Jovan 5:23: Blagoslov za trinitarca

I noćna mora za muhamedanca, 1. deo

Musliman koji je postao otpadnik — pa opet musliman — pa opet otpadnik — pa još jednom musliman (1; 2; 3; 4), Ibn Anvar se ponovo lati svog besramnog izvrtanja Svetog pisma. Ovoga puta pokušava da podrije tvrdnju da je Gospod Isus u Jovanu 5:23 zahtevao da prima potpuno isto obožavanje koje prima Otac.

Evo teksta o kome je reč:

„Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ Jovan 5:22-23

Svoj članak započinje napadom na slamnatog protivnika, jer tvrdi da reč za poštovanje (timosi/timon od timao) nije isto što i obožavanje, a zatim upućuje na Dela 28:10, gde se ista reč koristi u vezi sa hrišćanima koji primaju počasti od stanovnika Malte. Poenta njegovog pominjanja tog teksta jeste da obesnaži tvrdnju da Isusa treba obožavati kao Boga, budući da niko ne bi rekao da su Maltežani obožavali hrišćane.

Na prvom mestu, nijedan obavešten hrišćanin nikada nije tvrdio da reč „poštovati“ nužno znači da ljudi treba da obožavaju Isusa kao Boga. Poenta je, naprotiv, u tome što Hristos ne zahteva neku uopštenu vrstu poštovanja, nego upravo ono isto poštovanje koje sam Otac prima. A način na koji vernici treba da poštuju Oca jeste da ga obožavaju kao Boga, kao što je i sam Hristos učio:

„Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju. Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.“ Jovan 4:23-24

Dakle, budući da hrišćani treba da obožavaju Oca kao Boga, i budući da Sinu treba ukazati isto poštovanje koje prima Otac, to znači da svi istinski vernici treba da obožavaju i Sina kao Boga. Jednostavno ne postoji nijedan logičan način da se ova poenta zaobiđe.

Sledeći biblijski naučnici i tumači izvanredno sažimaju sve ovo:

Da svi ljudi poštuju Sina, itd. - Ako, dakle, Sina treba poštovati onako kako se poštuje Otac, onda Sin mora biti Bog, budući da prima ono obožavanje koje pripada samo Bogu. Obožavati bilo koje stvorenje jeste idolopoklonstvo: Hrista treba poštovati onako kako se poštuje Otac; stoga Hristos nije stvorenje; a ako nije stvorenje, onda je Stvoritelj. Vidi Jovan 1:3.

Ko ne poštuje Sina - Bog neće primiti obožavanje onoga ko odbija da poštuje Isusa onako kako poštuje njega. Jevreji su očekivali Mesiju kao velikog i moćnog Kneza; ali nikada nisu pomišljali na osobu koja dolazi u tom svojstvu, zaogrnuta svim svojstvima Božanstva. Da bi ih odvratio od te zablude, naš Gospod je izgovorio reči zabeležene u ovim stihovima. (Komentar Adama Klarka; masna slova i podvlačenje naši)

kao što poštuju Oca; da bi se ista čast i slava ukazivala jednome kao i drugome, što se nikada ne bi smelo činiti da mu nije jednak, budući da on svoju slavu ne daje drugome, Isaija 42:8. Doduše, svi ljudi ne poštuju Oca onako kako bi trebalo; neznabošci, koji su imali izvesno znanje o Bogu, nisu ga slavili kao Boga; a Jevreji, koji su imali spoljašnje otkrivenje jednoga, istinitog i živoga Boga, kakvo drugi narodi nisu imali, ipak su bili veoma manjkavi u ukazivanju časti njemu, zbog čega se on tužio govoreći: „ako sam, dakle, otac, gde je čast moja?“ Malahija 1:6. A hrišćani, koji su počastvovani još jasnijim otkrivenjem Oca Hristovog, takođe mnogo zaostaju u ukazivanju njemu dužne slave; ali uopšteno uzev on jeste poštovan, mada na nesavršen način; niti postoji tolika opasnost da on izgubi svoju čast koliko postoji da je izgubi Sin; razlog je sledeći: premda je Sin u obličju Božjem i jednak s njim, ipak je, uzevši na sebe obličje sluge, postavši čovek, zastro slavu svoje božanske ličnosti i ponizio samoga sebe; i zbog toga su ga mnogi, ili većina, smatrali pukim čovekom: stoga je, po dogovoru, taj sud, moć i vlast, koji su podjednako pripadali Ocu i Sinu, vidljivo i otvoreno predat u Sinovljeve ruke, da bi on primio dužnu čast i slavu od svih ljudi, hteli oni to ili ne: od istinskih vernika u njega prima je dragovoljno, time što mu pripisuju božanstvo, što polažu poverenje u njega, što njemu pripisuju celokupno svoje spasenje i slavu za njega, i time što ga obožavaju: a biće poštovan od svih ljudi u poslednji dan; biće primorani na to; jer pošto je sav sud predat njemu i pošto je on sudija svima, svako koleno pokloniće mu se i svaki jezik priznaće da je on Gospod, na njegovu sopstvenu slavu i na slavu Boga Oca; vidi Isaija 45:23. (Tumačenje celog Svetog pisma Džona Gila; masna slova i podvlačenje naši)

Da svi ljudi poštuju … - Poštovati znači ceniti, uvažavati, hvaliti, odavati počast. Poštujemo nekoga kada mu u svojim srcima, rečima i delima pripisujemo hvalu i poslušnost koje mu pripadaju. Boga poštujemo kada mu se pokoravamo i kada ga ispravno obožavamo. Sina poštujemo kada ga smatramo onim što jeste; kada o njemu imamo ispravna shvatanja i osećanja. Pošto je objavljen kao Bog, Jovan 1:1, i pošto ovde kaže da ima moć i vlast jednaku Bogu, mi ga poštujemo kada ga takvim smatramo. Plinije, u pismu caru Trajanu, opisuje prve hrišćane kako se okupljaju da pevaju himne Hristu „kao Bogu“. Tako ga ispravno poštujemo kada ga smatramo onim koji poseduje mudrost, dobrotu, moć, večnost, sveznanje — jednak Bogu.

Kao što - U istoj meri; na isti način. Budući da Sina treba poštovati kao i Oca, sledi da mora biti jednak Ocu. „Poštovati Oca“ mora označavati „religiozno“ odavanje počasti, odnosno ukazivanje one časti koja dolikuje Bogu; tako i poštovanje Sina mora označavati „religiozno“ odavanje počasti. Ako naš Spasitelj ovde nije nameravao da pouči da njega treba „obožavati“ i smatrati „jednakim“ Bogu, onda bi to bilo teško poučiti bilo kojim jezikom koji bismo mogli upotrebiti.

Ko ne poštuje Sina - Onaj ko ne veruje u njega i ne ukazuje mu počast koja mu pripada kao jednakome Bogu.

Ne poštuje Oca - Ne obožava i ne sluša Oca, Prvo Lice Trojstva — to jest, ne obožava Boga. Može umišljati da obožava Boga, ali nema drugog Boga osim Boga koji postoji kao Otac, Sin i Sveti Duh. Onaj ko uskraćuje dužnu počast jednome, uskraćuje je svima. Za onoga ko bi odbio da poštuje „Oca“ ne bi se moglo reći da poštuje „Boga“; a na isti način, onaj ko ne poštuje „Sina“, ne poštuje ni „Oca“. Ovo se dalje vidi iz sledećih razmatranja:

1.Otac hoće da Sin bude poštovan. Ko to odbija da učini, ne sluša Oca.

2.Oni su jednaki. Ko poriče jednoga, poriče i drugoga.

3.Isto osećanje koje nas navodi da poštujemo „Oca“ navešće nas i da poštujemo „Sina“, jer je on „odsjaj slave njegove i obličje bića njegovog“, Jevrejima 1:3.

4.Dokaz o postojanju Sina isti je kao i onaj o postojanju Oca. On ima istu mudrost, dobrotu, sveprisutnost, istinu, moć.

A iz ovih stihova možemo naučiti:

1. Da oni koji ne odaju dužnu počast Isusu Hristu ne obožavaju istinitog Boga.

2. Ne postoji takav bog u kakvog nevernik tvrdi da veruje. Može postojati samo jedan Bog; a ako je Bog Biblije istiniti Bog, onda su svi drugi bogovi lažni bogovi.

3. Oni koji uskraćuju dužnu počast Isusu Hristu, koji ga ne poštuju onako kako poštuju Oca, ne mogu biti hrišćani.

4. Jedan dokaz pobožnosti jeste kada smo voljni da odamo dužnu hvalu i počast Isusu Hristu — da ga volimo, služimo mu i slušamo ga svim svojim srcem.

5. „Kao činjenicu“ može se dodati i to da oni koji ne poštuju Sina uopšte ne obožavaju Boga. Nevernik nema nikakav oblik obožavanja; nema mesto za tajnu molitvu, nema hram za obožavanje, nema porodični oltar. Ko je ikada čuo za nevernika koji se moli? Gde takvi ljudi grade bogomolje? Gde se sastaju da hvale Boga? Nigde. Čim čujemo ime „nevernik“, odmah smo sigurni da čujemo ime čoveka koji nema nikakav oblik vere u svojoj porodici, koji se nikada ne moli u tajnosti i koji neće učiniti ništa da održi javno obožavanje Boga. Objašnjavali to ljudi kako hoće, činjenica je koju niko ne može osporiti da samo oni koji odaju čast Gospodu Isusu imaju ikakav oblik obožavanja Boga, ili ga poštuju; „a njihovo strahopoštovanje prema Bogu upravo je srazmerno njihovoj ljubavi prema Iskupitelju — upravo onako kako ga poštuju.“ (Beleške o celoj Bibliji Alberta Barnsa; masna slova i podvlačenje naši)

Ovo pak pokazuje koliko je zaista očajnički Ibn Anvarov poziv na Dela 28:10, budući da taj tekst nije čak ni izdaleka paralelan Jovanu 5:23. Obratite pažnju na to šta stih zapravo kaže:

„I oni nam ukazivahu velike počasti, a kad pođosmo, spremiše što nam je bilo potrebno.“ Dela apostolska 28:10, Nova revidirana standardna verzija (NRSV)

Na koji je način to paralelno Hristovom zahtevu da mu se ukazuje potpuno ista čast koju prima Otac, kada tekst ne kaže ništa o tome da su Maltežani poštovali Pavla i njegove saputnike onako kako su poštovali Boga — to nam je jednostavno nepojmljivo.

Zatim se poziva na unitarijanske jeretike poput Antonija Bazarda, koji zloupotrebljavaju biblijski pojam zastupništva da bi objasnili i uklonili Isusov zahtev da bude poštovan kao Bog. Prema tom shvatanju, Isus se prosto poštuje kao Božji zastupnik ili predstavnik, ni više ni manje. Pošto je citirao izvesni „hrišćanski“ autoritet kako bi potkrepio svoju tvrdnju, Ibn Anvar dalje kaže:

„Pejdž pravi umesno poređenje između Jovana 5:23 i Mateja 10:40, pa dakle, ako prvo mesto čini Isusa jednakim Bogu, onda drugo čini učenike jednakim Isusu, te ih time takođe čini Bogom, budući da bi Isus u toj jednačini trebalo da bude Bog.“

Na nesreću po ovog novajliju, ta zloupotreba i pogrešna upotreba zastupništva sada će se okrenuti protiv njega. Počnimo upravo od tog primera učenika koje je Hristos ovlastio da postupaju kao njegovi zastupnici:

„Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima Onoga koji me je poslao.“ Matej 10:40

„Ko vas sluša, mene sluša, i ko se vas odriče, mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onoga koji je mene poslao.“ Luka 10:16

„Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onoga koga pošaljem, mene prima; a ko prima mene, prima Onoga koji me je poslao.“ Jovan 13:20

Primetite da ni u jednom od ovih stihova Hristos nikada ne kaže da ljudi treba da njegovim zastupnicima ukazuju potpuno istu čast koja se ukazuje njemu samome ili Ocu. Zapravo, nalazimo suprotno, naime, učenici su izričito odbijali da budu poštovani ili obožavani na isti način na koji je Hristos bio poštovan dok je bio na zemlji:

„A kad Petar ulažaše, srete ga Kornilije, i padnuvši pred noge njegove pokloni se. A Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovjek.“ Dela apostolska 10:25-26

Sada uporedite ovo sa Isusom:

„I odmah prinudi Isus učenike svoje da uđu u lađu i idu prije njega na onu stranu dok on otpusti narod. I otpustivši narod, pope se na goru da se nasamo pomoli. A nasta veče i bijaše ondje sam. A lađa bješe već nasred mora, ugrožena od valova, jer bijaše protivan vjetar. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru. I vidjevši ga učenici gdje ide po moru, uznemiriše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! A Petar odgovarajući reče mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem tebi po vodi. A on reče: Hodi! I izišavši iz lađe, Petar iđaše po vodi da dođe Isusu. No videći jak vjetar uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruživši ruku uhvati ga, i reče mu: Malovjerni, zašto posumnja? I kad uđoše u lađu, presta vjetar. A oni u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: Vaistinu si ti Sin Božiji.“ Matej 14:33

„i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im reče Isus: Ne bojte se, idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me vidjeti. A dok one iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. A oni sastavši se sa starješinama učiniše vijeće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca, govoreći: Kažite: učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga dok smo mi spavali. I ako to čuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige. A oni uzevši novce učiniše kao što bijahu naučeni. I razglasi se ova riječ među Judejcima do danas. A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovijedio Isus. I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše.“ Matej 28:9, 16-17

Čak nalazimo i nebeske zastupnike kako odbijaju da prime obožavanje od bilo koga:

„I reče mi: Napiši: Blaženi su oni koji su pozvani na svadbenu večeru Jagnjetovu. I reče mi: Ovo su istinite riječi Božije. I padoh pred noge njegove da mu se poklonim. I reče mi: Pazi, nemoj! Ja sam sluga kao i ti i kao braća tvoja koja imaju svjedočanstvo Isusovo; Bogu se pokloni – jer je svjedočanstvo Isusovo duh proroštva.“ Otkrivenje 19:9-10

„I reče mi: Ove su riječi vjerne i istinite, i Gospod Bog svetih proroka posla anđela svojega da pokaže slugama svojim šta će biti uskoro. I evo, dolazim uskoro. Blažen je koji drži riječi proroštva knjige ove. I ja, Jovan, čuh i vidjeh ovo. I kada čuh i vidjeh, klanjajući se padoh pred noge anđela koji mi ovo pokaza. I reče mi: Pazi, nemoj! I ja sam sluga kao i ti i kao braća tvoja proroci i oni koji drže riječi knjige ove. Bogu se pokloni.“ Otkrivenje 22:6-9**(1)**

E sad, da je Ibn Anvarovo shvatanje zastupništva bilo ispravno, ne bi bilo nikakve smetnje da ovi izaslanici prihvate takvo obožavanje, budući da bi ono bilo ukazano u znak priznanja njihovog svojstva Božjih ovlašćenih glasnogovornika. Međutim, izričito odbijanje takve počasti pokazuje da zastupništvo ne može objasniti čast ukazanu Hristu.

Ovo me dovodi do sledeće tačke. Zastupništvo ne može objasniti to što je vaskrsli Isus predmet i slušalac molitava sada kada je na nebu:

„Zaista, zaista vam kažem: Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti; jer ja idem Ocu svome. I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Jovan 14:12-14

Ovde Gospod objašnjava da je razlog zbog kojeg će njegovi učenici moći da čine veći broj dela nego što ih je on sam činio taj što se on vraća Ocu. A kada tamo stigne, sam Hristos će potom lično početi da izvršava sva dela za koja njegovi učenici zamole u njegovo ime.

Hristos u suštini pripisuje sebi upravo onu ulogu i one povlastice koje Hebrejska Biblija pripisuje jedino Bogu Izrailja:

„Ti slušaš molitvu; k tebi dolazi svako tijelo.“ Psalam 65:2

Štaviše, zastupništvo ne može objasniti to što hrišćani poput Stefana poveravaju svoje duše vaskrslom Gospodu u času svoje smrti:

„I kamenovahu Stefana koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj! Onda kleče na koljena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im grijeh ovaj! I ovo rekavši, usnu.“ Dela apostolska 7:59-60

Ovde se Stefan moli i traži od Isusa da za njega učini ono za šta Stari zavet izričito kaže da čini jedino Jahve:

„U tvoju ruku predajem duh svoj; izbavljao si me, Gospode, Bože istini!“ Psalam 31:5

„Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijednoga dobra što ti je učinio. On ti prašta sve grijehe i iscjeljuje sve bolesti tvoje; Izbavlja od groba život tvoj“ Psalam 103:2-4

„I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao.“ Propovednik 12:7

„Ja, ja sam brišem tvoje prijestupe sebe radi, i grijeha tvojih ne pominjem.“ Isaija 43:25

Stefanov slučaj nije usamljen primer, budući da su prvi hrišćani bili poznati po tome što su prizivali ime Gospoda Isusa u svom zajedničkom obožavanju — praksa koja je započela među Hristovim jevrejskim sledbenicima, i to baš u Jerusalimu!

„A Ananija odgovori: Gospode, čuo sam od mnogih za toga čovjeka koliko zla počini svetima tvojima u Jerusalimu. I ovdje ima vlast od prvosveštenika da veže sve koji prizivaju Ime tvoje. A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sasud izbrani, da iznese Ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve; A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za Ime moje. I otide Ananija, i uđe u kuću, i metnuvši ruke na njega reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, poslao me je da progledaš i da se ispuniš Duha Svetoga. I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i progleda, i ustavši krsti se; I uzevši hranu, okrijepi se. I bi Savle nekoliko dana sa učenicima koji bijahu u Damasku. I odmah po sinagogama propovijedaše Isusa da je on Sin Božiji. A svi koji slušahu čuđahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što u Jerusalimu satiraše one koji prizivaju Ime ovo, i ne dođe li ovdje zato da ih vezane vodi prvosveštenicima?“ Dela apostolska 9:13-17, 20-21

„Crkvi Božijoj koja je u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanima svetima, sa svima koji na svakom mjestu prizivaju ime Gospoda našega Isusa Hrista, njihovoga i našega:“ 1. Korinćanima 1:2

I ovo je opet čin obožavanja koji Stari zavet pripisuje jedino Jahveu!

„A Avram posadi lug na Virsaveji, i ondje prizva ime Gospoda Boga vječnoga.“ Postanje 21:33

„Jer koji je veliki narod kojemu je Bog blizu kao što je Gospod Bog naš kad ga god zazovemo?“ Ponovljeni zakoni 4:7

„Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovu; da je sveti! Mojsije i Aron, sveštenici njegovi, i Samuilo jedan od onijeh koji prizivlju ime njegovo, prizivahu Boga, i on ih usliši. U stupu od oblaka govoraše njima; oni čuvaše zapovijesti njegove i uredbu koju im dade.“ Psalam 99:5-7

Zastupništvo ne može objasniti to što vaskrsli Hristos prima sva prethodno navedena božanska priznanja i vrši sve navedene božanske funkcije.

Niti zastupništvo može objasniti činjenicu da proslavljeni Hristos prima potpuno isto obožavanje koje Bog prima od svakog stvorenog bića koje postoji:

„I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom; svaki je imao gusle, i zlatne čaše pune tamjana, a to su molitve svetih. I pjevahu pjesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si bio zaklan i krvlju svojom iskupio si Bogu nas iz svakoga roda i jezika i naroda i plemena. I učinio si ih Bogu našemu carevima i sveštenicima i carovaće na zemlji. I vidjeh i čuh glas mnogih anđela oko prijestola i živih bića i starješina, i bješe broj njihov mirijade mirijada i hiljade hiljada. Govoreći glasom gromkim: Dostojno je Jagnje koje je zaklano, da primi silu i bogatstvo i premudrost i čast i slavu i blagoslov. I čuh gdje svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom i što je na moru, i sve što je u njima, govori: Onome što sjedi na prijestolu, i Jagnjetu, blagoslov i čast i slava i moć u vijekove vijekova! I četiri živa bića rekoše: Amin. I starješine padoše i pokloniše se.“ Otkrivenje 5:8-14

Ovaj odlomak ne samo da dokazuje da je Hristos obožavan i proslavljan na potpuno isti način kao i Bog, nego takođe potvrđuje da on po prirodi nije stvorenje, nego je odvojen i različit od svega stvorenog što postoji. Hristos je na strani Stvoritelja u podeli Stvoritelj/stvorenje, što objašnjava zašto ga celokupno stvorenje obožava i slavi doveka.

Poslednji problem s ovim pogrešnim pozivanjem na zastupništvo jeste taj što je nebo poslednje mesto na kome bi Bogu bio potreban zastupnik da ga predstavlja. Uostalom, razumljivo je da bi Bog upotrebio zastupnika na zemlji da govori umesto njega, ali zašto bi Bogu trebalo da postavi nekoga da lično deluje u njegovo ime na nebu?

Stoga, zašto bi Isus i dalje primao obožavanje dok je na nebu, i zašto odatle nastavlja da vrši isključivo božanske funkcije, kao što su lično odgovaranje na molitve, činjenje čuda i izlivanje Božjeg Duha, ako je on samo puki ljudski predstavnik Boga?

„Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po tijelu podignuti Hrista da sjedi na prijestolu njegovu, Predvidjevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša njegova u adu, niti tijelo njegovo vidje truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo svi mi svjedoci. Desnicom, dakle, Božijom vaznese se, i primivši od Oca obećanje Svetoga Duha, izli ovo što vi sada vidite i čujete.“ Dela apostolska 2:30-33

„A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u hram u deveti čas molitve. I bijaše neki čovjek hrom od utrobe matere svoje, kojega nošahu i polagahu svaki dan pred vrata hrama koja se zovu Krasna da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram. Ovaj vidjevši Petra i Jovana da hoće da uđu u hram, zatraži milostinju. A Petar pogledavši na njega s Jovanom reče: Pogledaj na nas! A on ih pažljivo gledaše očekujući da od njih nešto dobije. A Petar reče: Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem: U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi. I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji; I skočivši stade, i hođaše, i uđe s njima u hram hodeći i skačući i hvaleći Boga. I vidje ga sav narod gdje ide i hvali Boga. A poznadoše ga da to bješe onaj što milostinje radi sjeđaše kod Krasnih vrata hrama i ispuniše se čuđenja, i bjehu van sebe od toga što mu se dogodi. A dok se iscijeljeni hromi držaše Petra i Jovana, sav narod zadivljen navali njima u trijem koji se zvaše Solomonov. A videći to, Petar se obrati narodu: Ljudi Izrailjci, što se čudite ovome ili šta gledate u nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da ovaj hodi? Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svojega Isusa, koga vi predadoste, i odrekoste ga se pred licem Pilatovim kada on presudi da ga pusti. A vi se odrekoste Sveca i Pravednika i isprosiste čovjeka ubicu da vam pokloni. A Načelnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svjedoci. I radi vjere u ime njegovo, ovoga koga vidite i poznajete utvrdi ime njegovo, i vjera koja je od njega podari mu ovo iscjeljenje pred svima vama.“ Dela apostolska 3:1-16

„I bi sutradan da se skupiše knezovi njihovi i starješine i književnici u Jerusalim, I Ana prvosveštenik i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god bješe od roda prvosvešteničkoga; I postavivši ih u sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo? Tada Petar, ispunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starješine Izrailjeve, Ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čovjeku, kako on ozdravi, Neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, njime stoji ovaj pred vama zdrav. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugome spasenja. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti. A videći smjelost Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neuki i prosti, divljahu se, a prepoznaše ih i da su bili sa Isusom, No gledajući iscijeljenog čovjeka gdje stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv.“ Dela apostolska 4:5-14

„I nađe tamo jednoga čovjeka po imenu Eneja, koji već osam godina ležaše na odru, jer bješe uzet. I reče mu Petar: Eneja, iscjeljuje te Isus Hristos; ustani i prostri sam sebi! I odmah ustade.“ Dela apostolska 9:33-34

„Dogodi se pak kad iđasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i gatajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima. Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Višnjega, koji nam javljaju put spasenja. I ovako činjaše mnogo dana. A kada se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovijedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista, iziđi iz nje! I iziđe u taj čas.“ Dela apostolska 16:16-18

Toliko o argumentima ovog novajlije. Sada je vreme da se karte okrenu protiv njega.

Osim ako nije drugačije naznačeno, svi navodi iz Svetog pisma uzeti su iz Revidirane standardne verzije (RSV) Svetog pisma.

Napomene

(1) Zanimljivo je primetiti da nam se, manje od deset stihova kasnije, izričito kaže da je upravo Isus sam poslao svog anđela da posvedoči Jovanu:

„Ja, Isus, poslah anđela svojega da vam posvjedoči ovo u Crkvama. Ja sam Izdanak i Rod Davidov, sjajna Zvijezda Danica.“ Otkrivenje 22:16

Prethodno snažno govori u prilog tome da Gospod, Bog _d_uhova proročkih, koji je poslao svog anđela, nije niko drugi do sam Gospod Isus Hristos!

Ovo opet pokazuje zašto je pozivanje na zastupništvo potpuno pogrešno i neosnovano, budući da Bogu nije potreban zastupnik na nebu da bi poslao drugog zastupnika s neba na zemlju.