Kuran i test falsifikacije

Ovo je kratak odgovor na još jedan pokušaj Basama Zavadija da odbrani neodbranjivo. Zavadi pokušava da pobije moj članak u kojem se detaljno pokazuje kako Kuran ne prolazi muslimanski test falsifikacije.

Zavadi piše:

Pre svega, postoji velika razlika između sure 111, koja poimenično navodi da će Abu Laheb i njegova žena biti u paklu, i sure 6:93, koja iznosi opštu izjavu o politeistima (bez imenovanja Abdulaha ibn Abi Sarha) koji će biti mučeni na onom svetu! Već sam ranije objasnio da se odlomci poput sure 16:106 ne mogu čitati izolovano i da čovek još uvek može da se pokaje pre nego što umre.

Zavadijeva tvrdnja da Kuran 111 poimenično pominje Abu Laheba zajedno sa njegovom ženom, dok Kuran 6:93 to ne čini, predstavlja razliku bez razlike, i to iz nekoliko razloga. Prvo, otkud Zavadi zna ko je Abu Laheb? Štaviše, otkud zna da je „Abu Laheb“ uopšte lično ime, a ne opis njegovog karaktera, ili možda uvredljiv način obraćanja nekom nepoznatom protivniku na koga je Muhamed bio veoma ljut? Uostalom, Abu Laheb znači „otac plamena“, i možda opisuje činjenicu da je imao plahovitu narav koju nije bio u stanju da kontroliše, te je zato bio sklon nastupima besa.

Štaviše, može li Zavadi da ukaže na to koji je greh Abu Laheba i njegove žene naveo Muhameda da ih u nastupu neobuzdanog besa prokune na pakao?

Jedini način na koji Zavadi uopšte može da odgovori na ova pitanja jeste da se posluži izvorima kao što su hadis, sira i/ili komentari, što me dovodi do moje druge tačke.

Isti oni izvori koji nam govore ko, šta, zašto, kada, gde i kako u vezi sa Kuranom 111 jesu upravo oni koji nas obaveštavaju da Kuran 6:93 i 16:106 imaju u vidu bar jednu određenu osobu, naime Abdulaha ibn Sada ibn Abi Sarha. Zbog toga Zavadi ne može prosto da prihvati objašnjenje hadisa, sire i tako dalje kada je reč o Kuranu 111, a da pritom odbaci ono što ti isti izvori kažu o povodu i značenju Kurana 6:93 i 16:106. Drugim rečima, Zavadi mora da prestane da pokušava da ima i ovce i novce, jer to samo razotkriva njegovu nedoslednost, nepoštenje i obmanu.

Ovo me sada dovodi do trećeg problema sa Zavadijevom tvrdnjom. Zavadi vrlo dobro zna da je, prema njegovim sopstvenim učenjacima i izvorima, stih Kurana 16:106 takođe „objavljen“ u vezi sa Amarom ibn Jasarom, koji je bio primoran da se odrekne i porekne svoju veru zbog mučenja koje je pretrpeo od strane nevernika:

(„Onog koji zanegira Allaha, nakon što je u Njega verovao“) u Njega, zaslužuje Alahov gnev („osim ako bude na to primoran“) osim osobe koja je prinuđena na neverovanje („a srce mu ostane čvrsto u veri“). Ovaj stih je objavljen o Amaru ibn Jasiru („One kojima se neverstvo bude mililo“) ko god svojevoljno izgovori reči neverovanja: („stići će srdžba Allahova i njih čeka patnja velika“) najstrašnija muka na ovom svetu. Ovaj stih je objavljen o Abdulahu ibn Sadu ibn Abi Sarhu. (Tanwir al-Miqbas min Tafsir Ibn 'Abbas)

I:

(„Onog koji zanegira Allaha, nakon što je u Njega verovao“…) [16:106]. Ibn Abas je rekao: „Ovaj stih je objavljen o Amaru ibn Jasiru. Idolopoklonici su ga odveli zajedno sa njegovim ocem Jasirom, njegovom majkom Sumejom, Suhejbom [al-Rumijem], Bilalom [ibn Rebahom], Habababom [ibn al-Aratom] i Salimom [štićenikom Huzejfe] i mučili ih. Što se Sumeje tiče, bila je vezana između dve kamile i probodena kopljem u njen ženski organ. Rečeno joj je: 'Prihvatila si islam zbog muškaraca', a zatim je ubijena. I njen muž Jasir je ubijen. Njih dvoje su bile prve dve osobe ubijene u islamu. Što se Amara tiče, bio je prinuđen da im dopusti da čuju ono što su želeli da čuju. Alahovom poslaniku je rečeno da se Amar odrekao vere, ali on je rekao: 'Nikada, Amar je ispunjen verom od glave do pete; vera je pomešana sa njegovim mesom i krvlju!' Amar je potom otišao kod Alahovog poslanika plačući. Alahov poslanik mu je svojom rukom obrisao suze i rekao: 'ako ti se ponovo vrate, dopusti im da opet čuju ono što si im rekao'. Tada je Alah, uzvišen neka je On, objavio ovaj stih“. Mudžahid je rekao: „Ovaj stih je objavljen o nekim Mekancima koji su prihvatili veru. Muslimani iz Medine su im pisali podstičući ih da se isele i rekli im da ih ne smatraju delom sebe ukoliko se ne isele. I tako su napustili Meku s namerom da se isele u Medinu. Kurejšije su ih sustigle na putu i primorale ih da se odreknu svoje vere. O njima je objavljen ovaj stih“. ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul)

Međutim, sam tekst ne pominje Jasara poimence, već govori uopšteno, baš kao što to navodno čini i stih Kurana 6:93. Ipak, uprkos tome što prvi stih govori uopšteno, to ne znači da nema u vidu određenu osobu ili događaj. Isto tako, samo zato što se za Kuran 6:93 tvrdi da iznosi opštu izjavu, to ne znači da nije imao u vidu određenu osobu ili grupu pojedinaca kada je prvobitno bio „objavljen“ Muhamedu.

Zavadi nastavlja:

Drugo, da je Poslanik mislio da bi obraćenje Abdulaha ibn Abi Sarha falsifikovalo Kuran i da je Poslanik bio prevarant, naredio bi da Abdulah ibn Abi Sarh bude ubijen. Umesto što je rekao „Poslaniku ne priliči da izvodi varljive trikove očima“, Poslanik je lako mogao da kaže „Alah je u Kuranu ovog čoveka osudio na pakao, te njegovo obraćenje nije iskreno i on mora biti ubijen“, i muslimani bi to bez po muke izvršili. Međutim, Poslanik to nije učinio jer to nije ono čemu Kuran uči, i iz istog razloga niko od ashaba nikada nije postavio pitanje zašto je Abdulahu ibn Abi Sarhu bilo dopušteno da živi kao musliman ako ga je Kuran poimenično osudio na pakao.

Potrebno je dati nekoliko odgovora kako bi se razotkrio ovaj prilično slabašan i očajnički pokušaj spasavanja Muhamedove teške greške. Prvo, potpuno je nevažno šta je Muhamed mislio. Važno je ono što kuranski tekstovi kažu da će biti sudbina osobe koja se okrenula od „vere“ i koja je tvrdila da je nadahnuta jednako kao i Zavadijev lažni prorok. Kuran sasvim jasno kaže da je osoba (odnosno osobe) o kojoj je reč osuđena na propast zbog onoga što je učinila.

Drugo, sama činjenica da je Muhamed želeo da Ibn Abi Sarh bude ubijen zato što je okolo pričao ljudima kako je naveo Zavadijevog lažnog proroka da uvrsti nenadahnute izjave svog pisara samo je dodatna potvrda da Kuran nije prošao muslimanski test falsifikacije. To pokazuje da Alah i njegov poslanik nisu bili u stanju da nad otpadnikom sprovedu predskazanu propast, iako je upravo to Muhamedovo božanstvo reklo da će učiniti. Činjenica je da su i Osman ibn Afan i Ibn Abi Sarh uspeli da osujete namere Alaha i Muhameda, pretvorivši time Kuran u laž!

Treće, to što Muhamedovi ashabi navodno nikada nisu pokrenuli ovo pitanje protiv Muhameda takođe je nevažno i predstavlja klasičan primer skretanja pažnje sa teme, a jednostavno dokazuje da su, baš kao i Zavadi, bili isprani mozgom da veruju u sve što bi im Muhamed i njegov bog rekli, ma koliko njihova uputstva bila apsurdna ili nelogična.

Na primer, samo pitajte bilo kog nemuslimana da li veruje u to da:

• Satana boravi u gornjem delu čovekovog nosa i da ga odatle treba isprati vodom.
• Satana pušta vetrove i mokri ljudima u uši.
• Zvezde su projektili koje Alah baca na džine (Kuran 15:16-18; 37:6-10; 67:5; 72:8-9).
• Sunce zalazi u mutan izvor (Kuran 18:83-86).
• Adam je prvobitno bio visok 90 stopa.
• Mojsije je jurio kamen koji je pobegao sa njegovom odećom dok se on kupao.
• Grupa Jevreja je pretvorena u pacove i da ti pacovi nisu hteli da piju mleko kamila.
• Grupa majmuna je kamenovala majmunicu zbog nedozvoljenog polnog odnosa.
• Čovek treba da umoči kućnu muvu koja mu je pala u piće, budući da je na jednom krilu bolest, a na drugom lek.
• Hrana je govorila i slavila Alaha neposredno pre nego što bi je Muhamed pojeo.
• Hrana nije bila jedino što je govorilo. Muhamed je tvrdio da su i kamenje i drveće razgovarali sa njim! Štaviše, jednom prilikom je čak čuo kako palma plače poput deteta!

Ovo su neka od Muhamedovih učenja za koja muslimani poput Zavadija veruju da su božanski objavljene istine!

Svaka razumna osoba kojoj mozak nije ispran videla bi ove besmislice onakvima kakve zaista jesu, ali um koji je Satana zarobio pronaći će načine da brani i opravdava takve gluposti.

Očigledno je da Zavadi potcenjuje koliko su moćni satanska obmana i kontrola uma, kao i kakve posledice ispiranje mozga može imati na pojedince.

Nažalost, i sam Zavadi je žrtva takve obmane i manipulacije i savršeno ilustruje dokle su spremni da idu oni koji su duhovno prevareni kako bi odbranili laži za koje su navedeni da veruju da su objave od Boga.

Na primer, umesto što svoju energiju usmerava na pokušaje da odbrani Kuran koji nije prošao test kojim muslimanski davagandisti dokazuju njegovo navodno božansko poreklo, Zavadi je trebalo da svoje vreme provede razmišljajući o implikacijama priče o Ibn Abi Sarhu.

Prema muslimanskim tumačima poput al-Kurtubija, razlog zbog kojeg je Ibn Abi Sara otpao od vere jeste to što je Muhamed uzeo njegove nenadahnute uzvike i uvrstio ih u knjigu za koju je tvrdio da ju je poslao gospodar svetova. To je navelo Ibn Abi Sarha da zaključi da je, ako je Muhamed nadahnut, onda i on sam nadahnut, budući da je Muhamed uzeo reči svog pisara i tvrdio da su one objave od Boga. Ibn Abi Sarh je dalje zaključio da, ako je Muhamed lagao da je Kuran božanskog porekla, onda to znači da su reči nenadahnutog pisara bile jednako rečite kao i Muhamedove, te da između njih nema razlike. Kao što jedan tumač objašnjava ovu priču:

(„Ko je veći nepravednik od onoga koji laži o Allahu iznosi ili koji govori: „Objavljuje mi se““…) [6:93]. Ovo je objavljeno o lažovu Musejlimi al-Hanefiju. Taj čovek je bio proricatelj koji je sastavljao rimovani govor i tvrdio da je prorok. Tvrdio je da je nadahnut od Alaha. (… „ili koji kaže: „I ja ću reći isto onako kao što Allah objavljuje.““) [6:93]. Ovaj stih je objavljen o Abdulahu ibn Sadu ibn Abi Sarhu. Taj čovek je bio ispovedio veru u islam, pa ga je Alahov poslanik jednog dana pozvao da nešto zapiše za njega. Kada su objavljeni stihovi o vernicima („Mi smo, zaista, stvorili čoveka od biti zemlje,“…) [23:12-14], Poslanik mu ih je diktirao. Kada je stigao do („i posle ga, kao drugo stvorenje, formiramo“), Abdulah je izrazio svoje divljenje preciznošću čovekovog stvaranja rekavši („pa neka je uzvišen Allah, Najbolji Stvoritelj!“). Alahov poslanik je rekao: „Ovako [poslednji Abdulahov izraz] mi je objavljeno“. U tom trenutku se u Abdulaha uvukla sumnja. Rekao je: „Ako Muhamed govori istinu, onda sam i ja bio nadahnut kao i on; a ako laže, izgovorio sam tačno ono što je i on izgovorio“. Otuda Alahove reči („ili koji kaže: „I ja ću reći isto onako kao što Allah objavljuje.““). Taj čovek se odrekao islama. To je takođe mišljenje Ibn Abasa prema izveštaju al-Kalbija. Abd al-Rahman ibn Abdan nas je obavestio> Muhamed ibn Abd Alah ibn Nuajm> Muhamed ibn Jakub al-Umevi> Ahmed ibn Abd al-Džabar> Junus ibn Bukejr> Muhamed ibn Ishak> Šurahbil ibn Sad, koji je rekao: „Ovaj stih je objavljen o Abdulahu ibn Sadu ibn Abi Sarhu. On je rekao: „I ja ću reći isto onako kao što Allah objavljuje.“, i odrekao se islama. Kada je Alahov poslanik ušao u Meku, taj čovek je pobegao kod Osmana [ibn Afana], koji mu je bio brat po mleku. Osman ga je skrivao sve dok se stanovnici Meke nisu osetili bezbedno. Zatim ga je odveo Alahovom poslaniku i izdejstvovao mu pomilovanje“. ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul; podebljanje naše)

Ljude koje obmana islama nije zaslepila ova priča bi ubedila da je Ibn Abi Sarh bio u pravu i da je Muhamed bio prevarant i plagijator. Ipak, onima koje je Satana prevario i koji su poverovali u laž da je Kuran čudesan, takvi dokazi nikada neće biti dovoljni da ih navedu da vide islam onakvim kakav zaista jeste.

Nažalost, Zavadi je jedan od onih koji radije ostaju slepi i nesvesni istine. Zato tako očajnički pokušava da pobije sve nepremostive probleme svoje islamske vere, ali uzalud.

Vreme je da se Zavadi suoči sa dokazima i prihvati činjenicu da je Alah iz Kurana lažni bog, da je Muhamed bio lažni prorok i da je Kuran nesuvisla, nerazumljiva knjiga obmane koju Satana koristi da bi ljude držao daleko od istinitog Boga i njegovog jevanđelja. Zavadi treba da se probudi u stvarnost i vidi Kuran onakvim kakav zaista jeste, naime, kao knjigu koja se lako razotkriva i pobija kao laž kakva i jeste.

Za više o temi Ibn Abi Sarhovog manipulisanja Muhamedom kako bi promenio takozvane objave i o tome šta to implicira za Muhamedovu verodostojnost, preporučujemo članak Kako je Alah ubio svog proroka.

Toliko o Zavadijevom „pobijanju“.