Mojsije Najviši

Još jedno kršenje tevhida iz Kurana

Videli smo u prethodnim člancima (*; *; *; *; *; *; *; *; *; *; *) kako i Kuran i hadisi izričito krše doktrinu o tevhidu koju su vekovima nakon Muhamedove smrti razvili kasniji muslimanski teolozi. Ovde iznosimo još jedan slučaj u kojem je islamsko pismo u direktnom sukobu s tim kasnijim islamskim učenjem.

Jedno od Alahovih imena upravo je al-ala, ili „najviši“.

„Slavi i uzvisuj ime svoga Gospodara, Svevišnjeg“ S. 87:1

„Već jedino žudeći za Licem Gospodara svoga Svevišnjeg“ S. 92:20

Prema doktrini tevhid al-esma ve-sifat, nijedno od Alahovih imena nikada se ne može pripisati bilo kom stvorenju, ma koliko uzvišenom, u njihovom određenom obliku; na primer, čovek se nikada ne može nazvati ar-Rahman s određenim članom, pošto je to svojstvo koje pripada isključivo Alahu. Učiniti tako značilo bi počiniti neoprostivi greh poznat kao širk, odnosno pripisivanje sudruga Alahu:

Suština širka u tevhidu al-esma ve-sifat:

Širk u tevhidu al-esma ve-sifat jeste pripisivanje nekome drugom osim Alahu onih svojstava (atributa) koja su svojstvena jedino Alahu. Na primer, među Alahovim atributima jeste to da On poznaje Nevidljivo (gajb) i da jedino On zna šta srce skriva. Alah kaže: „Reci: ‚Niko na nebesima i na zemlji ne zna gajb (Nevidljivo) osim Alaha, niti oni opažaju kada će biti vaskrsnuti.‘“

Stoga, smatrati da neko drugi osim Alaha ima znanje o prošlosti, budućnosti ili o Nevidljivom jeste širk (pripisivanje sudruga Alahu).

Ovaj koncept tevhida razlikuje islam od mnogih drugih religija. Oni koji su proučavali uporednu religiju vrlo lako mogu uvideti da su, dok su Jevreji svog Tvorca učinili sličnim stvorenju, hrišćani stvorenje učinili sličnim Tvorcu. (Sajid Abdul Kayum, The Jamaa'at Tableegh and the Deobandis, Poglavlje 2: Islamski koncept tevhida (monoteizma); podebljanje naše)

Islamska teologija dalje uči da se doktrina o derogaciji ne primenjuje na Alahova imena i atribute, to jest, Alahova imena su večna i nikada ih ne može poništiti neko drugo:

Izraz: ‚…nekog propisa…‘ podrazumeva da je nesh punovažan samo u zakonima, a ne u verovanju (akida). Drugim rečima, nesh se ne može desiti u pogledu verovanja u Alaha, Njegova imena i atribute, Sudnji dan i druga pitanja koja se tiču temelja verovanja. Upravo o tim nederogiranim verovanjima Alah kaže…

<<On vam propisuje istu veru koju je propisao Nuhu, i ono što objavljujemo tebi (o Muhamede), i ono što smo propisali Ibrahimu, Musau i Isau, govoreći da veru ispovedate i da se u njoj ne delite>> [42:13] (Abu Ammaar Yasir Qadhi, An Introduction to the Sciences of the Qur'aan [al-Hidaayah Publishing and Distribution, Birmingham UK, drugo izdanje 2003], Poglavlje 13. Derogacija u Kuranu: An-Naskh Wa Al-Mansookh, I. Definicija nesha, str. 233; podvlačenje naše)

To znači da je izraz al-ala božansko ime koje se odnosi jedino na Alaha i koje nikada ne može biti poništeno.

Ipak, upravo tu leži problem za muslimane. Kuran kaže da je sam Alah nazvao Mojsija al-ala, odnosno najvišim!

I Mojsije oseti strah u sebi. „„Ne boj se!“ Rekosmo Mi, „ti ćeš, zaista, da pobediš!“ S. 20:67-68

To znači da je Mojsije Alah prema islamskom pismu! Obratite pažnju kako to logički ispada:

1. Najviši je božanska titula koja pripada samo Alahu.
2. Mojsije je najviši.
3. Dakle, Mojsije je Alah.

Da to kažemo na drugi način:

1. Samo je Alah najviši.
2. Mojsije je najviši.
3. Dakle, Mojsije je Alah.

Ili muslimani moraju prihvatiti činjenicu da je njihov sopstveni bog počinio širk!

1. Pripisivanje isključivih Alahovih imena stvorenju jeste činjenje širka, koji je neoprostivi greh (up. K. 4:48, 116).
2. Alah pripisuje jedno od svojih jedinstvenih imena Mojsiju.
3. Dakle, Alah je kriv za činjenje neoprostivog greha širka!

Ovo ne bi bio jedini put da je Alah počinio širk, budući da je svojim anđelima zapovedio da se poklone Adamu, primoravši ih time sve da prekrše tevhid al-uluhijje/ibade:

A kada rekosmo anđelima: „Poklonite se Adamu! Oni se pokloniše svi izuzev Sotone." On odbi“ S. 2:34 Sale

[Seti se] kada rekosmo anđelima: „Poklonite se Adamu!“ Svi su se poklonuli osim Sotone“, [koji] beše [jedan] od džina, i odstupi od zapovesti svoga Gospoda. Hoćete li, dakle, njega i njegovo potomstvo uzeti za [svoje] zaštitnike mimo mene, uprkos tome što su vam neprijatelji? Jadna [neka takva] zamena [bude] nepravednima! S. 18:50 Sale

Za više o ovoj temi molimo pogledajte članke i pobijanja navedena na početku članka, kao i sledeća pobijanja (*; *).

Sada muslimani moraju prihvatiti jedan od ova dva zaključka ili priznati da njihovo sopstveno pismo ne uči doktrinu o tevhidu onako kako su je razvili i formulisali kasniji islamski teolozi. U tom slučaju moraju birati između jedne od tri mogućnosti, budući da Kuran ne dopušta nikakav drugi izbor.

Drugim rečima, ma koliko to bilo nesrećno, muslimani jednostavno ne mogu i ovce i novce.