Koliko gospodara muslimani zaista imaju?
How Many Lords Do Muslims Really Have?
Još primera kako Kuran krši islamski tevhid
Prema Kuranu, svi muslimani (zapravo, sva stvorenja) jesu robovi Alaha, što on više puta ističe:
Reci (o Muhamede) 'Ibadi (Mojim robovima) koji su poverovali, neka obavljaju As-Salat (Iqamat-as-Salat), i neka udeljuju u milostinju od onoga čime smo ih opskrbili, tajno i javno, pre nego što dođe Dan u kojem neće biti ni uzajamnog cenkanja ni prijateljstva. S. 14:31 Hilali-Kan
Reci Mojim slugama da govore ono što je najbolje: jer Satana seje razdor među njima. Zaista, Satana je čoveku otvoreni neprijatelj. S. 17:53 J. Ali
Pre ovoga zapisali smo u Psalmima, nakon Poruke (date Mojsiju): Moje sluge, pravednici, naslediće zemlju. S. 21:105 J. Ali
Radili su za njega šta god je poželeo, (praveći) visoke odaje, kipove, posude velike poput rezervoara i (za kuvanje) kotlove nepokretne (na svojim mestima). „Radite, o porodico Davuda (Davida), sa zahvalnošću!“ Ali malo je Mojih robova zahvalno. S. 34:13 Hilali-Kan
Imaće naslage Vatre iznad sebe i naslage (Vatre) ispod sebe; time Alah zastrašuje Svoje robove: „O Moji robovi, zato se Mene bojte!“ Onima koji izbegavaju At-Tagut (lažna božanstva) tako što ih ne obožavaju i koji se Alahu kaju, njima su radosne vesti; zato objavi radosnu vest Mojim robovima,“ S. 39:16-17 Hilali-Kan
„O Moje sluge, danas za vas nema straha, niti ćete tugovati“ — S. 43:68 Arberi
Kuran čak kaže da je to najviši odnos koji iko može imati sa Alahom:
I govore: „Svemilosni (Alah) je uzeo sina (ili potomstvo ili decu) [kao što Jevreji kažu: 'Uzejr (Jezdra) je sin Alahov, a hrišćani kažu da je On rodio sina ['Isa (Hrist)], a paganski Arapi kažu da je rodio kćeri (anđele, itd.)].“ Zaista ste izneli (izrekli) strašnu, zlu stvar. Zbog čega se nebesa umalo ne rascepe, a zemlja ne raspukne, i planine se u ruševine ne pretvore, zato što Svemilosnom (Alahu) pripisuju sina (ili potomstvo ili decu). A nije dolično (Veličanstvu) Svemilosnog (Alaha) da rodi sina (ili potomstvo ili decu). Nema nikoga na nebesima i na zemlji ko Svemilosnom (Alahu) neće doći kao rob. S. 19:88-93 Hilali-Kan
I govore: „Svemilosni (Alah) je uzeo sina (ili decu).“ Slava Njemu! Oni [oni koje nazivaju decom Alahovom, tj. anđeli, 'Isa (Isus) sin Merjeme (Marije), 'Uzejr (Jezdra), itd.] samo su počastvovani robovi. S. 21:26 Hilali-Kan
Razlog zbog kojeg se za vernike kaže da su Alahovi robovi jeste taj što je on njihov gospodar, zapravo jedini gospodar koji postoji. Drugim rečima, biti Alahov rob u suštini znači da je Alah nečiji gospodar, baš kao što pokazuju sledeći tekstovi:
Koliko smo samo naraštaja uništili posle Noja! Tvoj Gospodar je dovoljan kao Onaj koji zna i vidi grehe Svojih slugu. S. 17:17 Arberi
Postojala je skupina Mojih slugu koji su govorili: „Gospodaru naš, mi verujemo; zato nam oprosti i smiluj nam se, jer Ti si najmilostiviji od milostivih.“ S. 23:109 Arberi
Ako ste nezahvalni, Bog je nezavisan od vas, ali On ne odobrava nezahvalnost u Svojim slugama; ako ste pak zahvalni, On će to odobriti kod vas. I nijedna duša natovarena ne nosi teret druge. Zatim ćete se svom Gospodaru vratiti, i On će vam kazati šta ste činili. On zna misli u grudima. S. 39:7 Arberi – up. 17:30, 65; 41:46
Kuran takođe tvrdi da Alah nije dozvolio verniku da uzme ili nazove nekoga drugog osim Alaha svojim gospodarom, niti im je dopustio da budu robovi nekoga drugog osim Alaha:
Nije (moguće) nijednom ljudskom biću kome je Alah dao Pismo, mudrost i verovesništvo da bi potom ljudima rekao: Budite robovi moji umesto Alahovi (‘ibadan lee min dooni Allah); nego (ono što je rekao beše): Budite verne sluge Gospodara na osnovu svog stalnog poučavanja Pismu i svog stalnog izučavanja istog. I nije vam naredio da uzimate anđele i proroke za gospodare. Zar bi vam naredio nevericu nakon što ste se (Alahu) predali? S. 3:79-80 Piktal
Stoga, ako je neko istinski vernik, onda on ili ona ne može biti nečiji tuđi rob niti posedovati roba, jer bi to u suštini značilo uzimanje nekoga drugog osim Alaha za svog gospodara.
Zapravo, upravo je to razlog zbog kojeg se Muhamed protivio nazivanju osobe nečijim robom (abd) ili gospodarom (rabb):
Prenosi Ebu Hurejre:
Prorok je rekao: „Ne treba da kažete: ‘Nahrani svog gospodara (Rabbaka), pomozi svom gospodaru pri abdestu ili daj vode svom gospodaru’, nego treba da kažete: ‘moj gospodin (npr. Nahrani svog gospodina umesto gospodara itd.), (Saiyidi)’, ili ‘moj staratelj (Maulai)’, i ne treba da se kaže: 'moj rob (Abdi)’, ili ‘moja robinja (Amati)’, nego treba reći: 'moj momak (Fatai), moja devojka (Fatati)’ i ‘moj dečak (Ghulami).’“ (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 46, broj 728)
Prenosi Ebu Hurejre:
Prorok je rekao: Niko od vas ne sme reći: „Moj rob“ (abdi) i „Moja robinja“ (amati), a rob ne sme reći: „Moj gospodar“ (rabbi ili rabbati). Gospodar (roba) treba da kaže: „Moj mladiću“ (fataya) i „Moja devojko“ (fatati), a rob treba da kaže „Moj gospodine“ (sayyidi) i „Moja gospodarice“ (sayyidati), jer vi ste svi (Alahovi) robovi, a Gospodar je Alah, Svevišnji. (Sunan Ebu Davud, knjiga 41, broj 4957)
Ovo objašnjava i zašto je muslimanima zabranjeno da uzimaju imena koja označavaju da su robovi nekoga drugog osim Alaha, npr. musliman nikada ne može sebe nazvati „robom Muhameda“, „robom proroka/poslanika“ itd.,
5. Očuvanje jedinstva Alahovih imena takođe znači da se Alahova imena u određenom obliku ne mogu davati Njegovom stvorenju osim ako im ne prethodi prefiks ‘Abd, koji znači „rob“ ili „sluga“. Mnoga božanska imena u svom neodređenom obliku, poput Ra’oof i Raheem, dozvoljena su imena za ljude jer je Alah neka od njih upotrebio u njihovim neodređenim oblicima da bi ukazao na Proroka …
„Došao vam je poslanik iz vaših redova, kome je teško sve ono što vas opterećuje. Pun je brige za vas i pun je sažaljenja (Ra’oof) i pun milosti (Raheem).“
Ali ar-Ra’oof (Onaj koji je najpuniji sažaljenja) i ar-Raheem (Najmilostiviji) mogu se upotrebiti za ljude samo ako im prethodi ‘Abd, kao u ‘Abdur-Ra’oof ili ‘Abdur-Raheem, jer u određenom obliku ona predstavljaju nivo savršenstva koji pripada jedino Bogu. Slično tome, imena poput ‘Abdur-Rasool (rob poslanika), ‘Abdun-Nabee (rob Proroka), ‘Abdul-Husayn (rob Husejna) itd., gde ljudi sebe nazivaju robovima nekoga drugog osim Alaha, takođe su zabranjena. Na osnovu ovog načela, Prorok je zabranio muslimanima da one koji su im povereni nazivaju ‘Abdee (moj rob) ili Amatee (moja robinja). (Abu Ameenah Bilal Philips, The Fundamentals of Tawheed (Islamic Monotheism) [Islamic Book Service, Nju Delhi, Indija, ponovljeno izdanje: 2004], 1. Poglavlje o kategorijama tevhida, str. 14-15: vidi str. 31-32 sledeće onlajn verzije Filipsove knjige)
Štaviše, budući da je Alah jedini istinski gospodar, svi njegovi sluge/robovi dužni su da služe jedino njemu:
I služite Alahu i ne pridružujte Mu ništa, i budite dobri prema roditeljima, prema bližnjoj rodbini, siročadi, siromasima, komšiji koji je rod i komšiji koji je tuđin, prema saputniku, putniku-namerniku i prema onima koje poseduju vaše desnice; zaista Alah ne voli onoga ko je ohol i hvalisav; S. 4:36 Šakir
(Govoreći): Ne služite (ta‘buduu) nikome osim Alahu. Gle! Ja sam vam od Njega opominjač i donosilac radosnih vesti. S. 11:2 Piktal
Da ne služite (ta‘buduu) nikome, osim Alahu. Gle! Bojim se za vas kazne bolnog Dana. S. 11:26 Piktal
Tvoj Gospodar je odredio da ne služite (ta‘buduu) nikome osim Njemu, i da budete dobri prema roditeljima, kad jedno od njih ili oboje kod tebe starost doživi; ne reci im 'Uf’ niti ih grdi, nego im govori reči pune poštovanja, S. 17:23 Arberi
O sluge Moje koji verujete! zaista je Moja zemlja prostrana, zato Mene jedino služite (fa'budun). S. 29:56 Šakir
Reci: Šta! Zar mi onda naređujete da služim (a‘budu) druge mimo Alaha, o neznalice? … Ne! nego služi (fa‘bud) jedino Alahu i budi među zahvalnima. S. 39:64, 66 Šakir
I kad Avram reče svom ocu i svom narodu: „Zaista sam ja čist od onoga što vi služite (ta’budoona), osim Onoga koji me je stvorio; i On će me uputiti.“ S. 43:26-27
I nisam stvorio džine i ljude osim da Mene služe (liya‘budun). S. 51:56 Šakir
Jedan od činova služenja koje muslimani moraju da pruže Alahu u znak priznanja da je on njihov jedini gospodar i da su oni njegovi robovi jeste padanje ničice:
I od Njegovih znakova su noć i dan, sunce i mesec. Ne klanjajte se (la tasjudoo) suncu i mesecu, već se klanjajte (wa-osjudoo) Bogu koji ih je stvorio, ako Njemu služite (ta-abudoona). S. 41:37 Arberi
Radije padajte ničice (fa-osjudoo) pred Alahom i služite (wa-oabudoo). S. 53:62 Piktal
Ovde počinje problem i za Kuran i za muslimane.
**
Muhamed i njegovi robovi**
U svetlu gorenavedenih podataka očekivali bismo da bi Muhamed sigurno bio prvi koji bi oslobodio svoje robove, i sve robove na području kojim je vladao. Ali on je, naprotiv, držao robove, pravio robove, prodavao ljude u ropstvo itd. Zapravo, ne samo da Muhamed nije ukinuo ropstvo, nego islam sadrži toliko zakona za sistem ropstva da je ono sastavni deo šerijata i džihada (1, 2, 3, 4).
Bilo kako bilo, postoji još jedan element koji se kosi sa svim što je gore izloženo.
Postoje dva odlomka u Kuranu u kojima se Muhamedu naređuje da muslimanima govori kao svojim sopstvenim robovima!
Reci: O sluge moje koji verujete! čuvajte se (svoje dužnosti prema) svom Gospodaru; onima koji čine dobro na ovom svetu pripada dobro, a Alahova zemlja je prostrana; samo strpljivima biće isplaćena njihova nagrada u punoj meri bez računa. Reci: Naređeno mi je da služim Alahu, iskreno Mu se pokoravajući. S. 39:10-11 Šakir
Reci: „O 'Ibadi (Moji robovi) koji ste se ogrešili o sebe (čineći zla dela i grehe)! Ne gubite nadu u milost Alahovu, zaista Alah oprašta sve grehe. Zaista, On mnogo prašta i milostiv je.“ S. 39:53 Hilali-Kan
Reč „reci“ jasno znači da je Muhamed taj koji izgovara reči koje neposredno slede. Dakle, Muhamed je taj koji kaže: „O robovi moji“, čime svoje sledbenike označava kao svoje sopstvene robove!
Stoga, budući da su muslimani robovi Muhameda, to znači da Alah nije jedini gospodar kojeg muslimani imaju… i Muhamed je njihov gospodar!
Molimo vas da pročitate članak „Još jedno zalutalo „Reci“: Da li su muslimani robovi Muhameda?“ radi daljeg razmatranja ovih konkretnih tekstova i njihovih implikacija po božanstvo Muhameda.
**
Adam – gospodar anđela i džina**
Kuran čak spominje da je Alah naredio svojim anđelima i Satani da padnu ničice ili se poklone Adamu:
I kad rekosmo anđelima: „Poklonite se i obožavajte (osjudoo) Adama“, tada mu se svi pokloniše (fasajadoo), osim Iblisa. On odbi i naduva se od oholosti, i postade jedan od nevernika. S. 2:34 Rodvel
[Seti se] kada rekosmo anđelima: obožavajte (osjudoo) Adama: I oni [svi] obožavaše [ga] (fasajadoo), osim Iblisa, [koji] beše [jedan] od džina, i odstupi od zapovesti svoga Gospodara. Zar ćete onda njega i njegovo potomstvo uzeti za [svoje] zaštitnike mimo mene, uprkos tome što su vam neprijatelji? Kakva li [će] to bedna zamena [biti] za bezbožnike! S. 18:50 Sejl
Međutim, kao što smo videli gore, takvo klanjanje ili padanje ničice jeste čin koji muslimani moraju da upućuju jedino Alahu, u znak priznanja da je jedino on njihov gospodar i da su svi oni njegovi robovi. Dakle, klanjajući se Adamu, anđeli su u suštini priznavali Adama za svog gospodara!
Evo kratkog pregleda problematičnih učenja Kurana o Alahovoj isključivoj, jedinstvenoj vlasti.
Kuran uči da su svi muslimani robovi Alaha.
Razlog zbog kojeg su njegovi robovi jeste to što je on njihov jedan jedini gospodar.
To podrazumeva da postati nečiji rob znači učiniti tu osobu svojim sopstvenim gospodarom.
Stoga muslimani ne mogu biti ničiji drugi robovi, jer ne mogu imati nijednog drugog gospodara osim Alaha.
Biti Alahovi robovi znači da su muslimani dužni i da se od njih očekuje da služe ili obožavaju jedino Alaha.
Padanje ničice ili klanjanje jeste čin koji se upućuje jedino Alahu, u znak priznanja činjenice da je jedino on gospodar.
Međutim, prema Kuranu, muslimani su takođe robovi Muhameda, što njega čini njihovim gospodarom!
To znači da je Muhamed još jedan gospodar pored Alaha.
Kuran dalje kaže da je Alah naredio anđelima da padnu ničice pred Adamom.
Budući da je padanje ničice čin služenja i obožavanja koji robovi/sluge treba da upućuju svom gospodaru, u znak priznanja da je osoba kojoj se takvo služenje pruža gospodar nad njima, to znači da su anđeli u suštini obožavali Adama kao svog gospodara, ili kao još jednog gospodara pored Alaha!
Na kraju, ne zaboravimo da je Alah taj koji je naredio Muhamedu da muslimane oslovljava sa „moji robovi“, tj. Muhamedovi robovi, i koji je naredio anđelima da se poklone Adamu u obožavanju.
To znači da je Alah zaista naredio svojim slugama da uzmu proroke za svoje gospodare, čime protivreči Kuranu 3:80, koji kaže da Alah to nikada ne bi učinio!
**
Srodni članci**