” On mu reče: “Dođi i vidi ga!” Kada Satana ugleda Mesiju, uzdrhta i pade na lice svoje i reče: “Zaista je ovo Mesija koji će me u budućnosti baciti, mene i sve knezove naroda sveta, u gehenu….”
U tom času narodi se prestrašiše i rekoše pred njim: “Gospodaru sveta! Ko je taj u čiju ćemo ruku pasti, kako mu je ime i kakva mu je priroda?” Sveti, blagosloven neka je, reče im: “Ime mu je Jefrem, Moj istiniti Mesija. On će uzdići svoj stas i stas svog pokolenja, i prosvetliće oči Izrailja, i spasiće svoj narod, i nijedan narod ni jezik neće moći da stane pred njega…. Svi njegovi neprijatelji i protivnici biće užasnuti i bežaće od njega… i čak će reke prestati da teku u more….”
[Kada je stvorio Mesiju], Sveti, blagosloven neka je, poče da mu iznosi uslove [njegove buduće službe], i reče mu: “Oni koji su sakriveni s tobom [tvoje pokolenje], njihovi će te gresi u budućnosti prisiliti pod gvozdeni jaram, i učiniće te nalik teletu čije su oči potamnele, i ugušiće tvoj duh jarmom, i zbog njihovih greha jezik će ti prionuti za nepca. Prihvataš li to?”
Mesija reče pred Svetim, blagoslovenim neka je: “Gospodaru sveta! Hoće li to stradanje trajati mnogo godina?” Sveti, blagosloven neka je, reče mu: “Života mi tvoga i života glave moje, sedmica je to koju sam ti odredio. Ali ako je tvoja duša uznemirena, oteraću ih od ovoga časa.”
On reče pred njim: “Gospodaru svetova! Sa radošću u duši svojoj i s veseljem u srcu svome prihvatam to, da nijedan jedini iz Izrailja ne propadne; i ne samo oni koji budu živi da se spasu u moje dane, nego i mrtvi koji su pomrli od dana Adama, prvog čoveka, dosad. I ne samo oni, nego neka se i mrtvorođeni spasu u moje dane; i ne samo mrtvorođeni, nego i oni na čije si stvaranje pomislio, ali nisu bili stvoreni. To je ono što želim, to je ono što prihvatam!” (Pes. Rab. str. 161a-b)
Rekoše: U sedmici u kojoj dolazi Sin Davidov doneće gvozdene grede i staviće ih na njegov vrat dok mu se telo ne povije, i on plače i rida, i glas mu se uzdiže u visine, i on govori pred njim: “Gospodaru sveta! Koliko može da izdrži moja snaga? Koliko moj duh? Koliko moja duša? I koliko moji udovi? Nisam li i ja samo telo i krv?…”
U tom času Sveti, blagosloven neka je, kaže mu: “Jefreme, Moj istiniti Mesija, ti si već prihvatio [ovo stradanje] od šest dana stvaranja. Sada će tvoje stradanje biti kao Moje stradanje. Jer od dana kada je zli Navuhodonosor došao i razorio Moj Hram i spalio Moju svetinju, i kada sam prognao Moju decu među narode sveta, života mi tvoga i života glave tvoje, nisam seo na Presto svoj. A ako mi ne veruješ, pogledaj rosu koja je na Mojoj glavi….”
U tom času on kaže pred njim: “Gospodaru sveta! Sada je um moj spokojan, jer je dovoljno sluzi da bude kao njegov Gospodar!” (Pes. Rab. str. 162a) (Isto, 12. The Suffering Messiah, str. 111-113; podebljanje moje)
U ovim primerima nemamo samo preegzistentnog Mesiju koji obitava i razgovara s Bogom na nebu, nego i onoga koji dobrovoljno uzima na sebe grehe svog naroda da bi ga spasao!
DALJE ČITANJE
Jevreji, hrišćani i proroštva o Muhamedu
Mesijansko proroštvo i Kuran: još jedna muhamedanska dilema
Jevreji za Isusa i Isaija 9:6-7
GLEDIŠTA JUDAIZMA O PREDLJUDSKOM POSTOJANJU MESIJE
Rabini potvrđuju božansko predljudsko postojanje Mesije!