Kuranska greška: Nadahnuta apokrifna basna?
Quran Blunder: An Inspired Apocryphal Fable?
Nadahnuta apokrifna basna?
Kuran beleži kako nevernici upućuju Muhamedu optužbu da njegova takozvana otkrivenja nisu ništa drugo do mešavina i prepričavanje mitova i basni koje su oni već poznavali i slušali:
„Kada im se uče Naše reči, govore: „Već smo čuli! Da hoćemo, i mi bismo rekli tako nešto; to su samo izmišljotine drevnih naroda.““ S. 8:31 Muhamed Asad
„A kada ih neko upita: „Šta je to što vaš Gospodar objavljuje?“ Oni odgovaraju: „Izmišljotine naroda drevnih!““ S. 16:24 J. Ali – upor. K. 6:25; 23:83; 27:68; 46:17; 68:15; 83:13
Pažljivo ispitivanje kuranskih priča potvrđuje da su nevernici bili u pravu, jer je islamsko pismo zaista prepuno apokrifnih pripovesti i legendarnih priča Jevreja, hrišćana i politeista Muhamedovog vremena.
Zapravo, ono što ovo čini prilično zanimljivim jeste to što Kuran nigde ne poriče ovu optužbu, već jednostavno tvrdi da je Alah taj koji je poslao te mitove i bajke Muhamedu kako bi ih on zapisao:
„Oni koji ne veruju govore:“Ovo nije ništa drugo do velika laž koju on izmišlja, a u tome mu i drugi ljudi pomažu”, i time čine nepravdu i potvoru. I govore: „To su izmišljotine drevnih naroda koje je on prepisao, pa mu se kazuju jutrom i večeri.“ Reci: „Objavljuje ga Onaj Koji zna tajne nebesa i Zemlje; On oprašta grehe i milostiv je."“ S. 25:4-6 Quran Reformist Translation (QRT)
Evo primera apokrifne priče koja je uspela da se probije u muslimansko pismo, priče koja ima prilično razorne implikacije po navodno božansko poreklo Kurana:
„I ispričaj im vest o dvojici Adamovih sinova, onako kako je bilo, kad su njih dvojica žrtvu prineli, pa je od jednog bila primljena a od drugog nije, pa je on rekao: „Sigurno ću da te ubijem!“ A prvi reče: „Allah prima samo od onih koji su bogobojazni. I kad bi ti pružio svoju ruku prema meni da me ubiješ, ja ne bih pružio svoju prema tebi da te ubijem. Zaista se ja bojim Allaha, Gospodara svetova. Ja želim da ti poneseš i moj i svoj greh i da budeš stanovnik u Vatri. A ona je kazna za sve nepravednike." I duša ga navede da ubije brata svoga, pa ga on ubi i postade jedan od gubitnika. Allah je onda poslao jednog gavrana da kopa po zemlji da bi mu pokazao kako da zakopa mrtvo telo svoga brata. Reče: „Teško meni, zar i ja ne mogu, kao ovaj gavran, da zakopam mrtvo telo svog brata!“ I poče da se kaje. Zbog toga smo Mi propisali Izrailjevim sinovima: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši su im poslanici donosili jasne dokaze, ali su mnogi od njih, i posle toga, zaista, na Zemlji sve granice zla prelazili.“ S. 5:27-32 J. Ali
Kao što se iz konteksta vidi, ovo bi trebalo da se odnosi na to kako je Kain ubio Avelja iz zavisti i mržnje, iako se oni nikada izričito ne pominju po imenu. Toliko o kuranskom hvalisanju da je to knjiga koja temeljno i jasno objašnjava svoje stihove:
„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111 Pikthal
„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 J. Ali
Da se vratimo na temu: islamsko pismo je u suštini preuzelo odlomak iz kasnijeg jevrejskog komentara na Toru, tačnije razmišljanje jednog jevrejskog rabina o određenoj formulaciji koja se nalazi u priči o Kainu i Avelju,
„Nalazimo da je rečeno u slučaju Kaina koji je ubio svoga brata: Glas krvi brata tvoga viče (Postanje 4,10). Ovde se ne kaže krv u jednini, nego krvi u množini, to jest njegova sopstvena krv i krv njegovog potomstva. Čovek je stvoren kao jedan da bi se pokazalo da će se onome ko ubije jednog pojedinca računati da je pobio ceo ljudski rod, a onome ko sačuva život jednog pojedinca računa se da je sačuvao ceo ljudski rod.“ (Mišna Sanhedrin, 4,5)
I pokušalo da to predstavi kao otkrivenje koje je neposredno došlo od Alaha Izrailjcima. Obratite pažnju, još jednom, na ono što 32. stih izričito kaže:
„Zbog toga smo Mi propisali Izrailjevim sinovima: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši su im poslanici donosili jasne dokaze, ali su mnogi od njih, i posle toga, zaista, na Zemlji sve granice zla prelazili.“ Muhamed Asad
Iz konteksta je očigledno da su Muhamed i/ili autor(i) Kurana pogrešno pretpostavili da je Bog objavio ovu zapovest o ubistvu Izrailjcima preko nadahnutog apostola kojeg im je poslao.
Međutim, to stvara ozbiljne probleme muslimanima, jer ta izjava ne potiče iz nadahnutog Svetog pisma, nego iz izvora koji je sastavljen vekovima nakon Hristovog vremena. To znači da ta odredba nije mogla biti data neposrednim otkrivenjem od Boga preko apostola ili proroka, jer se za Muhameda izveštava da je rekao da između njega i Hrista nije bilo proroka:
Prenosi Abu Hurejra: Čuo sam Alahovog Poslanika kako govori: „Ja sam od svih ljudi najbliži sinu Marijinom, i svi proroci su braća po ocu, i nije bilo proroka između mene i njega (tj. Isusa).“ (Sahih al-Buhari, Knjiga 55, Broj 651)
Ako dakle nije bilo proroka tokom tog šestovekovnog razdoblja između Isusa i Muhameda, onda nije moglo biti ni bilo kakvog otkrivenja ili zapovesti datih ikome.
Štaviše, očekivali bismo da ovo navodno otkrivenje o ubistvu nađemo u Tori koju je Bog objavio Mojsiju, budući da je to deo Starog zaveta koji izričito pominje Kaina i Avelja (upor. Postanje 4).
Zapravo, sledeći muslimanski komentar se u suštini slaže s nama, jer navodi da se ta odredba nalazi u Tori:
(Zbog toga) zato što je Kain nepravedno ubio Avelja (odredismo sinovima Izrailjevim) u Tori (da ko ubije ljudsko biće, a ne radi ubistva) tj. s predumišljajem (ili širenja nereda na zemlji) ili zbog idolopoklonstva, (kao da je pobio sve ljude) biće mu određen Pakao zato što je s predumišljajem i nepravedno ubio ljudsko biće, kao da je pobio sve ljude, (a ko spase život jednome) ko se uzdrži od ubijanja neke osobe, (kao da je spasao živote svih ljudi) biće mu određen Raj zato što je poštedeo jednu dušu, kao da je poštedeo živote svih ljudi. (Naši poslanici su im dolazili) tj. sinovima Izrailjevim (nekada s jasnim dokazima) sa zapovestima, zabranama i znacima, (ali gle, mnogi od njih i posle toga) sinovi Izrailjevi (postadoše) nakon poslanika (rasipnici na zemlji) pripisujući Alahu sudruge. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs; podebljanje i podvlačenje naši)
Ovo ima potpunog smisla budući da sam Kuran tvrdi da je Mojsije primio Knjigu koja jasno i podrobno objašnjava sve stvari:
„Mi smo Mojsiju dali Knjigu da učinimo potpunom blagodat onome koji će prema njoj da postupa i kao objašnjenje svemu i uputu i milost, da bi oni poverovali da će pred svojim Gospodarom da stanu.“ S. 6:154 Hilali-Kan
„„O Mojsije“, reče On, „ Ja sam te, zaista, odabrao iznad ostalih ljudi Svojom poslanicom i Svojim te govorom učinio odabranim. Ono što ti dajem prihvati i zahvalan budi!“ I Mi smo mu napisali na pločama pouku za sve, i objašnjenje za sve. Prihvati ih snažno, a narodu svom zapovedi da se pridržava onoga što je u njima na najlepši način. A pokazaću vam i stanište grešnika.“ S. 7:144-145 Šer Ali
Evo kako su neki komentatori tumačili tvrdnju iznetu u gornjim odlomcima o sveobuhvatnoj prirodi Tore:
(… potpunu za onoga ko čini dobro, i objašnjenje svih stvari podrobno…“) znači: „Knjigu koju smo objavili Musau učinili smo potpunom i sveobuhvatnom Knjigom, dovoljnom za ono što mu je potrebno da upotpuni svoj Zakon.“ (Tafsir Ibn Kesir, K. 6:154; podebljanje naše)
I:
Zatim (summa služi za [opisivanje događaja u] nizu) dadosmo Mojsiju Pismo, Toru, potpunu, u milosti, onome ko čini dobro, time što je drži, i podrobno izlaganje, objašnjenje, svih stvari potrebnih za veru, i kao uputstvo i milost, ne bi li oni, to jest sinovi Izrailjevi, poverovali u susret sa svojim Gospodom, kroz Vaskrsenje. (Tafsir al-Dželalejn, K. 6:154; podebljanje naše)
Hadisi dodatno potkrepljuju ovu tvrdnju:
Abu Hurejra prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Došlo je do rasprave između Adama i Mojsija u prisustvu njihovog Gospoda. Adam je nadjačao Mojsija. Mojsije reče: Jesi li ti onaj Adam kojeg je Alah stvorio Svojom Rukom i udahnuo u njega Svoj duh, i zapovedio anđelima da padnu ničice pred njim, i učinio da živiš u Raju u udobnosti i lagodnosti? Zatim si zbog svog posrtaja učinio da ljudi siđu na zemlju. Adam reče: Jesi li ti onaj Mojsije kojeg je Alah izabrao za Svoje poslanstvo i za Svoj razgovor s njim i podario ti PLOČE, NA KOJIMA JE SVE BILO JASNO OBJAŠNJENO, i dao ti pristup da s Njim vodiš poverljiv razgovor? Šta misliš, koliko dugo pre nego što sam ja stvoren beše napisana Tora? Mojsije reče: Četrdeset godina ranije. Adam reče: Zar nisi video ove reči: Adam pogreši i bi naveden na to? On (Mojsije) reče: Jesam. Nato on (Adam) reče: Zar me onda kriviš za delo koje mi je Alah odredio četrdeset godina pre nego što me je stvorio? Alahov Poslanik reče: Tako je Adam nadjačao Mojsija. (Sahih Muslim, Knjiga 033, Broj 6411)
Stoga bi takva božanska izreka zasigurno bila uključena u Toru, budući da se upravo tu izričito pominje priča o tome kako je Kain ubio svoga brata Avelja. Međutim, to nije slučaj, jer Tora ne sadrži tu navodnu božansku izjavu, što znači da muslimansko pismo greši.
Musliman sada ne može da posegne za starom podvalom o iskvarenosti Biblije kako bi objasnio ovu grubu grešku u sopstvenom pismu. Razlog zašto to ne može jeste taj što je Muhamed izričito posvedočio da je Tora koju su Jevreji njegovog vremena posedovali bila upravo ono otkrivenje koje je Bog poslao, kao što pokazuju sledeći odlomci:
„Ali kako će oni doći k tebi na sud kada VEĆ IMAJU TORU u kojoj je sadržan Božiji sopstveni sud? Ubrzo potom, oni će okrenuti leđa: oni nisu pravi vernici. Mi smo objavili Toru, u kojoj JESTE uputstvo i svetlo. Po njoj su proroci koji su se pokorili Bogu sudili Jevrejima, a tako i rabini i verski učitelji, prema Božijoj Knjizi koja im je bila poverena na čuvanje i kojoj su i sami bili svedoci. Ne bojte se ljudi; bojte se Mene, i ne prodajite Moja otkrivenja za bednu cenu. Nevernici su oni koji ne sude prema Božijim otkrivenjima. Mi smo im propisali život za život, oko za oko, nos za nos, uho za uho, zub za zub, i ranu za ranu. Ali ako se čovek milosrdno uzdrži od odmazde, njegovo praštanje biće mu iskupljenje. Prestupnici su oni koji ne sude prema Božijim otkrivenjima.“ S. 5:43-45 N. Dž. Dawood
Muhamedu je rečeno da podstakne Jevreje da se za sud obrate svojoj Tori, budući da su je očigledno imali kod sebe, umesto da dolaze kod njega po pravni savet. On im čak sasvim otvoreno kaže da su nevernici i prestupnici ako ne sude po Tori. Ovo zaista ne zvuči kao čovek koji je mislio da su Sveta pisma Jevreja iskvarena tako da više ne odražavaju ono što je sadržalo prvobitno otkrivenje koje je Bog poslao. I:
„oni koji slede Poslanika, nepismenog Proroka, kojeg nalaze zapisanog KOD SEBE u Tori i Jevanđelju, koji im naređuje da čine dobro a zabranjuje im da čine zlo, koji im dozvoljava dobre stvari a zabranjuje loše, koji ih oslobađa njihovih teških tereta i okova koji su bili oko njih. Oni koji imaju iman u njega i poštuju ga i pomažu mu, i slede Svetlost koja je poslata s njim, oni su ti koji su uspeli.´“ S. 7:157 Aiša Bjuli
Još jednom, ovaj stih pretpostavlja da su Jevreji Muhamedovog vremena i dalje posedovali neiskvarenu Toru koju je Bog objavio preko Mojsija. Isto važi i za hrišćane i njihovo Jevanđelje.
Hadisi dodatno potvrđuju da je to ono što je Muhamed zaista verovao o Svetim pismima koja su bila u posedu Jevreja i hrišćana njegovog vremena:
Prenosi Abdulah ibn Umar: Grupa Jevreja je došla i pozvala Alahovog Poslanika u Kuf. Tako ih je on posetio u njihovoj školi. Rekli su: Abul-Kasime, jedan od naših ljudi je počinio blud sa ženom; presudi im. Postavili su jastuk za Alahovog Poslanika, koji je seo na njega i rekao: Donesite Toru. Ona je tada donesena. On je zatim izvukao jastuk ispod sebe i položio Toru na njega govoreći: Verovao sam u tebe i u Onoga koji te je objavio. Zatim je rekao: Dovedite mi nekoga ko je učen među vama. Tada je doveden jedan mladić. Prenosilac je zatim naveo ostatak predanja o kamenovanju, sličnog onome koje prenosi Malik od Nafija (br. 4431). (Sunan Abu Davud, Knjiga 38, Broj 4434)
Muhamed traži primerak Tore koji su Jevreji imali, stavlja ga na jastuk iz poštovanja, i otvoreno svedoči da veruje da je to ono što je Bog objavio!
Ovo nije jedini put kada je Muhamed posvedočio da su Sveta pisma koja su Jevreji tada imali bila upravo ona otkrivenja koja je Bog poslao:
„Poslanik je pisao Jevrejima Hajbara prema onome što mi je ispričao jedan oslobođenik iz porodice Zejda b. Sabita od ‘Ikrime ili od Sa‘ida b. Džubejra od Ibn ‘Abasa: ‚U ime Boga milostivog samilosnog, od Muhameda Božijeg poslanika, prijatelja i brata Mojsijevog, KOJI POTVRĐUJE ONO ŠTO JE MOJSIJE DONEO. Bog vam kaže, o sledbenici Pisma, i naći ćete to u svom pismu „Muhamed je Božiji poslanik; a oni koji su s njim strogi su prema nevernicima, milostivi među sobom. Vidiš ih kako se klanjaju, padaju ničice tražeći obilje i naklonost od Boga. Znak njihovog padanja ničice je na njihovim čelima. To je njihova sličnost u Tori i u Jevanđelju, kao seme koje pušta izdanak i jača ga, i ono postaje debelo i uzdiže se pravo na svojoj stabljici oduševljavajući sejače, da bi Njima razgnevio nevernike. Bog je obećao onima koji veruju i čine dobro oproštenje i veliku nagradu.“ Zaklinjem vas Bogom, I ONIM ŠTO VAM JE POSLAO, manom i prepelicama koje je dao za hranu vašim plemenima pre vas, i time što je isušio more za vaše očeve kada ih je izbavio od faraona i njegovih dela, da mi kažete, DA LI NALAZITE U ONOME ŠTO VAM JE POSLAO da treba da verujete u Muhameda? AKO TO NE NALAZITE U SVOM PISMU, ONDA NAD VAMA NEMA PRISILE. „Pravi put se jasno razlikuje od zablude“, stoga vas pozivam Bogu i Njegovom Proroku‘ (313).“ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, s uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karači, deseto izdanje 1995], str. 256; naglašavanje velikim slovima naše)
I:
„Prema onome što sam čuo od ‘Ikrime, oslobođenika Ibn ‘Abasa, ili od Sa‘ida b. Džubejra od Ibn ‘Abasa, Jevreji su se nadali da će im poslanik biti pomoć protiv Ausa i Hazredža pre nego što je njegova misija započela; a kada ga je Bog poslao među Arapima, oni nisu poverovali u njega i protivrečili su onome što su ranije o njemu govorili. Mu‘az b. Džebel i Bišr b. al-Bara b. Ma‘rur, brat B. Salame, rekoše im: ‚O Jevreji, bojte se Boga i postanite muslimani, jer ste se nadali Muhamedovoj pomoći protiv nas dok smo bili politeisti i govorili nam da će on biti poslat, i opisivali nam ga.‘ Salam b. Miškam, jedan od B. al-Nadira, reče: ‚On nam nije doneo ništa što prepoznajemo i on nije onaj o kome smo vam govorili.‘ Zato je Bog objavio o toj njihovoj izjavi: ‚A kada im dođe knjiga od Boga KOJA POTVRĐUJE ono što imaju, iako su pre toga tražili pomoć protiv onih koji ne veruju, kada im dođe ono što su poznavali, oni ne poverovaše u to, pa Božije prokletstvo pade na nevernike.‘“
„Malik b. al-Sajf reče, kada je poslanik bio poslat i kada su ih podsetili na uslov koji im je bio postavljen i na ono što je Bog s njima ugovorio o njemu: ‚Nikakav savez o Muhamedu s nama nikada nije sklopljen.‘ Zato je Bog objavio o njemu: ‚Zar nije tako da kad god sklope savez, jedan njihov deo ga odbaci? Ne, većina njih ne veruje.‘
„Abu Saluba al-Fitjuni reče poslaniku: ‚O Muhamede, nisi nam doneo ništa što prepoznajemo i Bog ti nije poslao nikakav znak da bismo te sledili.‘ Zato je Bog objavio o njegovim rečima: ‚Poslali smo ti jasne znake i samo zločinci ne veruju u njih.“ (Isto, str. 257; podebljanje, velika slova i kurziv naši)
I konačno:
„Rafi b. Harisa i Salam b. Miškam i Malik b. al-Sajf i Rafi b. Hurajmila dođoše k njemu [Muhamedu] i rekoše: ‚Zar ne tvrdiš da slediš Avramovu veru i veruješ u Toru KOJU MI IMAMO i svedočiš da je ona istina od Boga?‘ On odgovori: ‚SVAKAKO, ali vi ste sagrešili i prekršili savez SADRŽAN U NJOJ i sakrili ste ono što vam je naređeno da ljudima objavite, i ja se ograđujem od vašeg greha.‘ Oni rekoše: ‚Mi se držimo ONOGA ŠTO IMAMO. Živimo prema uputstvu i istini i ne verujemo u tebe i nećemo te slediti.‘ Zato je Bog objavio o njima: ‚Reci, o sledbenici Pisma, vi nemate nikakvog uporišta dok ne budete držali Toru i Jevanđelje i ono što vam je poslato od vašeg Gospoda. Ono što ti je poslato od tvoga Gospoda zasigurno će mnogima od njih uvećati zabludu i neverovanje. Ali ne budi tužan zbog naroda koji ne veruje.‘“ (Isto, str. 268; podebljanje i velika slova naši)
Muhamed je čak otvoreno posvedočio da su Jevreji i hrišćani njegovog vremena i dalje čitali i recitovali Sveta pisma koja je Bog objavio, poput Tore, uprkos tome što ih je optuživao da ne postupaju po onome što je u njima sadržano:
Prenosi Zijad ibn Labid
Alahov Poslanik je govorio o nečemu i rekao: To će se dogoditi kada znanja više ne bude. Rekoh: Alahov Poslaniče, kako će znanje nestati kada mi recitujemo Kuran i učimo naše decu njegovom recitovanju, a naša deca će učiti svoju decu njegovom recitovanju sve do Dana vaskrsenja? Nato on reče: Zijade, majka tvoja neka plače nad tobom. Mislio sam da si jedan od onih koji najbolje razumeju veru u Medini. Zar ovi Jevreji i hrišćani ne recituju Toru i Bibliju, a ne postupaju prema onome što je u njima sadržano?
Prenose Ahmed, Ibn Madža, Tirmizi. Al-Tirmizi hadis, broj 105 – Alim Online Version)
Ovo predstavlja veliku dilemu za svakog muslimana koji bi pokušao da tvrdi da je Tora koju danas posedujemo iskvarena, i da je to razlog zašto se božanski propis o ubistvu nigde ne može naći.
Budući da posedujemo prepise hebrejske Biblije koji prethode Muhamedovom vremenu, sa sigurnošću znamo kako je Tora izgledala tokom svih tih vekova. Tora koju su Jevreji oduvek posedovali, Tora o kojoj je sam Muhamed svedočio, gotovo je istovetna onome što danas imamo u Svetoj Bibliji. A ipak se ta navodna božanska odredba ne pojavljuje ni u jednom od tih starozavetnih rukopisa koje je Bog sačuvao.
Stoga je jedini pošten zaključak do kojeg se može doći taj da Kuran sadrži ozbiljnu grešku, jer Bog nikada nije objavio nikakav takav propis o posledicama ubistva neke osobe.
Moralo se dogoditi to da su Muhamed i/ili autor(i) Kurana čuli ovu priču o Kainu i Avelju i pogrešno pretpostavili da ona mora počivati na otkrivenju koje je došlo od Boga. On/oni su je zatim uvrstili u muslimansko pismo i načinili grešku pripisavši samom Bogu odredbu o ubistvu koja se nalazi u ovom jevrejskom predanju.
Čini se da su nevernici ipak bili u pravu. Muhamed je jednostavno prepričao bajke i apokrifne priče koje je usmeno čuo i pokušao da ih predstavi kao otkrivenja koja je primio od Boga.
Povezani članci