Mesija zaista jeste Bog – prvi deo · Apologetizam by Sam Shamoun

**Odgovor muslimanskom dava-propagandisti, 1. deo
**

Muslimanski dava-propagandista Sami Zaatari „odgovorio“ je na moj članak o tome da je Mesija Bog i o tome kako to utiče na verodostojnost Muhameda i Kurana. Napisao sam da je, prema Svetom pismu, Mesija potpuno božanska Ličnost poslata da postane ljudsko biće kako bi ispunila sva obećanja koja je Bog dao narodu Izrailja i caru Davidu. Iz te činjenice sam dalje izveo argument da je Isus u suštini tvrdio da je Bog kada je tvrdio da je prorokovani Mesija proročkih Pisama.

Zatim sam objasnio kako to raskrinkava Muhameda kao lažnog proroka koji je sam sebe doveo u dilemu time što je potvrdio da je Isus Mesija. Naime, Sveto pismo kaže da je Mesija ovaploćeni Bog, a Muhamed je učio da je Isus Mesija. Međutim, Muhamed je zapravo poricao da je Isus Bog i time protivrečio onome što Sveto pismo kaže o božanskoj prirodi Mesije. U svetlu te greške, Muhamed nije mogao biti istinski Božji prorok.

Pre nego što pređe na svoj glavni odgovor na moj argument, Zaatari uvodi skretanje pažnje pominjući alternativni način da se zaobiđe dilema koju je Muhamed stvorio, tvrdeći da je moguće da zapravo Sveto pismo greši u pogledu Ličnosti i dela Mesije. On zaključuje da je Kuran zapravo došao da ispravi „to lažno učenje i nerazumevanje koje su stvorili neki ljudi“.

Međutim, sa ovom tvrdnjom postoje dva glavna problema. Prvo, Mesija je biblijski, a ne islamski pojam. Zapravo, Kuran nigde ne definiše reč Mesija niti objašnjava njeno značenje, naročito u odnosu na Isusa. To znači da čovek mora da se okrene Svetom pismu kako bi razumeo ko je i šta je Mesija trebalo da bude.

Drugi problem sa kojim se Zaatari suočava jeste to što je Muhamed tvrdio da je njegova knjiga zapravo došla da potvrdi, a ne da protivreči ili se suprotstavi učenjima prethodnih Pisama. Muhamed se čak kroz čitav Kuran posebno trudio da potvrdi autoritet i pouzdanost Pisama Jevreja i hrišćana, kao što svedoče sledeći stihovi.

**
ODLOMCI KOJI POKAZUJU DA SU STAROZAVETNI SPISI U HRISTOVO VREME BILI ISTINITI I NEIZMENJENI.**

Islamsko pismo svedoči da su i Marija, majka vaskrslog Gospoda, i Jovan Krstitelj potvrdili sve Božje knjige i verovali u njih:

„„Jovane, prihvati Knjigu odlučno!“ A dali smo mu mudrost još dok je bio dečak,“ S. 19:12 Hilali-Kan

„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12

Ono dalje tvrdi da je Isus poslat da posvedoči da su Pisma kojima je imao pristup Božja otkrivenja:

„On će da ga poduči Knjizi i mudrosti, i Tori i Jevanđelju. I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete. Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni!“ S. 3:48-50 – up. 5:110

U vezi sa ovim odlomkom, čuveni sunitski komentator Ibn Kesir piše:

„Tori i Jevanđelju“. Tevrat je Knjiga KOJU JE ALAH OBJAVIO MUSAU, sinu Imranovom, dok je Indžil ono što je Alah objavio Isau, sinu Merjeminom, neka je mir na njih, A ISA JE ZNAO NAPAMET OBE KNJIGE…

„ako vernici budete. Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene,“ potvrđujući Tevrat I DRŽEĆI GA SE,“ (Tafsir Ibn Kesir, skraćeno izdanje – Sura Al-Bekara, 253. stih, do Sure An-Nisa, 147. stih, skratila grupa učenjaka pod nadzorom šejha Safijur-Rahmana Al-Mubarekpurija [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Hjuston, Njujork, Lahore; mart 2000, prvo izdanje], tom 2, delovi 3, 4 i 5, str. 163, 165; podebljanje i velika slova naši)

Ima još toga u Kuranu u vezi sa ovim pitanjem:

„A otkud da oni traže od tebe da im sudiš kad imaju Toru, u kojoj su Allahovi propisi? Oni ni posle tvoje presude ne bi bili zadovoljni, i oni nisu vernici. Mi smo objavili Toru u kojoj je uputa i svetlo. Po njoj su Jevrejima sudili verovesnici koji su bili poslušni Allahu, i pobožni ljudi, i učeni, od kojih je traženo da čuvaju Allahovu knjigu, i oni su nad njom bdeli. Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne zamenjujte Moje reči za nešto što malo vredi! A oni koji ne sude prema onom što je Allah objavio, oni su, zaista, nevernici. Mi smo im u njoj propisali: glava za glavu, i oko za oko, i nos za nos, i uvo za uvo, i zub za zub, i za rane je odmazda, a onaj ko od odmazde odustane, biće mu to iskupljenje od greha. Oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, zaista, su nepravednici. Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega, a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega, u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima,“ S. 5:43-46

Ovde nam se kaže da je Isus poslat da potvrdi Tevrat po kojem su proroci pre njega sudili Izrailju. To znači da su izvorna Pisma koja je Bog otkrio ostala neiskvarena barem do Hristovog vremena.

„A kada Isus, Marijin sin, reče:“O sinovi Izrailjevi, ja sam vam Allahov poslanik, da vam potvrdim pre mene objavljenu Toru i da vam donesem radosnu vest o poslaniku čije je ime Ahmed, koji će posle mene doći”, i kad im je doneo jasne dokaze, oni rekoše:“Ovo je očigledna vradžbina!”“ S. 61:6

Evo, još jednom, Ibn Kesirovog objašnjenja ovih tekstova:

„Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega“ što znači da je u njega verovao I PO NJEMU SUDIO…

„i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega“ što znači, PRIDRŽAVAO SE TEVRATA, osim u ono nekoliko slučajeva u kojima je razjasnio istinu tamo gde su se sinovi Izrailjevi razilazili. Alah u drugom ajetu navodi da je Isa rekao sinovima Izrailjevim… „i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno“

Zato učenjaci kažu da je Indžil ukinuo neke od propisa Tevrata… (Tafsir Ibn Kesir, skraćeno izdanje – Sura An-Nisa, 148. stih, do kraja Sure Al-An'am [januar 2000, prvo izdanje], tom 3, delovi 6, 7 i 8, str. 193-194; podebljanje i velika slova naši)

‘Isa je rekao: „Tevrat je navestio radosnu vest o mom dolasku, a moj dolazak POTVRĐUJE ISTINITOST TEVRATA…“ (Tafsir Ibn Kesir, skraćeno izdanje, tom 9, Sura Al-Džasija do kraja Sure Al-Munafikun [septembar 2000, prvo izdanje], str. 617; podebljanje i velika slova naši)

U svetlu otkrića svitaka sa Mrtvog mora 1947. godine u položaju smo da sa sigurnošću znamo kako je izgledao Tevrat koji je Isus imao u svom posedu, budući da su ti svici sadržali prepise starozavetnih knjiga nastale pre Hristovog rođenja. Ti prepisi su praktično istovetni sa starozavetnim Pismima koja danas posedujemo, što znači da je Isus u suštini potvrđivao upravo onu jevrejsku Bibliju koju i Jevreji i hrišćani danas čitaju!

Dakle, ako je istina ono što Kuran govori o Isusu, onda muslimani poput Zaatarija moraju prihvatiti činjenicu da njihovo sopstveno pismo svedoči o autoritetu i pouzdanosti starozavetnih knjiga koje danas posedujemo.

**
ODLOMCI KOJI POKAZUJU DA SU JUDEO-HRIŠĆANSKA PISMA U MUHAMEDOVO VREME BILA ISTINITA I NEIZMENJENA.**

Kao što smo ranije primetili, Muhamed je izjavio da je njegov Kuran „objavljen“ da potvrdi autoritet i pouzdanost knjiga koje su Jevreji i hrišćani njegovog vremena posedovali:

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate? Zar se opametiti nećete!?“ S. 2:40-44

„"Onaj ko je neprijatelj anđelu Gavrilu, neka zna da on Allahovom dozvolom tebi na srce stavlja Kur' an potvrdujući istinitost onoga od pre, kao putokaz i radosnu vest vernicima."“ S. 2:97

„On tebi objavljuje Knjigu sa Istinom, koja potvrđuje prethodne, a objavio je i Toru i Jevanđelje, još pre kao putokaz ljudima, a objavio je i ono što rastavlja istinu od zablude (Kur'an). Onima koji u Allahove reči i znakove ne veruju, pripada teška patnja, a Allah je silan i žestoko kažnjava.“ S. 3:3-4

„Onima koji su jevrejstvo prihvatili, koji izvrću smisao reči govoreći: „Čujemo, ali se ne pokoravamo!“ I: „Slušaj, dabogda ne čuo!“ I: „Čuvaj nas!“ Prevrćući jezicima svojim i huleći veru, bolje bi bilo i ispravnije da kažu: „Slušamo i pokoravamo se!“ I: „Slušaj!“ I: „Pogledaj na nas!“ Ali, Allah je njih zbog neverovanja njihovog prokleo i malo ko od njih veruje. O vi kojima je data Knjiga, verujte u ovo što objavljujemo potvrđujući ono što već imate, pre nego što crte lica izbrišemo i vratimo ih nazad, ili ih prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu poštovali subotu, a Allahova zapovest biva izvršena.“ S. 4:46-47

„A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi.“ S. 5:48

Evo kako je jedan musliman preveo ovaj stih:

„A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi.“ (The Qur'an – A New Translation, preveo Tarif Halidi [Viking Penguin, član Penguin Group (USA) Inc., prvo američko izdanje 2008], str. 89; podebljanje naše)

Muhamed je čak tvrdio da je njegov Kuran potvrda Mojsijeve Knjige na arapskom jeziku, sa kojom je navodno bio upoznat:

„Mojsiju smo Mi dali Knjigu, zato ne sumnjaj da je on nije primio, i učinili smo je uputom Izrailjevim sinovima.“ S. 32:23

„Mojsijeva Knjiga bila je predvodnik i milost pre njega. A ovo je Knjiga na arapskom jeziku koja nju potvrđuje, da bi upozorila one koji čine nepravdu, i da bi obradovala one koji čine dobro.“ … „„O narode naš“, govorili su, „mi smo slušali Knjigu koja se objavljuje posle Mojsija, koja potvrđuje da su istinite i one pre nje, i koja upućuje ka Istini i na Pravi put.“ S. 46:12, 30

Povrh svega, Muhamed je zapravo branio verodostojnost Mojsijeve Knjige, kojoj je imao pristup, od nevernika!

„A kad im dolazi Istina od nas, oni govore: „Zašto mu nije dato isto kao što je dato Mojsiju?“ A zar oni nisu porekli ono što je dato Mojsiju ranije?! Oni govore: „Dve čarolije, jedna drugu podržava“, i govore: „Mi ni u jednu ne verujemo!“ Reci: „Pa donesite vi od Allaha knjigu koja bolje, nego ove dve, na Pravi put upućuje, nju bih sledio, ako istinu govorite!““ S. 28:48-49

Nema nikakvog smisla da Muhamed brani Knjigu i izaziva nevernike da iznesu pismo koje sadrži bolje vođstvo ako je zaista mislio da je Mojsijevo Pismo iskvareno ili da više nije dostupno.

Zapravo, hadisi svedoče da je Muhamed pohvalio prepis Tevrata koji su mu Jevreji dali i posvedočio da je istina:

… Ebu Davud je zabeležio da je Ibn Omer rekao: „Neki Jevreji su došli Alahovom poslaniku i pozvali ga da dođe u oblast Kuf. Tako je otišao u kuću Al-Midras, a oni su rekli: ’O Ebu Kasime! Jedan čovek od nas počinio je preljubu sa ženom, pa presudi u njihovom slučaju.’ Postavili su jastuk za Alahovog poslanika, a on je seo na njega i rekao…

<<Donesite mi Tevrat.>> Donet mu je Tevrat, a on je izvukao jastuk ispod sebe i stavio Tevrat na njega, rekavši…

<> Zatim je rekao…

<<Dovedite mi najučenijeg među vama.>> Tako mu je doveden jedan mladić… a zatim je naveo ostatak priče koju je Malik preneo od Nafija.“ Ovi hadisi navode da je Alahov poslanik doneo odluku koja je u skladu sa propisom u Tevratu, ne zato da bi ukazao čast Jevrejima u ono u šta veruju, jer je Jevrejima bilo naređeno da slede samo Muhamedov Zakon. Naprotiv, Prorok je to učinio zato što mu je Alah tako zapovedio. Pitao ih je o propisu o kamenovanju u Tevratu da bi ih naterao da priznaju šta Tevrat sadrži i šta su se udružili da sakriju, poreknu i izuzmu od primene sve to vreme. Morali su da priznaju šta su učinili, iako su to činili znajući ispravan propis… (Tafsir Ibn Kesir, K. 5:41; podebljanje i velika slova naši)

Ibn Kajim el-Dževzija, čuveni učenik takozvanog šejha islama Ibn Tejmije i jedan od vodećih učenjaka selefijskih muslimana, upotrebio je upravo ovo predanje, zajedno sa još nekoliko drugih, da dokaže da Tevrat (kao i ostale nadahnute knjige poput Jevanđelja) ostaje neiskvaren:

S druge strane, jedna druga skupina učenjaka hadisa i fikha rekla je: te izmene su se dogodile tokom njegovog tumačenja, a ne tokom procesa njegovog objavljivanja. To je stav Ebu Abdulaha Muhameda ibn Ismaila Al-Buharija, koji je u svojoj zbirci hadisa rekao:

„Niko ne može da iskvari tekst uklanjajući bilo koju od Alahovih reči iz njegovih Knjiga, nego su ga iskvarili pogrešno ga tumačeći.“

I Al-Razi se slaže sa ovim mišljenjem. U svom komentaru je rekao:

O ovom pitanju postoji razlika u mišljenjima među nekim uvaženim učenjacima. Neki od tih učenjaka su rekli: rukopisni prepisi Tevrata bili su rasprostranjeni svuda i niko osim Alaha ne zna tačan broj tih prepisa. Nemoguće je da postoji zavera da se Božja reč izmeni ili preinači u svim tim prepisima, a da nijedan ne bude propušten. Takva zavera ne bi bila ni logična ni moguća. A kada je Alah rekao svom poslaniku (Muhamedu) da zatraži od Jevreja da donesu svoj Tevrat i pročitaju ga u vezi sa zapovešću o kamenovanju, oni nisu bili u stanju da izmene tu zapovest u svojim prepisima, i zato su prekrili stih o kamenovanju dok su ga čitali proroku. Tada je Abdulah ibn Selam zatražio da sklone ruku, pa je stih postao vidljiv. Da su izmenili ili preinačili Tevrat, ovaj stih bi bio jedan od najvažnijih stihova koje bi Jevreji izmenili.

Takođe, kad god bi ih prorok pitao (Jevreje) o proroštvima o njemu u Tevratu, ni njih nisu bili u stanju da uklone, pa bi odgovarali tvrdeći da se ona ne odnose na njega i da još uvek čekaju proroka iz svog Tevrata.

Ebu Davud je u svojoj zbirci preneo da je Ibn Omer rekao:

Grupa Jevreja pozvala je Alahovog poslanika u jednu kuću. Kada je došao, upitali su ga: O Ebu Kasime, jedan od naših ljudi počinio je preljubu sa ženom, kakva je tvoja presuda protiv njega? Zatim su postavili jastuk i zamolili Alahovog poslanika da sedne na njega. Onda je Alahov poslanik rekao: donesite mi Tevrat. Kada su ga doneli, izvukao je jastuk ispod sebe, stavio Tevrat na njega i rekao: verujem tebi i onome ko te je objavio, a zatim je rekao: dovedite mi onoga među vama ko ima najviše znanja. Tako su mu doveli mladića koji mu je ispričao priču o kamenovanju.

Učenjaci su rekli: da je Tevrat bio iskvaren, on ga ne bi stavio na jastuk i ne bi rekao: verujem tebi i onome ko te je objavio. Ova skupina učenjaka je takođe rekla:

Alah je rekao:

„Reči Gospodara tvoga vrhunac su istine i pravde; Njegove reči niko ne može da promeni i On je Svečujući i Sveznajući.“ [K. 6:115]

A Tevrat je Alahova reč. (Igasat Al-Lahfan, tom 2, str. 351; podebljanje i kurziv naši)

Zanimljivo je videti kako muslimanski autoriteti koriste K. 6:115 da dokažu da Tevrat nije mogao biti iskvaren, jer je Alahova reč, dok muslimanski dava-propagandisti poput Zaatarija pokušavaju da tvrde suprotno!

Još važnije, budući da su sve objavljene knjige Božje reči, to znači da se K. 6:115 jednako odnosi na sve njih, a ne samo na Tevrat. Prema tome, prema Kuranu nijedno nadahnuto Pismo nikada nije moglo biti iskvareno!

To objašnjava zašto su učenjaci poput Al-Buharija verovali da knjige poput Tevrata i Jevanđelja nisu mogle biti izmenjene, jer su Božje reči.

Ako Zaatariju bude teško da isprati rasuđivanje koje je njegove sopstvene muslimanske učenjake dovelo do zaključka da nadahnuta Pisma, prema K. 6:115, ne mogu biti iskvarena, razložićemo mu to korak po korak.

Niko ne može da izmeni Božje reči.
Tevrat, Psalmi/Zebur, Jevanđelje/Indžil itd. jesu Božje reči.
Dakle, niko nije u stanju da izmeni ili iskvari te knjige.
To znači da te knjige moraju i dalje postojati.
Te određene knjige bile su poverene Jevrejima i hrišćanima.
To znači da te zajednice moraju u svom posedu imati izvorna, neiskvarena otkrivenja koja je Bog objavio.
Međutim, jedina Pisma koja te zajednice imaju jesu knjige Svetog pisma.
Dakle, spisi i Starog i Novog zaveta moraju biti izvorne, neiskvarene reči koje je Bog objavio!

Niti je ovo jedini slučaj u kojem je Muhamed izričito potvrdio Pisma u rukama Jevreja:

Rafi ibn Harisa, Selam ibn Miškam, Malik ibn al-Sajf i Rafi ibn Hurajmila došli su mu [Muhamedu] i rekli: „Zar ne tvrdiš da slediš Avramovu veru i da veruješ u Tevrat KOJI MI IMAMO i svedočiš da je on istina od Boga?“ On je odgovorio: „SVAKAKO, ali vi ste sagrešili i prekršili savez SADRŽAN U NJEMU i sakrili ono što vam je bilo naređeno da ljudima jasno obznanite, a ja se ograđujem od vašeg greha.“ Oni rekoše: „Držimo se ONOGA ŠTO IMAMO. Živimo po vođstvu i istini i ne verujemo u tebe i nećemo te slediti.“ Zato je Bog objavio o njima: „Reci: „O vi kojima je data Knjiga, vi niste ni na čemu ako se ne budete pridržavali Tore i Jevanđelja i onoga što vam objavljuje vaš Gospodar. A to što ti objavljuje tvoj Gospodar pojačaće, uistinu, kod mnogih od njih osionost i neverovanje, ali ti ne očajavaj zbog naroda koji ne veruje.““ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq's Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karači, deseti otisak 1995], str. 268; podebljanje i velika slova naši)

Muhamed je takođe verovao da su hrišćani njegovog vremena imali pristup izvornom Jevanđelju koje je Bog dao Isusu. Čak je zapovedio hrišćanima da sude po tom istom Jevanđelju!

„Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega, a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega, u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima, i sledbenicima Jevanđelja smo bili naredili da sude prema onome što je objavio Allah u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je objavio Allah - zaista su prema Allahu nepokorni.“ S. 5:46-47

Na drugom mestu Kuran govori o proroštvima o Muhamedu koja su se navodno mogla naći i u Tevratu i u Jevanđelju koje su imali Jevreji i hrišćani:

„„onima koji će da slede Poslanika, Verovesnika, koji neće da zna ni da čita ni da piše, kojeg oni kod sebe, u Tori i Jevanđelju, nalaze zapisanog, koji će od njih da traži da čine dobra dela, a od odvratnih da odvraća, koji će lepa jela da im dozvoli, a ružna zabrani, koji će da ih tereta i teškoća koje su oni imali oslobodi. A oni koji u njega budu verovali, koji ga budu podržavali i pomagali i svetlo po njemu poslato sledili - oni će sigurno uspeti.““ S. 7:157

Problem koji takvi odlomci predstavljaju za muslimane poput Zaatarija jeste to što je jedino Jevanđelje kojem su hrišćani Muhamedovog vremena imali pristup bilo spisi Novog zaveta, tačnije četiri kanonska jevanđelja. Zapravo, jedan islamski izvor ide tako daleko da Jevanđelje po Jovanu poistovećuje sa Jevanđeljem koje je Bog objavio Hristovim sledbenicima:

„Među onim što je do mene doprlo o tome šta je Isus, sin Marijin, izjavio u Jevanđelju koje je primio od Boga za sledbenike Jevanđelja, primenjujući izraz kojim se opisuje Alahov poslanik, jeste sledeće. To je izvučeno IZ ONOGA ŠTO JE APOSTOL JOVAN ZAPISAO ZA NJIH KADA IM JE NAPISAO JEVANĐELJE PO ZAVEŠTANJU ISUSA, SINA MARIJINOG: ’Ko mene mrzi, mrzi i Gospoda. I da nisam u njihovom prisustvu učinio dela koja niko drugi pre mene nije učinio, ne bi imali greha; ali sada su se naduli od gordosti i misle da će nadvladati mene, a i Gospoda. Ali mora se ispuniti reč koja je u zakonu: „Mrzeli su me bez razloga“ (tj. bez povoda). Ali kada dođe Utešitelj, koga će vam Bog poslati od Gospoda, i duh istine koji će izaći od Gospoda, on (će svedočiti) o meni, a i vi, jer ste od početka bili sa mnom. Govorio sam vam o ovome da ne biste bili u sumnji.’

„Munahemana (Bog ga blagoslovio i sačuvao!) na sirijskom jeste Muhamed; na grčkom je to paraklit. (Gijom, The Life of Muhammad, str. 103-104; podebljanje i velika slova naši)

Ovo pokazuje da je Muhamed zaista verovao da su novozavetni spisi koje su hrišćani čitali upravo ono Jevanđelje koje je Bog otkrio Isusu!

**
ZAKLJUČAK**

Prema Kuranu, Jovan Krstitelj, Marija i Isus – svi su imali pristup izvornim, neiskvarenim Božjim Pismima i potvrdili su ih.

I Kuran i pojedini islamski izvori svedoče da je i sam Muhamed imao pristup istinskim, izvornim, neizmenjenim Pismima, poput Tevrata i Jevanđelja, koja su bila u posedu Jevreja i hrišćana, i da je jedna od funkcija njegove sopstvene knjige bila da potvrdi verodostojnost tih nadahnutih knjiga.

Muslimanski učenjaci su navodili K. 6:115, koji kaže da niko ne može izmeniti Alahove reči, kako bi dokazali da objavljene knjige poput Tevrata i Jevanđelja nisu mogle biti iskvarene, budući da su upravo objavljene Božje reči.

Jedini mogući zaključak koji se iz svih ovih podataka može izvući jeste da je Muhamed zaista verovao u nadahnutost i pouzdanost Svetih pisama koja su u njegovo vreme bila u posedu Jevreja i hrišćana. To znači da je Muhamed potvrdio biblijske knjige koje danas posedujemo, jer su upravo to Pisma koja su čitali Muhamedovi jevrejski i hrišćanski savremenici.

Stoga, budući da Kuran tvrdi da potvrđuje Sveto pismo, očekivalo bi se da se složi sa biblijskim razumevanjem toga ko je i šta je Mesija i da ga prihvati. Međutim, kao što smo videli u mom članku, to nije slučaj, jer islamsko pismo poriče božanstvo Mesije i time protivreči upravo onim nadahnutim knjigama koje tvrdi da potvrđuje.

Dakle, moja tvrdnja o Muhamedu i dalje stoji: potvrđujući da je Isus Mesija, a poričući njegovo božanstvo, on je stvorio veliki problem i sebi i svojim sledbenicima. Muhamed se pokazuje kao lažni prorok i obmanjivač prema svedočanstvu upravo one Biblije za koju je potvrdio da je neiskvareno Božje otkrivenje!

Za više o pitanju islamskog pogleda na Sveto pismo preporučujemo članke koje možete naći ovde.

Sada kada smo to skretanje pažnje sklonili s puta, možemo preći na drugi deo, u kojem pobijamo Zaatarijevo grubo izvrtanje i pogrešno tumačenje biblijskih odlomaka koje smo izneli u prilog božanstvu Mesije.