Kalvin i reformatori o Mihailu kao Hristu
CALVIN & THE REFORMERS ON MICHAEL AS CHRIST
Mnogi možda nisu svesni činjenice da je švajcarski reformator i pravnik Jovan Kalvin zapravo smatrao da je arhanđel Mihailo u stvari Isus Hristos. Ovo gledište može se naći u njegovom komentaru na Danila 10:13 i 12:1. Sav naglasak je moj:
Kalvin nije bio jedini protestantski reformator koji je izneo takvo gledište. Ovde ću predstaviti i neke druge koji su takođe zastupali ovaj stav. Ponovo, sav naglasak je moj.
“Zatim dodaje: „gle, Mihailo, jedan od prvih knezova, dođe da mi pomogne“ Neki misle da reč Mihailo predstavlja Hrista, i ja se ne protivim tom mišljenju. Sasvim je jasno da, iako svi anđeli bdiju nad vernima i izabranima, Hristos ipak drži prvo mesto među njima, jer je on njihova glava i koristi njihovu službu i pomoć da brani sav svoj narod. Ali pošto ovo nije opšteprihvaćeno, za sada to ostavljam pod znakom pitanja i više ću o tome reći u dvanaestom poglavlju…” (Kalvinovi komentari, 10:13: https://sacred-texts.com/chr/calvin/cc25/cc25004.htm)
“… Pod Mihailom se mnogi slažu da treba razumeti Hrista kao glavu Crkve. Ali ako se čini boljim da se pod Mihailom razume arhanđel, i taj smisao će biti prikladan, jer su pod Hristom kao glavom anđeli čuvari Crkve. Koje god da je istinsko značenje, Bog je bio čuvar svoje Crkve rukom svoga jedinorodnog Sina, a pošto su anđeli pod Hristovom upravom, on je mogao poveriti tu dužnost Mihailu. Onaj gnusni licemer, Servet, usudio se da ovaj odlomak prisvoji sebi; jer ga je ispisao kao frontispis na svojim užasnim komentarima, zato što se zvao Mihailo! Vidimo kakvo ga je đavolsko besnilo obuzelo, kada se usudio da kao svoje prisvoji ono što se ovde govori o jedinstvenoj pomoći koju Hristos pruža svojoj Crkvi. Bio je čovek najnečistijih osećanja, kao što smo već dovoljno pokazali. Ali ovo je bio dokaz njegove bestidnosti i svetogrdnog ludila — da se bez rumenila kiti ovim Hristovim epitetom i da sebe uzdigne na Hristovo mesto, hvališući se da je on Mihailo, čuvar Crkve i moćni knez naroda! Ova činjenica je dobro poznata, jer mi je knjiga pri ruci ako neko sumnja u moju reč…
PREDAVANJE ŠEZDESET PETO.
“… Danilo je, dakle, predstavio Mihaila kao čuvara Crkve, a Bog je tu dužnost naložio Hristu, kao što saznajemo iz 10. poglavlja Jovana, (Jovan 10:28, 29.) Kao što smo juče rekli, Mihailo može značiti anđela; ali JA PRIHVATAM MIŠLJENJE ONIH KOJI OVO ODNOSE NA LIČNOST HRISTA, jer predmetu najbolje odgovara da se on prikaže kako istupa u odbranu svog izabranog naroda. Naziva se moćni knez, jer je prirodno suprotstavio nepobedivu Božiju čvrstinu onim opasnostima kojima je, kako anđeo prikazuje, Crkva izložena. Dobro znamo iz kako sitnih uzroka često obuzima strah naše umove, a kada počnemo da drhtimo, ništa ne može umiriti našu pometnju i uznemirenost. Anđeo, dakle, govoreći o veoma teškim borbama i o neposrednoj opasnosti za Crkvu, naziva Mihaila moćnim knezom. Kao da je rekao: Mihailo treba da bude čuvar i zaštitnik izabranog naroda, on treba da vrši neizmernu moć i on sam bi bez i najmanje sumnje bio dovoljan za njihovu zaštitu. Hristos potvrđuje istu tvrdnju, kao što smo upravo videli, u 10. poglavlju Jovana. On kaže da mu je sve njegove izabrane dao njegov Otac i da niko od njih neće propasti, jer je njegov Otac veći od svih; niko, kaže on, neće oteti moje ovce iz moje ruke. Moj Otac, koji mi ih je dao, veći je od svih; što znači: Bog poseduje beskrajnu moć i pokazuje je radi sigurnosti onih koje je izabrao pre stvaranja sveta, i poverio ju je meni, ili ju je položio u moje ruke. Sada uviđamo razlog za ovaj epitet koji označava Mihaila kao velikog kneza. Jer zbog veličine borbe treba da uživamo ponudu nesavladive snage, kako bismo mogli da postignemo spokoj usred najvećih potresa… (Isto, Danilo 12:1: https://sacred-texts.com/chr/calvin/cc25/cc25006.htm)
ŽENEVSKA BIBLIJA
i. Danilo 10:13 Iako je Bog jednim Anđelom mogao da uništi ceo svet, ipak, da bi svojoj deci potvrdio svoju ljubav, on šalje dvostruku silu, čak i Mihaila, to jest, Hrista Isusa, glavu Anđela.
a. Danilo 12:1 Anđeo ovde ističe dve stvari: prvo, da će Crkva biti u velikoj nevolji i muci pri Hristovom dolasku, i zatim, da će Bog poslati svog Anđela da je izbavi, koga ovde naziva Mihailom, misleći na Hrista, što se objavljuje propovedanjem jevanđelja.
n. Otkrivenje 12:7 Hristos je Knez Anđela i glava Crkve, koji nosi onu gvozdenu palicu iz petog stiha. Vidi napomene uz Danila, Danilo 12:1. U ovom stihu je opis bitke, a u naredna dva stiha opis pobede. Psalmista je imao u vidu ovu bitku, Psalam 68:9, kao i Pavle, Efescima 4:1 i Kološanima 2:15. (Otkrivenje 12:7)
DŽONATAN EDVARDS
Satana je oduvek gajio osobito neprijateljstvo prema Sinu Božijem. Verovatno je njegova prva pobuna, koja je bila njegova osuda, bila u tome što je oholo primio s prezirom ono što je Bog objavio kao odluku na nebu — da će njegov Sin u ljudskoj prirodi biti Car neba i da će mu se svi anđeli klanjati. Kako god da je bilo, izvesno je da je njegova borba oduvek bila naročito protiv Sina Božijeg. Neprijateljstvo je uvek bilo između semena žene i zmije. I zato je onaj rat koji đavo vodi protiv Boga prikazan time što se đavo i njegovi anđeli bore protiv Mihaila i njegovih anđela (Otk. 12:7). Ovaj Mihailo jeste Hristos (Danilo 10:21 i 12:1). (Džonatan Edvards, Hristos uzvišeni, Odeljak III)
“Mihailo, car anđela, i njegovi anđeli, on „Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji.“, i „ima na haljini i na bedru svome Ime napisano: Car careva i Gospodar gospodara.“; i nebeske vojske koje ga prate, „obučene u svilu bijelu i čistu.“.” (Dela Džonatana Edvardsa [WJE], 5:17, Apokaliptički spisi)
“Božija sila slavno se pokazuje u pobeđivanju Satane kada je on uzvišen u onom najjačem i najmoćnijem paganskom carstvu koje je ikada imao, u Rimskom carstvu. Hristos, naš Mihailo, pobedio ga je, i đavo je bio izbačen, i za njega se više nije našlo mesta na nebu, nego je bio zbačen na zemlju, i njegovi anđeli su bili zbačeni s njim.” (WJE, 9:523, Istorija iskupljenja)
“Kada se Lucifer pobunio i postavio sebe kao glavu nasuprot Bogu i Hristu, i postavio sebe kao glavu nasuprot Bogu i Hristu, i odvukao veliki broj anđela, Sin Božiji se pokazao kao suprotstavljena glava, i milostivo se javio da svojom milošću odvrati i uzdrži izabrane anđele od toga da poslušaju Luciferovo iskušenje, tako da su u tom času velike opasnosti bili održani i sačuvani od večne propasti slobodnom i suverenom milošću Hristovom koja pravi razliku. U tome je Hristos bio Spasitelj izabranih anđela, jer iako ih nije spasao onako kako je spasao izabrane ljude od propasti koju su već zaslužili i na koju su bili osuđeni, i od bednog stanja u kome su se već nalazili, ipak ih je spasao od večne propasti u kojoj su bili u velikoj opasnosti i u koju bi inače pali zajedno sa ostalim anđelima. Izabrani anđeli pridružili su se njemu, slavnome Mihailu, kao svom vojskovođi, dok su ostali anđeli poslušali Lucifera i pridružili mu se, i tada je doslovno bilo istinito ono što se kasnije ispunilo slikovito. Otk. xii. „I nasta rat na nebu; Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju, i ratova aždaja i anđeli njezini; I ne odolješe, niti im se više nađe mjesta na nebu. I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlju, i s njom zbačeni biše anđeli njezini;“” (WJE, 2:606)
DŽON GIL
„i gle, Mihailo, jedan od prvih knezova, dođe da mi pomogne“; nazvan u Novom zavetu Arhanđelom, Knezom anđela, Glavom svakog poglavarstva i vlasti; i nije niko drugi do Hristos, Sin Božiji, NESTVORENI Anđeo; koji je “jedan”, ili “prvi od glavnih Knezova” {x}, viši od anđela po prirodi, imenu i službi; on je došao da “pomogne” Gavrilu, NE KAO SABRAT PO STVORENJU, nego kao Gospod nad vojskama; ne kao saborac, nego kao Vojskovođa vojski na nebu i na zemlji, viši od njega po mudrosti i snazi; i pomogao mu je dajući mu nove savete, naloge i uputstva, koja je on, sledeći ih, uspešno izvršio: (Novo tumačenje cele Biblije Džona Gila, Tumačenje Danila 10:13)
„i nema nijednog ko bi izdržao sa mnom u svemu ovom, osim Mihaila, kneza vašega“; Hristos, Knez careva zemaljskih, on je bio Knez, Zaštitnik i Čuvar jevrejskog naroda; on je Anđeo koji je išao pred njima u pustinji i čuvao ih u njoj, i uveo ih u zemlju hanansku; on je Anđeo prisustva Božijeg, koji ih je nosio, podizao i spasavao sve dane drevne, i još uvek je bio njihov Car I NJIHOV BOG, njihov Branilac i Izbavitelj; on je stao na njihovu stranu i bio uz njih; štaviše, bio je na strani i pridružio se onima koji su bili za njih, svetim anđelima; i nije bilo nikoga osim njega ko je ispoljio svoju silu i ojačao Gavrila da dela za njih u “ovim stvarima” koje se tiču njihovog mira i napretka; ili, “protiv ovih”, kako se to može prevesti; protiv knezova Persije i Grčke, zlih duhova koji su delovali u tim carstvima, u sinovima neposlušnosti tamo; i da nije bilo njega i ispoljavanja njegove silne moći, ubrzo bi bilo gotovo sa jevrejskim narodom; kao što bi sada bilo i sa Hristovom crkvom, čiji su oni bili praslika, ali Gospod je na njihovoj strani; Mihailo Arhanđel i njegovi anđeli pod njim bore se za nju, štite je i brane; i budući da je on za svoj narod, ko će biti protiv njih? ili čemu će poslužiti protivljenje? vrata pakla ne mogu nadvladati crkvu Božiju, svete Svevišnjega. (Tumačenje Danila 10:21)
„A u to će se vrijeme podignuti Mihailo“…
Arhanđel, koji ima sve anđele nebeske pod sobom i na svojoj zapovesti, Sin Božiji, naš Gospod Isus Hristos; koji je kao Bog, kao što ime označava, istinski i zaista Bog, i jednak po prirodi, sili i slavi svom božanskom Ocu: “on će ustati”; što ne treba razumeti o njegovom ovaploćenju, ili javljanju u telu, jer se ovo odnosi na vremena mnogo posle toga; ali ni o njegovom ličnom pojavljivanju na oblacima nebeskim i stajanju na zemlji u poslednje dane; nego o njegovom duhovnom prisustvu među njegovim narodom, o njegovoj zaštiti nad njima i o njegovom ostanku s njima: ovo se odnosi na duhovnu vladavinu Hristovu, na Jagnjetovo stajanje na gori Sionu i 144.000 s njim, (Otkrivenje 14:1), i to će biti u ono vreme kada će istočni antihrist, Turčin, biti uništen; jer su reči tesno povezane sa poslednjim stihom prethodnog poglavlja; a takođe i kada će zapadni antihrist, papa rimski, doći svome kraju; jer, kao što su se uzdigli, tako će i pasti, otprilike u isto vreme; i tada će Hristos ustati i uspraviti se, kao slavna Glava crkve, i kao trijumfalni Pobednik nad svim svojim neprijateljima, i uzeti sebi svoju veliku silu, i carevati, i to carstvo koje mu s pravom pripada.
„veliki knez, koji će se zauzeti za sinove naroda Tvoga“; Car nad carevima i Gospod nad gospodarima, Knez careva zemaljskih; velik u svojoj ličnosti i u svojoj službi; velik po dostojanstvu, sili i vlasti; koji je uvek stajao, i uvek će stajati, na strani istinskog Izrailja Božijeg: on je vrlo rano prigrlio njihovu stvar; izvršio je spasenje za njih u vremenu; on posreduje za njih sada na nebu, i pokazaće se kao njihov zaštitnik i branilac protiv svih njihovih neprijatelja u poslednje dane: ovde se čini da se to naročito odnosi na jevrejski narod, Danilov narod; kojima će se Hristos javiti, i za koje će se pojaviti, na izuzetan način, da ih obrati i spase, da im pomogne i pruži podršku, da ih zaštiti i odbrani. (Tumačenje Danila 12:1)
„A Mihailo Arhanđel“…
Pod kojim se ne misli NA STVORENOG ANĐELA, NEGO NA VEČNOG, na Gospoda Isusa Hrista; kao što se vidi iz njegovog imena Mihailo, koje znači “ko je kao Bog”: a ko je kao Bog, ili sličan njemu, osim Sina Božijeg, koji je jednak Bogu? i iz njegovog svojstva arhanđela, ili Kneza anđela, jer je Hristos glava svakog poglavarstva i vlasti; i iz onoga što se drugde kaže o Mihailu, da je veliki Knez, i da je na strani naroda Božijeg, i da ima anđele pod sobom i na svojoj zapovesti, (Danilo 10:21) (12:1) (Otkrivenje 12:7). Tako Filon Jevrejin naziva najdrevniju Reč, prvorođenog Božijeg, arhanđelom; Urilo se naziva arhanđelom u ovom odlomku iz apokrifa:
“I na sve to Urilo arhanđel im odgovori i reče: Onda kada se u vama ispuni broj semena; jer je izmerio svet na tereziji.” (2. Jezdrina 4:36) (Tumačenje Judine 1:9)
„Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju“:
pod kojim se ne misli NA STVORENOG ANĐELA, sa kojim se njegovo ime ne slaže, jer ono znači “ko je kao Bog”; niti izgleda da postoji ijedan stvoreni anđeo koji predsedava ostalima i ima ih pod svojom zapovešću; premda se čini da Jevreji zamišljaju kao da su anđeli razvrstani pod nekoliko glavara, među kojima Mihaila smatraju jednim; jer kažu:
“kada je sveti blagosloveni Bog sišao na goru Sinaj, s njim je sišlo nekoliko četa anđela, (wtrwbxw lakym), “Mihailo i njegova četa”, i Gavrilo i njegova četa:”
“tako se “carske vojske”, u (Psalam 68:12), kod njih tumače kao “carevi anđela”; i pita se ko su oni? a odgovor je: Mihailo i Gavrilo. Lord Napir smatra da se misli na Svetoga Duha, koji je podjednako istinski Bog kao Otac i Sin, i koji se u srcima svetih suprotstavlja Satani i njegovim iskušenjima; ali čini se najboljim tumačiti to o Isusu Hristu, KOJI JE JEDNAK BOGU, koji je njegov drug, koji je jedno s Ocem, i u kome telesno prebiva punina Božanstva: on je Arhanđel, prvi od glavnih knezova, glava svakog poglavarstva i vlasti, koji je na strani Gospodnjeg naroda, zastupa njihovu stvar, brani njihove ličnosti i spasava ih; vidi (Judina 1:9) (Danilo 10:13) (12:1); a pod “njegovim anđelima” mogu se razumeti ili dobri anđeli, shvaćeni doslovno, koji su njegova stvorenja, njegove sluge, i koje on upošljava pod sobom u zaštiti svog naroda i u uništavanju svojih neprijatelja; ili pak sluge jevanđelja, koji se u ovoj knjizi nazivaju anđelima i koji, pod Hristom, biju dobar boj vere, revnosno se bore za nju, budući hrabri za istinu na zemlji; ili pre hrišćanski carevi, naročito Konstantin i Teodosije, i hrišćani s njima, koji su se suprotstavili paganstvu u carstvu i najzad ga pobedili i izbacili: (Tumačenje Otk. 12:7)
ADAM KLARK
„gle, Mihailo“ — Gavrilo, koji govori, nije napustio Kira sve dok Mihailo nije došao da zauzme njegovo mesto. Mihailo, onaj koji je kao Bog, ponekad izgleda da označava Mesiju, a drugi put najvišeg ili glavnog arhanđela. Zaista, u celom Svetom pismu ne pominje se nijedan arhanđel osim ovog jednog. Vidi Judina 1:9; Otkrivenje 12:7. (Klarkov komentar Biblije, Danilo, Poglavlje 10)
Stih Judina 1:9. „A Mihailo Arhanđel“ — O ovoj ličnosti mnogo se toga govori u jevrejskim spisima: “Rabin Juda Hakodeš kaže: Gde god se kaže da se Mihailo javlja, uvek treba razumeti slavu Božanskog Veličanstva.” Šemot Raba, odelj. ii, fol. 104, 3. Tako da izgleda da su oni Mihaila u izvesnom smislu shvatali onako kako mi shvatamo Mesiju javljenog u telu.
Neka se primeti da se reč arhanđel nikada ne nalazi u množini u svetim spisima. Pravo govoreći, može postojati samo jedan arhanđel, jedan poglavar ili glava sve anđeoske vojske. Niti se reč đavo, primenjena na velikog neprijatelja čovečanstva, ikada nalazi u množini; može postojati samo jedan vladar svih palih duhova. Mihailo je taj arhanđel i glava svih anđeoskih redova; đavo, veliki zmaj ili Satana, glava je svih đavolskih redova. Kada su ove dve vojske suprotstavljene jedna drugoj, kaže se da deluju pod ova dva poglavara, kao pod vođama; otuda se u Otkrivenju 12:7 kaže: „Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju, i ratova aždaja i anđeli njezini“. Reč Mihailo מיכאל, izgleda da je sastavljena od מי mi, ko, כ ke, kao, i אל El, Bog; onaj koji je kao Bog; otuda pod ovom ličnošću, u Apokalipsi, mnogi razumeju Gospoda Isusa. (Isto, Poglavlje 1, st. 9)
METJU HENRI
“… [2.] Ovde je Mihailo, naš knez, veliki zaštitnik crkve i pokrovitelj njene pravedne, ali povređene stvari: „jedan od prvih knezova“, Danilo 10:13; Danilo 10:13. Neki to razumeju o stvorenom anđelu, ali o arhanđelu najvišeg reda, 1. Solunjanima 4:16; Judina 1:9. Drugi misle da Mihailo arhanđel nije niko drugi do sam Hristos, anđeo saveza i Gospod anđela, onaj koga je Danilo video u viđenju, Danilo 10:5; Danilo 10:5. On „dođe da mi pomogne“ (Danilo 10:13; Danilo 10:13); i „nema nijednog ko bi izdržao sa mnom u svemu ovom, osim Mihaila“, Danilo 10:21; Danilo 10:21. Hristos je knez crkve; anđeli to nisu, Jevrejima 2:5. On predsedava poslovima crkve i delotvorno se stara za njeno dobro. Za njega se kaže da drži s anđelima, jer je on taj koji ih čini službenim duhovima za naslednike spasenja; i, da nije na strani crkve, njen bi slučaj bio loš. Ali, kaže David, a s njim i crkva: „Gospod mi je pomoćnik: slobodno ću gledati u neprijatelje svoje.“,Psalam 118:7. „Gle, Bog je pomoćnik moj, Gospod daje snagu duši mojoj.“, Psalam 54:4.” (Henrijev potpuni komentar Biblije, Danilo, Poglavlje 10)
2. Strane — „Mihail i anđeli njegovi“ na jednoj strani, i „aždaja i anđeli njezini“ na drugoj: Hristos, veliki Anđeo saveza, i njegovi verni sledbenici; i Satana i sva njegova oruđa. Ova druga strana bila bi mnogo brojnija i spolja jača od one prve; ali snaga crkve leži u tome što je Gospod Isus vođa njihovog spasenja. (Isto, Otkrivenje, Poglavlje 12)
DŽON VESLI
Mihailo — Ovde se pod Mihailom obično pretpostavlja da se misli na Hrista…
Mihailo — Hristos je jedini zaštitnik svoje crkve, kada je svi knezovi zemaljski napuste ili joj se suprotstave. (Veslijeve objašnjavajuće napomene, Danilo, Poglavlje 10)
Za sinove — Čini se da je smisao ovaj: kao što su Jevreji posle smrti Antioha imali izvesno izbavljenje, tako će za narod Božiji biti još veće izbavljenje, kada se Mihailo, vaš knez, Mesija, pojavi za vaše spasenje. (Isto, Danilo, Poglavlje 12)
Drugde se čini da Vesli protivreči samom sebi, jer je jasno tvrdio da je Mihailo stvorenje:
„I nasta rat na nebu“ — Ovde Satana pruža svoje veliko protivljenje carstvu Božijem; ali sada je stavljen kraj njegovom optuživanju svetih pred Bogom. Parnica se okončava protiv njega, stihovi 10, 11, Otkrivenje 12:10,11 a Mihailo izvršava presudu. Da je Mihailo stvoreni anđeo, vidi se iz toga što se, raspravljajući sa Satanom, Judina 9, nije usudio da iznese pogrdnu optužbu, nego je samo rekao: „Gospod neka ti zaprijeti“. I ta skromnost sadržana je u samom njegovom imenu; jer Mihailo znači: “Ko je kao Bog?”, što takođe podrazumeva njegovo duboko strahopoštovanje prema Bogu i udaljenost od svakog samouzvišenja. Satana je hteo da bude kao Bog: samo ime Mihailo pita: “Ko je kao Bog?” Nije Satana; nije ni najviši arhanđel. On je takođe taj koji je kasnije upotrebljen da uhvati, veže i zatvori toga oholog duha. (Isto, Otkrivenje, Poglavlje 12)
LANGEOV KOMENTAR
Kao i Vesli, i ovaj komentar naizgled protivreči samom sebi, jer razlikuje Mihaila od Isusa i pobija one koji ih izjednačavaju:
“… Što se tiče teorije starijih egzegeta i takođe Hefernika, koja Mihaila neposredno poistovećuje sa Hristom, vidi Etičke osnovne principe, br. 1, kao i uz Danilo 12:1…
“Ali ko je taj bezimeni, to tajanstveno biće, kome se čak ni predikat שַׂר ne pripisuje, iako mu nesumnjivo pripada, a da i ne govorimo o tome da mu se dodeljuje određeno nomen proprium?—Treba li ga, zajedno sa mnogim starijim tumačima (npr., Vitringa, C. B. Mihaelis, Rambah, Starke itd.), poistovetiti sa Hristom, „nestvorenim anđelom Gospodnjim“, koga je Danilo više puta oslovljavao sa אְַדֹנַי, i čiji je opis, kako se kaže, upadljivo sličan opisu „Sina čovečijeg“ u Danilo 7:13 i dalje (sa čim naročito uporedi Danilo 10:16; Danilo 10:18), a takođe i opisu Hrista u Apokalipsi (Otkrivenje 1:13-18; Otkrivenje 10:1-6)? Ovo mišljenje je u svakom slučaju verovatnije od mišljenja tumača koji Mihaila umesto toga poistovećuju sa Hristom (Melanhton, Gajer, Jo. Lange, Nojbauer, Disput. de Michaele archangelo, Hefernik itd.); ali mu se protivi, i stvorena priroda anđela se podrazumeva, na osnovu sledećih razmatranja:
(1) on sebe u Danilo 10:11 opisuje kao glasnika poslatog od Boga da Danilu prenese božansku poruku (slično Gavrilu u Danilo 8:16 i dalje; Danilo 9:20 i dalje): (2) njegova teškoća u borbi sa zaštitničkim anđelima svetskih sila, koja čak iziskuje da ga podrže drugi anđeoski knezovi, oštro se razlikuje od načina na koji ranija viđenja opisuju Hristovu pobedu nad svetskim carstvima koja mu se protive; vidi naročito Danilo 2:44 i dalje i Danilo 7:13; Danilo 7:22; Danilo 7:26; (3) okolnost koja je već primećena u Danilo 10:16, da se oslovljavanje „gospodaru moj“, zajedno sa ostalim crtama opisa koje teže uzvišenju i proslavljanju ovog anđela, drugde primenjuje na anđele koji su svakako bili stvoreni; npr., u Isus Navin 5:14, na vojvodu vojske Gospodnje; Sudije 6:13, na anđela koji se javio Gedeonu; Sudije 13:8, na anđela koga je video Manoje; up. takođe Otkrivenje 19:10; Otkrivenje 22:8 i dalje. Stoga ćemo biti primorani da pretpostavimo da je glasnik poslat od Boga Danilu, kako je ovde predstavljen, bio pravi anđeo, i različit od Sina Božijeg (vidi Jeronima, Teodorita i većinu crkvenih otaca, uz ovaj odlomak).
Ali kakav mu se položaj čina i moći ima pripisati, ili—u slučaju da se u tim pogledima odmah izjednači sa Mihailom i Gavrilom (kao što smo učinili uz Danilo 10:5), pa se stoga smatra arhanđelom—kakva mu se posebna služba i funkcije imaju dodeliti, ipak je teško pitanje, i teško se na njega može odgovoriti s punom egzegetskom sigurnošću. Opseg anđelovog delovanja postao bi suviše ograničen ako bi se poistovetio sa trećim arhanđelom pomenutim po imenu u Starom zavetu, pored Gavrila i Mihaila, naime: sa Rafailom iz apokrifne knjige o Tovitu, ili ako bi se snizio na čin pukog anđela čuvara nad Egiptom (Hicig; vidi uz Danilo 10:20). S druge strane, njegova bi vlast postala suviše obimna, a njegov položaj suviše uzvišen, ako bi se zamislio kao moćni upravitelj sve zemaljske prirode, od Boga postavljeni vladar i duhovni vođa čitavog zemaljskog sveta, čime bi mu se dodelila oblast slična onoj koju zauzima demijurg gnostika, ili Geteov „duh zemlje“ u prologu Fausta, ili onoj koju je duhoviti prirodni filozof Maks Perti (u svom delu über die mystischen Erscheinungen der menschlichen Natur, 1862) dao geodemonu, upravitelju naše planete, koji se smatra duhovnim načelom što predsedava zemljom, ljudskim rodom i razvojem oboje. Pretpostaviti takav duh zemlje, koji nije ni u skladu sa Svetim pismom ni prirodan, i koji nema oslonca čak ni u magijskim i mističnim pojavama ljudskog života (up. temeljnu kritiku ove hipoteze u predavanju L. Gizebrehta Das Wunder in der deutschen Geschichtbeschreibung neuerer Zeit, Štetin, 1868, str. 10 i dalje), značilo bi zanemariti smisao ovog odeljka, jer on anđela svakako opisuje kao izrazito natprirodnog, i istovremeno ga (u Danilo 10:5 i dalje) obdaruje spoljašnjim obeležjima njegovog čina, koja bi slabo odgovarala položaju i funkcijama telurskog planetarnog duha. —Prema tome, ako uopšte treba pokušati neko određeno objašnjenje prirode i službe ovog anđela, Hofmanovo mišljenje, koje je gore navedeno uz Danilo 10:5, odlučno treba pretpostaviti svima ostalima (Weissagung und Erfüllung, I. 312 i dalje; Schriftbeweis, I. 287 i dalje). To su mišljenje prihvatili i Auberlen (Daniel, itd., str. 67), Filer, Baumgarten, Lutart, Rigenbah (uz 2. Solunjanima 2:6) i drugi. Ono pretpostavlja da anđeo o kome je reč predstavlja „dobri duh paganske svetske sile“, dok „knezovi“ Persije i Javana, kojima se on i Mihailo suprotstavljaju, predstavljaju zlo načelo koje je neprijateljsko prema Bogu i koje se ispoljava u razvoju paganske svetske sile.
Prvi je ona „sila u prirodi koja deluje u korist carstva Božijeg po celom paganskom svetu“, „dobri duh, koji treba da u paganskom svetu unapredi ostvarenje Božije namere spasenja“; drugi su sile suprotstavljene Bogu, koje nastoje da preseku i ponište planove Boga i dobrog anđela, usmerene na spasenje sveta. Prvi je načelo koje zadržava (τὸ κατέχον, 2. Sol., n. m.) i koje uzdržava i sprečava prevlast i rasprostranjenost vrhunca satanske zloće u ljudskoj istoriji; drugi, naprotiv, nastoje da omete i uspore napredak carstva Božijeg. Smatramo da se ovo gledište dobro slaže sa sadržajem poglavlja pred nama, i možemo dopustiti delimično odstupanje od njega samo utoliko što (1) moramo smatrati spornim da li je apostol Pavle nameravao da rečima κατέχων ili κατέχον određeno i svesno aludira upravo na ovde opisanog anđela; (2) utoliko što sukob anđela sa tim neprijateljima smatramo stvarnim ratovanjem u nevidljivim područjima duhovnog sveta, a ne pukim potiskivanjem u naklonosti cara i njegovog dvora, zbog termini bellici upotrebljenih u Danilo 10:13; Danilo 10:20 i dalje; (3) utoliko što smo primorani da neprijatelje protiv kojih se anđeo borio smatramo stvarnim duhovnim zaštitnicima dotičnih svetskih carstava, i to demonskim silama ili satanskim anđelima, koji su stupili u trajnu vezu sa carstvima nad kojima vladaju, usled čega s njima stoje ili padaju (up. uz Danilo 10:13).
Ideja o anđelima čuvarima, ili, tačnije, ideja o izvesnim demonskim duhovnim bićima (ἄγγελοι Σατάν, 2. Korinćanima 12:7) kao onima koji stoje na čelu antiteističkih svetskih monarhija i koji su iz temelja suprotstavljeni Mihailu, knezu teokratije, ne samo da je podržana od vodećih autoriteta starije egzegetske tradicije (Luter, Melanhton, Kalov, Gajer, C. B. Mihaelis, Starke, a u suštini i Jeronim, Teodorit i stariji rimokatolički tumači, osim što oni u većoj ili manjoj meri previđaju satanski zli karakter „knezova“ Persije itd.), nego se takođe zasniva na svim odlomcima i Starog i Novog zaveta koji bogove paganskog sveta prikazuju kao demone, a shodno tome i paganske zemlje ili države nad kojima oni vladaju i vrše duhovnu vlast kao pokrajine carstva tame (up. tumače 1. Korinćanima 8:6; 1. Korinćanima 10:20 i dalje, naročito Klinga, tom 7 novozavetnog dela Biblijskog dela).15 (Langeov komentar Svetog pisma: kritički, doktrinarni i homiletički, Danilo, Poglavlje 10)
“… „A u to će se vrijeme podignuti Mihailo, veliki knez, koji će se zauzeti za sinove naroda Tvoga“. Ovo uvođenje Mihaila kao nebeskog saveznika i zaštitnika Izrailja (a ne kao Sina Božijeg ili samog Mesije,—kao što Hefernik, u skladu sa starijom egzegezom, još uvek pretpostavlja), upućuje natrag na Danilo 11:1, a takođe i na uvodne delove viđenja u celini u 10. poglavlju, i naročito na Danilo 10:13… Kranihfeld ispravno primećuje da se „izbavljenje Izrailja (יִמָּלֵט), koje se ovde zamišlja kao izvršeno pod upravom מִיכָאֵל, u stvari poklapa sa opisima iz Danilo 7:18; Danilo 7:26 i dalje, 14; Danilo 9:24; a ulazak pred Starca danima (Danilo 7:13) onoga koji je bio kao sin čovečiji, i koji je bio duhovno obdareni vođa Izrailja, tj., Mašiah, potekao iz samog Izrailja, pominje se kao konačni ishod i potvrda pobedonosne borbe vođene, pod nevidljivom upravom anđela מִיכָאֵל, protiv protivnika teokratije koji se javlja u istoriji naroda. Apsolutna istovetnost Mašiaha sa מִיכָאֵל, čiji su duhovni darovi i službeni odnosi bili slični njegovima, međutim, ne postaje očigledna iz ovog zapažanja—kako tvrde Hefernik i drugi—uprkos prikladnoj i dobro utemeljenoj primeni tog opisa na proslavljenog Sina čovečijeg lično, u novozavetnoj Apokalipsi,—ništa više nego što se može dokazati neposredna istovetnost Satane, protivnika Božijeg u anđeoskom svetu, sa novozavetnim antihristom, koji stoji pod njegovim okriljem…” (Isto, Danilo, Poglavlje 12)
Ali onda nastavlja i izjednačava Hrista sa Mihailom!
Priroda sukoba jednako je značajna: „Mihail i anđeli njegovi“ (kao napadačka strana) „nasta rat na nebu; Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju“; ali „ratova aždaja i anđeli njezini“ (kao strana koja pruža otpor). Pokazali smo drugde da je arhanđel Mihailo slika Hrista koji pobedonosno vojuje. Hristos je Arhanđel u svojstvu Sudije; i on se javlja kao Sudija, ne samo na kraju sveta, nego i u očuvanju čistote svoje Crkve (Dela apostolska 5:1 i dalje; 1. Korinćanima 5:1 i dalje). To da i Hristos ima svoje anđele—one koji vojuju s njim—ne samo u smiraj sveta, nego od početka, jeste činjenica koju je Jovan ranije nagovestio u svom jevanđelju (Jovan 1:51); to su načela i duhovi koji su s njim apsolutno. Isto tako i Zmaj ima svoje anđele, svoje pomagače. Od osnivanja Hristove Crkve, hrišćanska i antihrišćanska načela ratuju jedna protiv drugih—prvenstveno u duhovnim, intelektualnim i etičkim oblicima. (Jovan 14:0 [Jovan 15:0?]). (Otkrivenje, Poglavlje 12)
ČARLS HADON SPERDŽEN
Sledeći citati mogu se naći korišćenjem pretraživača na sajtu Spurgeon Gems.
“Verom se danas uzdižemo na mesto pobede. Na nebesima trijumfujemo, kao i na svakom mestu. Radujemo se u našem Gospodu Isusu Hristu, Mihailu anđela, Iskupitelju ljudi. Jer po njemu vidimo Satanu izbačenog i sve sile zla zbačene sa svojih mesta moći i uzvišenosti.” (“Krv Jagnjeta, oružje koje pobeđuje”, 9. septembar 1888)
“Sećate se kako je naš Gospod, koji je istinski Mihailo, jedini veliki Arhanđel, rekao na početku propovedanja jevanđelja: „Vidjeh satanu gdje pade sa neba kao munja.“” (“Transcendentna veličina našeg Gospoda”, 2. decembar 1866)
“Čitamo da su se Mihailo i njegovi anđeli borili protiv zmaja i njegovih anđela, i zmaj je bio zbačen. Ta borba traje svakoga dana. Mihailo je Gospod Isus, jedini Arhanđel.” (“Anđeoski život”, 22. novembar 1868)
“Postoji jedan značajan odlomak u Judinoj poslanici, gde se govori o Mihailu arhanđelu koji se prepire sa đavolom oko Mojsijevog tela i ne izgovara nikakvu „ne usudi se izreći hulnoga suda“. Ovo se odnosi na veliko učenje o anđelima koji bdiju nad kostima svetih. Ono nam svakako kaže da je nad Mojsijevim telom bdio veliki arhanđel. Đavo je hteo da uznemiri to telo, ali Mihailo se prepirao s njim oko toga. E sad, da li bi bilo prepirke oko tog tela da ono nije imalo nikakvu vrednost? Da li bi se Mihailo borio za ono što je trebalo da bude samo hrana crvima? Da li bi se rvao sa neprijateljem za ono što je trebalo da bude rasejano na četiri vetra nebeska, da nikada više ne bude sjedinjeno u novo i lepše zdanje? Ne. Zacelo ne! Iz ovoga učimo da anđeo bdi nad svakim grobom. Nije izmišljotina kada u mermeru klešemo heruvime sa krilima. Postoje heruvimi sa raširenim krilima nad uzglavljem nadgrobnih spomenika svih pravednika. Da, i tamo gde ‘spavaju priprosti praočevi zaseoka’, u nekom kutku zaraslom u koprive, tamo anđeo stoji dan i noć da čuva svaku kost i da bdi nad svakim atomom, kako bi ta tela, na vaskrsenju, sa većom slavom nego što su je imala na zemlji, ustala da doveka prebivaju sa Gospodom! Anđeosko čuvanje tela svetih dokazuje da će oni vaskrsnuti iz mrtvih!” (“Vaskrsenje mrtvih”, 17. februar 1856)
ZAKLJUČAK
Imajući sve prethodno u vidu, važno je naglasiti činjenicu da niko od ovih tumača i teologa nije verovao da je Hristos stvorenje. Naprotiv, svi su oni ispovedali Trojstvo i učili da je Hristos večna božanska Ličnost koja je po suštini jednaka Ocu i Svetome Duhu. Kao takvi, oni nisu zastupali gledište da je Mihailo anđeosko duhovno stvorenje, nego da je to prosto još jedno od jedinstvenih imena koja pripadaju Bogu Sinu, drugoj Ličnosti slavnog Trojstva.