Kontradikcije i nedoslednosti Šabira Alija, 1. deo

Ovde počinje nova serija u kojoj ćemo istaći mnoge kontradikcije i greške koje je poznati muhamedanski takija-polemičar Šabir Ali (Shabir Ally) načinio tokom godina u svojim raznim predavanjima, debatama i navodnim dijalozima. Te greške pružaju dodatnu potvrdu moje optužbe da Ali nije zainteresovan da bude istinoljubiv ili dosledan, budući da istina za njega nije prioritet. Njemu je važno da odbrani islam svim sredstvima, čak i ako ta sredstva podrazumevaju protivrečenje samom sebi i/ili upotrebu nedoslednih argumenata. Za Alija, cilj zaista opravdava sredstva.

Evo šta je Ali imao da kaže o tome da Bog zahteva zamensko pomirenje radi oproštenja greha, kao odgovor na moje pitanje o Muhamedovom učenju da će Alah mučiti Jevreje i hrišćane u paklu kao otkup za sve zločine i zlodela koja su počinili muslimani:

„Dakle, kada pogledamo pitanje zamenske žrtve, problem koji se javlja u hrišćanskom shvatanju jeste da, ako nam je Bog oprostio zato što je Isus umro za naše grehe, onda to zapravo nije oproštenje; to je… Bog je ionako dobio svoju krv, bilo od svoga Sina ILI OD NEKOG DRUGOG, i on je zadovoljen. A ako želimo nekome da zahvalimo, treba da zahvalimo Isusu, a ne Bogu. Izgleda kao da je Bog gnevan, osvetoljubiv Bog, a Sin je onaj koji je pun ljubavi i dobar prema nama. I u tom slučaju treba da pitamo: ‚zar Bog nije dobar prema svome Sinu?‘…“ (Da li muslimani veruju u doktrinu zamenskog pomirenja? — dr Šabir Ali)

Ali je istu tvrdnju izneo u skorijoj debati sa mladim hrišćanskim apologetom po imenu Luis Dizon, pozivajući se na parabolu o bludnom sinu (up. Luka 15:11-32) i na „Očenaš“ (up. Matej 6:9-13; Luka 11:1-5):

„… Sin ne posluša svoga oca, odlazi, ali kada se vrati, otac ga dočekuje, i niko ne umire za njegove grehe, niko ne plaća za njegove grehe… Zatim vidite šta piše: ‚oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.‘ To dakle govori o muslimanskoj doktrini spasenja kroz oproštenje greha, a ne kroz krvno pomirenje nekog drugog.

„S druge strane — ostao mi je samo jedan minut — ako kažete da je Isus došao i umro kao otkup za mnoge, kako je Luis citirao jedan stih, e pa kome je onda otkup plaćen? Ovo su komplikacije! Ne može biti da je otkup plaćen đavolu, jer to bi značilo da đavo ima ravnopravnu pregovaračku poziciju sa Bogom, pa Bog mora da da svoga Sina đavolu da bi nas otkupio. Ne izgleda ispravno! Ne može biti plaćen Bogu, kao da Bogu nekako treba njegova mera krvi bez obzira na to da li je dobija od nas ili od svoga Sina. Nema smisla ni u jednom slučaju! Najbolji izlaz iz ove dileme jeste reći da je Isus učio doktrinu oproštenja greha, tako da, ako se vratimo Bogu, on je voljan i on će nam oprostiti.“ (Hrišćanska i muslimanska perspektiva o prirodi i intertekstualnosti njihovih spisa)

Pa ipak, u prvom periodu pobijanja u ovoj konkretnoj debati, Ali je izneo sledeće komentare kao odgovor na Dizonovu tvrdnju da Kuran nije u kontinuitetu sa starozavetnim učenjem da su pomiriteljne žrtve neophodne da bi se zadobilo oproštenje greha:

„Pomirenje. Rekao bih da, Kuran zaista ima kontinuitet sa pomirenjem, jer na primer žrtva — mi vršimo godišnju žrtvu u spomen na Avramovu žrtvu. Kada se dete rodi, takođe prinosimo žrtvu u ime deteta. I verujemo da te žrtve povlače za sobom oproštenje greha, ili da one PROUZROKUJU da oproštenje greha poteče od Boga, ili da je to način KOJIM ZADOBIJAMO oproštenje greha. To je jedan način.“

Dovoljno je reći da ovo ne samo da ilustruje Alijevu spremnost da protivreči samom sebi kako bi osvojio poene u debati, već ga sada stavlja upravo u onu dilemu koju je pokušao da nametne hrišćanima.

Prvo, budući da Ali sada priznaje da islam zaista uči nužnost pomiriteljnih žrtava radi zadobijanja oproštenja, to znači da mora da se suoči sa činjenicom da, po njegovoj sopstvenoj logici, Alah zapravo nikome ne oprašta! Alijevim sopstvenim rečima, budući da njegovo božanstvo oprašta muslimanima zbog žrtvenih smrti životinja, „onda to zapravo nije oproštenje“, jer Alah u suštini ionako dobija „svoju krv“.

Drugo, priznajući da muslimani vrše godišnju žrtvu u spomen na Avramovu spremnost da prinese sopstvenog sina, Ali je dodatno uvećao svoje probleme. Kuran izričito uči da je Alah otkupio Avramovog sina od klanja tako što ga je zamenio velikom žrtvom:

„Mi smo OTKUPILI njegovog sina velikom žrtvom“ S. 37:107 Muhamed Sarvar

Ali to nije sve. Verodostojni hadisi objavljuju da će Alah spasiti ili otkupiti muslimane od kažnjavanja u paklu tako što će mučiti Jevreje i hrišćane za sve grehe koje su oni počinili:

Nadmoć vernika u jednoći Alaha i kazna Jevreja i hrišćana

8. Prenosi Ebu Musa: Alahov Poslanik reče: Na Dan vaskrsenja moj ummet (narod) biće okupljen u tri grupe. Jedna vrsta ući će u Raj bez polaganja računa (za svoja dela). Druga vrsta imaće lak obračun i biće primljena u Raj. Ipak, treća vrsta doći će noseći na svojim leđima gomile greha poput velikih planina. Alah će upitati anđele, iako On najbolje zna za njih: Ko su ovi ljudi? Oni će odgovoriti: Oni su ponizne sluge tvoje. On će reći: SKINITE grehe sa njih I STAVITE IH NA Jevreje i hrišćane; a onda neka ponizne sluge uđu u Raj po mojoj Milosti.

(Ovaj hadis JE VERODOSTOJAN i naveden je u Hakimovom Mustadraku). (110 Hadith Qudsi (Sacred Hadith), preveo Syed Masood-ul-Hasan, revizija i komentari Ibrahim m. Kunna [Darussalam Publishers and Distributors], str. 19-20; velika slova i podvlačenje naši)

I:

432. Ebu Musa el-Ešari je preneo da je Alahov Poslanik rekao: „Na Dan ustajanja Alah će svakom muslimanu predati po jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: ‚EVO TVOG IZBAVLJENJA OD VATRE‘.“ [Muslim]

U drugoj verziji od njega stoji da je Poslanik rekao: „Neki muslimani biće dovedeni na Dan ustajanja sa gresima veličine planina i Alah će im oprostiti.“ (Al-Imam Abu Zakariya Yahya bin Sharaf An-Nawawi Ad-Dimashqi, Riyad as-Salihin (The Meadows of the Righteous), 51. poglavlje: O nadi; podebljanje i velika slova naši)

Evo jednog iz hadiske zbirke imama Muslima:

(20) POGLAVLJE. Nevernici se šalju u Pakao kao ŽRTVA za muslimane

1937. Ebu Musa je preneo da je Alahov Poslanik rekao: „Kada nastupi Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu isporučiti po jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: ‚TO JE TVOJA ŽRTVA OD PAKLENE VATRE.‘“ (The Translation of the Meanings of Summarized Sahih Muslim (Arabic–English), priredio Al-Hafiz Zakiuddin Abdul-Azim Al-Mundhiri [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: februar 2000], tom 2, 62 — Knjiga o pokajanju i Alahovoj velikoj milosti, str. 1033-1034; podebljanje i velika slova naši)

Međutim, ovo nas sada navodi da zamolimo Alija da odgovori na svoja sopstvena pitanja i izazove, koje je uputio protiv biblijskog učenja da nas je Hristos otkupio ili iskupio od naših greha. Kome Alah plaća otkup? Da li ga plaća đavolu? Ili ga plaća caru i čuvarima pakla?

Grešnici će biti u Kazni Pakla, da u njoj borave (zauvek): Nikako im (Kazna) neće biti olakšana, i u očajanju će tamo biti skrhani. Nikako im nećemo biti nepravedni: nego su oni sami sebi bili nepravedni. Oni će vikati: „O Malik! Neka Gospodar tvoj učini kraj nama!“ On će reći: „Ne, nego ćete ostati!“ S. 43:74-77 A. Jusuf Ali

Uskoro ću ga baciti u Paklenu Vatru! A šta će ti objasniti šta je Paklena Vatra? Ništa ne pušta da traje i ništa ne ostavlja na miru! — Zatamnjuje i menja boju čoveka! Nad njom ih je devetnaest. A za Čuvare Vatre postavili smo samo anđele; i odredili smo njihov broj samo kao iskušenje za nevernike, — da bi Ljudi Knjige došli do izvesnosti, i da bi se vernicima uvećala Vera, — i da ne bi ostalo nikakvih sumnji za Ljude Knjige i za vernike, i da bi oni u čijim je srcima bolest i nevernici rekli: „Kakav simbol Bog namerava ovim?“ Tako Bog pušta da zaluta koga hoće, i vodi koga hoće: i niko ne može znati vojske Gospodara tvoga, osim Njega, i ovo nije ništa drugo do opomena čovečanstvu. S. 74:26-31 J. Ali

Ako je tako, onda ovo stavlja đavola i/ili Malika i čuvare pakla u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa Alahom, tako da je Alah bio/jeste primoran da da ogromnu žrtvu Sotoni i/ili čuvarima paklene vatre, kao i da im preda Jevreje i hrišćane, kako bi otkupio muslimane.

Ili Alah zapravo plaća otkup samome sebi? Ako je tako, onda nas to vraća na početni problem koji je Ali pokrenuo, naime, da Alahu treba njegova mera krvi da bi oprostio grehe, što uopšte nije oproštenje. U svakom slučaju, Ali se suočava sa nepremostivim problemima!

Za više o ovoj temi — da Alah zahteva žrtve da bi oprostio, i o pitanju da mora da plati otkup — preporučujemo sledeća pobijanja:

Dobro pitanje: kome tačno Alah plaća otkup? [1. deo], [2. deo]

Problemi sa islamskom doktrinom pomirenja [1. deo], [2. deo], [3. deo], [4. deo]

Sa svim prethodnim u vidu, spremni smo da pređemo na drugi deo naše serije.