Kuran o očuvanju faraonovog tela

Pojedini muslimani smatraju da je Kuran prorekao očuvanje tela faraona iz Izlaska kao znak za one koji dolaze posle:

„I mi prevedosmo preko mora Izrailjeve sinove, a za petama su im bili faraon i njegova vojska, progoneći ih iz zlobe i neprijateljstva. Pa kada faraon poče da se davi, uzviknu: „Ja verujem da nema boga osim Onoga u Koga veruju Izrailjevi sinovi i ja sam Njemu predan!“ „Zar sada veruješ, a pre si nepokoran bio i nered si širio?!““ „Danas ćemo da izbavimo samo tvoje telo, da bi bio poučan primer onima posle tebe“ „ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim rečima i dokazima.“ S. 10:90-92

Muslimani ovaj odlomak shvataju kao pokazatelj da bi Alah upotrebio otkriće faraonovog tela kako bi drugima dokazao da je islamsko sveto pismo božanskog porekla.

Ovi davagandisti zatim navode tvrdnju dr Morisa Bukaja da je Lore 1898. godine otkrio faraonovo telo u Tebi, u Dolini kraljeva (up. The Bible, the Qur'an and Science, str. 238).

Postoji nekoliko ozbiljnih problema sa ovom tvrdnjom. Prvo, naučnici se ne slažu oko toga ko je tačno bio faraon iz Izlaska. Neki naučnici smatraju da se Izlazak dogodio u periodu 19. dinastije u Egiptu, čime bi Seti I i Ramzes II bili faraoni izraelskog ugnjetavanja i njihovog potonjeg Izlaska iz Egipta. Drugi, navodeći 1. Carevima 6:1 kao dokaz, veruju da se Izlazak dogodio 1446. godine pre Hrista. To je pre svega zbog tvrdnje u 1. Carevima da se izbavljenje Izraela iz Egipta dogodilo 430 godina pre „četvrte godine carovanja Solomonova nad Izrailjem“ što znači 430 godina pre 966. godine pre Hrista. To bi onda Tutmozisa III i njegovog sina Amenhotepa II činilo faraonima tog perioda.

To je činjenica sa kojom se slaže bar jedan muslimanski komentator:

Doslovno „ćemo da izbavimo samo tvoje telo“: Verovatno aluzija na drevni egipatski običaj balsamovanja tela njihovih kraljeva i velikaša i njihovog čuvanja za potomstvo. Neki egiptolozi pretpostavljaju da je 'zli faraon' Kurana i Biblije bio Ramzes II (oko 1324-1258. pre Hrista), dok ga drugi poistovećuju sa njegovim nesrećnim prethodnikom, Tutankamonom, ili čak sa Totmesom (ili Tutmozisom) III, koji je živeo u 15. veku pre Hrista. Međutim, sve ove 'identifikacije' su čisto spekulativne i nemaju definitivnu istorijsku vrednost. U vezi s tim treba imati na umu da oznaka 'faraon' (fir'awn na arapskom) nije lično ime, već titula koju su nosili svi kraljevi drevnog Egipta.' (Muhamed Asad, The Message of the Qur'an [Dar Al-Andalus Limited, 3 Library Ramp, Gibraltar; rpt. 1993], str. 306, fn. 112; podebljanje naše)

Budući da među naučnicima postoji rasprava o tačnom vremenu Izlaska, to znači da muslimani ne mogu biti sigurni da je faraon čije je telo otkriveno 1898. godine zaista bio onaj isti koji se suprotstavio Mojsiju.

Drugo, priča o faraonovom pokajanju pred licem uništenja, zajedno sa očuvanjem njegovog tela, nije bila novo otkrivenje. I Sveta Biblija i jevrejski Talmud zabeležili su ovu priču mnogo pre nego što je Kuran uopšte sastavljen:

„A vrativši se voda potopi kola i konjike sa svom vojskom Faraonovom, što ih god bješe pošlo za njima u more, i ne osta od njih nijedan. I sinovi Izrailjevi iđahu posred mora suhim; i stajaše im voda kao zid s desne strane i s lijeve strane. I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan iz ruku Misirskih;“ „i vidje Izrailj mrtve Misirce na obali morskoj.“. „I vidje Izrailj silu veliku, koju pokaza Gospod na Misircima, i narod se poboja Gospoda, i vjerova Gospodu i Mojsiju, sluzi njegovu.“ Izlazak 14:28-30

Da je to uključivalo i faraona, može se videti iz sledećeg odlomka:

„Koji razdvoji Crveno more; jer je dovijeka milost njegova. I provede Izrailja kroz sred njega; jer je dovijeka milost njegova.“ „A Faraona i vojsku njegovu vrže u more Crveno;“; „jer je dovijeka milost njegova.“ Psalam 136:13-15

Dalje nam se u Talmudu kaže:

“Uvidi veliku moć pokajanja! Faraon, kralj Egipta, izgovorio je veoma zle reči — „Ko je Gospod da poslušam glas njegov“ (Izlazak 5:2). Pa ipak, kada se pokajao, govoreći: „Sila je moja i pjesma moja Gospod, koji me izbavi; on je Bog moj, i slaviću ga; Boga oca mojega, i uzvišivaću ga.“ (Izlazak 15:2). Bog ga je spasao od smrti; jer kaže: umalo da nisam pružio svoje ruke i uništio; ali Bog mu je dao da živi, da bi objavio njegovu silu i snagu.” (Pirke Rabbi Elieser, xliii; Midrash Yalkut, ccxxxviii, kako je navedeno u T.P. Hughes, Dictionary of Islam [Kazi Publications Inc., Chicago Il. 1994], str. 241; podebljanje naše)

Pokojni muslimanski učenjak Sejid Abu-Ala Mavdudi priznaje činjenicu da kuranska priča o faraonovom davljenju u Kuranu 10:90-92 zapravo ima paralele u Talmudu:

“… Iako ovo nije pomenuto u Bibliji, to je izričito zabeleženo u Talmudu sledećim rečima: „Ko je kao ti među silnima, Gospode?“” (Towards Understanding the Qur'an - Volume IV, Surahs 10-16, engleski prevod dela Tafhim al-Qur'an koji je uradio Zafar Ishak, uz pomoć A.R. Kidvaija [The Islamic Foundation (štampano i povezano u Velikoj Britaniji u izdanju Cromwell Press), rpt. 1999], str. 63, fn. 91; podebljanje naše)

Otuda bi nas muhamedanska logika primorala da zaključimo da je Bog objavio Talmud rabinima, budući da su oni znali za očuvanje faraonovog tela još pre nego što je Kuran napisan!

Treće, prema muslimanskim komentatorima, Alah je sačuvao faraonovo telo kao znak za Izraelce, a ne za buduće generacije. Ibn Kesir je izjavio:

<„Danas ćemo da izbavimo samo tvoje telo, da bi bio poučan primer onima posle tebe“>

Ibn Abas i drugi među selefima rekli su: “Neki od sinova Izrailjevih sumnjali su u smrt Firauna, pa je Alah zapovedio moru da izbaci njegovo telo — celo, bez duše — sa njegovim poznatim oklopom. Telo je bačeno na uzvišeno mesto na kopnu kako bi sinovi Izrailjevi mogli da potvrde njegovu smrt i propast.” Zato je Alah rekao,

<„Danas ćemo da izbavimo samo tvoje“> što znači da ćemo tvoje telo staviti na uzvišeno mesto na zemlji. Mudžahid je rekao,

<„tvoje telo“> znači, “tvoje fizičko telo”.

<„da bi bio poučan primer onima posle tebe“> što znači, da bi to bio dokaz tvoje smrti i propasti za sinove Izrailjeve. (Tafsir Ibn Kathir, Abridged, Volume 4, Surat Al-A'raf to the end of Surah Yunus, skraćeno od strane grupe učenjaka pod nadzorom šejha Safijur-Rahmana el-Mubarakfurija [Darussalam Distributors & Publishers Riyadh, Houston, New York, Lahore; prvo izdanje, maj 2000], str. 653-654; podebljanje naše)

Dakle, očuvanje faraonovog tela nema nikakve veze sa dokazivanjem navodnog božanskog porekla Kurana onima koji će doći nakon što su se ovi događaji odigrali.

Konačno, ovi stihovi uvode ozbiljnu protivrečnost. Prema ovom odlomku, Alah je spasao faraona U njegovom telu:

„Danas“ „ćemo da izbavimo samo tvoje telo“ „da bi bio poučan primer onima posle tebe, ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim rečima i dokazima.“ S. 10:92 Pickthall

„Danas“ „ćemo da izbavimo samo tvoje telo“, „da bi bio poučan primer onima posle tebe, ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim rečima i dokazima.“ Y. Ali

Ovo očigledno znači da je Alah spasao više od faraonovog tela. Spasao je i ono što je bilo u njemu, tj. njegovu dušu, što znači da faraon nije umro utapanjem. Međutim, sledeći tekst kaže da se faraon ipak utopio!

„I faraon obznani svome narodu: „O moj narode“, reče on, „zar meni ne pripada vlast u Misiru i ove reke koje teku ispred mene - zar ne vidite?!“ Zar ja nisam bolji od ovog bednika koji jedva razgovetno govori? Zašto mu nisu stavljene narukvice od zlata, ili zašto zajedno sa njim nisu došli anđeli? I on zavede svoj narod pa mu se pokoriše; oni su, zaista, bili narod grešni.“ „A kad izazvaše Naš gnev, Mi ih kaznismo i sve ih potopismo,“. „i učinismo ih primerom i poukom kasnijim narodima.“ S. 43:51-56 Hilali-Khan

„A kad izazvaše Naš gnev, Mi ih kaznismo“ „i sve ih potopismo“. S. 43:55 Pickthall

Toliko o tome da je ovo navodni dokaz nadahnutosti Kurana.

Povezani članci

Faraonovo pokajanje pred licem smrti?
Da li se faraon utopio ili je spasen?
Odgovor Sejfulahu
Od Jone do faraona? Prvi deo: Šta je bio znak Jonin?
Od Jone do faraona? Drugi deo: Šta je bio znak faraonov?