Ko je pravi spasitelj islama? 3b deo

Sada dolazimo do završnog dela naše rasprave.

Dodatni problemi sa kojima se Vilijams suočava

Ove predaje stvaraju ozbiljne probleme za Vilijamsove tvrdnje o prirodi islamskog monoteizma.

Muhamedovo posredovanje protivreči Alahovim rečima.

Na prvom mestu, sve ove predaje protivreče mnoštvu odlomaka koji izričito uče da na Sudnjem danu neće biti nikoga ko će posredovati ni za koga:

„Allah je nebesa i Zemlju i ono što je između njih u šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda se iznad Prestolja uzvisio. Vi, osim Njega, ni zaštitnika ni posrednika nemate, pa zašto se ne urazumite?“ S. 32:4 Muhamed Asad

„Zar oni mimo Allaha zagovornike uzimaju?! Reci: „Zar i onda kada su bez ikakve moći i kada ništa ne razumeju?“ Reci: „Svako zagovaranje pripada Allahu, Njegova je vlast na nebesima i na Zemlji, a zatim ćete Njemu da se vratite.““ S. 39:43-44 Hilali-Khan

Muhamedovo posredovanje nadmašuje Alahovu milost.

One se takođe sukobljavaju sa učenjem Kurana da će pojedinci prizivati jedino Alaha da ih spase od muke poslednjeg časa:

„Reci: „Kažite vi meni, ako istinu govorite, kad bi vam došla Allahova kazna, ili kada bi vam došao Sudnji čas, da li biste ikog drugog prizivali osim Allaha?“ Naprotiv, Njega biste samo molili da, ako hoće, otkloni od vas ono za šta ste Ga pozivali, a ne bi vam ni na umu pali oni koje ste Mu u obožavanju pridruživali.“ S. 6:40-41 Hilali-Khan

Ipak, prema izveštajima koje smo razmotrili, umesto da svoje sledbenike uputi ka Alahu i uveri ih da mogu da se pouzdaju u milost svoga boga, Muhamed ih je zapravo podsticao da njega uzmu za svog spasitelja i nadu!

Ovi hadisi ne čine ništa drugo nego prikazuju Alaha kao veoma zastrašujućeg i gnevnog boga kome se muslimani ne usuđuju da priđu neposredno na poslednji dan. Muhamed je, međutim, prikazan kao toliko milostiv i pun ljubavi da muslimani mogu biti sigurni da im, ako toga dana dođu svome proroku, on neće okrenuti leđa, već će izaći pred Alaha kako bi se postarao da njegov bog bude zadovoljan svima njima.

Muhamed na kraju gotovo u potpunosti zamenjuje muslimansko božanstvo, budući da ga njegove izjave prikazuju kao milostivijeg i samilosnijeg od samog Alaha. Njegove reči zapravo stvaraju strah u srcima muslimana, očigledno zato što je želeo da ih odvrati od prilaženja Alahu bez njega, obmanjujući ih time da pomisle kako je njegovo posredovanje jedina nada koju imaju da će njihov bog ikada biti zadovoljan njima.

Ovo stvara ozbiljne probleme za Vilijamsa, jer su Muhamedova učenja u neposrednom sukobu sa ponovljenim naglašavanjem u Kuranu da je Alah najmilostiviji od svih koji iskazuju milost:

Mojsije se pomolio: „O Gospode moj! oprosti meni i mome bratu! primi nas u svoju milost! „Ti si među milostivima najmilostiviji!““ S. 7:151 Y. Ali – up. K. 12:64, 92; 21:83

Ako je to tako, kako je onda Muhamed mogao da sebe prikaže kao milostivijeg od svoga sopstvenog boga?

Muhamedovo posredovanje dokazuje da je Alah pristrasan i nepravedan tiranin.

Ali to nije sve. Muhamedovo učenje da će na Sudnjem danu Alah dozvoliti njemu da posreduje za muslimane kako bi ih spasao od večnih muka pakla, ne samo da izjednačava muslimanskog boga sa stvorenjem, već ga i predstavlja kao pristrasnog i nepravednog diktatora. Kao što sledeći muslimanski učenjak primećuje:

2. Poređenje Stvoritelja sa stvorenim. Primer za to jeste poređenje koje ekstremne sufijske grupe navode kada opravdavaju svoj širk. One tvrde: „Baš kao što običan čovek ne može da priđe moćnom kralju osim preko ministra ili osobe od moći, tako isto nije moguće da dova grešnog čoveka bude uslišena dok ne prođe preko proroka ili sveca.“ Time upoređuju Alaha sa kraljem. Ibn Tejmija, u opširnoj raspravi, pokazuje pogrešnost ovog poređenja ukazujući na to da takvi posrednici između običnih ljudi i kralja obavljaju jednu od tri funkcije. Prvo, mogu da deluju kao obaveštavaoci, obaveštavajući pravednog i pobožnog kralja o potrebama naroda, budući da takvi obični ljudi obično ne bi imali pristup kralju. I naravno, ova funkcija nije potrebna kod Alaha, jer je On svestan i najskrivenijih tajni. Drugo, takvi posrednici mogu da deluju kao pomoćnici, jer kralj ne može lično da se stara o svim poslovima svoga naroda. Tako ovi ministri i posrednici mogu biti pomoćnici u izvršavanju kraljevih poslova. Ponovo, ova analogija se ne odnosi na Alaha, budući da Alahu nije potrebna nikakva pomoć, niti ijedno biće može da „pomogne“ Alahu u bilo kojoj stvari. Treće, moguće je da kralj neće ispuniti neki zahtev osim da bi ugodio određenoj osobi. Tako, ako bi takvog kralja zamolio čovek bez ugleda, njemu ne bi bilo odgovoreno osim ako bi neko ugledan posredovao u njegovo ime. A takav kralj je, po svim merilima, nepravedan i tiranski vladar, jer ne odgovara na zahteve osim radi lične koristi. Stoga se ni ovo ne može primeniti na Alaha, jer je On Najmilostiviji, a Njegova pravednost obuhvata sve stvari. Tako Ibn Tejmija dokazuje da je, u stvarnosti, ova analogija dokaz protiv onih koji nastoje da je upotrebe, iako bi se na prvi pogled moglo činiti da predstavlja dokaz u njihovu korist. (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Kashf al-Shubuhat - Critical Study of Shirk, prevod i komentar Abu Ammaar Yasir Qadhi [Al-Hidaayah Publishing & Distribution, Birmingham, UK], 7. The Causes of Shirk, Incorrect Comparisons, str. 50; podebljani naglasak naš)

**
Muhamedovo posredovanje je otvoreni čin širka.**

Da stvar bude gora, podstičući svoje sledbenike da se mole njemu i kroz njega u svojim prizivanjima, Muhamed je u suštini naredio svojim sledbenicima da počine širk u svom obožavanju. Prema samom Muhamedu, prizivanja ili molbe su sama suština ili srce obožavanja:

3828. Prenosi se od Numana ibn Bešira da je Alahov Poslanik rekao: „Zaista je molba obožavanje.“ Zatim je proučio: „A vaš Gospod je rekao: Prizivajte Me, odazvaću vam se.“[1] (Sahih) (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, hadise priredio i referencirao Hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, 34. The Chapter On Supplication, Chapter 1. The Virtue of Supplication, str. 95)

[1] Ghafir 40:60. (Isto)

Stoga, podsticati svoje sledbenike da prizivaju njega neposredno jeste jasno kršenje Tevhid al-Uluhijje/Ibade, koji uči da svi činovi obožavanja, kao što su molitve i molbe, budu upućeni jedino Alahu:

„A kada te sluge Moje za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato, neka se i oni Meni odazovu i neka veruju u Mene, kako bi ispravnim putem krenuli.“ S. 2:186 Asad

„Džamije su radi Allaha, i ne molite se, pored Allaha, nikome!“ S. 72:18 Asad

Muhamed je takođe počinio širk humanizacijom, budući da njegovo učenje o posredovanju izjednačava Alaha sa njegovim stvorenjem. Kao što je jedan od najvećih učenjaka selefijskog islama izjavio:

Ibn Tejmija objašnjava: „Ko god potvrđuje posrednike između stvorenja i Alaha, slične posrednicima koji postoje između kraljeva i njihovih naroda, jeste mušrik. Štaviše, to je sama suština religija pagana i obožavalaca idola. Oni su opravdavali (svoj širk) govoreći: ‚Ovo su likovi proroka i pobožnih ljudi, i to su samo sredstva koja koristimo da bismo se približili Alahu.‘ A to je bio širk koji je Alah odbacio i od hrišćana.“

Poslednju tačku u početnom argumentu (da ovi predmeti uživaju visok status kod Alaha) autor ovde ne pobija izričito. Ovaj argument se, međutim, može pobiti na više načina:

1. Status im ne daje pravo da Alah odgovori na njihove zahteve. Nijedno biće, ma koliko uzvišeno, nema pravo nad Stvoriteljem ni u kom pogledu. Takvo pravo bi, kada bi postojalo, protivrečilo potpunom Rububijetu Alaha nad stvorenjem. Kako neko koga je Alah stvorio može da zahteva nešto, i da očekuje odgovor, od samog Alaha? Zapravo, čak ni Poslanik, koji je po konsenzusu najuzvišeniji od svih stvorenja, nema to pravo nad Alahom. U jednom hadisu je rekao:

„Zamolio sam svoga Gospoda za tri stvari, ali mi je dao dve od njih, a jednu mi je uskratio. Zamolio sam svoga Gospoda da moj narod ne bude uništen sušom, pa mi je to dao. I zamolio sam Ga da moj narod ne strada u davljenju, pa mi je i to dao. I zamolio sam Ga da među njima ne dođe do borbe, ali mi to nije dao.“135

Dakle, ako čak ni dova Poslanika ne nosi jemstvo odgovora, kakav je onda status dove nekoga ko je niži od njega?

2. Čak i pod pretpostavkom da to pravo postoji, Kuran izričito navodi da je prizivanje nekoga drugog mimo Alaha širk. Stoga, čak i ako bismo hipotetički prihvatili protivničku premisu da ovi proroci i sveci imaju pravo nad Alahom da njihovi zahtevi budu uslišeni, možemo odgovoriti time što je Alah označio traženje od mrtvih proroka i svetaca kao greh koji neće oprostiti. (Qadhi, An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Kashf al-Shubuhat, 13. An Explanation of Kashf al-Shubuhat, The Clearing of Doubts, str. 120; podebljani naglasak naš)

135. Prenosi Muslim (# 2890) i drugi. (Isto; podebljani naglasak naš)

**
Muhamedovo posredovanje dokazuje da je Alah nesavršeno biće.**

Na kraju, prema Kuranu posredovanje je u suštini napad na Boga, budući da pretpostavlja da on ne zna sve činjenice i da mu je potreban neko da ga obavesti.

A obožavaju mimo Alaha ono što im ne škodi niti koristi, i govore: „Ovo su naši posrednici kod Alaha.“ Reci: „„Zar da Allaha obaveštavate da na nebesima i na Zemlji postoji nešto što On ne zna da postoji?!““ Slavljen i Uzvišen neka je On iznad svega što Mu pridružuju kao sudruge! S. 10:18 Hilali-Khan

Ovaj tekst pretpostavlja da bi posrednik ili zastupnik bio potreban jedino ako Alah ne bi znao izvesne pojedinosti i ako ne bi imao potpuno znanje o situaciji. Ipak, budući da bi Alahovo znanje trebalo da bude savršeno, njemu stoga nije potreban zastupnik koji bi izašao pred njega u ime njegovih slugu, tj. budući da Alah najbolje zna i zna sve, šta bi mu bilo koji posrednik ili zastupnik uopšte mogao reći što on već ne zna ili što bi promenilo Alahov stav o osobi za koju se posreduje?

Drugim rečima, pisac(ci) i/ili priređivač(i) Kurana pretpostavili su da postojanje zastupnika ili posrednika podrazumeva da su ti pojedinci bolje obavešteni i da poseduju više znanja u izvesnim pogledima nego sam Alah.

Ipak, budući da ne postoji ništa čega Alah nije svestan, i ne postoji niko ko je bolje obavešten od njega jer nema stvorenja koje zna sve što on zna, zastupanje i posredovanje su stoga potpuno beskorisni.

Kao što jedan od Vilijamsovih omiljenih muslimanskih učenjaka objašnjava:

27 Tako se verovanje u delotvornost bilo čijeg bezuslovnog posredovanja kod Boga, ili zastupanja između čoveka i Njega, ovde izjednačava sa poricanjem Božje sveznajućnosti, koja unapred uzima u obzir sve okolnosti grešnika i njegovog grešenja. (Što se tiče Božjeg simboličnog davanja dozvole Njegovim prorocima da „posreduju“ za svoje sledbenike na Sudnjem danu, vidi belešku 7 gore.) (K. 10:18; podebljani i podvučeni naglasak naš)

Evo šta nalazimo kada proverimo Asadovu belešku 7:

7 Doslovno, „nema nikakvog posrednika, osim nakon Njegove dozvole [koja je data]“. Uporedi 2:255 – „Ko je taj koji bi mogao posredovati kod Njega, osim s Njegovom dozvolom?“ Time Kuran odbacuje rasprostranjeno verovanje u bezuslovno „posredovanje“ živih ili mrtvih svetaca ili proroka. Kao što je pokazano drugde u Kuranu (npr. u 20:109, 21:28 ili 34:23), Bog će Svojim prorocima na Sudnjem danu dati dozvolu da „posreduju“, simbolično, za one grešnike koji su već postigli Njegovo iskupiteljsko prihvatanje (rida') zahvaljujući svom pokajanju ili osnovnoj dobroti (vidi 19:87 i odgovarajuću belešku 74): drugim rečima, pravo na „posredovanje“ tako dato prorocima biće samo izraz Božjeg odobravanja tih prorokâ. Štaviše, gornje poricanje mogućnosti bezuslovnog posredovanja posredno naglašava ne samo Božju sveznajućnost – koja ne zahteva nikakvog „zastupnika“ – već i nepromenljivost Njegove volje: i tako se povezuje sa prethodnim pominjanjem Njegove svemoći. (Vidi takođe belešku 27 ispod.) (K. 10:3)

Asadove izjave osvetljavaju krajnju teškoću sa kojom se muslimani suočavaju pokušavajući da pomire protivrečne izjave Kurana o dopuštenosti posredovanja. Očigledno je da Asad nije znao kako da se nosi sa očiglednim problemom da Kuran istovremeno potvrđuje i poriče da Alah prihvata posredovanje.

Uostalom, ako su pojedinci za koje se posreduje već postigli ili zaslužili iskupljenje, kakva je onda potreba da iko posreduje za njih? Posredovanje u tom slučaju postaje šala, budući da je potpuno besmisleno.

Osim toga, nema apsolutno ničeg simboličnog u učenjima hadisa da će Alah spasti muslimane od pakla zbog Muhamedovog posredovanja.

S obzirom na sve to, vreme je da se Vilijams suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da učenja njegovog lažnog proroka o posredovanju vređaju i ponižavaju Alaha, budući da prikazuju islamsko božanstvo kao nepravednog, neznajućeg, nesavršenog, slabog i pristrasnog tiranina.

Ono što sve ovo čini prilično ironičnim jeste to što je Muhamed korio pagane zbog toga što su uzimali izvesne pojedince i predmete za zastupnike/posrednike koji nikome ne mogu ni nauditi ni koristiti. A ipak je Muhamed kriv za činjenje upravo iste stvari, budući da Kuran izričito tvrdi da ni on sam nikome ne može ni nauditi ni koristiti!

Reci (o Muhamede): „„Ja ne mogu da pribavim ni samom sebi neku korist, ni da otklonim od sebe kakvu štetu“ osim onako kako Alah hoće. Da sam znao gajb (nevidljivo), obezbedio bih sebi obilje bogatstva, i nikakvo zlo me ne bi dotaklo. Ja sam samo opominjač i donosilac radosne vesti ljudima koji veruju.“ S. 7:188 Hilali-Khan

Reci (o Muhamede): „Ja nisam nešto novo među Poslanicima (Alahovim) (tj. nisam prvi Poslanik) „i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama“. Ja samo sledim ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasan opominjač.“ S. 46:9 Hilali-Khan – up. K. 4:106-107; 9:43; 17:93; 18:110; 40:55; 41:6; 47:19; 48:1-2; 72:20-22; 80:1-10; 110:3

Ovi odlomci pokazuju da muslimani gledaju u nesavršeno, pogrešivo ljudsko biće koje nikoga ne može spasti niti mu koristiti, kao u svog zastupnika za koga se nadaju da će ih približiti Alahu!

Muhamed je, stoga, lično odgovoran za to što je naveo svoje sledbenike da počine isti greh za koji su on i njegov bog optuživali i osuđivali nevernike!

„A ko je nepravedniji od onih koji svoje sopstvene lažne izmišljotine pripisuju Bogu ili poriču Njegove poruke? Zaista, oni koji su izgubljeni u grehu nikada neće dostići srećno stanje – i [niti će] oni [koji] obožavaju, uporedo sa Bogom, „ono što ne može niti da im naudi niti da im kakvu korist donese“, govoreći [sami sebi]: „Ovo su naši posrednici kod Boga!“ S. 10:17-18 Asad

On priziva mimo Alaha ono „koji od njega ne može nikakvu štetu da otkloni niti može bilo kakvu korist da mu pribavi“. To je zabluda daleka. S. 22:12 Hilali-Khan

Toliko o Vilijamsovoj tvrdnji da islamsko naglašavanje da je Alah Bog milosti i oproštenja isključuje svaku potrebu za bilo kakvim zastupnikom ili sveštenikom. Očigledno je iz takozvanih autentičnih Muhamedovih učenja da Vilijamsov prorok nije mislio tako visoko o muslimanskom bogu kao što to čini Vilijams.

**
Srodni članci i osvrti**

Deifikacija Muhameda

Razmatranje dodatnih Kundeovih nedoslednosti 3a, 3b, 3c, 3d

**
Napomene**

(1) Ono što ovo čini prilično ironičnim, čak i smešnim, jeste to što je Vilijams upravo objavio blog članak pod naslovom „Stanovnici pakla susreću se sa Božjom milošću“, u kome navodi hadis iz al-Buharija koji pokazuje kako će Alah zapravo izvesti ljude iz pakla kao posledicu posredovanja!

Ebu Hurejre je preneo da je Božji Poslanik rekao: „Na Dan vaskrsenja, glasnik će povikati: ‚Neka svaki narod sledi ono što je obožavao!‘ Biće upitani: ‚Postoji li znak između vas i Njega po kome ćete Ga prepoznati?‘ Reći će: ‚Da!‘ Tako će njihove noge biti otkrivene i Alah će dati dozvolu svima onima koji su Mu ničičili svojom slobodnom voljom da ničiče. A Alah će učiniti da oni koji su ničičili samo da bi ih drugi videli ili da bi izbegli prekor ne mogu da niče. Njihova leđa biće učinjena kao ukočen jedinstven deo, pa kad god pokušaju da niče, prevrnu se na leđa.

Zatim će doći na most nad Paklom I POSREDOVANJE ĆE POČETI. Mrmljaće: „O Alahu, dovedi ih u sigurnost! Dovedi ih u sigurnost!“ A verni će preći preko mosta u tren oka. Drugi će proći kao munja, drugi kao vetar, drugi kao ptice, drugi kao snažni konji. Neki će preći čitavi i bezbedni, drugi će biti prebačeni sa ozledama, dok će drugi biti bačeni u vatru gehene. Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, niko od vas neće biti žešći u traženju pravde nego što će verni biti tada za svoju braću koja su u vatri. Reći će: ‚Gospode naš, oni su postili sa nama! Oni su se molili sa nama! Oni su hodočastili sa nama!‘ On će im reći: ‚Izvedite iz nje sve one koje poznajete.‘ Tako će njihova obličja biti zabranjena vatri dok u nju ulaze i izvešće mnoge ljude, sve dok ne kažu: ‚Gospodaru naš, nije ostao niko od onih koje si nam zapovedio da izvedemo.‘ Zatim će im reći: ‚Vratite se i izvedite svakoga u kome nađete dobrote vredne jednog dinara.‘ I izvešće mnoge ljude. I reći će im: ‚Vratite se i izvedite svakoga u kome nađete dobrote vredne pola dinara.‘ I izvešće mnoge ljude. Zatim će im reći: ‚Vratite se ponovo i izvedite svakoga u kome nađete dobrote teške koliko trun.‘ I izvešće mnoge ljude. I to će se nastaviti dok Mu ne kažu: ‚Gospode naš, nismo ostavili u njoj nikoga u kome ima ikakvog traga dobrote.‘

Alah će tada objaviti: ‚ANĐELI SU POSREDOVALI, I PROROCI SU POSREDOVALI, I VERNI SU POSREDOVALI. Preostao je još samo Najmilostiviji od onih koji iskazuju milost (Arhamur-Rahimin) da posreduje!‘ I izvešće Svojom šakom ljude koji nikada nisu učinili nikakvo dobro i baciće ih u reku na ušću Raja koja se zove Reka života i oni će iz nje izaći poput bisera. Kada ih stanovnici Raja vide, prepoznaće ih: ‚Ovo su Božji Oslobođenici. On ih je uveo u Raj bez ijednog njihovog sopstvenog dela, i bez ikakve dobrote koju su prineli!‘ I Bog će im reći: ‚Uđite u Raj! Ono što ste videli vaše je.‘ Reći će: ‚Gospodaru naš, dao si nam ono što nisi dao nikome na svetovima!‘ On će reći: ‚Imam za vas nešto što je čak i bolje od ovoga.‘ Upitaće: ‚O Gospodaru naš, šta bi moglo biti bolje od ovoga?‘ On će reći: ‚Moje zadovoljstvo vama, jer neću biti nezadovoljan vama nakon ovoga nikada više.‘“

(Buhari i Muslim) (Podebljani, verzalni i kurzivni naglasak naš)

Vilijams čak ide tako daleko da kaže kako bi voleo da je imao vremena da pročita ovaj „divan hadis“ tokom svoje debate!

Prilično je zapanjujuće što Vilijams ne uviđa kako upravo ovaj hadis razotkriva njegovu očiglednu laž da Alahova milost i oproštenje u islamu u suštini isključuju potrebu za zastupanjem i posredovanjem.

Vilijams takođe nije uspeo da shvati da ova predaja zapravo osvetljava koliko je Alah zaista nepravedan i nesvet. Hadis jasno kaže da će Alah izvesti iz pakla ljude koji nikada nisu učinili nijedno dobro delo i pustiti ih da uđu u raj! Reći da je ovo izvrgavanje pravde i da čini potpunu porugu od Božje svetosti bilo bi krajnje ublažavanje!

Toliko o Alahu kao savršeno pravednom božanstvu!

{Napomena sa strane: Vilijams je ili namerno pogrešno preveo ovaj hadis ili navodi prevod koji je izabrao da to učini. Obratite pažnju ponovo na ove reči,

„Biće upitani: ‚Postoji li znak između vas i Njega po kome ćete Ga prepoznati?‘ Reći će: ‚Da!‘ Tako će NJIHOVE NOGE biti otkrivene.“

Problem sa ovim prevodom jeste u tome što predaja ne govori o tome da se otkrivaju noge ljudi, već se odnosi na to da Alah otkriva svoju potkolenicu da je svi vide!

Obratite pažnju kako sledeće verzije prevode isti taj izveštaj:

7001… Ostaće oni koji su obožavali Alaha, pobožni ili nepobožni. Biće upitani: „Šta vas zadržava kada su svi ljudi otišli?“ Odgovoriće: „Rastali smo se od njih (na ovom svetu) uprkos tome što smo tada imali veću potrebu za njima. Čuli smo objavljivača kako proglašava: ‚Neka se svaki narod pridruži onome što je obožavao.‘ Mi čekamo svoga Gospoda.“ Tada će im doći Silni u obličju drugačijem od Njegovog obličja koje su videli prvi put i reći će: „Ja sam vaš Gospod.“ Oni će odgovoriti: „Ti nisi naš Gospod.“ Niko neće govoriti sa Njim osim proroka. On će reći: „Postoji li znak između vas i Njega po kome možete da Ga prepoznate?“ „Potkolenica“, odgovoriće. On će ogoliti SVOJU POTKOLENICU i svaki vernik će Mu ničiti. Ostaće oni koji su ničičili Alahu da bi se pokazali i radi ugleda. Poći će da niče a njihova leđa će postati kao jedinstvena površina. Zatim će biti donet most i postavljen nad Vatrom.‘ (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, 100. Book of Tawhid (the belief that Allah is One in His Essence, Attributes and Actions); *; podebljani, verzalni i kurzivni naglasak naš)

I:

„… Tada će im doći Svemogući u obličju drugačijem od onoga koje su videli prvi put, i reći će: ‚Ja sam vaš Gospod‘, a oni će reći: ‚Ti nisi naš Gospod.‘ I niko tada neće govoriti sa Njim osim proroka, a onda će im biti rečeno: ‚Znate li ijedan znak po kome možete da Ga prepoznate?‘ Reći će: ‚Potkolenica‘, I TAKO ĆE ALAH OTKRITI SVOJU POTKOLENICU, nakon čega će Mu svaki vernik ničiti a ostaće oni koji su Mu ničičili samo radi pokazivanja i sticanja dobrog ugleda. Ovi ljudi će pokušati da niče ali će im leđa biti ukočena kao jedan komad drveta (i neće moći da niče). Zatim će most biti postavljen preko Pakla…“ (Sahih al-Bukhari, tom 9, knjiga 93, broj 532s); *)

Mogu da razumem zašto bi Vilijams želeo da ovo sakrije od svojih čitalaca, budući da je prilično neprijatno pomenuti nevernicima da se na poslednji dan njegov bog na kraju otkriva svojim sledbenicima tako što otkriva svoju potkolenicu da je svi vide!}