Kuranska teškoća: Da li je Alah jedini vladar?

Da li je Alah jedini suveren ili nije?

Kuran na mnogim mestima tvrdi da je Alah suvereni kralj, odnosno vladar univerzuma, i da kraljevstvo, to jest vlast, u potpunosti pripada njemu:

„Zar ti ne znaš da nebesko i zemaljsko carstvo pripada Allahu i da, osim Allaha, ni zaštitnika ni pomagača nemate?!“ S. 2:107

„Allahu pripada vlast na nebesima i na Zemlji i Allah nad svime ima moć.“ S. 3:189; up. 5:17-18; 9:116

Određeni islamski tekstovi naročito naglašavaju da Alah svoju vlast ni sa kim ne deli i da stoga nema nikakvog sudruga u svom kraljevstvu:

„Sva hvala Allahu Koji Sebi nije uzeo deteta i Koji u vlasti nema sličnog, i Kome ne treba zaštitnik zbog nemoći – i istinski Ga veličaj!“ S. 17:111

„Reci:“Allah najbolje zna koliko su ostali; tajne nebesa i Zemlje jedino On zna. Kako On sve vidi, kako On sve čuje! Oni nemaju drugog zaštitnika osim Njega, a On ne uzima nikog u odlukama Svojim kao sudruga.”“ S. 18:26 Hilali-Khan

„Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“ S. 25:2

Muslimansko sveto pismo dalje navodi da će Alah na Sudnji dan, odnosno poslednjeg dana, pokazati da kraljevstvo pripada jedino njemu:

„i On je Taj Koji je stvorio nebesa i Zemlju sa istinom. Čim On za nešto kaže: „Budi!“ - Ono bude; Njegova reč je istina; samo će On da ima vlast na Dan kada se dune u rog; On zna ono što je čulima nedokučivo i ono što je vidljivo; On je Mudri i sve u potpunosti zna.“ S. 6:73

„Tog Dana vlast će samo Allah imati, On će im suditi: vernici i oni koji su dobra dela činili biće u rajskim baštama uživanja.“ S. 22:56

„A na Dan kad se rascepi nebo i iz njega se pojavi oblak i kad se anđeli uistinu spuste, tog dana će da bude istinska vlast samo kod Svemilosnog, a biće to mučan dan za nevernike.“ S. 25:25-26

„On je vlasnik visokih stepena, Gospodar Prestolja Koji šalje Objavu, reči Svoje – kome hoće među Svojim slugama, da upozori na Dan međusobnog susreta, na Dan kada će oni da se pojave, kada Allahu neće da bude o njima ništa skriveno.“Kome jedino pripada vlast tog Dana? Allahu Jedinom, Pokoritelju!” Svaki će čovek tog Dana da bude kažnjen ili nagrađen prema zasluzi; tog Dana neće da bude nepravde! Allah će, zaista, brzo svesti račune.“ S. 40:15-17

Međutim, postoje i drugi odlomci koji svemu ovome protivreče, budući da Kuran izričito pominje pojedince koji učestvuju u Alahovoj vlasti i gospodarenju:

„Zar ne znaš kada su prvaci sinova Izrailjevih, nakon Mojsija, kazali svome verovesniku: "Postavi nam kralja da se na Allahovom putu borimo!" "Možda se vi nećete boriti, ako vam borba bude propisana?'' Reče on. "Zašto da se ne borimo na Allahovom putu?'' Rekoše. "A mi smo iz zemlje naše prognani i od sinova naših odvojeni!" A kada im borba bi propisana, oni, osim nekolicine, okrenuše se. A Allah dobro zna nepravednike. „Allah vam je Saula za vladara odredio“, reče im njihov verovesnik. „Odakle da nam on bude vladar kada smo mi preči od njega da vladamo? Njemu ni veliko bogatstvo nije dato!“, rekoše oni. „Zaista je Allah njega da vlada vama izabrao“, reče on, „i velikim znanjem i telesnom snagom ga obdario. Allah daje vlast kome On hoće. Allah je neizmerno darežljiv i sve zna! „Zaista, znak njegove vlasti“, reče im verovesnik njihov, „biće kovčeg koji će da vam stigne. U njemu će da bude smiraj za vas od vašeg Gospodara, i ostatak onoga što su Mojsije i Aron ostavili. Nosiće ga anđeli. U tome je, zaista, znak za vas, ako ste vernici!““… „I oni ih, Allahovom dozvolom, poraziše, i David ubi Golijata, i Allah mu podari vlast i mudrost, i nauči ga onome čemu je On hteo. A da Allah ljude ne suzbija jedne drugima, na Zemlji bi zaista nered nastao! Ali, Allah je darežljiv svim svetovima.“ S. 2:246-248, 251

„Reci: „Moj Allahu! Koji svu vlast imaš! Ti vlast daješ kome želiš, a oduzimaš je od koga Ti želiš! Ti uzdižeš koga želiš, a ponižavaš koga želiš! U Tvojoj ruci je dobro! Ti, zaista, nad svime imaš moć.““ S. 3:26

„A kad Mojsije reče svom narodu: „O narode moj, setite se Allahove blagodati prema vama kada je neke od vas učinio verovesnicima, i kada vas je učinio vladarima, i dao vam ono što nije dao nijednom narodu.“ S. 5:20

„Mi smo Solomona iskušali i na njegov presto drugu osobu ostavili, a zatim se pokajao. "Moj Gospodaru" - rekao je - "oprosti mi i daruj mi vlast kakvu niko osim mene neće da ima! Ti uistinu bogato daruješ!” I Mi smo mu podredili vetar, koji je prema njegovoj zapovedi blago duvao onamo kuda je on hteo, i đavole, sve graditelji i ronioci, i drugi povezani u okove. Ovo je Naš dar, pa ti daruj ili uskrati, nećeš zbog toga da odgovaraš! On je, zaista, Nama blizak i čeka ga predivno prebivalište.“ S. 38:34-40

Da stvar bude gora, pojedini tumači kažu da se sledeći odlomak,

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ S. 17:79

odnosi na poslednji dan, kada će Alah zaista posaditi Muhameda na svoj sopstveni presto! Čuveni muslimanski istoričar i komentator al-Tabari je napisao:

„Iako predanja koja smo naveli na osnovu autoriteta Proroka, njegovih Drugova i Sledbenika ukazuju na ispravno tumačenje izraza maqaman mahmudan u Kur. 17:79 (kao da se odnosi na Muhamedovu ulogu posrednika na Dan vaskrsenja), Mudžahidova tvrdnja da će Bog posaditi Muhameda na svoj Presto ostaje tvrdnja čija se ispravnost NE MOŽE ODBACITI ni na osnovu predanja (khabar) ni na osnovu razmišljanja (nazar). To je zato što ne postoji nijedno predanje od Božjeg Poslanika niti od bilo koga od njegovih Drugova ili Sledbenika koje bi je proglasilo nemogućom… Iz onoga što smo rekli postalo je jasno da nije nemoguće da pristalica islama kaže ono što je Mudžahid rekao, naime, da će Bog posaditi Muhameda na svoj Presto. Ako neko kaže: Ne osuđujemo to što Bog posađuje Muhameda na svoj Presto (s obzirom na sledeće predanje koje prenose) ‘Abbas b. ‘Abd al-‘Azim – Yahya b. Kathir – al-Jurayri – Sayf al-Sadusi – ‘Abdallah b. Salam: ‘Na Dan vaskrsenja Muhamed će biti na Gospodnjoj podnožnoj klupi (kursi)’, ali osuđujemo to što ga Bog posađuje zajedno sa sobom, treba mu odgovoriti: Da li je onda, po tvom mišljenju, dopušteno da ga posadi na njega, ali ne zajedno sa sobom? Ako to dopusti, doveden je do tvrdnje da je ili on zajedno s Njim, ili ga Bog posađuje (na Presto) dok je On sam ili odvojen od njega, ili niti spojen s njim niti odvojen od njega. Koju god mogućnost izabere, time ulazi u ono što osuđuje. Ako kaže da to nije dopušteno, odstupa od tvrdnji svih grupa o kojima smo izvestili. To znači odstupanje od stavova svih pristalica islama, budući da nema druge moguće tvrdnje osim te tri, prema kojima Mudžahidova tvrdnja u tom smislu nije nemoguća.“ (The History of Al-Tabari – General Introduction and From Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom I, Dodatak A. Delimičan prevod tefsira o Kur. 17:79 (gore, str. 75 i dalje), str. 149, 151; naglasak velikim slovima i podvlačenjem naš)

Vidi takođe al-Tabarijevo objašnjenje Kurana 17:79.

Al-Qurtubi, koji se takođe smatra izuzetnim muslimanskim egzegetom, prokomentarisao je isto ovo kuransko mesto u svom delu al-Jami‘ li Ahkam al-Qur’an:

Treće objašnjenje ovog stiha jeste ono što je al-Tabari preneo od jedne skupine učenjaka – među njima i od Mudžahida – prema kome je „Uzvišeno mesto to što Alah posađuje Proroka kraj sebe na svoj Presto (kursiyyih)“. Oni su u tom smislu preneli i hadis, a al-Tabari je mogućnost (jawâz) takve stvari potkrepio nekim preteranim tvrdnjama (shatatin min al-qawl). Međutim, ono što je rekao ne može se izvesti [iz stiha] osim uz preteranu suptilnost u pogledu značenja (al-talattuf bi al-ma‘nâ), i to je nategnuto (fîhi bu‘d). Time se ne kaže da takvo predanje ne postoji; samo to da ga [onaj koji poseduje] znanje tumači figurativno (al-‘ilmu yata’awwaluhu)… Na toj osnovi je, u pogledu mogućnosti, svejedno da li Alah posađuje Proroka na Presto ili na zemlju. Jer Njegova uzdignutost nad Prestolom nije u smislu premeštanja (intiqâl), uklanjanja (zawâl), niti promene položaja iz stajanja u sedenje, niti bilo kakvog stanja ili prilike kojima je sam Presto podložan. Naprotiv, On je uzdignut nad Prestolom onako kako je sam o sebi rekao, ne kazujući kako. Niti to što On posađuje Proroka na Presto nameće Proroku (s) svojstvo Gospodstva [sic] niti ga izvodi iz svojstva sluganstva [sic]. Naprotiv, to se sastoji u uzdizanju zbog njegovog položaja i u počasti koja mu je ukazana zbog njegovog uzvišenog karaktera. (Izvor; podvučeni naglasak naš)

Drugi muslimanski autoritet, po imenu Ibn Batta, u svojoj knjizi al-Sharh wa al-Ibana ‘ala Usul al-Sunna wa al-Diyana („Razrada načela sunitskog učenja“), str. 61, izjavio je:

Prorok će biti posađen na Presto sa svojim Gospodom (yujlas ma‘a rabbihi ‘alâ al-‘arsh), i ta povlastica ne pripada nikome drugom. Tako je to Nafi‘ preneo od Ibn ‘Umara, od Proroka, u vezi sa stihom: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ – rekao je da će ga On posaditi kraj sebe na Presto. Tako je to objasnio i Mudžahid, kako prenosi Muhammad ibn Fudayl, od al-Laytha, od Mudžahida. (Podvučeni naglasak naš)

Za slučaj da se čitaoci pitaju ko je taj Mudžahid, reč je o Mudžahidu ibn Džabru, Abu al-Hajjaju al-Makhzumiju (umro 102), jednom od najvažnijih komentatora Kurana među tabi’in, to jest sledbenicima Muhamedovih drugova (sahabah), koji se smatra nosiocem najvišeg ranga pouzdanosti među prenosiocima hadisa (thiqa). Muslimanski učenjak po imenu Ibn Sa‘d prenosi u delu _al-_Tabaqat al-Kubra (6:9) da je Mudžahid zajedno sa Ibn ‘Abbasom, Muhamedovim bratom od strica i jednim od najučenijih muslimana koji su ikada živeli, otprilike trideset puta prošao kroz objašnjenje islamskog svetog pisma.

A evo i savremenog muslimanskog pisca koji potvrđuje ovo tumačenje:

Znaju li oni za nekog drugog Proroka ili anđela kome se Alah obratio neposredno i čijim se životom zakleo? „života mi tvoga“ (15:72); „A ko govori lepše od onoga koji poziva Allahu, koji radi dobra dela i koji govori: „Ja sam, zaista, musliman!““ (41:33), to jest, ko lepše govori od Proroka? „A oni koji veruju i čine dobra dela - oni su, zaista, najbolja stvorenja.“ (98:7), to jest, Prorok je najbolji od stvorenih bića; „Najugledniji je kod Allaha onaj koji Ga se najviše boji.“ (49:13), to jest, Prorok je najplemenitiji, u Alahovim očima, među onima kojima se Kuran obraća; „I, zaista, tvoj moral je veličanstven“ (68:4). Stvarnost ovog komplimenta – khuluqin `azim – može dokučiti samo sam Govornik i onaj kome On to dopusti; „Neke od tih poslanika odlikovali smo više nego druge. Sa nekima od njih je Allah govorio, a neke je za više stepeni uzdigao.“ (2:253), to jest, Prorok. „Mi smo jedne verovesnike nad drugima odlikovali“ (17:55), a zatim je rekao: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati“ (17:79), Mesto za koje je Prorok rekao da ga niko osim njega neće dobiti, a to je Mesto zagovaranja s desne strane Slavnog Prestola, kako smo opširno opisali u objavi „Posađivanje Proroka na Presto“. (G.F. Haddad, The Prophetic Title "Best of Creation"; *; *; podvučeni naglasak naš)

Za više o tome kako Muhamed zauzima Alahov presto savetujemo da se pogledaju sledeći članci:

http://www.sunnah.org/history/Scholars/Al-Tabari.htm
http://www.sunnah.org/aqida/ProphetsSeatingontheThrone.htm

Ovo je očigledno još jedan slučaj muslimanskog „pozajmljivanja“ iz Svetog pisma, konkretno biblijskog prikaza Gospoda Isusa koji sedi na nebu, a koji se zatim primenjuje na njihovog proroka kako bi ovaj bio uporediviji sa vaskrslim Sinom Božjim. Nadahnuto hrišćansko Sveto pismo uči da vaskrsli Hristos sada sedi na božanskom prestolu svoga Oca i sa njega vlada kao uzvišeni i besmrtni Gospod svega stvorenja, koga će na kraju obožavati svako stvorenje:

„Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja sam taj; i vidjećete Sina Čovječijega gdje sjedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.“ Marko 14:61b-62

„I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove, Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima, Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem; I sve pokori pod noge njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, Koja je tijelo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu.“ Efescima 1:19-23

„Jer znajte ovo, da nijedan bludnik, ili nečist, ili lakomac, koji je idolopoklonik, nema nasljeđa u Carstvu Hrista i Boga.“ Efescima 5:5

„Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:9-11

„Onome koji pobijedi daću da sjedi sa mnom na prijestolu mome, kao i ja što pobijedih i sjedoh sa Ocem mojim na prijestolu njegovom.“ Otkrivenje 3:21

„I pokaza mi rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izvire od prijestola Božijeg i Jagnjetovog. Nasred trga njegova i sa obje strane rijeke Drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakoga mjeseca svoj rod, i lišće od Drveta bijaše za liječenje naroda. I više neće biti nikakvoga prokletstva; i prijesto Božiji i Jagnjetov biće u njemu, i sluge njegove služiće Mu.“ Otkrivenje 22:1-3

Na nesreću ovih muslimana, i uprkos njihovim poricanjima, oni nisu uspeli da uvide kako je ovo plagiranje biblijske istine pretvorilo Muhameda u polubožanstvo i time stoji u direktnom sukobu sa izričitim tvrdnjama Kurana da nema drugog božanstva niti vladara osim Alaha.

Da bi se muslimanima pomoglo da uvide problem ovakvog gledišta, treba naglasiti da postavljanje Muhameda uz Alaha na isti presto u suštini znači da je on Alahov suvladar. Štaviše, držati stav da je Muhamed sustanar božanskog prestola neizbežno vodi verovanju da je konačno stvorenje jednako svome tvorcu. A kako bi ijedno stvorenje, ma koliko uzvišeno bilo, ikada moglo biti jednako svemogućem po vlasti i rangu?

Ovo nije ništa drugo do očigledan shirk, to jest greh pripisivanja stvorenja, u ovom slučaju Muhameda, tvorcu, time što se prvome pripisuju isključiva Alahova svojstva i funkcije.

Da bi zaobišli ovaj problem, pojedini muslimani bi jednostavno želeli da odbace ova predanja, uprkos mnogim velikim muslimanskim umovima koji su ih u potpunosti prihvatali i verovali u istinitost ovih izveštaja. Zapravo, imamo i slučajeve u kojima su se čuveni učenjaci poput al-Tabarija posebno trudili da odbrane autentičnost i ispravnost tih izveštaja.

Bilo kako bilo, odbacivanjem takvih predanja muslimani samo pomažu da se razotkrije potpuno haotično i zbunjeno stanje u kojem se islamska nauka nalazi dok pokušava da se izbori sa intelektualnim i naučnim naletom na muslimansku izvornu građu. To samo otkriva da je islam u ruševinama i da ne može da izdrži kritičko preispitivanje i racionalnu analizu svojih primarnih izvora od strane otvorenih i inteligentnih pojedinaca. Samo je pitanje vremena kada će se, milošću vaskrslog Gospoda Isusa, islam urušiti, a muslimani biti oslobođeni okova lažnih učenja lažnog proroka Muhameda i njegovog boga.

Pa čak i ako musliman odbaci ove izveštaje, i dalje se mora suočiti sa grubom protivrečnošću unutar islamskog svetog pisma u pogledu pitanja da li Alah deli svoju vlast ili ne. Musliman bi mogao pokušati da zaobiđe ovaj problem tvrdeći da odlomci koji kažu da Alah ni sa kim ne deli svoje kraljevstvo zapravo znače da svaka vlast i vladavina potiču od njega i da pojedinci vladaju samo zahvaljujući Alahovoj dozvoli.

Problem sa ovim objašnjenjem jeste u tome što to nije jednostavno, doslovno čitanje tih odlomaka i nije ono što stihovi kažu. Budući da muslimani veruju da je Kuran merilo arapske rečitosti i gramatike, očekivali bismo da muslimansko sveto pismo mnogo jasnije saopšti tu tvrdnju o tome kako Alah daruje vlast svojim stvorenjima zato što kraljevstvo pripada njemu — pod pretpostavkom, naravno, da je to ono što je autor (ili autori) Kurana zaista govorio. Drugim rečima, ovakvo tumačenje — na primer, da Alah nije poricao da postoje drugi koji vladaju, već je zapravo govorio da svaka vladavina potiče od njega — može se prihvatiti samo na štetu navodne savršene rečitosti i strukture Kurana. Musliman mora da se suoči sa činjenicom da autor (ili autori) Kurana još jednom nije uspeo da jasno saopšti svoju poruku, jer nije napisao ono što je zaista želeo da kaže, već je pisao tako da prenese pogrešnu ideju, koja je na kraju došla u protivrečnost sa drugim stihovima Kurana!

Još važnije, ako tvrdnje koje kažu da sva vlast pripada Alahu i da niko ne učestvuje u njegovoj vladavini zapravo ne znače ono što kažu, kako onda muslimani mogu sa sigurnošću znati da nema drugog božanstva osim Alaha? Budući da se sličan jezik koristi i za Alahovo jedinstvo i za njegovu vlast, mora se ili opredeliti za stav da to jasno znači da je jedino on Bog i kralj i da drugih nema, ili izabrati verovanje da drugi bogovi postoje, baš kao što postoje i drugi vladari koji zaista vladaju.

Drugačije rečeno, ako Kuran zaista tvrdi da je Alah istinski izvor i darodavac vladavine i vlasti, a ne da drugi vladari ne postoje, onda doslednost u egzegezi zahteva da kuranske tvrdnje koje kažu da je Alah jedino božanstvo tumačimo tako da znače da je on jedini izvor božanstva. Ti stihovi tada ne znače da drugi bogovi ne postoje. Drugim rečima, baš kao što postoje i drugi koji vladaju, iako Alah jedini poseduje vlast, tako postoje i drugi bogovi koji svoje božanstvo primaju od Alaha, jedinog takozvanog božanstva.

Zapravo, postoje određeni islamski izveštaji koji potvrđuju da je Muhamed verovao da druga božanstva, kao što je al-‘Uzza, jedna od tri Alahove kćeri, zaista postoje, pa je čak poslao jednog od svojih ljudi da ubije tu pagansku boginju!

Te godine, pet noći pre kraja ramazana, Khalid al-Walid je uništio al-‘Uzzu u nizini Nakhle. Al-‘Uzza je bila idol Banu Shaybana, ogranka Sulayma, saveznika Banu Hashima. Banu Asad b. ‘Abd al-‘Uzza su govorili da je to njihov idol. Khalid je krenuo na nju, a zatim je rekao: „Uništio sam je.“ [Božji Poslanik] je rekao: „Jesi li išta video?“ „Nisam“, reče Khalid. „Onda“, reče on, „vrati se i uništi je.“ Tako se Khalid vratio idolu, uništio njen hram i razbio idol. Čuvar je počeo da govori: „Besni, o ‘Uzza, jednim od svojih nastupa besa!“ – nakon čega je pred njega izašla naga Etiopljanka koja je zavijala. Khalid ju je ubio i uzeo nakit koji je bio na njoj. Zatim je otišao Božjem Poslaniku i podneo mu izveštaj o onome što se dogodilo. „To je bila al-‘Uzza“, rekao je, „i al-‘Uzza nikada [više] neće biti obožavana.“

Prema Ibn Humaydu – Salamahu – Ibn Ishaqu, koji je rekao: Božji Poslanik je poslao Khalida b. al-Walida da [se obračuna sa] al-‘Uzzom, koja je bila u Nakhli. Ona je bila hram koji su poštovala plemena Quraysh, Kinanah i sav Mudar. Njeni čuvari bili su iz Banu Shaybana, ogranka Banu Sulayma, saveznika Banu Hashima. Kada je gospodar hrama čuo da Khalid dolazi da se obračuna sa al-‘Uzzom, okačio je svoj mač na nju i popeo se na planinu u čijoj se blizini al-‘Uzza nalazila. Dok se penjao, govorio je:

O ‘Uzza, napadni napadom koji ne promašuje nijedno vitalno mesto,
protiv Khalida! Zbaci svoj veo i zadeni skute!
O ‘Uzza, ako danas ne ubiješ Khalida,
snosi brzu kaznu ili postani hrišćanka!

Stigavši do al-‘Uzze, Khalid ju je uništio i vratio se Božjem Poslaniku. (The History of al-Tabari: The Victory of Islam, preveo Michael Fishbein [State University of New York Press (SUNY), Albany 1997], tom VIII (8), str. 187-188; podebljani naglasak naš)

U svetlu svega prethodnog očigledno je da su muslimani suočeni sa nekoliko krupnih problema! Prvo, kako Alah može biti jedini vlasnik/posednik kraljevstva, koji nema nikakve sudrugove što učestvuju u njegovoj vlasti, kada je dopustio, pa čak i darovao vlast mnogim svojim stvorenjima? Drugo, kako kraljevstvo poslednjeg dana može pripadati jedino Alahu kada postoje navodno ispravna predanja koja objavljuju da će Muhamed baš tog dana sedeti na prestolu? Konačno, i još važnije, kako muslimani mogu i dalje verovati da je islam strogo monoteistička vera i da Muhamed nije bio ništa više od čoveka, kada su neki od najvećih islamskih komentatora i učenjaka učili da će njihov prorok sedeti na božanskom prestolu i time deliti Alahovu vlast?

Muslimani tvrde da je Kuran čudo. U jednom smislu se slažemo, jer je zaista čudo da iko može verovati da je ova knjiga od sveznajućeg božanstva, da je objava od tvorca neba i zemlje. E, to jeste čudo!

Povezani članci

http://answering-islam.org/Shamoun/serve_besides_allah1.htm
http://answering-islam.org/Quran/Contra/only_judge.html
http://answering-islam.org/Responses/Osama/zawadi_allah_judge.htm
http://answering-islam.org/Quran/Contra/only_warner.html
http://answering-islam.org/Quran/Contra/messenger_miracles.htm
http://answering-islam.org/authors/shamoun/jesus_tauhid.html