Kuran kao božanski svesni akter

Još dokaza da islam ne zastupa unitarijanizam

Uvod

U ovom članku ispitaćemo određena predanja koja se pripisuju Muhamedu, a koja Kuran jasno prikazuju kao ličnog aktera koji govori pa čak i raspravlja. Ta predanja pokazaće da je Kuran više od puke Alahove izgovorene ili zapisane reči, da je zapravo stvarno nezavisno svesno biće koje stupa u odnos i razgovara i sa Alahom i sa njegovim sledbenicima. Videćemo kako ovo Muhamedovo učenje otvara krupne probleme za tvrdnju da je islam veoma stroga monoteistička vera koja zabranjuje verovanje u postojanje mnoštva božanskih ličnosti.

Kuran kao posrednik

Muhamed je svoje drugove učio da Kuran zaista posreduje za sve one koji ga recituju:

991. Ebu Umama je preneo: Čuo sam Alahovog poslanika kako govori: „Recitujte Kuran, jer će on doći kao posrednik za one koji ga recituju na Dan vaskrsenja.”

[Muslim].

Komentar: Ovaj hadis govori o vrednosti recitovanja Kurana i postupanja po njegovim propisima. Posredovanje (u ovom hadisu [sic]) znači da će Alah Kuranu podariti moć govora i da će on tražiti od Alaha da oprosti grehe onima koji su ga recitovali i postupali po njegovom učenju. Alah će prihvatiti zahtev Kurana, kao što se navodi u drugim ahadisima. (Riyad-us-Saliheen, sastavio Al-Imam Abu Zakariya Yahya bin Sharaf An-Nawawi Ad-Dimashqi, Knjiga osma – Knjiga o vrlinama, poglavlje 180: Vrednost recitovanja Kurana; podebljanje naše)

Sledeći link vodi vas do prevoda ovog konkretnog predanja koji je načinila Aiša Bjuli.

Uprkos tvrdnji iz komentara da će Kuranu biti podaren govor, što se u samim hadisima ne kaže, ova tačka ostaje potpuno jasna: Muhamedova tvrdnja da Kuran deluje kao posrednik pokazuje da je on zaista verovao da je „objava” živo, svesno biće.

Postoji još mnogo predanja o toj temi Kurana koji govori i posreduje:

Prenosi Abdulah ibn Amr:

Alahov poslanik je rekao: „Post i Kuran posreduju za čoveka. Post kaže: ‚O moj Gospodaru, ja sam ga danju sprečavao da jede i da sledi svoje strasti, pa prihvati moje posredovanje za njega.’ Kuran KAŽE: ‚Ja sam GA SPREČAVAO da noću spava, pa prihvati moje posredovanje za njega.’ Tada se njihovo posredovanje prihvata.”

Bejhaki ga je preneo u Šu'ab al-Iman. (Jami‘ At-Tirmidhi, hadis broj 1963; podebljanje i verzal naši)

U ovom hadisu Muhamed ne samo da je verovao da je Kuran svesni akter koji govori, već je isto mislio i o postu!(1)

Štaviše, ovaj hadis jasno pokazuje da Kuran neće izvršiti „grupno posredovanje” za neku anonimnu skupinu recitatora, već će biti lični posrednik za svakog pojedinca. [Još neka predanja koja potkrepljuju ovu tačku biće navedena niže. Za sure 2, 3, 32 i 67 posebno se kaže da izričito posreduju za one koji su ih često recitovali.] Ovo ima niz važnih posledica.

Kuran mora znati identitet svake pojedinačne osobe koja ga je recitovala, što pretpostavlja da Kuran već poseduje svest kako bi mogao da zapaža sve one koji ga recituju kroz vekove i da ih se seti na poslednjem sudu. To pobija svaki pokušaj tvrdnje da će Kuranu svest biti data tek u vreme vaskrsenja.

On takođe mora znati i njihove motive, budući da puko recitovanje Kurana nije dovoljno, naročito ako se čini radi slave ili bogatstva. Naprotiv, recitovanje sa iskrenom namerom da se ugodi Alahu jeste ono što nečije recitovanje Kurana čini prihvatljivim.

Stoga Kuran mora biti svestan namera svakog recitatora da bi znao da li je recitovanje takve osobe iskreno učinjeno radi slave i zadovoljstva njenog gospodara.

Ova činjenica pobija muslimanski komentar uz prvi navedeni hadis, po kome će Kuranu „biti dat govor”, što pretpostavlja da pre tog trenutka nije imao svest.

To takođe podrazumeva da Kuran mora biti božansko biće, pošto ne samo da poseduje sveznanje, već mora imati i još jedno svojstvo koje pripada isključivo Bogu. Kuran mora biti sveprisutan da bi mogao da zapazi svakog pojedinca koji ga recituje, gde god se on ili ona nalazili, naročito zato što često hiljade, ako ne i milioni muslimana širom zemlje recituju istovremeno (npr. tokom propisanih vremena molitve). U suprotnom, kako bi mogao da zna ko ga je zapravo recitovao i da stoga posreduje za tu osobu?

Evo još nekoliko hadisa koji govore o posredovanju Kurana:

Preneto je da je Ma'kil ibn Jesar rekao: Alahov poslanik je rekao:

„Učite Kuran, prihvatajte kao dopušteno ono što on dopušta, smatrajte zabranjenim ono što on zabranjuje, sledite njegovo vođstvo i ne odbacujte ništa u njemu. Šta god vam u njemu bude nejasno, uputite to Alahu i onima koji budu na vlasti nakon što mene ne bude, kako bi vam oni to razjasnili. Verujte u Tevrat, Indžil i Zebur, i u ono što su proroci doneli od svoga Gospodara, ali budite zadovoljni Kuranom i onim što on sadrži od jasnoće, jer je on posrednik čije će posredovanje biti prihvaćeno. Svaki stih imaće svetlost na Dan vaskrsenja. Meni je data sura al-Bekara među ranim objavama, a data su mi i Ta-Ha i Ta-Sin-Mimi i Ha-Mimi sa Musaovih ploča(2), i data mi je Otvarajuća knjige (al-Fatiha) ispod Prestola.

Preneo al-Hakim u al-Mustadraku (1/757) i rekao: Ovaj hadis ima sahih isnad, mada ga oni (al-Buhari i Muslim) nisu preneli. Takođe ga je preneo al-Taberani u al-Mu'džam al-Kebiru (20/225). Ocenjen kao da'if od strane al-Albanija u al-Silsilah al-Da'ifah (2826) i od strane Ibn Hibana u al-Madžruhinu (2/65). (Islamqa, fetva br. 90186. Postoji li ijedan sahih hadis o vrlinama sure Ta-Ha?; podebljanje naše)

Prorok je rekao: „Kuran je posrednik, nešto čemu je dato dopuštenje da posreduje, i u njega se s pravom veruje. Ko ga stavi ispred sebe, on će ga odvesti u Raj; ko ga stavi iza sebe, on će ga odvesti u Pakao.” [Autentičan hadis koji se nalazi kod At-Taberanija, na autoritet ‘Abdulaha ibn Mes‘uda] (Devet velikih koristi od čitanja Kurana i razmišljanja o njemu, Abul-'Abbas; podebljanje naše)

Svi ovi ahadisi otvaraju neprijatna pitanja za Muhamedove sledbenike. Kao što smo već primetili, ova predanja pretpostavljaju da je Kuran živi svesni akter, umnogome poput ljudi i anđela.

Muslimani nadalje veruju da je Kuran nestvoren jer je večni Alahov govor:

33. Kuran je Alahova reč. Došao je od Njega kao govor, a da se ne može reći kako. Poslao ga je svome Poslaniku kao objavu. Vernici ga prihvataju kao apsolutnu istinu. Oni su sigurni da je on, uistinu, Alahova reč. On nije stvoren kao što je stvoren govor ljudskih bića, i svako ko ga čuje i tvrdi da je ljudski govor postao je nevernik. Alah ga upozorava, kori ga i preti mu Vatrom kada kaže, Uzvišeni: „U Sekar ću ja njega da bacim“ (al-Mudessir 74:26) Kada Alah preti Vatrom onima koji kažu „ovo su samo čovekove reči“ (74:25), mi sa sigurnošću znamo da je to govor Tvorca čovečanstva i da je potpuno različit od govora čovečanstva…

56. Mi se ne prepiremo o Kuranu i svedočimo da je on govor Gospodara svih svetova, sa kojim je sišao Duh od poverenja i naučio ga najčasnijem od svih poslanika, Muhamedu. To je Alahov govor i govor nijednog stvorenog bića nije mu uporediv. Mi ne kažemo da je stvoren i ne suprotstavljamo se zajednici (džema‘a) muslimana u vezi s tim. (G. F. Haddad, Tahavijev iskaz islamskog verovanja (Al-`Aqida Al-Tahawiyya); podebljanje naše)

Ovo, dakle, pokazuje da prema islamu postoji još jedna nestvorena ličnost pored Alaha!

Međutim, muslimani nam kažu da je Alah jedino nestvoreno biće i da je postojalo vreme kada je on postojao sasvim sam. Kako to kaže sledeći internet davagandista:

Predanje kod al-Buharija, Bejhakija i drugih jasno pokazuje da standardno islamsko verovanje odbacuje ideju da je bilo šta drugo postojalo zajedno sa Alahom:

روى البخارىُّ والبيهقىُّ وابنُ الجارود أن رسولَ الله صلى الله عليه وسلم قال:”كان الله ولم يَكُنْ شَىءٌ غَيْرُه

„Prenose Buhari, al-Bejhaki i ibn Al-Džarud da je Prorok rekao: Kada je Alah postojao, ništa drugo osim Njega nije postojalo.” (Ibn Anwar, Da li se Alah moli? Ako da, kome se onda moli?)

Drugim rečima, pre nego što je stvorenje nastalo, Alah je postojao sam.

Ipak, budući da nam muslimani kažu da je i Kuran nestvoren, to znači da je i on morao oduvek postojati.

Ako je, međutim, Alah postojao sam, a Kuran je takođe nestvoren, onda Kuran u nekom smislu mora takođe biti Alah.

Alah, dakle, mora biti binitarno božanstvo, tj. postoje dve različite, svesne, božanske ličnosti koje zajedno sačinjavaju Alahovo biće.

Problem sa ovim gledištem, međutim, jeste to što nijedan musliman nikada ne bi smeo da kaže da je Kuran istovetan sa Alahom. Uostalom, Alah u islamskoj teologiji nije naziv neke opšte suštine koju može deliti više od jednog entiteta. Naprotiv, Alah je stvarno ime islamskog boga i odnosi se na određeno pojedinačno božanstvo.

Štaviše, veruje se da je Kuran govor tog određenog božanstva čije je ime Alah. Kao takav, Kuran se ne može zvati Alah.

Reč koju bi musliman morao upotrebiti ako bi hteo da saopšti činjenicu da je i Kuran božanski jeste ilah, tj. bog, božanstvo itd., budući da je to opšta reč koja se može upotrebiti za bilo koje takozvano božanstvo.

Ipak, poistovetiti Kuran sa ilahom značilo bi da postoji još jedan bog pored Alaha i da ovaj drugi nije postojao sam, pošto je nešto drugo osim njega postojalo uz njega još pre nego što je stvorenje nastalo.

To bi zauzvrat protivrečilo islamskoj ispovesti vere koja kaže da nema drugog ilaha osim Alaha!

Ako je tako, onda to znači da islam nije monoteistička religija kakvom ga muslimani predstavljaju, budući da na kraju tvrdi da postoje dva odvojena večna svesna bića, čime se narušava monoteizam.

Ili muslimani mogu prestati da tumače Alaha kao lično ime pojedinačnog božanstva, pa da ga počnu shvatati kao termin koji se odnosi na dve različite božanske ličnosti koje zajedno sačinjavaju jedinstveno biće muslimanskog boga.

Drugim rečima, budući da je bog islama zapravo višeličan, a ne jednoličan, onda se ime Alah odnosi na sve te božanske ličnosti zajedno ili pojedinačno, tj. Kuran je Alah, a Alah je i Kuran i onaj koji je Kuran izgovorio.

Ako je tako, onda to pobija tvrdnju koju muslimanski davagandisti često iznose — da islam zapravo zastupa unitarijanizam, odnosno verovanje da je Bog jedna svest ili ličnost, a ne samo jedno biće.

To takođe podrazumeva da reći kako je Alah postojao sam zapravo ništa ne znači, budući da je Alah višelično biće. Stoga on zaista nije bio sam na način na koji bi to bila jedna ličnost, pošto Alah i Kuran postoje kao jedno biće koje je oduvek bilo u zajedništvu jedno s drugim.

Kuran kao višelični entitet

Problemi tu nisu gotovi. Muhamed ne samo da je verovao da je Kuran živi entitet koji može da komunicira, već je učio i da su same sure takođe nezavisni svesni akteri!

U sledećem predanju prenosi se da je Muhamed rekao da će sura sa 30 stihova delovati kao posrednik, naime sura 67:

Prenosi Ebu Hurejra:
Prorok je rekao: Sura Kurana koja sadrži trideset stihova posredovaće za onoga ko je čita sve dok mu ne bude oprošteno. To jest: „Uzvišen i blagoslovljen je Onaj u Čijoj je ruci vlast“ (sura 67). (Sunan Abu Dawud, knjiga 6, broj 1395; *)

U sledećem Muhamed tvrdi da bi sure 2 i 3 posredovale za vernike koji su ih recitovali:

Ebu Umama je rekao da je čuo Alahovog poslanika kako govori: Recitujte Kuran, jer će on na Dan vaskrsenja doći kao posrednik za one koji ga recituju. Recitujte dve svetle, al-Bekaru i suru Al ‘Imran, jer će one na Dan vaskrsenja doći kao dva oblaka ili dve senke, ili dva jata ptica u redovima, zauzimajući se za one koji ih recituju. Recitujte suru al-Bekaru, jer je pribegavanje njoj blagoslov, a njeno napuštanje uzrok tuge, i mađioničari joj se ne mogu suprotstaviti. (Mu'avija je rekao: Preneto mi je da ovde Batala znači mađioničari.) (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1757; *)

U sledećim hadisima Muhamed kaže da će sure 2 i 3 zapravo ići ispred Kurana i/ili mu prethoditi u posredovanju za muslimane!

Štaviše, „dva jata ptica” jeste zanimljiva slika ili poređenje, pošto se jata sastoje od mnoštva entiteta, kao da svaka od ovih sura ima više ličnosti u samoj sebi. Možda se to odnosi na mnoštvo stihova sadržanih u svakoj suri, kao da oni imaju sopstvenu svesnu ličnost? Više o ovome kasnije.

992. En-Nevas bin Sam`an je preneo: Čuo sam Alahovog poslanika kako govori: „Kuran i njegovi ljudi koji su ga primenjivali biće dovedeni na Dan vaskrsenja, a pred njima sura Al-Bekara i sura Al-`Imran, koje se zauzimaju za one koji su ih primenjivali.”

[Muslim].

Komentar: Ovaj hadis znači da će na Dan obračuna Kuran, sa surom Al-Bekara i Al-`Imran na čelu, posredovati pred Alahom za one koji su ih recitovali i po njima postupali u ovozemaljskom životu. (Riyad-us-Saliheen, poglavlje 180: Vrednost recitovanja Kurana; podebljanje naše)

2883. En-Nevas bin Sam‘an prenosi da je Prorok rekao: „Kuran ĆE DOĆI, i njegovi ljudi koji su po njemu postupali na svetu, a sura Al-Bekara i Al ‘Imran BIĆE PRED NJIM.” En-Nevas je rekao: „Alahov poslanik je o njima izneo tri poređenja koja od tada nisam zaboravio; rekao je: ‚ONE ĆE DOĆI kao da su dve senke između kojih je svetlost, ili kao da su dva senovita oblaka, ili kao da su senke jata ptica koje SE ZAUZIMAJU ZA SVOJE LJUDE.’” (Sahih)

O ovoj temi ima nečega i od Burejde i Ebu Umame.

[Ebu ‘Isa je rekao:] Ovaj hadis je hasan garib [ovim putem].

Prema učenim ljudima, značenje ovog hadisa jeste da će doći nagrade za to što su ih recitovali. Tako su neki od učenih ljudi objasnili ovaj hadis i slične ahadise o dolasku nagrada za recitovanje Kurana. A u hadisu En-Nevasa bin Sam‘ana od Proroka nalazi se ono što potvrđuje njihovo objašnjenje, budući da je Prorok rekao: „I njegovi ljudi koji su po njemu postupali na svetu.” Dakle, u tome je dokaz da se to odnosi na dolazak nagrade za dela.

Komentari:

Prema ovom hadisu, ove dve određene sure ZAUZEĆE SE U KORIST čoveka i BRANIĆE ga, i dobiti svoju nagradu za to što su recitovane; one takođe imaju odliku i svojstvo da će na Dan suda, kada čoveku bude krajnje potrebna senka, nagrada za recitovanje ove dve sure pružiti senku u vidu nadstrešnice, oblaka ili poput ptičjih krila onima koji su po njima postupali. (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, Compiled by Imam Hafiz Abu ‘Eisa Mohammad Ibn ‘Eisa At-Tirmidhi, preveo Abu Khaliyl (SAD), ahadise priredio i referencirao Hafiz Tahir Zubair ‘Ali Za’i [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 5, 42. Poglavlja o vrlinama Kurana od Alahovog poslanika, poglavlje 5. Šta je preneto o suri Al ‘Imran, str. 223-224; verzal naš)

Čini se da su neke muslimane uznemirile predstave o surama Kurana koje dolaze svojim ljudima, pa su stoga odlučili da to objasne tvrdnjom da je Muhamed zapravo mislio da će im doći njihove nagrade. Međutim, to nije jasno čitanje teksta i sasvim je očigledno iz Muhamedovih prenetih reči da je on zaista mislio da će same sure istupiti da brane one koji su ih recitovali.

Čini se da je Muhamed hteo da prikaže Kuran kao pleme ili vojsku u pokretu, i da bi te dve određene sure bile na čelu grupe. Kao takve, sure ne moraju biti „odvojene/razdvojene” od ostatka grupe nekom razdaljinom, već jednostavno treba da idu na prednjem položaju vojske. Kako god bilo, Muhamedove izjave podrazumevaju nekakav „individualizam”, odnosno pojedinačnu različitost među tim surama koje su sadržane u Kuranu.

Drugim rečima, da bi sure 2 i 3 išle ispred Kurana, one od njega moraju biti u nekom smislu različite. Ipak, to da su te sure različite od njega, kao i jedna od druge, podrazumeva da je Kuran sastav koji se sastoji od pojedinačnih sura koje govore i posreduju. Drugim rečima, to sugeriše da postoji najmanje 114 nezavisnih, svesnih ličnosti koje sačinjavaju jedinstvo Kurana!

A ako je to ono što je Muhamed verovao o pojedinačnim surama, da li je onda moguće da je to verovao i o pojedinačnim stihovima?

Drugačije rečeno, da li je moguće da je Muhamed zapravo mislio da je i svaki pojedinačni ajet takođe lični svesni akter, baš kao što je mislio o svakoj pojedinačnoj suri?

Ako je tako, onda to znači da postoji preko 6.000 nezavisnih ličnih aktera koji sačinjavaju jedinstvo i ličnost Kurana!

Evo pregleda onoga što je Muhamed učio i implikacija onoga što se prenosi da je rekao, kako bi čitaoci (naročito muslimani) mogli izbliza da isprate ovo:

Kuran posreduje za vernike, čime se podrazumeva da je on živa, svesna ličnost.

Određene pojedinačne sure takođe posreduju i zapravo će prethoditi samom Kuranu u odbrani vernika na Dan suda.

Čini se da ova predanja sugerišu da su čak i stihovi Kurana sposobni da posreduju za muslimane.

To bi značilo da je Muhamed mislio da svi stihovi sadržani u tim pojedinačnim surama imaju svest, što ukazuje na to da ih je sve smatrao ličnim akterima koji mogu komunicirati s drugima.

To, dakle, podrazumeva da je Kuran svesno biće koje se sastoji od preko 6.000 pojedinačnih ličnih aktera!

Ali ovo sada uvodi dodatne probleme za muslimansko poimanje Alaha.

Ako je Alah jedino biće koje je nestvoreno, a ipak je i Kuran nestvoren, onda Kuran u nekom smislu mora biti Alah.

Međutim, ako je Kuran jedinstvo 114 sura koje se sastoje od više od 6.000 pojedinačnih svesnih aktera, onda to znači da je Alah sastavljen od preko 6.000 različitih ličnih entiteta!

U najmanju ruku, to znači da je Alah biće sastavljeno od 115 ličnih entiteta, tj. ličnost koju muslimani obično nazivaju Alahom i 114 sura zajedno sačinjavaju biće islamskog boga.

Ovo nas vodi do naše sledeće rasprave.

Kuran poprima ljudski oblik

Muhamed je nadalje učio da će se na dan vaskrsenja Kuran zapravo pojaviti svojim poklonicima u ljudskom obliku!

Preneto je da je Burejda rekao: Čuo sam Proroka kako govori: „Kuran će sresti svog druga na Dan vaskrsenja, kada mu se otvori grob, U OBLIKU BLEDOG ČOVEKA. REĆI ĆE MU: ‚Da li me prepoznaješ?’ On će reći: ‚Ne prepoznajem te.’ ON ĆE REĆI: ‚Ja sam tvoj drug Kuran, koji te je držao žednim u vrelim danima i držao te budnim noću. Svaki trgovac ima koristi od svog posla, a ti ćeš danas imati koristi od svojih dobrih dela.’ Biće mu data vlast u njegovu desnu ruku, a večnost u levu, i na glavu će mu biti stavljena kruna dostojanstva, a njegovi roditelji biće odeveni u neprocenjive haljine kakve nikada nisu viđene na ovom svetu. Oni će reći: ‚Zašto smo ovim odeveni?’ Biće rečeno: ‚Zato što je vaš sin recitovao Kuran.’ Zatim će mu biti rečeno: ‚Recituj i uzdiži se kroz stepene Raja’, i on će se uzdizati sve dok recituje, bilo brzim bilo sporim tempom.”

Preneo Ahmed u al-Musnadu (394) i Ibn Madže u al-Sunanu (3781); ocenjen kao hasan od strane al-Busajrija u al-Zava'idu i al-Albanija u al-Silsilah al-Sahihah (2829).

Evo engleskog prevoda verzije ovog predanja kod Ibn Madžea:

3781. Preneto je od Ibn Burejde da mu je otac ispričao kako je Alahov poslanik rekao: „Kuran će doći na Dan vaskrsenja, POPUT BLEDOG ČOVEKA, I REĆI ĆE: ‚Ja sam onaj koji te je držao budnim noću i činio te žednim tokom dana.’” (Hasan) (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, ahadise priredio i referencirao Hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD), [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, Poglavlja o lepom ponašanju, poglavlje 52. Nagrade povezane sa Kuranom, str. 68-69; verzal naš)

A evo šta je čuveni muslimanski učenjak i tumač Al-Sujuti rekao o ovom hadisu u svom komentaru (2/1242):

„U obliku bledog čoveka”.

Al-Sujuti je rekao: To je onaj čija se boja promenila. Kao da dolazi u ovom obliku da bi ličio na svog druga sa ovoga sveta, ili da bi skrenuo pažnju na činjenicu da će se, baš kao što se boja tog čoveka na ovom svetu promenila zbog noćnog bdenja radi čitanja Kurana, i Kuran pojaviti u sličnom obliku zbog svog truda na Dan vaskrsenja, sve dok njegov drug ne dosegne konačni cilj na onome svetu.

Kakva ironija! Muslimani osuđuju predstavu da se Alah pojavljuje ili postaje čovek, tvrdeći da je to ispod njegovog dostojanstva i veličanstva, a ipak muslimani (naročito Muhamed) nisu imali nikakav problem sa tim što Alahov nestvoreni govor poprima ljudsko obličje da bi komunicirao sa svojim poklonicima!

Međutim, budući da smo već utvrdili da Kuran mora takođe biti Alah, to znači da se Alah zaista pojavljuje u ljudskom obliku!

Obratite pažnju na logiku iza ovoga:

Samo je Alah nestvoren.

Kuran je nestvoren.

Kuran, dakle, mora biti Alah.

Kuran se pojavljuje u ljudskom obliku.

Budući da je Kuran Alah, to znači da je Alah taj koji se pojavljuje u ljudskom obliku!

Koja verzija Kurana će zapravo posredovati?

Da sve ovo bude još zbunjujuće, nije tajna da prema islamskim izvorima postoji niz varijantnih arapskih čitanja Kurana koja su i dalje u opticaju i koja koriste razni muslimani širom sveta:

(O)dređena varijantna čitanja postojala su i, štaviše, opstala su i umnožila se kako su umirali ashabi koji su tekst naučili napamet, i zato što je nedovršeno (osnovno) arapsko pismo, bez znakova za samoglasnike pa čak i bez neophodnih dijakritika za razlikovanje pojedinih suglasnika, bilo neadekvatno… U 4. islamskom veku odlučeno je da se pribegne (da se vrati) „čitanjima” (qira'at) prenetim od sedmorice merodavnih „čitača” (qurra'); štaviše, da bi se osigurala tačnost prenošenja, svakome su dodeljena dva „prenosioca” (ravi, mn. ruvah). Iz toga je proisteklo sedam osnovnih tekstova (al-qira'at as-sab', „sedam čitanja”), od kojih svaki ima dve prenesene verzije (riwayatan) sa samo neznatnim razlikama u formulaciji, ali sve sa pomno postavljenim znakovima za samoglasnike i drugim neophodnim dijakritičkim znacima… Merodavni „čitači” su:

Nafi` (iz Medine; um. 169/785)
Ibn Kathir (iz Meke; um. 119/737)
Abu `Amr al-`Ala' (iz Damaska; um. 153/770)
Ibn `Amir (iz Basre; um. 118/736)
Hamzah (iz Kufe; um. 156/772)
al-Qisa'i [sic] (iz Kufe; um. 189/804)
Abu Bakr `Asim (iz Kufe; um. 158/778) (Cyril Glassé, The Concise Encyclopedia of Islam [Harper & Row: San Francisco, 1989], str. 324, podebljanje dodato)

Sledeće je preuzeto sa sajta pod nazivom Islamic Question Online with Mufti Ebrahim Desai, koji odgovara na uobičajena pitanja. Tu se tvrdi da je stvarni broj kiraeta, odnosno arapskih verzija, bio mnogo veći od sedam:

Tokom prva dva veka postojalo je oko 25 različitih kiraeta, ali oni nisu bili sabrani. Tek je u trećem veku imam Ebu Ubejd Kasim ibn Selam sastavio prvu knjigu o kiraetu, ‚Kitab al-Kiraat’. Zatim je, u četvrtom veku, imam Ebu Bekr Ahmed ibn Musa ibn Abas ibn Mudžahid sastavio Kitab, naime ‚Kitab as-Sab'ah’, u kojem je sabrao sedam kiraeta koji su bili uobičajeni u njegovo doba i koji su poznati kao Kiraat as-Sab'ah.

Imam Ebu Muhamed Meki navodi da je postojalo oko 70 drugih kiraeta. Međutim, on je izabrao samo sedam kiraeta, a pošto je bio popularna ličnost, i njegov Kitab je postao veoma čuven. To je dovelo do toga da se ljudi usredsrede samo na sedam vrsta kiraeta.

Mnogi veliki ajmi nisu se slagali sa imamom ibn Mudžahidom oko ograničavanja kiraeta na sedam i izostavljanja ostalih kiraeta. Stoga su pisali kitabe koji sadrže druge kiraete. Tako nalazimo Kiraat al-Selasah (3 dodatna kiraeta), koje nazivamo Ašarah.

Mnogi ljudi takođe imaju pogrešnu predstavu da je sedam dijalekata koji se pominju u hadisu ono čuveno Kiraat Sab'ah, tj. rivajeti (predanja) imama Nafija, Ibn Kesira itd. To je netačno, pošto ti kurra, imam Nafi, imam ibn Kesir itd., nisu ni bili rođeni u Poslanikovo vreme.

Ajmi kiraeta i njihovi prenosioci

Imam; Prenosilac 1; Prenosilac 2

1. Imam Nafi’e Medni; Imam Kalun; Imam Verš

2. Imam Ibn Kesir Meki; Imam Bezi; Imam Kunbul

3. Imam Ebu Amr Basri; Imam Duri; Imam Susi

4. Imam Ibn Amir Šami; Imam Hišam; Imam ibn Zekvan

5. Imam Asim Kufi; Imam Šu?bah; Imam Hafs

6. Imam Hamza; Imam Halef; Imam Halad

7. Imam Kisai; Imam Ebul Haris; Imam Duri

8. Imam Ebu Džafer Jezid Medni; Imam ibn Verdan; Imam Ibn Džemaz

9. Imam Ebu Jakub Hazrami; Imam Ruvejs; Imam Ravh

10. Imam Halef Bezar Kufi; Imam Is-hak Verak; Imam Idris ibn Abdul Kerim

Kari Ismail Abdul-Aziz
Rukovodilac: Odsek za kiraet, Medresa In’amijah, Kamperdaun
Stručnjak u oblastima kiraeta (sedam dijalekata i deset dijalekata kiraeta) (Pitanje 14508 iz Australije: Zašto postoje različiti rivajeti Kurana, npr. varš, hafs? Zar Kuran nije sačuvan u svom izvornom obliku?; podebljanje naše)

U svetlu prethodnog, ostaje nam da pitamo koje će čitanje Kurana (npr. hafs, varš itd.) zapravo delovati kao posrednik? Ili će to biti mešavina svih tih čitanja, npr. hoće li to biti hafs čitanje sure 2, ali varš čitanje sure 3 i kalun čitanje sure 32? I šta se dešava ako je musliman recitovao pogrešnu verziju? Hoće li ona ipak posredovati za tu osobu?

Da li je Kuran ipak nestvoren?

Baš kada su muslimani pomislili da problemi za njih ne mogu postati gori, dolazi Kuran i svedoči da je on Alahovo stvorenje!

„Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli, a on je u Glavnoj knjizi, kod Nas, cenjen i savršen.“ S. 43:3-4 Hilali-Khan

Sledeći hadis dodatno podupire ovo gledište:

2884. ‘Abdulah bin Mes‘ud je rekao: „Alah nije stvorio ni na nebesima ni na zemlji ništa veličanstvenije od Ajet al-Kursija.” Sufjan je rekao: „Zato što je Ajet al-Kursi Alahov govor, a Alahov govor je veći od Alahovog stvaranja nebesa i zemlje.” (Sahih) (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, str. 223)

Muhamedova izjava podrazumeva da je stih koji se naziva Ajet al-Kursi (K. 2:255) deo onoga što je Alah stvorio, štaviše, najveličanstvenija stvar koju je stvorio. Tvrditi suprotno značilo bi da je Muhamed kriv za lažno poređenje i za neuspeh da se delotvorno izrazi, budući da se njegove reči, na prvi pogled, jasno odnose na najveličanstveniju stvar koja je načinjena. Njegov izbor reči izričito pokazuje da poredi stvorene stvari međusobno, a ne sa stvarima koje nisu stvorene.

Stoga je očigledno da je Kuran Alahova tvorevina.

Ali ako je on Alahova tvorevina, onda to znači da Alahov govor nije večan. Naposletku, muslimani neprestano insistiraju na tome da je Kuran sâm Alahov govor, što znači da sada moraju da se suoče sa činjenicom da je Alah morao da stvori jedan od svojih suštinskih atributa. A ako je morao da stvori svoj atribut govora, onda to znači da Alah nije oduvek bio savršen i da ne može biti nepromenljivo biće. Alah je od stanja u kojem mu je nešto nedostajalo prešao u stanje u kojem je to kasnije stekao, i time doživeo suštinsku promenu u svojoj prirodi, nešto što savršeno biće ne bi imalo potrebe da prođe niti doživi.

Kuranov Gospod i Bog

Povrh svega, Muhamed je verovao da se Kuran moli Alahu i da ga obožava kao svog Gospoda!

Halid b. Ma‘dan je rekao: RECITUJTE IZBAVITELJKU, a to je A. L. M. Objava,3 jer sam čuo da ju je čovek koji je počinio mnoge grehe recitovao i ništa drugo. Ona je raširila svoja krila nad njim I REKLA: ‘GOSPODE MOJ, oprosti mu, jer me je često RECITOVAO;’ pa ju je Gospod Svevišnji UČINIO ZAGOVORNIKOM za njega i rekao: ‘Upiši mu dobro delo i podigni ga za jedan stepen umesto svakog greha.’ Halid je rekao: ONA ĆE SE PREPIRATI u korist onoga ko JE RECITUJE kada se nađe u grobu, GOVOREĆI: ‘O Bože, ako sam deo Tvoje Knjige, učini me ZAGOVORNIKOM za njega; ali ako nisam deo Tvoje Knjige, izbriši me iz nje.’ Biće poput ptice koja stavlja svoje krilo na njega, ONA ĆE ZAGOVARATI za njega i zaštitiće ga od kazne u grobu. Isto je rekao i za ‘Blagosloven je Onaj.’4 Halid noću nije odlazio na spavanje dok ih ne bi izrecitovao. Ta’us je rekao da im je dato šezdeset vrlina više nego bilo kojoj drugoj suri u Kuranu. Prenosi Darimi.”

3. Kuran, xxxii.

4. Kuran, lxvii. (Mishkat Al-Masabih, engleski prevod sa objašnjenjima dr Džejmsa Robsona [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], tom II, knjiga VIII. Izvrsne odlike Kurana, poglavlje I, str. 459; podebljanje i velika slova naši)

Ovo ne samo da pokazuje da je Kuran lično različit od Alaha (budući da se čak i prepire s njim!), već čak ukazuje i na to da je on svesno biće sposobno da se moli i da obožava!(3)

Savršeno je smisleno da Kuran obožava Alaha kao svog Gospoda ako je zaista jedno od njegovih stvorenja. Međutim, budući da muslimani insistiraju na tome da Kuran ne može biti stvoren jer je večni Alahov govor, to ih dovodi u priličnu nedoumicu.

To znači da islam uči da zapravo postoje dva odvojena božanstva, Alah i Kuran, i da je jedno od njih podređeno onom drugom i da nad njim postoji bog!

Knjiga koja je postojala pre nego što je stvaranje uopšte nastalo?

Musliman bi mogao poželeti da tvrdi da Kuran zapravo ima dve prirode, stvorenu i nestvorenu. Kao Alahov govor on je nestvoren, a ipak je Kuran i knjiga koju je Alah dao da bude zapisana. Zapisani vid Kurana jeste ono što je stvoreno.

Musliman bi mogao tvrditi da se Kuran obraća Alahu i obožava ga kao svog gospoda upravo zato što ima i stvoreni vid. Drugim rečima, musliman bi mogao zaključiti da je savršeno smisleno to što se Kuran obraća Alahu kao svom gospodu, u znak priznanja činjenice da je jedan od njegovih suštinskih sastavnih delova Alah stvorio.

Problem sa ovakvom logikom jeste to što je Muhamed učio da knjiga u koju je Alah zapisao Kuran**(4)** nije deo stvaranja:

2882. An-Nu‘man bin Bešir je preneo da je Poslanik rekao: „Zaista je Alah ZAPISAO U KNJIZI DVE HILJADE GODINA PRE NEGO ŠTO JE STVORIO NEBESA I ZEMLJU, i iz nje je spustio dva ajeta kojima se završava sura Al-Bekara. Ako se uče tri noći u kući, nijedan šejtan joj se neće približiti.” (Hasan)

[Ebu ‘Isa je rekao:] Ovaj hadis je [hasan] garib. (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, str. 221-222; naglasak velikim slovima naš)

Muhamed ovde kaže da je knjiga u koju je Alah pisao postojala pre stvaranja nebesa i zemlje. Štaviše, on jasno kaže da je u njoj pisao dve hiljade godina pre nego što je stvorio nebesa i zemlju, što je zanimljiva tvrdnja jer ukazuje na to da je ta knjiga postojala i pre nego što je Alah u njoj pisao.

Ovo sada otvara još više problema za Muhamedove sledbenike.

Budući da je ta knjiga postojala pre stvaranja nebesa i zemlje, to znači da je postojala pre nego što su postojali prostor i mesto.

Međutim, da bi bila knjiga u koju se može pisati, ona mora imati prostor i mesto, jer su knjige čvrsti predmeti koji ne mogu jednostavno lebdeti ni u čemu i nigde.

A ako je predmet koji ima prostorne dimenzije, kako je onda mogla postojati pre nego što su nebesa i zemlja stvoreni?

Zar prostor i mesto nisu nastali tek onda kada su načinjeni nebesa i zemlja?

Osim toga, reći da je Alah nešto zapisao 2.000 godina pre stvaranja nebesa i zemlje podrazumeva da je vreme postojalo i pre nego što je stvaranje nastalo.

Međutim, zar Alah ne bi trebalo da bude izvan vremena? I zar vreme nije stvar koju je Alah stvorio, s obzirom na to da Kuran kaže da je Alah stvorio sve stvari?

„On je Stvoritelj nebesa i Zemlje, bez prethodnog primera. Otkud Njemu dete kad nema žene?! On sve stvara, i samo On sve zna.“ S. 6:101 Hilali-Khan

Ako je tako, kako onda Muhamed može da govori o prošlom vremenu pre nego što je stvaranje nastalo, kada u to vreme nije bilo vremena?

Znači li to da je Muhamed mislio da je i Alah vezan vremenom?

Ako je tako, da li je vreme još jedna stvar koju Alah nije stvorio, i koja stoga nije pod njegovom vlašću, iako Kuran kaže da Alah ima moć nad svim stvarima?

„Allahu pripada vlast na nebesima i na Zemlji i Allah nad svime ima moć.“ S. 3:189 Hilali-Khan

Još važnije, ako ta knjiga koja sadrži Kuran nije deo stvaranja, onda to znači da je i Kuran kao Sveto pismo nestvoren. To bi onda ukazivalo na to da u njemu nema nijednog vida za koji bi se moglo reći da je stvoren.

U svetlu toga, pokušaj da se hadisi koji govore o Kuranu kao o stvorenju koje obožava Alaha objasne pozivanjem na njegov stvoreni vid neće rešiti problem za muslimane. Kuran, prema pretpostavci, ne bi trebalo da sadrži nijedan sastavni deo koji je stvoren.

Tako veliki problemi i protivrečnosti ostaju.

Zaključna razmatranja

Prema Muhamedovim učenjima kakva nalazimo u zbirkama hadisa, Kuran nije prosto Alahova izgovorena reč. Naprotiv, predanja koja smo razmotrili pokazala su da je Muhamed zapravo verovao da je Kuran živo, svesno biće koje može lično da govori i da opšti sa Alahom.

Muhamedove izjave o Kuranu stvaraju velike probleme za često ponavljanu tvrdnju da islam zastupa prilično strog oblik monoteizma insistirajući na tome da postoji samo jedan bog i da je to jedinstveno božanstvo jedna ličnost ili jedna svest.

Stvar je u tome što reči pripisane Muhamedu ukazuju na to da je Kuran još jedna božanska ličnost koja je podređena samom Alahu.

Sada je na muslimanima, posebno na davagandistima, da pokušaju da usklade ovo verovanje sa svojim stavom da nema boga osim Alaha.

Što se tiče prenetih Muhamedovih reči, islamsko veroispovedanje bi zapravo trebalo da glasi da postoje i drugi bogovi ili božanske ličnosti pored Alaha, kao što je Kuran.

Povezani članci

Napomene

(1) Muslimani bi mogli tvrditi da ovo predanje o postu koji zagovara dokazuje da su oni hadisi koji govore o Kuranu ili njegovim surama koje govore ili zagovaraju metaforični i da ih ne treba razumeti doslovno.

Sa ovakvom tvrdnjom postoje dva glavna problema. Prvo, iz konteksta ahadisa i iz izjava nekih komentatora jasno je da je Muhamed zaista verovao da će Kuran stvarno govoriti i braniti vernike pred Alahom. U svetlu te činjenice, treba da razumemo da je Muhamed isto to mislio i o postu, tj. da post nije prosto čin koji čovek vrši, već stvar koja će biti obdarena ličnošću kako bi govorila u odbranu muslimana.

To nas vodi ka sledećem. Muhamed je pogrešno mislio da su gotovo svi neživi predmeti obdareni ličnošću!

Na primer, Muhamed je verovao da stvari poput drveća, bilja i zvezda zaista padaju ničice pred Alahom:

„Zar ne znaš da se i oni na nebesima i oni na Zemlji Allahu klanjaju, a i Sunce, i Mesec, i zvezde, i planine, i drveće, i životinje, i mnogi ljudi, a mnogi kaznu zaslužuju. A koga Allah ponizi, niko ga ne može poštovanim učiniti; Allah, zaista, radi šta hoće.“ S. 22:18 Hilali-Khan

„i zvezde i drveće se Njemu klanjaju“ (Tafsir Ibn Kathir). S. 55:6 Hilali-Khan

Evo šta je prevodilac dr Muhamed Muhsin Kan imao da kaže o ovoj pojavi:

Kretanje sunca pomenuto u ovom hadisu i slične druge stvari pomenute u Kuranu poput padanja ničice drveća, bilja i zvezda (v. 55:6) prevazilaze naše ograničeno znanje o ovom svemiru. Tumači se da su pomenute tako zbog ograničenog razumevanja koje su ljudi tog vremena imali o pitanjima svemira. (Podebljanje naše)

Muhamed je takođe mislio da drveće i kamenje mogu da govore kao što govore ljudi!

Prenosi Abdulah bin Omer:
Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: „Jevreji će se boriti protiv vas, a vama će biti data pobeda nad njima tako da će kamen reći: ‘O muslimanu! Iza mene je Jevrejin; ubij ga!’” (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, br. 791; *; vidi takođe knjigu 52, br. 177)

Prenosi Ebu Hurejre:
Alahov Poslanik je rekao: Poslednji čas neće doći dok se muslimani ne budu borili protiv Jevreja i dok ih muslimani ne budu ubijali sve dok se Jevreji ne sakriju iza kamena ili drveta, a kamen ili drvo će reći: Muslimanu, ili slugo Alahov, iza mene je Jevrejin; dođi i ubij ga; ali drvo garkad neće to reći, jer je ono drvo Jevreja. (Sahih Muslim, knjiga 041, br. 6985; *)

Prema Muhamedu, bezlični predmeti poput drveća ne samo da govore, već mogu i da plaču!

Prenosi Džabir bin Abdulah:
Poslanik je običavao da stoji pored stabla urmine palme (dok je držao propoved). Kada je za njega postavljena propovedaonica, čuli smo kako to stablo plače poput bremenite kamile, sve dok Poslanik nije sišao sa propovedaonice i stavio ruku na njega. (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 13, br. 41; *)

Prenosi Džabir bin Abdulah:
Poslanik je petkom običavao da stoji pored drveta ili urmine palme. Tada je jedna Ansarijka ili jedan Ansarija rekao: „O Alahov Poslaniče! Da ti napravimo propovedaonicu?” On je odgovorio: „Ako želite.” I tako su mu napravili propovedaonicu, a kada je bio petak, on je krenuo ka propovedaonici (da drži propoved). Urmina palma je zaplakala poput deteta! Poslanik je sišao (sa propovedaonice) i zagrlio je, dok je ona nastavljala da jeca poput deteta koje se umiruje. Poslanik je rekao: „Plakala je za (izgubljenim) verskim znanjem koje je običavala da sluša pored sebe.” (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, br. 784; *)

Čak se kaže i da je jedno drvo prenelo Muhamedu obaveštenje o nevidljivom!

Prenosi Abdur-Rahman:
„Pitao sam Mesruka: ‘Ko je obavestio Poslanika o džinima one noći kada su čuli Kuran?’ On je rekao: ‘Tvoj otac Abdulah me je obavestio da je drvo obavestilo Poslanika o njima.’” (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, br. 199; *)

Sama hrana može da govori i da slavi Alaha, kako svedoče Muhamed i njegovi drugovi!

Prenosi Abdulah:
Mi smo čuda smatrali Alahovim blagoslovima, ali vi ljudi ih smatrate opomenom. Jednom smo bili sa Alahovim Poslanikom na putovanju i ponestalo nam je vode. On je rekao: „Donesite vodu koja vam je preostala.” Ljudi su doneli posudu sa malo vode. On je stavio ruku u nju i rekao: „Priđite blagoslovenoj vodi, a blagoslov je od Alaha.” Video sam kako voda teče između prstiju Alahovog Poslanika, i nema sumnje, ČULI SMO KAKO OBROK SLAVI ALAHA DOK JE BIO JEDEN (od njega). (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, br. 779; *)

U svetlu prethodno rečenog, ne iznenađuje što je čuveni muslimanski komentator i učenjak Ibn Kesir mogao da kaže sledeće u svom objašnjenju K. 2:74:

Čvrsti neživi predmeti poseduju izvestan stepen svesti

Neki su tvrdili da ajeti pominju poniznost kamenja kao metaforu. Međutim, Ar-Razi, Al-Kurtubi i drugi imami rekli su da nema potrebe za takvim objašnjenjem, jer Alah stvara tu osobinu – poniznost – u kamenju. Na primer, Alah je rekao…

„Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili obavezu, pa su se suzdržali i uplašili da je prihvate“ (33:72)…

„Njega veličaju sedam nebesa, i Zemlja, i oni na njima“ (17:44)…

„i zvezde i drveće se Njemu klanjaju“ (55:6)…

„Zar oni ne vide da sve ono što je Allah stvorio sad desno, sad levo, pruža svoje senke“ (16:48)…

„„Pojavljujemo se drage volje!“ Odgovorili su.“ (41:11)…

„Kada bi ovaj Kur'an objavili nekoj planini“ (59:21),

i…

„„Zašto svedočite protiv nas?“ Upitaće oni svoje kože. „Allah, Koji je dao sposobnost govora svakom biću, obdario je i nas darom govora“, odgovoriće.“ (41:21).

U Sahihu je zabeleženo da je Poslanik rekao…

<Ovo (brdo Uhud) je brdo koje nas voli i koje mi volimo.>

Slično tome, i saosećanje panja palminog drveta prema Poslaniku, kako je potvrđeno u verodostojnim predanjima. U Sahih Muslimu je zabeleženo da je Poslanik rekao…

<Znam jedan kamen u Meki koji me je pozdravljao selamom pre nego što sam poslat. Prepoznajem taj kamen i sada.>

O Crnom kamenu je rekao…

<Na Dan vaskrsenja svedočiće za one koji ga ljube.>

Postoji još nekoliko tekstova sa ovim značenjem… (Tafsir Ibn Kathir (Abridged), Parts 1and 2 (Surat Al-Fatihah to Verse 252 of Surat Al-Baqarah), [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: januar 2000], tom 1, str. 264-265; podvlačenje naše)

Očigledno je da su i autor(i) Kurana i Muhamed verovali da su neživi predmeti poput drveća, zvezda, sunca itd. razumna bića sa osećanjima i umom. Drugim rečima, Muhamed nije prosto personifikovao bezlične predmete, već je pogrešno mislio da oni poseduju svesnu inteligenciju!

Uostalom, svesno postojanje nemaju samo „materijalni predmeti”, već čak i apstraktni pojmovi. Post nije nešto što možete dodirnuti, to je pojam, radnja (ili, pre, ne-radnja, jer znači NE činiti nešto, tj. ne jesti i ne piti). Ali čak je i to svesno.

A ne može se olako odbaciti svojstvo svesti za „post”, a zadržati ga za Kuran, jer Kuran zapravo i nije toliko drugačiji. Musliman može da dodirne Kuran samo kada je zapisan u knjizi, ali sam Kuran je poruka, umni i nematerijalni entitet.

Moglo bi se stoga upitati: koji primerak Kurana će govoriti i zagovarati? Očigledan odgovor bi bio: neće to biti ni moj ni vaš primerak, a kamoli milioni primeraka Kurana, već samo „onaj jedan” Kuran koji će zagovarati. Drugim rečima, neće to biti određeni primerak ili materijalni entitet, već će zagovarati apstraktni sadržaj Kurana. Dakle, ako nematerijalni Kuran može da ima ličnost i da govori i zagovara, zašto ne bi mogao i „post”?

Konačno, samo da bismo pokazali koliko je ovo učenje zaista besmisleno, pretpostavimo da je kamenje lično biće. Šta bi se onda desilo kada bi neko razbio kamen na dva ili više komada? Sa koliko ličnih, svesnih kamenova bismo završili? I da li bi ti kamenovi mogli da se ne slažu i da se prepiru međusobno?

Ova pitanja treba da istaknu ono očigledno. Islamski stav da neživi predmeti imaju svest toliko je smešan da što više jedan otvoren um razmišlja o tome, to islam deluje neracionalnije i besmislenije.

(2) Ovaj hadis je prilično čudan jer podrazumeva da su neke sure Kurana zapravo uzete sa Mojsijevih ploča! Ipak, nije nam rečeno na koje je ploče Muhamed mislio. Dve ploče pomenute u Svetom pismu sadržale su samo Deset zapovesti. Da li je Muhamed mislio da se i na njima nalazilo nekoliko sura? Ili je zamišljao da je čitava Tora bila urezana u kamene ploče? To bi bio priličan teret za nošenje! A i dalje bi bilo pogrešno, jer se te sure nigde ne nalaze u Tori. Dakle, o čemu Muhamed govori?

Štaviše, ako su različiti delovi Kurana došli sa različitih mesta, npr. određene sure sa Mojsijevih ploča, bar jedna ispod prestola, a ostatak sa neodređenih mesta, i ako se „u vremenu” dogodilo da se spoje nakon što su dati Muhamedu, kako je onda Kuran mogao biti večan? Znači li to da je Kuran raspodeljeno i podeljeno svesno biće?

U kontekstu ove naše rasprave: ne bi li to bio dodatni dokaz da je Muhamed mislio da je svaka pojedinačna sura lični činilac, i da su svi oni potom sabrani kako bi sačinili biće Kurana? Reći da su Muhamedova učenja prilično čudna i zbunjujuća bilo bi priličan eufemizam.

(3) Ovo konkretno predanje dodatno ističe zloću i hirovitost muslimanskog božanstva. Obratite pažljivo pažnju na sledeći deo:

„… pa ju je Gospod Svevišnji učinio zagovornikom za njega i rekao: ‘Upiši mu dobro delo I PODIGNI GA ZA JEDAN STEPEN UMESTO SVAKOG GREHA…’”

Ovde vidimo kako će islamski bog uzvisiti čoveka za svaki greh koji je počinio!

Umesto da čoveku uzvrati za svaki greh koji je zaista počinio, Alah će mu zapravo upisati dobro delo koje NIJE učinio. Zaista se isplati mnogo grešiti, ako Alah svaki greh nagrađuje prosto zato što je grešnik redovno recitovao suru 32. To nije ništa drugo do grubo izopačenje i sprdnja sa pravdom, i samo dokazuje da Alah nije Bog Svetog pisma.

(4) Naša rasprava u glavnom tekstu zasnovana je na pretpostavci da je neimenovana knjiga pomenuta u ovom narednom predanju Al-Lauh Al-Mahfuz, o kojem Kuran kaže:

„Naprotiv! Ovo je veličanstveni Kur'an na pomno čuvanoj Ploči.“ K. 85:21-22 Al-Hilali & Khan

Kuransko je učenje da se (takođe) čitav Kuran nalazi na ovoj nebeskoj ploči. Mnogi muslimani veruju da je ta ploča ista što i „Majka Knjige” (K. 13:39; 43:4) i „Knjiga odredbi” (K. 33:6; 34:3; 35:11; 57:22) – kao što se može videti u prevodu ovih stihova Al-Hilalija i Kana – i da ona ne sadrži samo Kuran, već i zapis o svemu što se događa na ovoj zemlji i u našim životima, budući da je sve unapred određeno ili odlučeno od strane Alaha.

Kuran je večan, ali je onda takođe bio i „zapisan u ovoj knjizi”, tj. poprimio je oblik knjige. Ovaj hadis sada dodaje podatak da je ta knjiga napisana pre stvaranja nebesa i zemlje, tj. da je sam oblik knjige pred-stvaralački, tj. večan.

U ovom razumevanju hadisa, kretanje ide od Kurana ka knjizi. Kuran koji je bio „u Alahovom umu” (da tako kažemo) postao je knjiga time što je zapisan u knjigu (slično tome kako zamisli ljudskog autora postaju knjiga tako što se zamisli uobliče i zapišu, bilo rukom ili pisaćom mašinom na papiru, bilo kucanjem u elektronsku datoteku na računaru). Nakon što je zapisana, knjiga potom ima sopstveno postojanje, izvan svog autora i odvojeno od njega.

Ali da li ta pretpostavka zaista odgovara onome što nalazimo iskazano u ovom predanju? Evo teksta ponovo:

... Poslanik je rekao: „Zaista je Alah zapisao u knjizi dve hiljade godina pre nego što je stvorio nebesa i zemlju, i iz nje je spustio dva ajeta kojima se završava sura Al-Bekara. Ako se uče tri noći u kući, nijedan šejtan joj se neće približiti.”

Obratite pažnju na sledeće: prvo, ta knjiga je neimenovana. Ne poistovećuje se sa Al-Lauh Al-Mahfuzom. Drugo, predanje ne kaže da je Alah zapisao Kuran u toj knjizi. Ove dve tačke su pretpostavke koje se ne nalaze u hadisu, već se u njega učitavaju. To može biti u redu sve dok im samo predanje ne protivreči.

Treće, naglasak u ovom predanju očigledno nije na kretanju sadržaja iz Kurana u (neimenovanu) knjigu, već iz te večne knjige u Kuran.

Četvrto, i najvažnije, formulacija u ovom predanju ima smisla samo ako se čitava sura Al-Bekara (a time i Kuran) ne nalazi u toj knjizi. Argument je da su ova dva završna stiha sure 2 naročito moćna (u odbijanju Satane) zato što su posebno spuštena iz te druge knjige, u kojoj je Alah pisao 2.000 godina pre stvaranja. Da se čitava sura Al-Bekara nalazila u toj knjizi, to ne bi objasnilo zašto su ovi stihovi moćniji od bilo kojih drugih stihova u toj suri, ili u Kuranu uopšte. U tom slučaju, naglašavanje da su ova dva stiha došla baš iz te knjige bilo bi besmisleno, jer bi svi stihovi u Kuranu bili došli iz te knjige.

Ako ovo predanje uzmemo zdravo za gotovo, tj. bez pretpostavke da ono mora da govori o Al-Lauh Al-Mahfuzu koji se pominje u drugim delovima Kurana i hadisa, onda ovo predanje govori o knjizi (neimenovanoj) koja je izvor (bar) dva stiha Kurana, ali način na koji je ova izjava formulisana pretpostavlja da te dve knjige nisu istovetne. Niti se čitav Kuran nalazi u toj knjizi ili je iz nje uzet, niti se čitava ta knjiga nalazi u Kuranu. Reč je o odvojenim i različitim entitetima, ali je došlo do izvesnog prenosa sadržaja iz te knjige u Kuran.

Međutim, ovakvo tumačenje otvara čitav niz drugih problema.

Ako pretpostavimo večnost Alaha i Kurana kako se to tvrdi u klasičnom islamu, i uz činjenicu da je i ova knjiga entitet koji prethodi stvaranju i da je različita od Kurana, sada imamo najmanje tri večna bića.

Zatim, izraz „spustio je” obično se odnosi na vreme kada je Kuran spušten od Alaha da bi bio objavljen Muhamedu. To se dogodilo u određenom trenutku u vremenu, NAKON stvaranja nebesa i zemlje, jer pre toga ne bi imalo nikakvog smisla govoriti o spuštanju NADOLE kada nije postojao prostor, a time ni gore ni dole.

U ovom slučaju, međutim, nije Kuran taj koji se spušta na najniže nebo, a zatim Muhamedu i čovečanstvu, već se nešto drugo spušta da bi bilo dodato Kuranu, na kraj druge sure.

Kao što je upravo primećeno, glagol „spustiti” nužno pretpostavlja da već postoji „dole” i nešto tamo dole čemu se to šalje. To podrazumeva da je Alah ova dva stiha spustio da bi postali deo Kurana NAKON stvaranja neba i zemlje. Da li su ovi stihovi spušteni na najniže nebo i tamo pridruženi Kuranu, ili spušteni na zemlju i pridruženi Kuranu na zemlji, nije važno. Pitanje je da je Kuran (do tada bez ta dva stiha) bio spušten, a ta dva stiha su spuštena iz te druge knjige u određenom trenutku u vremenu, i tada je Kuran bio proširen (i poboljšan) dodavanjem tih dvaju stihova.

Ovo predstavlja nevolju za muslimansko učenje o večnosti Kurana, jer to znači da Kuran nije oduvek imao isti oblik ili sadržaj. Bez obzira na to da li su ova dva stiha dodata Kuranu za Muhamedovog života ili pre nego što je Gavrilo počeo da objavljuje Kuran Muhamedu, ostaje problem da se ovo dodavanje Kuranu dogodilo NAKON što su prostor i vreme počeli da postoje u stvaranju nebesa i zemlje. Ta dva stiha iz te druge knjige nisu bila uključena u Kuran dok je on još bio „tamo gore”, već tek nakon što su spuštena. Stoga je Kuran složene prirode, pošto potiče iz različitih izvora [upor. napomenu (2)], i tek je u određenom trenutku u vremenu poprimio oblik koji ima danas.

Drugim rečima, Kuran ne može biti nepromenljiv i večan, jer mu je u određenom trenutku u vremenu nešto dodato. To takođe znači da je Kuran do tog trenutka bio nesavršen i nepotpun. Štaviše, bio je nepotpun i nakon što je već bio spušten, pa je Alah morao da spusti nešto drugo što do tada nije bilo deo Kurana kako bi mu dodao one stihove koji mogu da drže Satanu podalje od ljudskih kuća.