Latinska svedočanstva o 1. Jovanovoj 5:7
U ovom tekstu iznosim deo ranih i obilnih svedočanstava iz latinske Crkve u prilog autentičnosti 1. Jovanove 5:7, koja se obično naziva Comma Johanneum. Stih glasi:
„Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Logos (Riječ) i Sveti Duh; i ova trojica su jedno.“ New King James Version
„Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Logos (Riječ) i Sveti Duh; i ova trojica su jedno.“ Douay-Rheims 1899 American Edition
Takođe navodim grčki i latinski oblik ovog teksta:
ὅτι τρεῖς εἰσιν οἱ μαρτυροῦντες ἐν τῷ οὐρανῷ, ὁ Πατὴρ, ὁ Λόγος καὶ τὸἅγιον Πνεῦμα, καὶ οὗτοι οἱ τρεῖς ἕν εἰσι.
Quoniam tres sunt, qui testimonium dant in caelo : Pater, Verbum, et Spiritus Sanctus : et hi tres unum sunt****.
Počinjem svedočanstvom svetog Kiprijana.
SVETI KIPRIJAN (250. n. e.)
12. Jer nije mala niti beznačajna stvar ono što se ustupa jereticima kada mi priznamo njihovo krštenje; jer odatle izvire sav početak vere i spasonosni pristup nadi u večni život, i božansko snishođenje radi očišćenja i oživljenja slugu Božjih.
Jer ako bi neko mogao biti kršten među jereticima, svakako bi mogao i da zadobije oproštenje greha. Ako je zadobio oproštenje greha, bio je i posvećen. Ako je bio posvećen, postao je i hram Božji. Pitam, kog Boga?
Ako Stvoritelja — nije to mogao biti, jer nije verovao u Njega. Ako Hrista — nije mogao postati Njegov hram, jer poriče da je Hristos Bog. Ako Svetoga Duha — pošto su ova trojica jedno, kako Sveti Duh može biti u miru s onim ko je neprijatelj bilo Sinu bilo Ocu? (Kiprijan, Poslanica 72, Jubajanu, o krštenju jeretika: http://www.newadvent.org/fathers/050672.htm; podebljanje i podvlačenje moji)
6. Nevesta Hristova ne može biti preljubnica; ona je neiskvarena i čista. Poznaje jedan dom; čednom stidljivošću čuva svetost jedne postelje. Ona nas čuva za Boga. Ona za carstvo određuje sinove koje je rodila. Ko god je odvojen od Crkve i sjedinjen s preljubnicom, odvojen je od obećanja Crkve; niti onaj ko napušta Crkvu Hristovu može zadobiti nagrade Hristove.
On je tuđinac; on je nesvet; on je neprijatelj. Ne može više imati Boga za Oca onaj ko nema Crkvu za majku. Ako je iko mogao da se spase a da je bio izvan Nojeve barke, onda može da se spase i onaj ko bude izvan Crkve. Gospod opominje govoreći: Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom, rasipa. Matej 12:30 Ko narušava mir i slogu Hristovu, čini to nasuprot Hristu; ko sabira drugde a ne u Crkvi, rasipa Crkvu Hristovu. Gospod kaže: Ja i Otac jedno smo; Jovan 10:30 i opet, PISANO JE o Ocu, i o Sinu, i o Svetome Duhu: I ova trojica su jedno. 1. Jovanova 5:7 I veruje li iko da se ovo jedinstvo, koje tako proishodi iz božanske sile i drži se na okupu u nebeskim tajnama, može podeliti u Crkvi i razdvojiti raskidanjem suprotstavljenih volja? Ko ne drži ovo jedinstvo, ne drži zakon Božji, ne drži veru Oca i Sina, ne drži život i spasenje. (Kiprijan Kartaginski, Rasprava 1. O jedinstvu Crkve http://www.newadvent.org/fathers/050701.htm; podebljanje i velika slova moji)
Evo još jednog prevoda:
JEDINSTVO BOŽANSTVA, JEDINSTVO CRKVE. KIPRIJAN. Gospod kaže: „Ja i Otac jedno smo.“ I opet, o Ocu i Sinu i Svetome Duhu pisano je: „I ova trojica su jedno.“37 Veruje li iko da se ovo jedinstvo, koje dolazi od božanske sile i tesno je povezano s božanskim tajnama, može razbiti u crkvi i razdvojiti podelom sukobljenih volja? JEDINSTVO CRKVE 6.38
37****1. Jov. 5:7 (KJV). Izgleda da Kiprijan navodi takozvani Comma Johanneum tekst 1. Jov. 5:7 koji sadrži izričito upućivanje na Trojstvo. Vidi Michael Maynard, A History of Debate (Temp, Ariz.: comma Publications, 1995), 38, mada se Daniel Wallace ne slaže s Maynardovim zaključcima. Vidi njegov članak na internetu, The Comma Johanneum and Cyprian. (Ancient Christian Commentary on Scripture: New Testament, IVa, John 1-10, priredio J.C. Elowsky, Thomas C. Oden (glavni urednik) [InterVarsity Press, Downers Grove, IL 2006], str. 359; podebljanje moje)
… Gospod kaže: „Otac i ja jedno smo (9);“ i opet, PISANO JE o Ocu, Sinu i Svetome Duhu: „I ova trojica su jedno (10).“…
9. Jovan 10:30
10. 1. Jovanova 5:7. (William A. Jurgens, The Faith of the Early Fathers [The Liturgical Press, Collegeville, MN 1970], tom 1, str. 221, 222)
BIBLIJSKI TUMAČI I TEOLOZI
Navodim čitav niz hrišćanskih autoriteta, koji se svi pozivaju (ili su se pozivali) na Kiprijana kao na rano i jasno svedočanstvo o autentičnosti Comma Johanneum.
„Kiprijan navodi Jovan 10:30. I odmah dodaje: ‘Et iterum de Patre et Fillo et Spiritu Sancto scriptum est: „Et tres unum sunt“’ („i opet, o Ocu i Sinu i Svetome Duhu pisano je: ‘I ova trojica su jedno’“). Oni koji tvrde da Kiprijan ovde ne navodi reči iz 1. Jovanove 5:7, dužni su da pokažu da se Kiprijanove reči: ‘Et tres unum sunt’, primenjene na tri Lica Trojstva, nalaze negde drugde u Svetom pismu osim u 1. Jovanovoj 5. Griesbach uzvraća da Kiprijan ovde ne citira Sveto pismo, nego iznosi sopstveno alegorijsko tumačenje trojice svedoka na zemlji: ‘Duh, voda i krv; i ovo troje se slaže u jedno.’ TO TEŠKO DA MOŽE PROĆI. Kiprijan izričito kaže da navodi biblijske odlomke, ne samo rečima: ‘Ja i Otac jedno smo’, nego i rečima: ‘I opet, o Ocu i Sinu i Svetome Duhu pisano je.’ To su, po našem mišljenju, objektivne činjenice.“ (Francis A.O. Pieper, Christian Dogmatics [Concordia Publishing House, 1968], preveo T. Engelder, tom 1, str. 340-341; podebljanje i velika slova moji)
„O jedinstvu crkve javljaju se ove reči: ‘Gospod kaže: „Ja i Otac jedno smo“; i opet, o Ocu, i Sinu, i Svetome Duhu pisano je: „i ova trojica su jedno“.’ Ovde se navodi sporni tekst iz Prve Jovanove poslanice, st. 7; jer nigde drugde nije napisano: ova trojica su jedno. Pošto je Kiprijan bio odjek Tertulijana, pojačava se verovatnoća da se znalo da je Tertulijan naveo sporni tekst u svom delu protiv Prakseja: ‘Koja trojica su jedno (nešto), unum; ne jedan (neko), unus; kao što je rečeno: „Ja i Otac moj jedno smo“, unum; radi jedinstva suštine, a ne radi jedinstvenosti broja.’ Može se reći da Tertulijan navodi samo tekst ‘Ja i Otac moj jedno smo’; ali on očigledno navodi i drugi tekst, koji govori o trojici kao unum, jednoj stvari ili postojanju; ili, kako on kaže, suštini. Može se reći da Tertulijan navodi samo tekst, Čini se da je Jeronim lažno optužen da je bez ovlašćenja uneo sporne reči u Vulgatu; jer ih je Kiprijan čitao u jednom latinskom prevodu mnogo ranije. Griesbach previše popušta sumnji da su raniji oci samo alegorijski tumačili osmi stih; jer oni ovde argumentišu kao iz izričitih svedočanstava Svetog pisma, bez ikakvog nagoveštaja onog alegorijskog tumačenja koje, mora se priznati, kasniji pisci obilno koriste.“ (James Bennett, The Theology of the Early Christian Church Exhibited in Quotations from the Writers of the First Three Centuries, with Reflections [The University of Chicago Libraries, 1855], str. 94 https://archive.org/stream/MN40253ucmf_0#page/n109/mode/2up; podebljanje moje)
- Jovanova 5:7. Jer troje je što svedoči, itd. — Dobro je poznato da je autentičnost ovog stiha bila predmet mnogih sporova. „Argumente s obe strane pitanja, uzete iz drevnih grčkih rukopisa i prevoda, iz navoda otaca i iz štampanih izdanja, izložio je s najvećom vernošću i tačnošću Mill u svojoj dugačkoj napomeni na kraju prve Jovanove poslanice, gde primećuje da ovog stiha nema ni u jednom drevnom grčkom rukopisu Novog zaveta koji je do nas došao, osim u nekolicini koji će odmah biti pomenuti.
Nema ga isto tako ni u prvom sirijskom, ni u drugim drevnim prevodima, naročito u koptskom, arapskom i etiopskom, kao ni u mnogim današnjim latinskim rukopisima. Što se tiče navoda kod otaca, Mill priznaje da je malo grčkih pisaca koji su živeli pre Nikejskog sabora navelo ovaj stih. Isto primećuje i za one koji su, posle tog sabora, pisali u odbranu Trojstva protiv arijanaca i drugih jeretika; što, po njegovom mišljenju, pokazuje da ovog stiha nije bilo u njihovim prepisima.“
Ali, s druge strane, dokazi autentičnosti ovog stiha jesu:“ 1. Neki od najstarijih i najispravnijih vatikanskih grčkih prepisa, na osnovu kojih su španski bogoslovi sačinili komplutensko izdanje grčkog Zaveta, a koje im je pribavio papa Lav X“, a o jednom od njih Mill govori kao o naročito izuzetnom, veoma drevnom i priznate pouzdanosti. „2. Grčki prepis, koji Erazmo naziva Codex Britannicus, na čiji je autoritet uneo ovaj stih u svoje izdanje iz 1522. godine, ali ga je izostavio u svoja dva ranija izdanja. Pretpostavlja se da je to rukopis koji se danas nalazi u biblioteci Trinity Koledža u Dablinu, u kojem se ovaj stih nalazi uz izostavljanje reči αγισν, sveti, ispred πνευμα, Duh. Isto tako mu nedostaje poslednji deo 1. Jovanove 5:8, naime, i ova trojica su jedno. Svi Stefanusovi rukopisi, njih sedam, koji sadrže saborne poslanice, imaju ovaj stih: samo im nedostaju reči εν ουρανω, na nebu. 4. Prevod Vulgate, u čijoj se većini rukopisnih prepisa i štampanih izdanja on nalazi, uz izvesne varijante. 5. Svedočanstvo Tertulijana, koji aludira na ovaj stih, Praxeam, gl. 25, i koji je živeo u vreme u kojem su se, kako kaže, Præscript, gl. 30, authenticæ literæ (autentični spisi) apostola čitali u crkvama. Pod authenticæ literæ Mill podrazumeva ili apostolske autografe, koje su crkve kojima su bili upućeni pažljivo čuvale, ili ispravne prepise načinjene s tih autografa. Takođe svedočanstvo Kiprijana**, koji je delovao oko sredine trećeg veka,** i koji**, u svojoj poslanici Jubajanu,** izričito navodi poslednji deo ovog stiha**.**
Prigovore koji su izneti protiv svedočanstava Tertulijana i Kiprijana Mill je pomenuo i odgovorio na njih u svojoj dugačkoj napomeni na kraju 1. Jovanove 5, koju vidi na strani 582 Kusterovog izdanja. 6. Svedočanstvo mnogih grčkih i latinskih otaca u potonjim vekovima, koji su navodili poslednji deo ovog stiha; a neki su se pozivali i na same arijance kao na one koji priznaju njegovu autentičnost. Najzad, komplutensko izdanje iz 1515. godine imalo je ovaj sedmi stih tačno onako kako stoji u današnjim štampanim prepisima, s tom jedinom razlikom što je umesto ova trojica su jedno stavilo poslednji deo 1. Jovanove 5:8, I ovo troje se slaže u jedno, a u tom stihu ga je izostavilo. Ti argumenti Millu izgledaju toliko teški da je, nakon što ih je odmerio spram suprotnih argumenata, izneo svoje odlučno mišljenje da je taj stih, na koji god način iščezao, nesumnjivo bio u autografu svetog Jovana i u nekim prepisima koji su s njega prepisani.“
„Umesto da izričem bilo kakav sud u stvari oko koje se toliko spori“, kaže Macknight, „samo ću primetiti: 1. Da ovaj stih, umesto da narušava smisao stihova uz koje stoji, čini ga povezanijim i potpunijim. 2. Da se u 1. Jovanovoj 5:9 pretpostavlja da se već pozvalo na svedočanstvo Božje: Ako primamo svedočanstvo ljudsko, svedočanstvo Božje veće je. A ipak, ako se 1. Jovanova 5:7 izuzme, apostol nigde ne pominje svedočanstvo Božje. 3. Da, po mišljenju Beze, Kalvina i drugih pravoverenih tumača, poslednji deo 1. Jovanove 5:7 nema veze s jedinstvom božanske suštine. Ako je tako, onda se, s jedne strane, trinitarci ne moraju boriti za autentičnost ovog stiha radi potkrepljenja svog učenja, niti arijanci, s druge strane, nastojati da ga izbace iz teksta kao nešto što se protivi njihovim stavovima. 4. Da je učenje za koje trinitarci tvrde da je izneto u ovom stihu sadržano i na drugim mestima Svetog pisma. Tako kaže Wall. I dr Benson, u svojoj Raspravi napisanoj da bi dokazao da ovaj stih nije izvoran, kaže: ‘Kada bi i bio izvoran, njime se ne bi moglo dokazati ništa što se ne bi moglo dokazati iz drugih odlomaka Svetog pisma.’“ Čitalac koji želi potpunije obaveštenje o autentičnosti ovog teksta može ga naći u Odbrani dr Kalamija, priloženoj uz njegove Besede o Trojstvu, održane na predavanju u Salter’s Hall-u i objavljene 1722. godine. (Rev. Joseph Benson Commentary of the Old and New Testaments http://biblehub.com/commentaries/benson/1_john/5.htm; podebljanje i naglašavanje moji)
Jer troje je što svedoči na nebu,…. To jest, da je Isus Sin Božji. Neki su doveli u pitanje izvornost ovog teksta zato što ga nema u sirijskom prevodu, kao ni u arapskom i etiopskom prevodu; i zato što ga stari latinski prevodilac nema; i zato što se ne nalazi u mnogim grčkim rukopisima; niti ga navode mnogi drevni oci, čak ni oni koji su pisali protiv arijanaca, kada bi im bio od velike koristi: na sve to se može odgovoriti da je sirijski prevod, koji je najstariji i od najvećeg značaja, ipak samo prevod, i to manjkav. U njemu su nekada nedostajali priča o preljubnici u osmoj glavi Jovana, druga Petrova poslanica, druga i treća Jovanova poslanica, Judina poslanica i knjiga Otkrivenja, sve dok ih nisu obnovili De Dieu i dr Pocock prema prepisu episkopa Ušera, koji je takođe, prema jednom istočnom prepisu, dopunio ovaj prevod ovim tekstom.
Što se tiče starog latinskog prevodioca, izvesno je da se on vidi u mnogim latinskim rukopisima ranog datuma i stoji u latinskom izdanju Vulgate u Londonskoj Poliglotskoj Bibliji: a ima ga i latinski prevod koji nosi Jeronimovo ime, koji se, u svojoj poslanici Evstohiji, koja stoji na čelu njegovog prevoda ovih sabornih poslanica, žali na to što ga neverni prevodioci izostavljaju. A što se tiče toga da ga nema u nekim grčkim rukopisima, kao što su Aleksandrijski i drugi, dovoljno je reći da se nalazi u mnogim drugima; ima ga jedan stari britanski prepis, kao i komplutensko izdanje, čiji su sastavljači koristili razne prepise; a od šesnaest drevnih prepisa Roberta Stefanusa, devet ih ga je imalo: a što se tiče toga da ga neki drevni oci ne navode, to ne može biti dovoljan dokaz njegove neizvornosti, budući da je mogao biti u izvornom prepisu, premda ne i u prepisima koje su oni koristili, usled nemara ili nevernosti prepisivača; ili je mogao biti u njihovim prepisima, a da ga ipak ne navode, jer su imali dovoljno Svetog pisma i bez njega da brane učenje o Trojstvu i božanstvo Hrista: a ipak, na kraju krajeva, izvesno je da ga mnogi od njih navode; Fulgencije (z), početkom „šestog“ veka, protiv arijanaca, bez ikakve sumnje ili ustezanja; a Jeronim ga, kao što je već primećeno, ima u svom prevodu načinjenom pri kraju „četvrtog“ veka; navodi ga i Atanasije (a) oko 350. godine; a pre njega Kiprijan (b), sredinom „trećeg“ veka, oko 250. godine**; a na njega upućuje i Tertulijan (c) oko 200. godine**; što je bilo u okviru „sto“ godina, ili nešto više, od pisanja poslanice; a to može biti dovoljno da svakoga uveri u izvornost ovog odlomka; osim toga, nikada nije bilo nikakvog spora oko njega sve dok ga Erazmo nije izostavio u prvom izdanju svog prevoda Novog zaveta; pa ga je i on sam, na osnovu pomenutog starog britanskog prepisa, uneo u drugo izdanje svog prevoda. Nebeski svedoci Hristovog sinovstva jesu, (John Gill’s Exposition on the Whole Bible http://biblehub.com/commentaries/gill/1_john/5.htm; podebljanje i velika slova moji)
FULGENCIJE (527. n. e.)
Ovo me dovodi do mog sledećeg svedoka. Fulgencije Ruspijski, episkop Ruspe u severnoj Africi, ne samo da je naveo Comma, nego je i izjavio da je to učinio i sveti Kiprijan:
In Patre ergo et Filio et Spiritu sancto unitatem substantiae accipimus, personas confundere non ademus. Beatu enim Joannes apostolus testatur, dicen: Tres sunt qui testimonium perhibent in caelo, Pater, Verbum, et Spiritus; et tres unum sunt. Quod etiam beatissimus martyr Cyprianus, in epistola de Unitate Ecclesiae confitetur, dicens: Qui pacem Christi et concordiam rumpit, adversus Christum facit; qui alibi praeter Ecclesiam colligit, Christi Ecclesiam spargit. Atque ut unam Ecclesiam unius Dei esse monstraret, haec confestim testimonia de Scripturis inseruit. Dicit Dominus: Ego et Pater unum sumus. Et iterum: De Patre et Filio et Spiritu sancto scriptum et: Et tres unum sunt.
„U Ocu i Sinu i Svetome Duhu, čije jedinstvo suštine prihvatamo, uvereni smo da ne treba mešati lica. Jer blaženi Jovan apostol svedoči govoreći: ‘Troje je što svedoči na nebu, Otac, Reč i Duh; i ova trojica su jedno. To ispoveda i preblaženi mučenik Kiprijan u poslanici O jedinstvu Crkve, govoreći: ‘Ko narušava mir i slogu Hristovu, čini protiv Hrista’, koji na drugom mestu kaže, uz to što se sabira mimo Crkve, kaže: ‘rasipa Crkvu Hristovu’. A da bi pokazao da postoji jedna Crkva jednoga Boga, odmah je uneo ovo među svedočanstva Svetog pisma: ‘Gospod kaže: Ja i Otac jedno smo. I opet: o Ocu i Sinu i Svetome Duhu pisano je: I ova trojica su jedno.’“ (Responsio Contra Arianos Libri Duo, Odgovor 10 [MPL065, kol. 224]; podebljanje i velika slova moji)
I:
En habes in brevi aliu esse Patrem, alium Filium, alium Spiritum sanctum: alium et alium in persona, non aliud et aliud in natura; et idcirco Ego, inquit, et Pater unum sumus. Unum, ad naturam referre nos docei, Sumus, ad personas. Similiter et illud: Tres sunt, inquit, qui testimonium dicun in caelo, Pater, Verbum, et Spiritus, et his tres unum sunt.
„Ovde ukratko imaš da je jedan Otac, drugi Sin, treći Sveti Duh: različiti po licu, ne različiti po prirodi: i zbog toga ‘Ja’, kaže, ‘i Otac jedno smo.’ Učimo da se ‘Jedno’ odnosi na prirodu, a ‘Jesmo’ na lica. Slično i ono: ‘Troje je’, kaže, za koje se kaže da svedoči na nebu, ‘Otac, Reč i Duh, i ova trojica su jedno.’“ (Ad Felicem Notarium De Trinitate Liber Unus, glava IV [MPL065, kol. 500]; podebljanje moje)
PRISCILIJAN (380. n. e.)
Priscilijan, pišući u Španiji, naveo je Comma:
Tria sunt quae testimonium dicunt in terra: aqua caro et sanguis et haec tria in unum sunt. Et tria sunt quae testimonium dicent in caelo: Pater Verbum et Spiritus et haec tria unum sunt in Christo Iesu.
„Troje je što svedoči na zemlji: voda, u telu, i krv: i ovo troje je jedno. I troje je što svedoči na nebu: Otac, Reč i Duh, i ovo troje je jedno u Hristu Isusu.“ (Corpus Scriptorum Ecclesiasticorum Latinorum, Academia Litterarum Vindobonensis, tom xviii, str. 6 https://archive.org/details/corpusscriptoru01wissgoog/page/n55/mode/1up?view=theater; podebljanje moje)
VIGILIJE TAPSKI (484. n. e.)
U delu koje pobija arijance, Vigilije iznosi sledeću izjavu:
„Jovan Jevanđelist, u svojoj Poslanici Partima (tj. u svojoj 1. poslanici), kaže da troje svedoči na zemlji: voda, krv i telo, i ovo troje je u nama; i troje svedoči na nebu: Otac, Reč i Duh, i ovo troje je jedno.“ (Contra Varimadum Arianum)
SABOR U KARTAGINI (485. n. e.)
Sabor u Kartagini sazvan je po nalogu arijanskog vandalskog kralja Huneriha, gde su se severnoafrički episkopi koji su ispovedali Trojstvo suočili s arijanskim episkopima da bi raspravljali o pitanju Trojstva. Izvori navode da je bio 461 episkop koji je stao u odbranu Trojstva protiv arijanskih jeretika. Ti pravoverni episkopi upotrebili su Comma da bi pobili arijansko poricanje Trojstva.
Hrišćanin po imenu Evgenije (Eugene) bio je govornik trinitarnih episkopa Afrike, Mauritanije, Sardinije, Korzike i Balearskih ostrva. Nameravao je da iznese ispovedanje vere, manifest, koji izlaže veru 461 episkopa u Trojstvo. Severnoafrikanac Viktor Vitski, koji je prisustvovao Saboru, uvrstio je taj manifest 461 episkopa u svoj izveštaj o zasedanju. Manifest u vezi s Comma kaže:
Et ut luce clarius unius divinitatis esse cum Patre et Filio Spiritum Sanctum doceamus, Joannis Evangelistae testimonio comprobatur. Ait namque: Tres sunt qui testimonium perhibent in coelo: Pater, Verbum et Spiritus Sanctus et hi tres unum sunt.
„I kao svetlost koja jasno uči o jedinstvu božanstva Oca i Sina i Svetoga Duha, svedočanstvo Jovana Jevanđelista to očigledno potvrđuje: ‘Troje je što svedoči na nebu, Otac, Reč i Sveti Duh, i ova trojica su jedno.’“
Sam Viktor je napisao:
„… i da bismo do sada učili, jasnije od svetlosti, da je Sveti Duh sada jedno božanstvo s Ocem i Sinom. To dokazuje jevanđelist Jovan, jer kaže: ‘troje je što svedoči na nebu, Otac, Reč i Sveti Duh, i ova trojica su jedno.“
Navodim nekoliko značajnih slučajeva u kojima se Comma citira.
Kasiodor (500-te godine n. e.):
Cui rei testificantur in terra tria mysteria: aqua sanguis et spiritus, quae in passione Domini leguntur impleta: in coelo autem Pater, et Filius, et Spiritus sanctus, et hi tres unus est Deus.
„I tri tajne svedoče — na zemlji: voda, krv i duh. O čijem ispunjenju čitamo u stradanju Gospodnjem. A na nebu: Otac i Sin i Sveti Duh. I ova trojica su jedan Bog.“ (Complexiones in Epistolis Apostolorum)
Codex Fuldensis, koji je nastao 546. godine, pominje Comma u Predgovoru sabornim poslanicama. U njemu stoji da je „mnogo greške nastalo od nevernih prevodilaca, protivno istini vere, koji su u ovom izdanju zadržali samo tri reči ‘voda, krv i duh’, izostavljajući pomen Oca, Reči i Duha.“
DODATNA LITERATURA
REFORMATORI O MK. 16:9-20, JOV. 7:53-8:11, DELIMA 8:37 I 1. JOV. 5:7