Musliman davagandista posredno priznaje da je Isus Hristos tvrdio da je Bog!

Kratka analiza i odgovor na debatu Džejmsa Vajta i Samija Zaatarija

Recite šta god želite, nazovite to čak i omaškom ili nemarnošću muslimanskog apologete koji je jednostavno izgovorio ono što mu je u tom trenutku palo na pamet — činjenica je da je u svojoj nedavnoj debati sa dr Džejmsom R. Vajtom, pod naslovom „Isus: božanski Sin Božji ili veliki Alahov prorok?”, Sami Zaatari izgubio raspravu onda kada je posredno potvrdio tvrdnju dr Vajta da božanske tvrdnje koje je Isus izneo o sebi i koje su iznete o njemu nikada ne bi mogao izneti nijedan prorok ili poslanik, budući da nijedan od njih nije verovao da je Bog.

U svojim uvodnim izlaganjima, kao i tokom unakrsnog ispitivanja i perioda pobijanja, Zaatari nije pokazao nikakvo ustezanje niti stid izvrćući ono što Sveto pismo zaista uči o božanstvu Hrista. Milošću vaskrslog Gospoda Isusa, dr Vajt je temeljno pobio Zaatarijeve iracionalne argumente i njegovo izvrtanje biblijske istine. Zapravo, Zaatarijevo namerno izopačavanje biblijskog učenja razotkriveno je i dokumentovano bezbroj puta na našem sajtu i drugde, u šta čitaoci mogu i sami da se uvere na sledećim linkovima:

http://answering-islam.org/authors/shamoun/rebuttals/zaatari.html
http://answering-islam.org/Responses/Osama/index.htm#zaatari
http://www.answeringmuslims.com/2008/10/on-deception-of-sami-zaatari-part-one.html
http://www.answeringmuslims.com/2008/10/on-deception-of-sami-zaatari-part-two.html
http://keithtruth.blogspot.com/2008/12/jesus-mighty-god-isaiah-96-validated.html
http://keithtruth.blogspot.com/2008/12/counter-rebuttal-to-jihad-against_23.html
http://keithtruth.blogspot.com/2009/02/refutation-of-sami-zaataris-article.html
http://keithtruth.blogspot.com/2009/03/sami-zaatari-vs-keith-thompson-debate.html
http://keithtruth.blogspot.com/2009/03/my-debate-with-sami-zaatari-censorship.html
http://keithtruth.blogspot.com/2009/03/sami-zaatari-deceptive-hypocrite.html
http://keithtruth.blogspot.com/2009/03/contra-sami-zaatari.html

Zaatari je čak pogrešno protumačio i iskrivio ono što uče njegovi sopstveni verski izvori, što često čini u svojim debatama, kao što se može videti u sledećim člancima:

http://www.answeringmuslims.com/2008/10/still-waiting-to-hear-from-sami-zaatari.html
http://www.answeringmuslims.com/2008/10/on-methodology-of-sami-zaatari-and.html
http://www.answeringmuslims.com/2008/07/david-wood-vs-sami-zaatari-was-muhammad.html

Međutim, postoji nekoliko naročito teških grešaka koje je Zaatari napravio i na koje bismo želeli da se usredsredimo, a jedna od njih ga je zapravo koštala cele debate. Dr Vajt je citirao tekstove poput Kološanima 1:15-17 o božanstvu Gospoda Isusa i upitao da li bi bilo koji prorok, poput Mojsija, izgovorio nešto takvo. Tokom unakrsnog ispitivanja, koje je počelo oko jednog sata i trideset šest minuta debate, Zaatari je odgovorio tvrdnjom da ni Isus nikada nije rekao te stvari, već da je to rekao Pavle, i da to nekako pobija tvrdnju dr Vajta. Kao odgovor, dr Vajt je pojasnio svoj stav i upitao da li je iko od Mojsijevih sledbenika tvrdio da je Mojsije Tvorac svega, kao što je Pavle rekao za Isusa. Dr Vajt je zatim zamolio Zaatarija da se osvrne na Isusovu tvrdnju u Jovan 5:21 da on daje život kao što ga daje i Otac — nešto što nijedan običan prorok ili apostol nikada ne bi smeo da kaže. Zaatari je u svom drugom unakrsnom ispitivanju odgovorio rečima:

„U svom uvodnom izlaganju rekao sam da Isus čini te stvari zato što mu je Bog dao moć. Kada je isceljivao… kada je vaskrsao Lazara iz mrtvih, neposredno pre nego što ga je vaskrsao, plakao je, molio se. A onda, nakon što je Lazar ustao iz mrtvih [sic], šta je Isus rekao? ‚Ovo činim pred njima da bi znali da mi ti daješ ovu moć [sic].’ On je… molio se pred njima da bi znali da ‚Onaj gore mi daje ovu moć’ i da to nije od njega samog. Drugo, Isus ne isceljuje koga hoće po sopstvenoj volji, jer kaže ‚Činim ono što Otac hoće’; dakle, njegova volja je zapravo Očeva volja. Tako on daje život.

„A onda opet, Pavle opisuje ovo i ono; opet, Pavle je to opisao — pokaži mi gde je to Isus rekao. Ne, nijedan Mojsijev sledbenik to nije rekao ZATO ŠTO Je… Mojsije to NIKADA NIJE TVRDIO. Isus to nikada nije tvrdio; kažeš da jeste Pavle — pokaži mi gde je Isus to tvrdio, prosto.” (Naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

A zatim je u trećem unakrsnom ispitivanju Zaatari nastavio da pogrešno tumači ono čemu Kuran uči o Isusovoj sposobnosti da čini čuda, naročito o moći koju je imao da daje život:

„U Kuranu je Isus dao život pticama od gline, ali kako? Alahovom dozvolom, ne svojom. A on kaže da Isus isceljuje koga želi; Isusova želja je želja Očeva, to je zajedno. On ne čini ništa izvan Očeve volje; i to sam jasno kaže. Dakle, ne možeš zanemariti kontekst [sic].”

Ovo je odličan primer onoga na šta mislimo kada kažemo da Zaatari nema apsolutno nikakvog stida u iskrivljavanju i pogrešnom citiranju Svetog pisma. Primetite, na primer, šta je Isus zaista rekao u kontekstu vaskrsenja Lazara:

„A Isus se opet potrese u sebi, i dođe na grob. A to bijaše pećina, i kamen ležaše na njoj. Isus reče: Sklonite kamen! Reče mu Marta, sestra umrloga: Gospode, već zaudara; jer je četiri dana U grobu. Reče joj Isus: Ne rekoh li ti da ako vjeruješ, vidjećeš slavu Božiju? Tada skloniše kamen gdje ležaše mrtvac. A Isus podiže oči gore, i reče: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: Lazare, iziđi napolje! I iziđe umrli uvijen po rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče: Razdriješite ga i pustite neka ide.“ Jovan 11:38-44

Gospod se nije molio da bi od Oca primio moć da izvrši čudo. Naprotiv, njegova molitva i čudo koje je usledilo imali su svrhu da posmatračima pruže natprirodni dokaz da je Otac poslao Hrista kao svog božanskog Zastupnika, Sina koji govori i dela isključivo u savršenom skladu sa Očevom voljom. Sam Gospod je često ponavljao upravo ovo:

„A Isus odgovori i reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin;“ Jovan 5:19

„Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:38-40

„A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“ Jovan 8:28-29

„Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla, on mi dade zapovijest šta da kažem i šta da govorim. I znam da je zapovijest njegova život vječni. Što god, dakle, ja govorim, onako govorim kako mi je rekao Otac.“ Jovan 12:49-50

Zaatari je takođe zgodno prevideo i drugi razlog zbog kojeg je Lazar čudesno vaskrsnut — naime, da se potkrepe Isusove božanske tvrdnje, izjave koje je Isus izgovorio, a koje nijedno bogobojazno stvorenje nikada ne bi izgovorilo:

„Bijaše pak neki bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i Marte, sestre njezine. A Marija, čiji brat Lazar bolovaše, bješe ona koja pomaza Gospoda mirisom i obrisa noge njegove svojom kosom. Onda sestre poslaše k njemu govoreći: Gospode, evo boluje onaj koga ti ljubiš. A kada ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se Sin Božiji proslavi kroz nju.“ … „Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, prijatelj naš, zaspao je, no idem da ga probudim. Onda rekoše učenici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustaće. A Isus im bješe rekao za smrt njegovu, oni pak mišljahu da govori o počinku sna. Tada im Isus reče otvoreno: Lazar umrije. I milo mi je zbog vas što nisam bio ondje, da vjerujete; nego hajdemo njemu.“ … „Kada pak Marta ču da Isus dolazi, iziđe pred njega, a Marija sjeđaše doma. Onda reče Marta Isusu: Gospode, da si ti bio ovdje, ne bi umro brat moj. Ali i sada znam, da što god zaišteš u Boga, daće ti Bog. Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče mu: Da, Gospode! Ja vjerujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svijet.“ Jovan 11:1-4, 11-15, 20-27

Prema islamskoj teologiji, nijedan istinski Božji prorok ili poslanik nikada ne bi rekao da je on vaskrsenje i život, budući da su to titule i svojstva koja pripadaju jedino Bogu:

„Tako je jer Allah postoji, i što On može mrtve da oživi, i što On sve može.“ Sura 22:6 Hilali-Khan

„Zato, pogledaj tragove Allahove milosti – kako On oživi zemlju nakon njenog mrtvila! On će, uistinu, i mrtve da oživi, On sve može.“ Sura 30:50 Pickthall

Toliko o Zaatarijevom prilično očajnom i slabom prigovoru i izvrtanju Božje nadahnute istine.

A što se pak Kurana tiče, i on se slaže sa Božjom istinskom Rečju, Svetim pismom, da Isus nikada nije delovao nezavisno od Boga, već je uvek radio u savršenom skladu sa božanskom voljom:

„I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ Sura 3:49

Primetite šta stih NE kaže. Taj navod ne tvrdi da je Alah dao Isusu moć da čini čuda, suprotno Zaatarijevom izvrtanju ovog teksta, već jasno uči da je Alah dozvolio Hristu da čini ono što je činio. Postoji velika razlika između tvrdnje da je Alah dao Hristu moć da čini čuda — što se može shvatiti kao potpora Zaatarijevoj tvrdnji da Isus nije imao urođenu sposobnost da ih čini — i kuranske tvrdnje da mu je Alah dao dozvolu da sprovede službu znakova i čudesa. Ovo drugo zapravo podupire stanovište da je Isus imao urođenu božansku moć da čini čuda, ali mu je bila potrebna Alahova dozvola da ih izvrši. Drugim rečima, najviše što ovaj konkretni kuranski odlomak dokazuje jeste to da Isus nije mogao da ostvaruje svoja božanska prava nezavisno od Alaha, već je morao da dobije Alahovu dozvolu da upotrebi svoju božansku moć u ispunjavanju Alahove volje.

Ovo se u potpunosti slaže i podudara sa onim čemu jevanđelja uče o tome da Isus nikada nije delovao nezavisno od Oca, već je uvek radio (i nastavlja da radi) u jedinstvu sa njim. Novi zavet izričito uči da su i Otac i Sin (kao i Sveti Duh) u savršenom jedinstvu jedni s drugima i da nikada ne mogu delovati odvojeno jedni od drugih.

Zaatari će se možda hteti okrenuti drugim tekstovima koji govore o tome da Alah krepi Isusa Svetim Duhom, kako bi dokazao da Isus tu moć nije imao u sebi:

„Neke od tih poslanika odlikovali smo više nego druge. Sa nekima od njih je Allah govorio, a neke je za više stepeni uzdigao. A Isusu, Marijinom sinu, smo jasne dokaze dali i svetim Duhom (anđelom Gavrilom) ga pomogli. Da je Allah hteo, oni se ne bi međusobno posle njih ubijali, kada su im jasni dokazi već došli, ali oni su se razišli, neki od njih su verovali, a neki su poricali. A da je Allah hteo, oni se ne bi međusobno ubijali! Ali, Allah radi ono što On želi.“ Sura 2:253

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ Sura 5:110

Postoji bar nekoliko problema sa pozivanjem na ove konkretne odlomke. Prvo, ako se on zaista pozove na ove navode, to pokazuje da njegov početni argument uopšte nema težinu, jer da je ima, ne bi bilo potrebe da se poziva na bilo koji drugi stih. Drugim rečima, ako to što je Alah dao Isusu dozvolu da čini čuda dokazuje Zaatarijevu tvrdnju da Isus nije imao nikakvu urođenu božansku moć, onda ne bi bilo potrebe da se okreće ovim drugim tekstovima koji pominju da je Isus bio ojačan Svetim Duhom.

Drugo, Kuran potvrđuje Isusovo predljudsko postojanje utoliko što ga muslimanski spis poistovećuje sa Alahovom Rečju koja je poslata Mariji i sa Duhom koji je izašao od Alaha:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ (wa roohun minhu). „zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ Sura 4:171

Izraz „Duh od njega” upotrebljen je i u drugom odlomku, koji jasno ukazuje na apsolutno božanstvo Duha:

„Nećeš naći da ljudi koji u Allaha i Sudnji dan veruju budu u ljubavi sa onima koji se Allahu i Njegovom Poslaniku suprotstavljaju, pa bili to njihovi očevi, ili njihovi sinovi, ili njihova braća, ili njihovi rođaci. Njima je On u srca usadio verovanje i osnažio ih Svojim svetlom“ (bi-roohin minhu); „i On će da ih uvede u rajske bašte, kroz koje teku reke, da u njima večno ostanu. Allah je njima zadovoljan, a i oni su zadovoljni Njime. Oni su Allahovi sledbenici a, zaista, Allahovi sledbenici će sigurno da uspeju.“ Sura 58:22

Da bi ovaj naročiti Duh mogao da krepi sve vernike gde god se nalazili, potrebno je da bude i sveprisutan i svemoguć — a to su jasna svojstva i osobine božanstva. A ipak se za Isusa kaže da je Duh od Alaha!

Ovo dalje objašnjava zašto Isus može da udahne život u beživotne predmete i tako ih oživi, kao kada uzima ptice od gline i pretvara ih u žive. Budući da je božanski Duh od Alaha, on ima dah života, baš kao i Alah, koji takođe udahnjuje život u svoje stvorenje svojim Duhom:

„I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.““ Sura 15:28-29

„To je Onaj Koji zna i ono što je čulima nedokučivo, a i ono što je pojavno, Silni i Milostivi. Koji sve savršeno stvara, Koji je prvog čoveka stvorio od ilovače, a onda je učinio da njegovo potomstvo nastaje od uzorka beznačajne tečnosti, zatim mu skladno udove uobliči i u njega život udahne, i On vam je dao sluh i vid i razum, a kako vi malo zahvaljujete!“ Sura 32:6-9

Dakle, opisujući Isusa kao Alahovu Reč i Duh koji izlazi od njega, Kuran potvrđuje da je Hristos preegzistentno božansko Biće koje ima božansku moć da sprovodi Alahovu volju.

Ali ostaje pitanje: ako je Isus već imao božansku moć, kakva je bila potreba da bude ojačan Svetim Duhom?

Ovo nas vodi do naše sledeće tačke. Očigledno je da su autor(i) Kurana usvojio(li) jezik i teologiju Novog zaveta ne shvatajući kakve to posledice ima po verodostojnost muslimanskog spisa. Navedeni odlomci nedvosmisleno pokazuju da je Kuran u potpunom saglasju sa Novim zavetom kada je reč o tome da je Isus preegzistentna Reč Božja koja je, iako u potpunosti božanska, izabrala da dok je na zemlji dela u punoj sili Svetoga Duha kako bi izvršila Božju volju.

„A ako li ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije.“ Matej 12:28

„Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana, i bi odveden Duhom u pustinju.“… „I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i otide glas o njemu po svoj okolini.“ Luka 4:1, 14

„Isusa iz Nazareta, kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prolažaše čineći dobro i iscjeljujući sve mučene od đavola, jer Bog bijaše s njim.“ Dela apostolska 10:38

Prema nadahnutim hrišćanskim grčkim Spisima, ovo je postavilo primer Hristovim učenicima koji su kasnije primili Svetog Duha. Pokazalo im je koliko je važno da Božju volju izvršavaju u sili Božjeg Duha, a ne ljudskim naporom ili snagom:

„Prvu ti knjigu napisah, o Teofile, o svemu što poče Isus i tvoriti i učiti Do dana kada se vaznese, pošto Duhom Svetim dade zapovjesti apostolima koje izabra, Kojima i po stradanju svome pokaza sebe živa mnogim istinitim dokazima, javljajući im se četrdeset dana i govoreći o Carstvu Božijemu. S njima boraveći zapovjedi im da se ne udaljuju iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Oca, koje čuste, reče, od mene; Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo poslije ovih dana.“… „Nego ćete primiti silu kada siđe Sveti Duh na vas; i bićete mi svjedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje.“ Dela apostolska 1:1-5, 8

„Jer se neću usuditi da govorim nešto što Hristos nije učinio kroza me riječju i djelom za poslušnost neznabožaca. U sili znakova i čudesa, u sili Duha Božijega; tako da sam od Jerusalima i naokolo sve do Ilirika ispunio Jevanđeljem Hristovim.“ Rimljanima 15:18-19

„I ja došavši k vama, braćo, ne dođoh s visokom riječi ili mudrošću da vam javim svjedočanstvo Božije. Jer rasudih da ne znam među vama išta sem Isusa Hrista, i to raspetoga. I ja bijah među vama u slabosti i u strahu i u velikom trepetu, I riječ moja i propovijed moja ne bi u ubjedljivim riječima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i sile. Da vjera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.“ 1. Korinćanima 2:1-5

„Znajući, braćo ljubljena od Boga, da ste izabrani. Jer Jevanđelje naše nije propovijedano vama samo riječju, nego i u sili i u Duhu Svetome, i sa punim ubjeđenjem, kao što znate kakvi smo bili među vama radi vas.“ 1. Solunjanima 1:4-5

Otuda su pisac(i) i/ili sastavljač(i) muslimanskog spisa preuzeli ove konkretne novozavetne istine i uneli ih u svoje pisanje ne shvatajući kakvu bi grubu protivrečnost to predstavljalo za islamsku tvrdnju da Isus nije bio ništa više od ljudskog poslanika.

Za više o ovoj temi preporučujemo sledeće članke i pobijanja:

http://answering-islam.org/Shamoun/jesus_spirit.htm
http://answering-islam.org/Quran/Contra/jesus_creator.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/sura3_7.htm
http://answering-islam.org/Responses/Osama/zawadi_spirit.htm
http://answering-islam.org/Quran/Incoherence/many_gods.htm#jesus_angel

Uz to rečeno, sada se vraćamo Zaatarijevom poslednjem argumentu, kojim je praktično potvrdio tezu dr Vajta i time izgubio debatu. (To ne znači da Zaatari nije već gubio debatu, niti da je ovo bila jedina tačka koju je izneo, a koja je pomogla dr Vajtu da utemelji svoju tezu. Zaatarija je izlaganje i logika dr Vajta jasno nadmašila.)

Obratite pažnju na Samijevo obrazlaganje toga zašto Mojsija njegovi sledbenici nikada nisu nazvali Bogom ili Tvorcem svega. Zaatari je tvrdio da, budući da Mojsije nikada nije tvrdio da je Bog ili božanski, to objašnjava zašto ga nijedan njegov savremenik nikada nije nazvao Bogom. Upravo je tu Zaatari upao u ozbiljnu nevolju, pokazavši zašto o ovim pitanjima ne bi trebalo da debatuje sa naučnicima poput dr Vajta.

Ako Zaatari želi da bude dosledan, mora prihvatiti da njegov argument u suštini utvrđuje činjenicu da je Isus morao reći da je Bog (doduše u određenom smislu, da ga njegovi slušaoci ne bi pogrešno razumeli i pomislili da sebe poistovećuje sa Ocem) da bi njegovi sledbenici to tvrdili o njemu. Zaatarijeva logika to zahteva, jer je zaključio da Mojsijevi sledbenici nikada nisu tvrdili da je on Bog zato što Mojsije nikada nije rekao da jeste. A ipak su Isusovi sledbenici i prvi naraštaj vernika tvrdili da je Hristos večna Reč koja je po suštini bila Bog i koja je postala telo, Tvorac i Održavatelj svega stvorenog, i uzvišeni Gospod čitavog stvorenja!

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga“ [Otac], „i Logos bješe Bog“ [po prirodi]. „On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima.“… „Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“… „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine. Jovan svjedoči o njemu i viče govoreći: Ovo je onaj za koga rekoh: Koji za mnom dolazi ispred mene je, jer prije mene bješe.“ Jovan 1:1-4, 9-10, 14-15

„Neka među vama bude isti stav koji je bio i u Hristu Isusu, koji, iako je postojao u prirodi Boga i stoga imao isti vidljivi oblik i slavu Boga, nije smatrao jednakost koju je imao sa Bogom [Ocem] u slavi nečim čega bi se po svaku cenu držao ili što bi iskoristio; umesto toga, ispraznio je samoga sebe zastrvši svoju božansku slavu i ostavivši po strani svoj nebeski položaj, da bi uzeo sam izgled i položaj roba postavši sličan ljudima. I ušavši u ljudsko postojanje, ponizio je samoga sebe postavši poslušan sve do smrti, i to smrti kakvom se umire na krstu. Zbog ovog čina poniznosti, Bog [Otac] ga je uzvisio na najviše mesto koje postoji i darovao mu ime [vlast] koje je iznad svakog imena [vlasti] — a to je božansko ime [vlast] Jahve — da bi se u ime Isusovo u obožavanju poklonilo svako koleno, na nebu, na zemlji i pod zemljom, i da bi svaki jezik ispovedio da je Isus Hristos Jahve, na slavu Boga Oca!” Filipljanima 2:5-11

„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“ Kološanima 1:13-17

„Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva“ (Theotetos – ono što Boga čini Bogom) „tjelesno,“ Kološanima 2:9

„Očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, Koji dade sebe za nas da bi nas iskupio od svakoga bezakonja, i da očisti za sebe narod izabrani koji revnuje u dobrim djelima.“ Titu 2:13-14

„Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko Proroka, U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama,“… „Ti, Gospode,“ [Sin]„u početku osnova zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih; Oni će proći, a ti ostaješ, i sve će ostarjeti kao odijelo, I savićeš ih kao haljinu, i izmjeniće se, a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“ Jevrejima 1:1-3, 10-12

„Simon Petar, sluga i apostol Isusa Hrista, onima što su primili sa nama jednako dragocjenu vjeru u pravdi Boga našega i Spasa Isusa Hrista:“ 2. Petrova 1:1

Ovo znači da je, po Zaatarijevom rasuđivanju, Isus morao lično poučavati svoje učenike da je on Bog (ali ne i Otac ili Sveti Duh), jer inače njegovi verni sledbenici ne bi o njemu iznosili tako uzvišene tvrdnje.

Zapravo, kroz sva jevanđelja postoje pokazatelji da je Isus učinio upravo to, budući da je govorio na takav način da su njegovi slušaoci shvatili da tvrdi da je Bog i da je Ocu jednak po suštini i moći:

„I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer činjaše to u subotu. A Isus im odgovori: Otac moj do sada djela, i ja djelam. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. A Isus odgovori i reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća djela od ovih da se vi čudite. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju riječ sluša i vjeruje Onome koji me je poslao, ima život vječni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi; I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovječiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega,“ [Sinov] „I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe. Kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao.“ Jovan 5:16-30

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete? Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti, čovjek budući, praviš Bog.“ Jovan 10:27-33

Primetite kako Hristos nikada ne ispravlja doživljaj ili razumevanje svojih protivnika. On nikada ne istupa i ne kaže da su pogrešili što pretpostavljaju da on sebe predstavlja kao Boga ili kao jednakog Ocu. Umesto toga, on nastavlja i potvrđuje njihove sumnje, jer iznosi tvrdnje kakve bi izgovorio jedino neko ko o sebi misli da je u potpunosti božanski — to jest, da Hristos ima život u sebi, da svojim glasom vaskrsava mrtve i duhovno i telesno, da daruje večni život, da svoje sledbenike čuva zauvek, da prima potpuno istu čast koju prima i njegov Otac itd.

Niti je Hristos prekorio Tomu kada ga je ovaj obožavao kao svoga Boga:

„A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne bješe sa njima kada dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Vidjeli smo Gospoda. A on im reče: Ako ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra njegova, neću vjerovati. I poslije osam dana opet bijahu unutra učenici njegovi i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade na sredinu i reče: Mir vam! Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj! Reče mu Isus: Zato što si me vidio, povjerovao si; blaženi koji ne vidješe a vjerovaše.“ Jovan 20:24-29

Stoga ima savršenog smisla to što su najbliži Isusovi učenici i saputnici počeli da objavljuju da je njihov vaskrsli Gospod Bog u telu, Tvorac, Održavatelj i Iskupitelj stvorenja. To su naučili od samoga Hrista, koji je govorio na takav način da u umovima svojih slušalaca nije ostavljao nikakvu sumnju da on zaista veruje i tvrdi da je božanski preegzistentni Sin Božji koji je sišao s neba da izvrši volju svoga Oca.

Tako, ne samo da je dr Vajt izneo pozitivan dokaz za božanstvo Hrista koji Zaatari nije mogao da pobije, i ne samo da je pobio sve Zaatarijeve glavne prigovore, već je i sam Zaatari ovim svojim nemarnim posrtajem predao debatu dr Vajtu. Da ponovimo: njegova tvrdnja da Mojsijevi sledbenici nikada nisu objavili da je on Bog zato što Mojsije to nikada nije tvrdio pokazuje da je Isus morao tvrditi da je Bog kako bi njegovi sledbenici izašli po celom tada poznatom svetu objavljujući da je Isus Hristos, večni Sin živoga Boga, vaskrsli i suvereni Gospod svega stvorenja, koga će jednoga dana obožavati svako stvorenje koje je on načinio.

Ono što ovo čini zaista žalosnim jeste to što, ma koliko loše Zaatari ili drugi apologete nastupili, ma koliko čvrsto izlaganje i pobijanje hrišćanska strana iznela, mnogi muslimani i dalje odbijaju da priznaju da je njihov predstavnik izgubio. Oni će proglasiti pobedu bez obzira na ishod debate, kao što pokazuju i komentari muslimana na Jutjubu povodom baš ove rasprave između Vajta i Zaatarija. Čovek se pita da li su ti muslimani uopšte gledali istu debatu.

Niti je ovo usamljen slučaj. Muslimani tvrde da je Zaatari pobedio i u svojim sučeljavanjima sa Dejvidom Vudom, iako je Vud pobio Zaatarijeve prigovore i jasno utemeljio svoj stav. Onima koji žele i sami da ispitaju ove rasprave preporučujemo sledeće linkove:

http://www.answeringmuslims.com/2008/07/david-wood-vs-sami-zaatari-was-muhammad.html
http://www.answeringmuslims.com/2008/09/sami-zaatari-vs-david-wood-is-islam.html
http://www.answeringmuslims.com/2008/09/david-wood-vs-sami-zaatari-is.html
http://www.answering-islam.org/Responses/Osama/zaatari_wood_debate1.htm
http://www.answering-islam.org/Responses/Osama/zaatari_wood_debate2.htm

Dokle god nam vaskrsli Gospod dopusti, nastavićemo da dokumentujemo i razotkrivamo Zaatarijeve laži i izvrtanja upućena protiv Božje nadahnute istine, Svetog pisma, u nadi da će se večnom Sinu Božjem svideti da to upotrebi kako bi proslavio samoga sebe, ojačao istinske vernike i takođe izveo muslimane iz laži islama u spasonosni odnos sa njim koji živi u vekove vekova:

„I kad ga vidjeh, padoh k nogama njegovim kao mrtav, i On položi desnu ruku svoju na me govoreći: Ne boj se, ja sam Prvi i Posljednji I Živi; i bijah mrtav i evo živ sam u vijekove vijekova, i imam ključeve od smrti i od pakla.“ Otkrivenje 1:17-18

Amin! Dođi, vaskrsli i besmrtni Gospode Isuse, dođi! Ispovedamo i verujemo da si ti večni Sin Božji, Onaj koji je bio uz svoj narod od samog početka i koji će biti sa poslednjim od njih, jer si ti Živi, koji je izabrao da umre za nas i koji je ustao iz groba da više nikada ne umre! Amin.

Povezani linkovi

Mesijanski jevrejski apologeta po imenu Nakdimon napravio je razoran video-odgovor u petnaest delova na argumente koje je Sami upotrebio u svojoj debati protiv Vajta, a koji se može naći ovde:

http://www.youtube.com/watch?v=LuhFiOyxO-U&feature=channel
http://www.youtube.com/user/Nakdimon316

Toplo preporučujemo našim čitaocima da pogledaju sve ove snimke.