Kako je Satana nadmudrio Alaha i njegovog „poslanika“
How Satan Trumped Allah and his "Messenger"
Kuran iznosi smelu tvrdnju da, čak i kada bi se čitavo čovečanstvo i džini okupili da proizvedu nešto slično njemu, u tome ne bi uspeli:
„Kad bi se svi ljudi i duhovi udružili da sastave jedan ovakav Kur'an, oni, kao što je on, ne bi sastavili, pa makar jedni drugima pomagali.“ S. 17:88
Kuran takođe kaže da je Satana jedan od džina:
„on je bio jedan od duhova“ S. 18:50
To znači da se kuranski izazov jednako odnosi i na Satanu, to jest da ni on neće biti u stanju da proizvede bilo šta slično muslimanskom spisu.
Ipak, začuđujuće je da muslimanski izvori kažu da je Satana ipak odgovorio na taj izazov, obmanuvši Muhameda da izgovori stihove za koje je ovaj mislio da su deo Kurana. Ibn Ishak, jedan od najranijih muslimanskih hroničara, beleži taj događaj:
Poslanik je bio zabrinut za dobrobit svoga naroda, želeći da ga privuče koliko god je mogao. Pominje se da je čeznuo za načinom da ih privuče, a metod koji je usvojio jeste ono što mi je Ibn Hamid rekao da je Selema rekao da mu je M. b. Ishak preneo od Jezida b. Zijada iz Medine, od M. b. Ka`ba al-Kurazija: Kada je poslanik video da mu je njegov narod okrenuo leđa i kada ga je zabolela njihova otuđenost od onoga što im je doneo od Boga, čeznuo je da mu od Boga dođe poruka koja bi mu pomirila njegov narod. Zbog ljubavi prema svom narodu i brige za njega, obradovalo bi ga kada bi prepreka koja mu je toliko otežavala zadatak mogla biti uklonjena; tako je razmišljao o toj zamisli, čeznuo za njom i bila mu je draga. Tada je Bog objavio „Tako mi zvezde kada zalazi, vaš drug nije zalutao niti je prevaren, on ne govori po svome hiru“, a kada je došao do Njegovih reči „Da li ste razmislili o al-Latu i al-`Uzzi i Manatu, trećoj, drugoj“, Satana mu je, dok je o tome razmišljao i želeći da svom narodu donese to (tj. pomirenje), stavio na jezik „ovo su uzvišene Garanik čije je posredovanje odobreno“. Kada su Kurejšije to čule, bili su oduševljeni i veoma zadovoljni načinom na koji je govorio o njihovim bogovima i slušali su ga; dok su vernici smatrali da je ono što je njihov prorok doneo od svoga Gospoda istinito, ne sumnjajući u grešku, ili taštu želju, ili omašku, a kada je došao do padanja ničice i do kraja sure u kojoj je pao ničice, muslimani su pali ničice kada je njihov prorok pao ničice, potvrđujući ono što je doneo i pokoravajući se njegovoj zapovesti, a politeisti Kurejšija i drugi koji su bili u džamiji pali su ničice kada su čuli pomen svojih bogova, tako da su svi u džamiji, i vernik i nevernik, pali ničice, osim al-Valida b. al-Mugire, koji je bio starac i nije to mogao da učini, pa je uzeo šaku prašine iz doline i sagnuo se nad njom. Zatim su se ljudi razišli, a Kurejšije su izašle, oduševljeni onim što je rečeno o njihovim bogovima, govoreći: „Muhamed je o našim bogovima govorio na sjajan način. On je u onome što je čitao tvrdio da su one uzvišene Garanik čije je posredovanje odobreno“.
Vest je stigla do prorokovih drugova koji su bili u Abisiniji, uz izveštaj da su Kurejšije prihvatile islam, pa su neki ljudi počeli da se vraćaju, dok su drugi ostali. Zatim je Gavrilo došao poslaniku i rekao: „Šta si to učinio, Muhamede? Pročitao si ovim ljudima nešto što ti ja nisam doneo od Boga i rekao si ono što ti On nije rekao.“ Poslanik je bio gorko ožalošćen i u velikom strahu od Boga. Zato je Bog objavio (objavu), jer mu je bio milostiv, tešeći ga i umanjujući značaj te stvari i govoreći mu da je svaki prorok i poslanik pre njega želeo ono što je i on želeo i hteo ono što je on hteo, a Satana je ubacio nešto u njihove želje, kao što je učinio i na njegovom jeziku. Tako je Bog poništio ono što je Satana sugerisao i Bog je utvrdio Svoje stihove, to jest, ti si baš kao proroci i poslanici. Zatim je Bog objavio: „Nismo poslali nijednog proroka ni poslanika pre tebe a da Satana, kada bi on čeznuo, nije ubacio sugestije u njegovu čežnju. Ali Bog će poništiti ono što je Satana sugerisao. Zatim će Bog utvrditi svoje stihove, jer je Bog sveznajući i mudar“. Tako je Bog olakšao žalost svoga proroka i učinio da se oseti sigurnim od svojih strahova, i poništio je ono što je Satana sugerisao rečima gore navedenim o njihovim bogovima svojom objavom „Zar su vaši muškarci a Njegove žene? To bi zaista bila nepravedna podela“ (tj. krajnje nepravedna); „ona nisu ništa do imena koja su im dali vaši očevi“, sve do reči „kome On hoće i koga prihvata“, to jest, kako bi posredovanje njihovih bogova moglo pomoći kod Njega?
Kada je poništenje onoga što je Satana stavio na prorokov jezik došlo od Boga, Kurejšije su rekle: „Muhamed se pokajao zbog onoga što je rekao o položaju vaših bogova kod Alaha, izmenio je to i doneo nešto drugo.“ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karachi, deseti otisak 1995], str. 165-167; podvlačenje naše)
Takozvani pouzdani izveštaji pružaju potvrdu da se ovaj događaj zaista odigrao:
Preneo 'Abdulah bin Mesud: Prorok je učio Suru an-Nedžm (53) i pao ničice dok ju je učio, i svi ljudi su pali ničice, a jedan čovek među njima uzeo je šaku kamenja ili zemlje, podigao je do svoga lica i rekao: „Ovo mi je dovoljno.“ Kasnije sam ga video ubijenog kao nevernika. (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 19, broj 176; videti i broj 173)
Preneo Ibn Abas: Prorok je pao ničice dok je učio An-Nedžm, a sa njim su pali ničice muslimani, pagani, džini i sva ljudska bića. (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 19, broj 177)
Sura an-Nedžm (53) jeste poglavlje koje je Muhamed učio kada mu je Satana stavio na jezik hvalu boginjama, nadahnuvši ga time da hvali idole Mekanaca! Primetimo da al-Buhari potvrđuje dva elementa izveštaja Ibn Ishaka: da su svi pagani pali ničice sa Muhamedom i da je jedan čovek uzeo nešto prašine ili kamenja i stavio to na svoje čelo.
A da čitava paganska zajednica padne ničice u obožavanju zajedno sa Muhamedom, u svetlu njegovih oštrih napada na njihove bogove, nema baš nikakvog smisla. Ima, međutim, savršenog smisla da bi pali ničice ako je Muhamed zaista upravo pohvalio njihove boginje. Kako to kaže hrišćanski apologeta Džon Gilkrist:
„Surat-an-Nedžm“ jeste ista Sura 53 koju je Muhamed učio prema izveštajima koje smo naveli. Šta je drugo moglo navesti sve prisutne, i muslimane i pagane, da padnu ničice iza Muhameda, osim ustupka učinjenog mekanskim boginjama? Može se razumeti da muslimani prate svaki primer koji im Muhamed daje (videti navod iz Ibn Ishaka), ali teško je, ako ne i nemoguće, poverovati da bi se paganski Mekanci pridružili Muhamedu u obožavanju na kraju sure da ju je citirao onako kako sada glasi, sa tako žestokom osudom tih istih boginja poimence. Čini se da priča ipak ima uverljiv istorijski osnov. (Gilchrist, Muhammad and the Religion of Islam, „Satan's Interjection and its Implications“, 1. A Compromise in Muhammad's Ministry)
Štaviše, primetimo da je Ibn Ishak rekao da je sledeći navod bio „objavljen“ kako bi utešio Muhameda zbog toga što je pogrešno izgovorio Satanine reči kao Alahove reči:
„Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči, a Allah sve zna i mudar je.“ S. 22:52 Hilali-Kan
Gornji tekst potvrđuje priču Ibn Ishaka utoliko što priznaje da je Satana nešto ubacio u Alahovu objavu, što je iziskivalo da ovaj intervensiše poništavajući ono što je Satana predložio.
Ali ovo otvara neka neprijatna pitanja za muslimane i za kuranski izazov:
- Ako čak ni džini nisu sposobni da se izjednače sa Kuranom, kako je onda Satana uspeo da obmane Muhameda da poveruje da su stihovi koje mu je đavo stavio na jezik kuranski stihovi?
- Zar Muhamed nije bio u stanju da razlikuje Satanine reči od Alahovih stihova?
- Zar nije mogao da vidi da su stihovi koje je Satana sastavio bili daleko slabijeg kvaliteta od kuranskih stihova?
- Zar ni ostali muslimani, kao ni pagani, nisu mogli da vide da ti stihovi nisu doraslli stilu Kurana? Uostalom, ako je Kuran neponovljiv kako tvrdi, ljudi je trebalo da budu u stanju da odmah uoče razliku između onoga što je Satana nadahnuo i onoga što je Alah objavio u Kuranu.
- I zar činjenica da ni Muhamed ni ostali ljudi nisu mogli da uoče nikakvu kvalitativnu razliku između onoga što je Satana predložio i ostatka Kurana zapravo ne dokazuje da je đavo bio sposoban da odgovori na kuranski izazov da se proizvede nešto slično njemu?
- A ako je Satana zaista odgovorio na Alahov izazov, šta to govori o kuranskoj tvrdnji o neponovljivosti?
- Zar to ne dokazuje da se Kuran može dostići i da je već dostignut, čime se opovrgava njegova sopstvena tvrdnja da je jedinstven i/ili čudesan?
- Štaviše, šta to govori o Sataninoj moći, budući da je bio u stanju da lično odgovori na kuranski izazov bez ikakve pomoći ostatka čovečanstva i džina?
- Da li to sugeriše da je Satana na neki način svemoćan, budući da je bio u stanju da proizvede izjave jednake rečitosti kao one sadržane u Kuranu?
- U vezi s tim, šta to govori o Alahovoj sposobnosti da osigura da niko neće biti u stanju da odgovori na kuranski izazov?
- Zar Satanina sposobnost da proizvede nešto istovetno Kuranu ne bi dokazala da ili Alah nije svemoćan, ili je đavo njemu ravan, ili Kuran nije od Boga?
- Šta to takođe govori o Alahovoj sposobnosti da zaštiti svoje poslanike od toga da njima upravlja i njih nadahnjuje Satana?
- Zar to ne baca sumnju na Alahovu sposobnost da zaštiti svoje poslanike i proroke? A ako je tako, kako se Alahu može verovati da će učiniti ono što kaže, kada njegovu sposobnost da izvrši svoja obećanja može osujetiti konačno stvorenje poput đavola (osim, naravno, ako i Satana nije svemoćan)?
- Konačno, ako je Satana mogao da nadahne Muhameda, šta to govori o ostatku Kurana? Kakvu garanciju musliman može da pruži i koji dokaz može da ponudi da bi dokazao da ne postoje drugi delovi Kurana koje je zapravo nadahnuo Satana?
Za dalje čitanje
Satanski stihovi i njihove implikacije za čudo Kurana
Muhamed i Alahove kćeri: sažetak dokaza za satanske stihove
Poništavanje onoga što Satana predlaže?