Da li Kuran zaista poriče da čovek može nositi grehe drugoga? Deo 1

Da čovek može nositi grehe drugoga? – Deo 1

Jedan od mnogih razloga zbog kojih muslimani odbacuju raspeće Hrista (pored činjenice da Kuran izričito poriče da je bio raspet [K. 4:157]) jeste taj što, prema islamskom spisu, nijedan čovek ne može nositi grehe drugoga.

Kako to formuliše jedan islamski sajt:

Da li je to spasenje bilo samo od „prvobitnog greha“ Adamovog, ili obuhvata sve naše grehe?

Ali niko ne može poneti greh nekoga drugog, niti ga otkupiti samim sobom, kao što nam Alah kazuje u svojoj Svetoj knjizi (tumačenje značenja):

„I nijedan grešnik neće da nosi tuđe grehe; ako pretovareni gresima pozove da mu oni budu poneseni, niko neće da mu ih ponese, pa ni bližnji. A ti ćeš opomenuti samo one koji se Gospodara svog boje, iako ih niko ne vidi, i koji obavljaju molitvu – onaj ko očisti svoju dušu, očistio je za svoje dobro. A Allahu se sve vraća.“ [Fatir 35:18] (Islam Question and Answer, Fetva br. 42573. Razgovor sa hrišćaninom o hrišćanskom učenju o iskupljenju: Zašto muslimani uporno poriču da je Mesija došao da nas iskupi?)

Niti je ovo tek mišljenje neke određene sekte. Pokojni muslimanski prevodilac i komentator, Abdulah Jusuf Ali, takođe je koristio takve tekstove da osudi ideju o zamenskom ili supstitucionom pomirenju:

987. Ponovo učenje o ličnoj odgovornosti. Mi smo sami u potpunosti odgovorni za svoja dela: ne možemo preneti posledice na nekog drugog. Niti bilo ko može zamenički okajati naše grehe. (Ali, The Meaning of the Holy Qur’an: New Edition with Revised Translation, Commentary and newly Compiled Comprehension Index [Amanah Publications, jedanaesto izdanje, 2009], str. 343)

894. Nikada ne smemo zaboraviti sopstvenu ličnu odgovornost za sve što činimo, niti obmanjivati sebe iluzijom zameničkog pomirenja. (Isto, str. 312)

Ovo je tačka koju je Ali brižljivo ponavljao:

2191. Učenje o zameničkom pomirenju je osuđeno. Spasenje za zle ne može se postići kažnjavanjem nevinog. Jedan čovek ne može nositi breme drugoga: to bi bilo nepravedno. Svaki čovek mora nositi sopstvenu ličnu odgovornost. Up. 6:164. Ali Alah nikada ne izliva svoj gnev ni na koga dok mu upozorenje ne bude preneto preko ovlašćenog poslanika. (Isto, str. 678; podebljanje naše)

3435. Pored licemera, postoji i drugi tip čoveka koji otvoreno ismeva veru. „Uzmi život kako ga mi uzimamo“, kaže on; „mi ćemo nositi vaše grehe.“ Kao da bi mogli! Svaka duša nosi sopstvena bremena, i niko drugi ne može ih nositi. Ovo načelo se takođe odnosi na onaj tip čoveka koji propoveda zameničko pomirenje, jer, ako se dosledno sprovede do svog logičkog zaključka, ono znači i nepravdu i neodgovornost, i daje sasvim drugačiji ton prirodi greha. (Isto, str. 989; podebljanje naše)

5113. Ovde sledi niz od jedanaest aforizama drevne mudrosti koji su očigledno uključeni u tadašnji semitski folklor. Prvi je da čovekovo duhovno breme – odgovornost za njegov greh – mora nositi on sam, a ne neko drugi: Up. 6:164; 17:15; 35:18; 39:7. Zameničko pomirenje ne može postojati. (Isto, str. 1382)

Međutim, da li Kuran zaista to govori? Da li on zaista poriče mogućnost da neko zamenički ponese bremena, ili grehe, drugoga?

U stvarnosti, pažljivo čitanje ajeta koje muslimani često navode da bi dokazali ovu tvrdnju zapravo pokazuje da NIJE to ono čemu Kuran uči. Činjenica je da muslimanski spis nikada ne poriče da čovek može ponuditi da ponese krivicu drugoga.

Ono što Kuran zapravo poriče jeste mogućnost da pojedinac koji je i sam opterećen gresima nosi prestupe nekog drugog.

Evo svih odlomaka o kojima je reč, kako bi čitaoci to i sami mogli videti:

„Reci: „Zar da za Gospodara tražim nekog drugog osim Allaha, kad je On Gospodar svega?!“ Što god ko uradi, sebi uradi, i svaki grešnik samo će svoje breme da nosi. Na kraju, Gospodaru svome ćete da se vratite i On će o onome u čemu ste se razilazili da vas obavesti.“ K. 6:164

„Onaj koji ide Pravim putem, od toga će samo on koristi imati; a onaj ko luta – na svoju štetu luta, i nijedna duša neće da nosi tuđe grehe. A Mi nijedan narod nismo kaznili dok poslanika nismo poslali!“ K. 17:15

„Ako vi budete nevernici – pa Allah od vas ne zavisi, ali On nije zadovoljan ako su sluge Njegove nevernici, a zadovoljan je vama ako budete zahvalni. I nijedan grešnik neće nositi grehe drugoga! Zatim ćete se Gospodaru svom vratiti, pa će vas On o onom šta ste radili obavestiti, jer On dobro zna svačije misli.“ K. 39:7

„Zar on nije obavešten o onom što se nalazi u Mojsijevim listovima i Avramovim - koji je obaveze potpuno ispunjavao i da nijedan grešnik neće da nosi tuđe grehe, i da je čovekovo samo ono što sam uradi, i da će njegov trud sigurno da bude primećen,“ K. 53:36-40

Kuran čak kaže da su oni nevernici koji tvrde da mogu nositi grehe drugih ljudi – lažljivci:

„Oni koji ne veruju govore onima koji veruju: „Sledite naš put, a mi ćemo da nosimo vaše grehe!“ A ne bi poneli nijedan njihov greh. Oni su, zaista, lažljivci.“ K. 29:12

Ovo znači da Kuran ostavlja otvorenom mogućnost da čovek koji je apsolutno bezgrešan i svet zaista može nositi grehe drugih. A pažljivo ispitivanje islamskih izvora pokazuje da postoji samo jedna takva osoba koja je jedinstveno osposobljena za to.

Istinski proroci i sluge Božji bili su grešnici

Kuran ne samo da obilno svedoči da je čovečanstvo uopšte grešno:

„Kad bi Allah ljude zbog grehova njihovih kažnjavao, ništa živo na Zemlji ne bi ostavio, ali On ih do roka određenog ostavlja, i kad rok njihov dođe, ni za tren ga jedan ne mogu ni odložiti ni ubrzati.“ K. 16:61

„Da Allah kažnjava ljude prema onom što zasluže, ništa živo na Zemljinoj površini ne bi ostavio; ali, On ih ostavlja do određenog roka i kad im dođe rok - pa, Allah dobro vidi Svoje sluge.“ K. 35:45 – up. 18:58

On čak svedoči i o tome da su sami proroci bili grešnici kojima je bila potrebna Božja milost i milosrđe da bi bili očišćeni.

Adam

„„A ti, o Adame, i supruga tvoja u Raju stanujte i odakle god hoćete jedite, samo se ovom drvetu ne približavajte, da ne budete nepravednici!“ I đavo poče da ih navraća da bi im otkrio njihova stidna mesta, koja su im skrivena bila, i reče: „Vaš Gospodar vam zabranjuje ovo drvo samo zato da ne biste postali anđeli ili da ne biste postali besmrtni“, i zaklinjaše im se: „Ja sam vam, zaista, iskreni savetnik!“ I na prevaru ih zavede. A kad oni ono drvo probaše, ukazaše im se njihova stidna mesta i oni po sebi rajsko lišće da stavljaju počeše. „Zar vam to drvo nisam zabranio?“ Zovnu ih njihov Gospodar. „I kazao vam: 'đavo vam je, zbilja, otvoreni neprijatelj.'“ „Gospodaru naš“, rekoše oni, „sami smo sebi nepravdu učinili, i ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo da nastradamo.“ „Silazite!“ Reče On. „Jedni drugima bićete neprijatelji! Na Zemlji ćete da boravite i do određenog vremena ćete da uživate.“ „Na njoj ćete da živite, na njoj ćete da umirete i iz nje ćete da budete proživljeni“, reče On.“ K. 7:19-25

„Ali Sotona poče da ga nagovara i govori: „O Adame, hoćeš li da ti pokažem drvo besmrtnosti i carstvo koje neće da nestane?“ I njih dvoje pojedoše sa drveta i ukazaše im se njihova stidna mesta pa počeše da stavljaju po njima rajsko lišće. Adam nije svoga Gospodara poslušao, pa je skrenuo.“ K. 20:120-121

Noje

„A Noje se pre toga obrati svome Gospodaru i reče: „Moj Gospodaru, moj sin je, uistinu, iz moje porodice, a obećanje Tvoje je, zaista, istinito i Ti si Sudija najpravedniji!“ „O Noje“, reče Allah: „on nije od onih iz tvoje porodice koje sam obećao da spasim; on je, zaista, radio ono što ne valja, zato Me ne moli za ono što ne znaš! Savetujem te da ne budeš među neznalicama.“ „Moj Gospodaru“, reče, „Utočište kod Tebe tražim da Te više nikada ne zamolim za ono što ne znam! Ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se, sigurno ću da budem među gubitnicima.““ K. 11:45-47

Avraam

„Gospodaru naš, oprosti meni, i mojim roditeljima i svim vernicima – na Dan kad se bude polagao račun!““ K. 14:41

„Koji me je stvorio i On me na Pravi put upućuje, i Koji me hrani i poji, i Koji me, kad se razbolim, leči, i Koji će život da mi oduzme, i Koji će posle da me oživi, i Koji će mi, nadam se, greške na Sudnjem danu oprostiti!“ K. 26:78-82

Jakovljevi sinovi

„„O oče naš“, rekoše oni, „zamoli za oprost naših greha, mi smo, zaista, grešili.“ „Zamoliću Gospodara svoga da vam oprosti“, odgovori on, „jer On prašta grehe i milostiv je.““ K. 12:97-98

Mojsije

„I on uđe u grad neopažen od stanovnika njegovih i u njemu zateče dvojicu ljudi kako se tuku, jedan je pripadao njegovom, a drugi neprijateljskom narodu, pa ga je pozvao u pomoć onaj iz njegovog naroda protiv onog iz neprijateljskog naroda, i Mojsije ga udari i usmrti. 'Ovo je Sotonino delo!' – Uzviknu -, 'on je, zaista, otvoreni neprijatelj koji u zabludu dovodi!“Gospodaru moj”, reče,“ja sam sam sebi zlo naneo, oprosti mi!” I On mu oprosti, On, uistinu, prašta i milostiv je.“ K. 28:15-16

David

„A da li je do tebe došla vest o parničarima kada su preko zida hrama prešli, kad su kod Davida ušli, pa se on od njih uplašio. „Ne boj se“, rekli su, „mi smo dvojica parničara, jedan drugom smo učinili nepravdu, pa nam presudi po pravdi; ne budi pristrasan, i na najbolje nas rešenje uputi. Ovaj moj prijatelj ima devedeset i devet ovaca, a ja samo jednu, i on mi reče: 'Daj ti nju meni!' - I u govoru me pobedi.“ „Učinio ti je nepravdu!“ Reče David, „time što je tražio da tvoju ovcu doda svojim ovcama; mnogi ortaci čine nepravdu jedni drugima, takvi nisu jedino oni koji veruju i rade dobra dela; a takvih je malo.“ I David se uveri da smo Mi baš njega stavili na iskušenje, pa oprost zamoli od svoga Gospodara, i pade licem na tlo i pokaja se. I Mi smo mu to oprostili, i on je, zaista, Nama blizak i čeka ga divno prebivalište.“ K. 38:21-25

Solomon

„Mi smo Solomona iskušali i na njegov presto drugu osobu ostavili, a zatim se pokajao. "Moj Gospodaru" - rekao je - "oprosti mi i daruj mi vlast kakvu niko osim mene neće da ima! Ti uistinu bogato daruješ!”“ K. 38:34-35

Jona

„Jonu kad srdit ode i pomisli da ga nećemo kazniti – pa posle u tminama zavapi:“Nema boga, osim Tebe, hvaljen neka si, a ja sam se zaista ogrešio prema sebi!”“ K. 21:87

„pa ga riba proguta, a bio je zaslužio prekor, i da nije bio jedan od onih koji Allaha slave i veličaju, sigurno bi ostao u njenoj utrobi do Dana kad će svi da budu oživljeni,“ K. 37:142-144

„Ti strpljivo čekaj presudu svoga Gospodara i ne budi kao Jona u utrobi kita, kad ogorčen zavapi, i da ga nije stigla Allahova milost, na pusto mesto bi bio izbačen i prekor bi zaslužio, ali, njegov Gospodar ga je odabrao i učinio ga jednim od onih koji su dobri.“ K. 68:48-50

Čak i u hadisima nalazimo pomen prorokovih greha i njihove nedostojnosti da pristupe svome Gospodu u ime drugih:

CCIII: „Potomci onih koje smo nosili sa Nuhom. On je bio zahvalan rob.“ (17:3)

4435. Prenosi se da je Ebu Hurejre rekao: „Alahovom Poslaniku je doneto malo mesa i ponuđen mu je but, koji je voleo, pa je jeo od njega. Zatim je rekao: ’Ja ću biti gospodar ljudi na Dan ustajanja. Znate li šta to podrazumeva? Alah će sakupiti ljude, prve i poslednje, na istoj ravnici, tako da će ih posmatrač moći videti, a govornik učiniti da ga čuju. Sunce će im biti približeno i ljudi će iskusiti takvu tugu i patnju da je neće moći podneti niti izdržati. Ljudi će reći: ’Zar ne vidite šta vas je snašlo? Zašto ne potražite nekoga da se zauzme kod vašeg Gospoda za vas?’ Ljudi će reći jedni drugima: ’Morate ići Adamu!’ Doći će Adamu i reći: ’Ti si otac čovečanstva. Alah te je stvorio svojom rukom i udahnuo u tebe nešto od svoga duha i naredio je anđelima da ti se poklone. Nastanio te je u Vrtu. Zar se nećeš zauzeti kod svoga Gospoda za nas? Zar ne vidiš šta trpimo?’ Adam će reći: ’Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada ponovo. Zabranio mi je Drvo, a ja sam bio neposlušan. O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Nuhu.’

„Otići će Nuhu i reći: ’O Nuh! Ti si prvi od poslanika poslat ljudima na zemlji i Alah te je nazvao zahvalnim robom. Zauzmi se kod svoga Gospoda za nas. Zar ne vidiš šta nam se dogodilo?’ On će reći: ’Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada ponovo. Uputio sam molbu protiv svoga naroda. O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom! Idite Ibrahimu.’

„Otići će Ibrahimu i reći: ’O Ibrahime! Ti si Alahov prorok i njegov bliski prijatelj među ljudima na zemlji. Zauzmi se kod svoga Gospoda za nas. Zar ne vidiš šta trpimo?’ On će im reći: ’Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada ponovo. Izrekao sam tri laži. (A Ebu Hajan ih je pomenuo u hadisu.) O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Musau.’

„Otići će Musau i reći: ’O Musa, ti si Alahov poslanik. Alah te je odlikovao svojom porukom i svojom Rečju iznad svih drugih ljudi. Zauzmi se kod svoga Gospoda za nas. Zar ne vidiš šta trpimo?’ On će reći: ’Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada ponovo. Ubio sam dušu koju mi nije bilo naređeno da ubijem. Idite nekom drugom. Idite Isau.’“ (Aiša Bjuli, The Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 68. Knjiga tefsira; http://bewley.virtualave.net/bukhari31.html *; podebljanje naše)

6975. Katade prenosi od Anasa da je Prorok rekao: „Alah će sakupiti ljude na Dan ustajanja tako, i oni će reći: ’Trebalo bi da potražimo nekoga da se zauzme kod našeg Gospoda da nas oslobodi ovog mesta na kome smo!’ Otići će Adamu i reći: ’Ti si onaj koga je Alah stvorio svojom rukom, kome se njegovi anđeli klanjaju i naučio te je imenima svih stvari. Zauzmi se za nas kod svoga Gospoda da nas oslobodi ovog mesta na kome smo!’ On će reći: ’Nisam dostojan ovog zadatka’, i pomenuće svoju grešku i reći: ’Idite Nuhu. On je prvi poslanik koga je Alah poslao ljudima na zemlji.’ Otići će Nuhu, a on će reći: ’Nisam dostojan ovog zadatka’, i pomenuće svoju grešku i reći: ’Idite Ibrahimu, prijatelju Svemilosnog.’ Otići će Ibrahimu, a on će reći: ’Nisam dostojan ovog zadatka’, i pomenuće greške koje je počinio. ’Idite Musau, robu kome je Alah dao Toru i sa kojim je neposredno govorio.’ Otići će mu, a on će reći: ’Nisam dostojan ovog zadatka’, i pomenuće grešku koju je počinio i reći će: ’Idite Isau, njegovom robu i poslaniku, njegovoj reči i duhu (ruh).’“ (Bjuli, 100. Knjiga tevhida (verovanje da je Alah jedan u svojoj suštini, svojstvima i delima); *; podebljanje naše)

Odbijanje proroka da se zauzmu za druge ima potpunog smisla u svetlu Kuranovog ponovljenog insistiranja da oni koji su opterećeni sopstvenim gresima ne mogu pomoći drugima pred Bogom.

I Muhamed je bio grešnik

Kuran se tu ne zaustavlja jer čak nastavlja da spominje da je i sam Muhamed bio grešnik kome je bilo potrebno očišćenje od sve njegove pokvarenosti, i koga je njegov bog često korio zbog njegovih prestupa:

„Mi tebi objavljujemo Knjigu s Istinom, da ljudima sudiš onako kako ti Allah pokazuje pa ne budi branilac izdajicama. I Allaha moli za oprost; Allah, uistinu, oprašta grehe i milostiv je. I ne zauzimaj se za one koji sami sebe izneveravaju, Allah, zaista, ne voli onoga koji je izdajnik grešnik.“ K. 4:105-107

„Neka ti Allah oprosti što si dozvolio da izostanu! Inače bi ti se otkrili oni koji govore istinu, a znao bi i one koji lažu.“ K. 9:43

„Pa ti budi strpljiv - Allahovo obećanje je istina - i moli da ti budu oprošteni gresi, i svoga Gospodara slavi i hvali uveče i ujutru!“ K. 40:55

„Znaj da nema boga osim Allaha! Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice!“ K. 47:19

„Mi smo ti, zaista, dali da pobediš jasnom pobedom, da bi ti Allah ranije i kasnije greške oprostio, da bi Svoju blagodat tebi potpunom učinio, da bi te na Pravi put uputio“ K. 48:1-2

„ti slavi i veličaj svoga Gospodara hvaleći Ga i moli Ga da ti oprosti, On zaista stalno prima pokajanje.“ K. 110:3

„O ti pokriveni Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj! I odeću svoju očisti! I kipova se kloni! I ne daruj nešto nadajući se da će da ti bude uzvraćeno više!“ K. 74:1-6

„i tvoje breme skinuli, koje je tvoja pleća pritiskalo,“ K. 94:2-3 Ahmed Ali

Evo drugačijeg prevoda:

„i tvoje breme skinuli, koje je tvoja pleća pritiskalo,“ Khalifa

Prema pouzdanim hadisima, Muhamed bi se čak molio za oproštenje i do sto puta dnevno, moleći svoga gospoda da mu oprosti sve njegovo zlo!

El-Agar el-Muzeni, koji je bio jedan od ashaba (Svetog Proroka), prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Ponekad postoji nekakva senka na mome srcu, i tražim oproštenje od Alaha sto puta dnevno. (Sahih Muslim, knjiga 35, broj 6522

LXI. Reči Proroka: „O Alahu, oprosti mi prošle i buduće greške.“

6035. Ibn Ebi Musa prenosi od svoga oca da je Prorok koristio ovu molbu: „O Gospode, oprosti mi moje greške i moje neznanje i moju rasipnost u svim mojim poslovima i ono što ti o meni u tome najbolje znaš. O Alahu, oprosti mi moje greške, ono što činim namerno, moje neznanje i moju šalu. Sve je to sa mnom. O Alahu, oprosti mi ono što sam učinio u prošlosti i ono što bih mogao učiniti u budućnosti, ono što krijem i ono što obznanjujem, ti si onaj koji unapređuje stvari i koji ih odlaže. Ti imaš moć nad svim stvarima.“

Drugi isnad od Ebu Burde od Ibn Ebi Muse od Ebu Muse od Proroka, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir.

6036. Ebu Bekr ibn Ebi Musa i Ebu Burda (mislim) prenose od Ebu Muse el-Ešarija da je Prorok imao običaj da priziva: „O Gospode, oprosti mi moje greške i moje neznanje i moju rasipnost u mome poslu i ono što ti o meni u tome najbolje znaš. O Alahu, oprosti mi ono što činim u šali i ono što činim ozbiljno, moje greške i ono što činim namerno. Sve je to sa mnom.“ (Bjuli, Sahih al-Buhari, Poglavlje 83. Knjiga molbi; *)

Muhamed je dalje priznao da ne može nikome pomoći niti koristiti, i da je i sam bio nesiguran u pogledu sopstvenog spasenja i položaja pred svojim bogom:

Reci (o Muhamede): „„Reci: „Ja ne mogu da pribavim ni samom sebi neku korist, ni da otklonim od sebe kakvu štetu; biva onako kako hoće Allah. A kada bih znao ono što je nedokučivo čulima, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim opomene i radosne vesti ljudima koji veruju.“““ K. 7:188 Hilali-Khan

„Zar ti da spasiš onog koji je zaslužio kaznu, onog koji će sigurno biti u Vatri?“ K. 39:19 Hilali-Khan

Reci (o Muhamede): „„Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.“““ K. 46:9

Hadisi dalje razrađuju i naglašavaju Muhamedovu nesigurnost i nesposobnost da ikome koristi:

Prenosi Um el-Ala:
Ensarijka koja je dala zavet vernosti Proroku, da su Ensarije bacale kocku o boravištu Muhadžira. Odlučeno je da Osman ibn Maz’un stanuje sa njima (tj. sa porodicom Um el-Ala). Osman se razboleo i ja sam ga negovala dok nije umro, i pokrili smo ga njegovom odećom. Zatim je Prorok došao k nama i ja sam (obraćajući se mrtvom telu) rekla: „O Ebu Es-Saibe, neka je Alahova milost na tebi! Svedočim da te je Alah počastvovao.“ Na to je Prorok rekao: „Kako znaš da ga je Alah počastvovao?“ Odgovorila sam: „Ne znam. Neka moj otac i moja majka budu žrtvovani za tebe, o Alahov Poslaniče! Ali ko je drugi toga dostojan (ako nije Osman)?“ On reče: „Što se njega tiče, tako mi Alaha, smrt ga je stigla, i nadam se najboljem za njega. Tako mi Alaha, iako sam Alahov Poslanik, ipak ne znam šta će Alah učiniti sa mnom.“ Tako mi Alaha, nikada više neću tvrditi za nekoga da je pobožan posle njega. To me je rastužilo, i kada sam zaspala, videla sam u snu potok koji teče za Osmana ibn Maz’una. Otišla sam Alahovom Poslaniku i ispričala mu to. On primeti: „To simbolizuje njegova (dobra) dela.“ (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, broj 266; *)

Prenosi Ebu Hurejre:
Kada je Alah objavio ajet: „Opomeni svoje najbliže srodnike“, Alahov Poslanik je ustao i rekao: „O narode Kurejša (ili je rekao slične reči)! Kupite (tj. spasite) sami sebe (od paklene vatre) jer ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o Beni Abd Menaf! Ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o Safija, tetko Alahovog Poslanika! Ja te ne mogu spasti od Alahove kazne; o Fatima, kćeri Muhamedova! Traži od mene šta god hoćeš od moga imetka, ali te ne mogu spasti od Alahove kazne.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 51, broj 16; *)

Ipak, uprkos svemu ovome, Muhamed je svojim sledbenicima ipak govorio da će mu Alah dati pravo da se zauzme za svoj narod!

„… Otići će Isusu, koji će reći: ’Ja nisam podoban za ovaj poduhvat, ali bolje idite Muhamedu, robu čije je prošle i buduće grehe Alah oprostio.’ Tako će doći k meni, a ja ću zatražiti dozvolu svoga Gospoda da uđem u njegovu kuću i tada će mi biti dozvoljeno. Kada ga vidim, pašću ničice pred njim, a on će me ostaviti (ničice) koliko bude hteo, a zatim će reći: ’O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i zauzmi se, jer će tvoje zauzimanje biti prihvaćeno, i traži (bilo šta) jer će ti biti dato…’“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 97, broj 532v; *)

Međutim, u svetlu Kuranove ponovljene tvrdnje da grešnik ne može nositi breme drugoga, Muhamedovi prestupi ga diskvalifikuju da ikome pomogne ili da se za nekoga zauzme.

Ovo nas ostavlja sa jednom određenom osobom. Molimo vas, nastavite sa Delom 2.