Judaizam se slaže: pravednici spasavaju svet
Možda će iznenaditi saznanje da rabinski judaizam uči kako Bog spasava čovečanstvo time što određuje da pravednici stradaju za grehe sveta kao pomirenje.
Evo šta je u tom pogledu napisao rabin Moše Hajim Lucato iz 18. veka:
[8] Osim toga, postoji i još jedan pojam koji proističe kako iz pojedinačnog tako i iz opšteg vida Promisla o kojima je ranije bilo reči.
Kada je Najviša Mudrost razmotrila sve što je potrebno da se ljudski rod ispravi i pretvori u Usavršenu Zajednicu o kojoj je ranije bilo reči, videla je da bi taj cilj bio unapređen ako bi jedni ljudi mogli da koriste drugima i da im pomognu da steknu mesto u toj Zajednici.
Pravilo da Zajednica Budućeg Sveta bude ograničena samo na one koji su savršenstvo dostigli sami po sebi stoga nije apsolutno. Jer je takođe određeno da pojedinac može dosegnuti nivo na kojem može imati udela u savršenstvu i biti uključen u ovu Zajednicu kao posledica svoje povezanosti sa dostojnijim pojedincem. Jedina je razlika u tome što će on ostati na nižem nivou, budući da nije uključen u ovu Zajednicu sam po sebi, već samo kroz povezanost sa drugim.31
Jedini koji su, dakle, potpuno odbačeni od savršenstva jesu oni koji ga uopšte nisu dostojni, ni po sopstvenoj zasluzi ni kroz povezanost sa drugim. Zbog toga je broj onih koji su spaseni od uništenja i kojima je dopušteno konačno blaženstvo najveći mogući.
Oni koji drugima omoguće udeo u Svetu koji dolazi svakako će biti prvi u toj Zajednici. Oni će biti vođe, dok će oni koji ulaze na osnovu svoje povezanosti sa njima biti njima obavezani i o njima zavisni.
Da bi to bilo moguće, svi ljudi su izvorno bili vezani jedni za druge, kao što nas uče naši Mudraci: „Sav Izrailj odgovoran je jedan za drugoga.32 Usled toga, svaki pojedinac je vezan za sve ostale, i nijedan čovek se ne računa odvojeno. Božja Osobina Dobrote je, međutim, jača, pa ako drugi dele krivicu za greh, to svakako mora važiti i za zaslugu povezanu sa dobrim delima.
Kao posledica ovog načela, stradanje i bol mogu biti stavljeni na cadika (pravednika) KAO POMIRENJE **za čitav njegov naraštaj.**33 Taj cadik mora potom prihvatiti to stradanje s ljubavlju, na korist svoga naraštaja, isto kao što prihvata stradanje koje mu je nametnuto radi njega samog. Time on koristi svome naraštaju TAKO ŠTO ZA NJEGA VRŠI POMIRENJE, a istovremeno i sam biva uzdignut do veoma velikog stepena. Jer takav cadik postaje jedan od vođa u Zajednici Budućeg Sveta, kao što je ranije rečeno.
Takvo stradanje obuhvata i slučajeve u kojima cadik strada zato što čitav njegov naraštaj zaslužuje velike kazne, na granici uništenja, ali biva pošteđen kroz stradanje cadika****. Vršeći POMIRENJE za svoj naraštaj kroz svoje stradanje, taj cadik SPASAVA te ljude na ovom svetu i takođe im donosi veliku korist u Svetu koji dolazi.
Osim toga, postoji naročita, viša vrsta stradanja koja dolazi cadiku koji je još veći i savršeniji od onih o kojima je gore bilo reči. To stradanje dolazi da pruži pomoć potrebnu da se pokrene niz događaja koji vode ka konačnom savršenstvu čovečanstva u celini.
Prema prvobitnom planu, sled ovozemaljskih događaja zahtevao je da čovek pretrpi bar nešto stradanja pre nego što bi i on i svet mogli dostići savršenstvo. To je bilo zahtevano samom činjenicom da je jedan od osnovnih pojmova čovekovog položaja bio taj da Bog zadrži svoju Svetlost i sakrije svoje Prisustvo, kao što je ranije rečeno.34 To je postalo utoliko nužnije usled pokvarenosti i duhovne štete izazvane mnogim ljudskim gresima, koji su dobro još više zadržali i učinili da Božje Prisustvo bude još skrivenije. Svet i sve u njemu stoga se nalaze u poniženom i zlom stanju i zahtevaju da Božja nedokučiva mudrost pokrene brojne nizove događaja kako bi se postiglo njihovo ispravljanje.
Među najvažnijim elementima ovog sleda jeste zahtev da čovek bude kažnjen za svoju zloću dok se Osobina Pravde ne zadovolji. Bog je, međutim, uredio stvari tako da odabrani savršeni pojedinci mogu ispraviti stvari za druge, kao što je ranije rečeno. Osobina Pravde se stoga odnosi na njih, a ne na ostatak sveta uopšte.
Takvi pojedinci su, međutim, i sami savršeni i stoga su dostojni jedino dobra. Jedini razlog zbog kojeg stradaju jesu drugi, pa Osobina Pravde mora biti jednako zadovoljena malom količinom njihovog stradanja kao i velikom količinom stradanja onih koji su zaista sagrešili.
Povrh toga, zasluga i moć ovih cadikim takođe se uvećavaju usled takvog stradanja, a to im daje još veću sposobnost da isprave štetu koju su načinili drugi. Oni stoga mogu ispraviti ne samo sopstveni naraštaj, već mogu ispraviti i svu duhovnu štetu učinjenu od početka, od vremena samih prvih grešnika.
Očigledno je da će takvi pojedinci na kraju biti prvi među vođama u Usavršenoj Zajednici i oni koji su najbliži Bogu.35 (Lucato, The Way of God: Derech Hashem [Feldheim Publishers, Compact Edition Hardcover 2009], str. 121-123; naglasak moj)
Rabini su čak učili da bi njihova pravednost bila dovoljna da zasluži spasenje svakog ljudskog bića, čineći ih sve dostojnim da imaju udela u životu koji dolazi. Evo primera:
וַיֹּאמֶר אֱלֹהִים זֹאת אוֹת הַבְּרִית אֲשֶׁר אֲנִי נֹתֵן בֵּינִי וּבֵינֵיכֶם וגו' לְדֹרֹת עוֹלָם (בראשית ט, יב), אָמַר רַבִּי יוּדָן לְדֹרֹת כְּתִיב, פְּרַט לִשְׁנֵי דוֹרוֹת, לְדוֹרוֹ שֶׁל חִזְקִיָּהוּ וּלְדוֹרוֹ שֶׁל אַנְשֵׁי כְּנֶסֶת הַגְּדוֹלָה. רַבִּי חִזְקִיָּה מוֹצִיא דוֹרָן שֶׁל אַנְשֵׁי כְּנֶסֶת הַגְּדוֹלָה וּמֵבִיא דוֹרוֹ שֶׁל רַבִּי שִׁמְעוֹן בֶּן יוֹחָאי. אֵלִיָּהוּ זָכוּר לַטּוֹב וְרַבִּי יְהוֹשֻׁעַ בֶּן לֵוִי הֲווֹן יָתְבִין תָּנְיִן בַּחֲדָא, מְטוֹן שְׁמוּעָה מִן דְּרַבִּי שִׁמְעוֹן בֶּן יוֹחָאי, אָמְרֵי הָא מָרָא דִשְׁמַעְתָּא נֵיעוֹל וְנִישַׁיְילֵיה, עָל אֵלִיָּהוּ זָכוּר לַטּוֹב לְגַבֵּיהּ, אֲמַר לֵיהּ מָן עִמָּךְ, אֲמַר לֵיהּ גְּדוֹל הַדּוֹר רַבִּי יְהוֹשֻׁעַ בֶּן לֵוִי, אֲמַר לֵיהּ נִרְאֲתָה הַקֶּשֶׁת בְּיָמָיו, אֲמַר לֵיהּ הֵן, אָמַר אִם נִרְאָה הַקֶּשֶׁת בְּיָמָיו לֵית הוּא כְּדַאי לְמֶחֱמֵי סְבַר אַפָּאי. רַבִּי חִזְקִיָּה בְּשֵׁם רַבִּי יִרְמְיָה אָמַר, כָּךְ אָמַר רַבִּי שִׁמְעוֹן בֶּן יוֹחָאי, בִּקְעָה בִּקְעָה אִימָלְאִי דִּינָרֵי זָהָב, וְנִתְמַלְּאָה. רַבִּי חִזְקִיָּה בְּשֵׁם רַבִּי יִרְמְיָה אָמַר כָּךְ אָמַר רַבִּי שִׁמְעוֹן בֶּן יוֹחָאי, אִי בָּעֵי אַבְרָהָם לְמִקְרָבֵי מִן גַּבֵּיהּ וְעַד גַּבִּי, וַאֲנָא מְקָרֵב מִגַּבִּי עַד מַלְכָּא מְשִׁיחָא, וְאִין לָא בָּעֵי יִצְטָרֵף אֲחִיָה הַשִּׁילוֹנִי עִמִּי וַאֲנַן מְקָרְבִין מִן אַבְרָהָם עַד מַלְכָּא מְשִׁיחָא. רַבִּי חִזְקִיָה בְּשֵׁם רַבִּי יִרְמְיָה אָמַר כָּךְ אָמַר רַבִּי שִׁמְעוֹן בֶּן יוֹחָאי, אֵין הָעוֹלָם יָכוֹל לַעֲמֹד בְּפָחוֹת מִשְׁלשִׁים צַדִּיקִים כְּאַבְרָהָם אָבִינוּ, אִי תְּלָתִין אִינּוּן אֲנָא וּבְרִי תְּרֵי מִנְּהוֹן, וְאִם עֶשְׂרִים אִינּוּן אֲנָא וּבְרִי מִנְּהוֹן, וְאִם עֲשָׂרָה אִינּוּן אֲנָא וּבְרִי מִנְּהוֹן, וְאִם חֲמִשָּׁה אִינּוּן אֲנָא וּבְרִי מִנְּהוֹן, וְאִם תְּרֵין אִינּוּן אֲנָא וּבְרִי הֵן, וְאִם חַד הוּא אֲנָא הוּא.
„Evo znak zavjeta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do vijeka:“ (Postanje 9:12).
„Evo znak zavjeta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do vijeka:“ [ledorot] – ledorot je napisano [bez dva vava], da bi se isključila dva naraštaja: naraštaj Jezekije i naraštaj članova Velike Skupštine. Rabin Hizkija izostavlja naraštaj članova Velike Skupštine i umesto njega uvodi naraštaj rabina Šimona ben Johaja.
Ilija blažene uspomene i rabin Jehošua ben Levi sedeli su i zajedno proučavali Mišnu. Naišli su na učenje rabina Šimona ben Johaja. Rekli su: „Tvorac tog učenja je upravo ovde, hajdemo unutra i pitajmo ga." Ilija blažene uspomene uđe k njemu. On [duh rabina Šimona] mu reče: „Ko je s tobom?" On reče: „To je prvak naraštaja, rabin Jehošua ben Levi." Reče mu: „Da li je u njegovim danima ikada viđena duga?" Reče mu: „Da." Reče: „Ako je u njegovim danima viđena duga, on nije dostojan da vidi moje lice."
Rabin Hizkija reče u ime rabina Jirmeje: Rabin Šimon ben Johaj jednom je rekao ovako: „Dolino, dolino, napuni se zlatnim dinarima." I ona se napuni. Rabin Hizkija reče u ime rabina Jirmeje: Rabin Šimon ben Johaj jednom je rekao ovako: „Kada bi Avraam to hteo, mogao bi da privuče svakoga Kada bi hteo, mogao bi sve njih da privuče bliže Bogu i da im podari udeo u Svetu koji dolazi, na osnovu sopstvene zasluge. od svojih savremenika pa sve do mojih savremenika, a ja bih privukao svakoga od svojih savremenika sve do dolaska mesijanskog cara. A ako on to ne želi, Ahija Silomljanin mogao bi da mi se pridruži pa bismo zajedno privukli svakoga od Avraama do dolaska mesijanskog cara." Rabin Hizkija reče u ime rabina Jirmeje: Rabin Šimon ben Johaj rekao je sledeće: „Svet ne može opstati ako u njemu živi manje od trideset ljudi pravednih kao Avraam, otac naš. Ako ih ima trideset [u svetu u ovom trenutku], ja i moj sin smo dvojica od njih. Ako ih ima dvadeset, Dvadeset pravednika višeg reda. ja i moj sin smo među njima. Ako ih ima deset, ja i moj sin smo među njima. Ako ih ima pet, ja i moj sin smo među njima. Ako ih ima dvojica, to smo ja i moj sin. Ako je samo jedan, to sam ja." (Berešit Raba xxxv. 3)
Ove izjave rabina potvrđuju novozavetno učenje da spasenje i oproštenje greha dolaze kroz savršene zasluge i stradanja Hrista:
„Kojega odredi Bog da bude krvlju svojom žrtva pomirenja kroz vjeru, da pokaže pravdu svoju oproštenjem pređašnjih grijeha“ Rimljanima 3:25-26
„Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bijasmo grješnici, Hristos umrije za nas. Mnogo ćemo, dakle, prije biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već pomireni, spasti životom njegovim. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje.“
„Ali blagodatni dar nije tako kao prijestup, jer ako prijestupom jednoga pomriješe mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čovjeka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prijestupom kroz jednoga; jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prijestupa. Jer ako se prijestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim prije će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista. Tako, dakle, kao što jednim prijestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čovjeka postaše mnogi grješni, tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni. A zakon uz to dođe da se umnoži prijestup; a gdje se umnoži grijeh, ondje se još većma umnoži blagodat, Da bi, kao što carova grijeh u smrti, tako i blagodat carovala pravednošću za život vječni kroz Isusa Hrista, Gospoda našega.“ Rimljanima 5:8-11, 15-21
„Jer Njega, koji nije znao grijeha, učini grijehom nas radi, da mi postanemo pravda Božija u Njemu.“ 2. Korinćanima 5:21
„Iako bijaše Sin, preko stradanja nauči se poslušnosti, I pokazavši se savršen, postade svima koji su mu poslušni uzrok spasenja vječnoga,“ Jevrejima 5:8-9 8
„Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz svojega sujetnoga življenja, od otaca vam predanoga, Nego časnom krvlju Hrista, kao Jagnjeta neporočnog i bezazlenog,“ 1. Petrova 1:18-19
„Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za vas, ostavljajući vam primjer da idete njegovim stopama; On grijeha ne učini, niti se nađe prijevara u ustima njegovim; On vrijeđan, ne uzvraćaše uvredom; stradajući, ne prijećaše, nego je prepustio Onome koji pravedno sudi. On grijehe naše sam iznese na tijelu svojem na drvo, da za grijehe umremo, i za pravdu živimo, jer se njegovom ranom iscijeliste. Jer bijaste kao izgubljene ovce, ali sada se vratiste Pastiru i Episkopu duša vaših.“ 1. Petrova 2:21-25
„Dječice moja, ovo vam pišem da ne sagriješite; i ako neko sagriješi, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika. A on je žrtva pomirenja za grijehe naše, i ne samo za naše nego i svega svijeta.“ 1. Jovanova 2:1-2
„U tome se pokaza ljubav Božija prema nama što je Bog Sina svojega Jedinorodnoga poslao u svijet da živimo Njime. U tome je ljubav, ne što mi zavoljesmo Boga, nego što On zavolje nas, i posla Sina svojega, kao žrtvu pomirenja za grijehe naše.“ 1. Jovanova 4:9-10
Ako nesavršeno pravedni ljudi mogu da stradaju za grehe drugih i da im zasluže spasenje, koliko li tek više savršeno pravedni i čisti Sin Božji, koji je večna božanska Reč postala telo?
Navodi iz Svetog pisma preuzeti su iz Complete Jewish Bible (CSB).
Dodatna literatura