Još obmanjujućih taktika vodećeg muslimanskog takijiste [Deo 2]

Nastavljamo da ispitujemo još neke od obmanjujućih i varljivih izjava dr Badavija.

Hristos poseduje jedinstvena, božanska svojstva i zahteva obožavanje

Evo šta je Badavi imao da kaže u svojoj debati sa dr Vilijamom Lejnom Krejgom u vezi sa Isusovom tvrdnjom da je Put, Istina i Život u Jovanu 14:6:

„Uvek smo slušali ovo Jovan 14… Rekao sam: ’Amin!’ Svaki prorok ne govori u svoje ime – i sam Isus je to rekao kod Jovana – on govori za Boga koji ga je poslao. A pošto je put ka Bogu jedan put, onda je prorok u svoje vreme put, istina i život; niko ne može da dođe do Boga osim sledeći put koji je Bog objavio tom proroku.“ (Pojam Boga u islamu i hrišćanstvu, Univerzitet Ilinois, 1997)

Badavi isto to kaže i u svojoj brošuri o Isusu:

1. PUT, ISTINA (Jovan 14:6): odnosi se na svakog proroka u njegovo vreme. (Isus u Kuranu i Bibliji)

Pre nego što uđemo u detalje ove rasprave, trebalo bi da bude očigledno da postoji ogromna razlika između izjave: „Ja govorim istinu“ ili čak „Ja imam istinu“ (jer mi ju je Bog dao), i tvrdnje „Ja jesam istina“. Nijedan istinski prorok pre Isusa nikada nije govorio na taj način. Njegova tvrdnja je jedinstvena i mnogo snažnija.

Uz to rečeno, od životne je važnosti da navedemo tačne reči Gospoda Isusa:

„Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:6

Kao što možemo videti iz odlomka, Hristos nije rekao samo da je Put i Istina, već je takođe tvrdio da je i sam Život, što je istakao u više navrata:

„Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče mu: Da, Gospode! Ja vjerujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svijet. I ovo rekavši, otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju, rekavši: Učitelj je došao i zove te. Ona, kako ču, ustade brzo i otide k njemu. Jer Isus još ne bješe došao u selo, nego bijaše na onome mjestu gdje ga srete Marta. A Judejci, koji bijahu sa njom u kući i tješahu je, kad vidješe Mariju da brzo ustade i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače ondje. A Marija, čim dođe gdje bješe Isus i vidje ga, pade pred noge njegove govoreći mu: Gospode, da si ti bio ovdje, ne bi umro moj brat. Onda Isus, kad je vidje gdje plače, i gdje plaču Judejci koji dođoše s njom, potrese se u duhu i sam se uzbudi, I reče: Gdje ste ga metnuli? Rekoše mu: Gospode, dođi da vidiš. Isusu udariše suze. Onda Judejci govorahu: Gle kako ga ljubljaše! A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slijepome učiniti da i ovaj ne umre? A Isus se opet potrese u sebi, i dođe na grob. A to bijaše pećina, i kamen ležaše na njoj. Isus reče: Sklonite kamen! Reče mu Marta, sestra umrloga: Gospode, već zaudara; jer je četiri dana U grobu. Reče joj Isus: Ne rekoh li ti da ako vjeruješ, vidjećeš slavu Božiju? Tada skloniše kamen gdje ležaše mrtvac. A Isus podiže oči gore, i reče: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: Lazare, iziđi napolje! I iziđe umrli uvijen po rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče: Razdriješite ga i pustite neka ide.“ Jovan 11:23-27, 41-44

Primetite kako Isus podiže Lazara iz mrtvih da bi mnoštvu dokazao da je on i Vaskrsenje i Život! Ovo pokazuje da je Isus verovao da je on Onaj koji daje i telesni i duhovni život svim stvorenjima.

Isus je čak tvrdio da je Onaj koji će zaista podići mrtve iz njihovih grobova u poslednji dan:

„Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju riječ sluša i vjeruje Onome koji me je poslao, ima život vječni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi; I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovječiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.“ Jovan 5:21, 25, 28-29

„Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću istjerati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:36-40

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.“ Jovan 10:27-28

Štaviše, u istom onom kontekstu u kojem je Isus rekao da je on Put, on je nastavio i rekao da će lično odgovoriti na sve molitve svojih učenika, čineći sve što od njega neposredno zatraže kako bi im pomogao da izvrše njegovu volju na zemlji:

„I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Jovan 14:13-14

Ovde počinju problemi za Badavija. Kuran opetovano kaže da je Alah taj koji daje život i vaskrsava mrtve, a takođe navodi da je on Istina i Vaskrsenje. Čak kaže i da je on onaj kome se ljudi mole ili koga prizivaju, kao i da ga hvale:

„Tako je jer Allah postoji, i što On može mrtve da oživi, i što On sve može. i što će Čas oživljenja da dođe, u to nema sumnje, i što će Allah da oživi one u grobovima.“ S. 22:6-7 Hilali-Kan

„I neka je Uzvišen Allah, Istiniti Vladar, nema drugog istinskog boga osim Njega, Gospodara Prestola divnog!“ S. 23:116 Rodvel

„Zato, pogledaj tragove Allahove milosti – kako On oživi zemlju nakon njenog mrtvila! On će, uistinu, i mrtve da oživi, On sve može.“ S. 30:50 Hilali-Kan

„On je Živi, nema istinskog boga osim Njega, pa, molite Ga, ispovedajući Mu iskreno veru. Svaka hvala pripada Allahu, Gospodaru svetova! Reci: „Meni je zabranjeno da obožavam one koje vi mimo Allaha molite, nakon što su mi došli jasni dokazi od moga Gospodara, i naređeno mi je da se predam Gospodaru svetova.“ On vas stvara od zemlje, zatim od kapi semena, zatim od ugruška, zatim čini da se kao dojenčad rađate, i da do muževnog doba stignete, i da starci postanete – a neki od vas umiru pre – i da do određenog roka poživite kako biste mogli shvatiti. I On daje život i smrt! A kad nešto odluči, samo kaže: „Budi“, i ono bude.“ S. 40:65, 68 J. Ali

Da bismo razumeli kako sve ovo razotkriva Badavijevu obmanu, od životne je važnosti imati na umu da pravoverni islam uči da moraju postojati tri neophodna preduslova da bi postojao čist monoteizam: tevhid al-rububijja, tevhid al-uluhijja/ibada i tevhid al-asma ve-sifat.

Ono što ove kategorije podrazumevaju jeste da musliman mora da veruje da je Alah jedini tvorac, izdržavatelj i suvereni vladar vaseljene koji nikome ne dozvoljava da učestvuje u njegovoj vlasti nad svim stvorenjem (rububijja). Musliman takođe mora da prizna da je jedino Alah dostojan obožavanja (uluhijja/ibada), i da jedino on poseduje određena božanska imena i svojstva (al-asma ve-sifat).

Sam Badavi prihvata ovu trostruku podelu jer ju je pomenuo u istoj debati sa dr Krejgom:

„Za muslimana postoje najmanje tri važna uslova za čist monoteizam. Prvi je verovati da je Bog jedini tvorac i izdržavatelj vaseljene. Nema sudruga niti sutvorca sa njim.

„Drugo, da je jedino Bog dostojan obožavanja, što znači da niko ne sme biti obožavan umesto njega, niti pored njega; niti se Bogu sme obožavati [sic] kroz bilo koje njegovo stvorenje, nema ispovesti, nema sveštenstva sa posebnim ovlašćenjem.

„Treće, da Bog nije jedan samo brojčano, već je jedan i u svojstvima i u ličnosti, što znači da postoji samo jedna ličnost; nema ličnosti u Božanstvu.

„Za muslimana, svako odstupanje od bilo kog od ova tri elementa smatra se takozvanim širkom, koji nije samo politeizam. Zapravo, to u širem smislu znači pridruživati druge Bogu u njegovim isključivim božanskim svojstvima. Kuran to predstavlja kao osnovni greh koji nikada neće biti oprošten. On navodi da sam Isus, blagosloveni, kaže da bi bio nevin od onih koji čine isto.

„Kuran ukazuje da je ova čista monoteistička vera bila misija i poruka svih proroka kroz istoriju i da su oni pozivali celo čovečanstvo, zapravo, da se dobrovoljno predaju Bogu i slede njegovo vođstvo u svom životu [sic].“ (Pojam Boga u islamu i hrišćanstvu)

E sad, ovde Badavi razotkriva samog sebe. Govoreći da su svi proroci bili Istina, ili čak Život, na isti onaj način na koji je Isus tvrdio da jeste, Badavi praktično čini širk i optužuje Božje proroke da čine isto.

Na kraju krajeva, ako je tevhid al-asma ve-sifat ispravan, onda nijedan istinski prorok koji nije bio ništa više od ljudskog bića nikada ne bi mogao sebe da nazove „Istinom“, „Vaskrsenjem“ ili „Životom“. Učiniti to bio bi širk, jer bi dotični prorok uzeo jedinstvena Božja imena i svojstva i primenio ih na sebe.

Štaviše, nijedan istinski prorok koji je bio samo čovek nikada ne bi sebe učinio predmetom molitava, idući čak dotle da tvrdi da ima moć da odgovori na svaki priziv koji mu je upućen u njegovo sopstveno ime! Takva tvrdnja bila bi kršenje tevhida al-uluhijja/ibada, jer bi prorok pljačkao Boga od isključivog obožavanja i predanosti koji pripadaju samo njemu.

Badavi je očigledno potpuno svestan ovoga i stoga zavodi ljude navodeći ih da misle da Isusovo proglašenje da je on „Put, Istina i Život“ nije ništa posebno i da ne utvrđuje njegovo božanstvo. Ako je, kao što Badavi tvrdi, Isus samo muslimanski prorok, onda je prema islamu Hristos kriv za činjenje širka jer je sebi pripisao neka od Božjih sopstvenih jedinstvenih imena, svojstava i funkcija.

Pošto Badavi sve ovo zna, ne može mu se oprostiti da govori iz neznanja. On sigurno zna da ono što govori i piše u vezi sa Isusovim izjavama protivreči njegovim sopstvenim verovanjima kao muslimana.

Isus učestvuje u suverenoj Božjoj vladavini nad celim stvorenjem

U istoj debati sa dr Krejgom, Badavi je nastojao da umanji težinu Isusovih izjava da mu je Otac sve predao:

„Dr Krejg je pokrenuo i pitanje Mateja 11:27, kada je Isus rekao da ’Bog mi je dao sve’. Pa, logički govoreći, ako neko prima a neko daje, onaj koji daje je veći i on je jedini Bog! Štaviše, ako to shvatimo doslovno, da je ’Bog mi je dao sve’, onda nema Trojstva, jer je Bog, ili Otac, potpuno obesnažen, i nema ništa jer je već sve dao! Dakle, ako želite da to shvatite doslovno, to ide u oba smera.“

Badavi kaže nešto slično i u svojoj brošuri koja napada božanstvo Hrista:

13. REKAO JE DA MU JE SVA VLAST DATA: Onaj ko je dao vlast je Veći (tj. Njegov Bog). (Isus u Kuranu i Bibliji)

Očigledno je da Badavi ovde ima u vidu Mateja 28:18.

Postoji nekoliko problema sa Badavijevim argumentima. Prvo, Badavi čini logičku grešku lažne dileme (*, *) i non sequitur (*, *). To što Sin prima sve ne dovodi do toga da Otac bude zamenjen, niti umanjuje Očevo božanstvo. Naprotiv, ono što Isusove izjave podrazumevaju jeste da on učestvuje u jedinstvenoj vladavini i vlasti Oca nad svim stvarima, i da celo stvorenje podjednako pripada i Ocu i Sinu.

Niti sledi da je Sin manji od Oca po suštini samo zato što od njega prima vlast. Uostalom, ako bi se ta logika dosledno primenjivala, bili bismo prinuđeni da zaključimo da su muževi po suštini veći od svojih žena, očevi veći od svojih sinova, poslodavci veći od svojih zaposlenih itd. Badavi ovde čini kategorijalnu grešku jer meša prirodu i suštinu sa funkcijom i vlašću.

To bi takođe dokazalo da ni sam Alah nije Bog, jer Kuran kaže da muslimansko božanstvo nasleđuje i uzima zajmove od svojih stvorenja!

„Ko je taj koji će Allahu lep zajam dati, pa da mu ga On mnogostruko vrati, Allah uskraćuje i obilno daje, i Njemu ćete se vratiti.“ S. 2:245

„Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj da nasledimo i Nama će oni da se vrate.“ S. 19:40

„a ono o čemu on govori - nasledićemo i sam lično će da Nam se vrati.“ S. 19:80

„Ko je taj ko će Allahu lep zajam dati da bi mu ga On mnogostruko vratio, a uz to će i divnu nagradu imati?“ S. 57:11

A evo šta se dešava kada Badavijevo rezonovanje primenimo na ove tekstove. Pošto je, logički govoreći, onaj koji daje veći od onoga koji prima, to znači da su Alahova stvorenja veća od Alaha jer su ona ta koja njemu daju, a on je taj koji od njih prima!

Drugo, Badavi ne odgovara na odgovarajući način na Isusove izjave koje su jasno protivne islamskom monoteizmu.

Na primer, u Mateju 11:27 Isus tvrdi da poznaje Oca na isti onaj način na koji Otac poznaje njega. Hristos takođe potvrđuje da jedino on poznaje Oca i da je stoga jedini kvalifikovan da ga otkrije kome god hoće:

„Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ Up. Luka 10:22

Ove tvrdnje znače da je Isus verovao da je bio (jeste) sveznajući, jer je to jedini način na koji bi mogao da poznaje Oca na isti način na koji Otac poznaje njega. Hristove izjave takođe podrazumevaju da je on nedokučiv, zbog čega je Otac jedini koji ga može potpuno poznavati, jer je za potpuno razumevanje Sina potreban drugi nedokučiv, sveznajući um.

Da li Badavi ozbiljno želi da poverujemo da su takve izjave saglasne sa islamskim viđenjem Hrista (ili bilo kog proroka, uostalom)?

Pogledajmo sada šta Matej 28:18 kaže u kontekstu:

„A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovijedio Isus. I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše. I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Učeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio; i, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka.“ Matej 28:16-20

Prema navedenom odlomku, Hristos prima obožavanje, poseduje apsolutnu suverenost nad celim stvorenjem, deli božansko ime sa Ocem i Svetim Duhom, i sveprisutan je, jer je to jedini način na koji bi Isus mogao istovremeno da bude prisutan sa svim svojim sledbenicima, gde god da se nalaze.

U svetlu ovoga, da li Badavi zaista misli da je sve to u skladu sa kuranskim prikazom Isusa? Zar činjenica da Hristos prima obožavanje u istom kontekstu u kojem tvrdi da je sveprisutan, da ima apsolutnu suverenost i da takođe poseduje božansko ime ne krši sve tri podele tevhida kako ih je artikulisao sam Badavi?

Da li Badavi zaista ne bi imao problem da kaže: „U ime Alaha, i Poslanika, i Anđela objave“, ili „U ime Alaha, i Muhameda, i Gavrila“? Da li bi za njega, ili bilo kog drugog muslimana, bilo sasvim prihvatljivo da koristi takvu formulu u kojoj je Alah ne samo spojen sa Muhamedom i Gavrilom, već sa njima deli i isto božansko ime i vlast?

Da li bi Badavi mogao da za Muhameda kaže da je lično prisutan sa svim svojim sledbenicima do svršetka veka?

Štaviše, da li bi Badavi mogao da kaže da Muhamed jaše na oblacima i sedi Bogu s desne strane, kao što je Isus rekao za sebe?

„I stavši prvosveštenik na sredinu, zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi protiv tebe svjedoče? A on ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja sam taj; i vidjećete Sina Čovječijega gdje sjedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim. A prvosveštenik razdrije haljine svoje, i reče: Šta nam više trebaju svjedoci? Čuste hulu na Boga. Šta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt.“ Marko 14:60-64

Da li bi Badaviju zaista bilo prijatno da propoveda da je Muhamed Davidov Gospod, kao što je Isus tvrdio,

„I odgovorivši Isus reče učeći u hramu: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov? Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim. Sam David, dakle, naziva ga Gospodom, pa otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše ga rado.“ Marko 12:35-37

Iako Kuran kaže da Alah nikome nije dozvolio da uzme anđela ili proroka za gospoda (rabb)?

„On vam ne naređuje da anđele i verovesnike smatrate božanstvima. Zar da vam naređuje neverovanje, nakon što ste postali Njemu predani?!“ S. 3:80 Piktal

Ako bi Badavi rekao da, on bi time samo kršio tevhid al-rububijja, jer sedeti Bogu s desne strane na nebu znači učestvovati u Božjoj jedinstvenoj vladavini nad stvorenjem. Kao što sledeći poznati evanđeoski hrišćanski naučnik objašnjava u vezi sa Isusovim odgovorom Sinedrionu na njegovom suđenju:

„… Peto, na drugim mestima kod Marka, hula se uvek sastoji u obeščašćivanju nekoga verbalnom pljačkom; u 2:7 verbalnim pljačkanjem Boga od isključivog prava da oprašta grehe, u 3:28-30 verbalnim pljačkanjem Svetoga Duha od osposobljavanja Isusa da vrši isterivanje demona, u 7:22 verbalnim pljačkanjem drugih ljudi od njihovih prava i dostojanstva (kao što se može zaključiti iz smeštanja hule između zavisti i oholosti), i u 15:29 verbalnim pljačkanjem Isusa od navodno tvrđene moći da razori hram i za tri dana sagradi drugi.

„Šta, dakle, Isus kaže što po sudu Sinedriona obeščašćuje tetragram koji je on izgovorio? Najbolje je misliti da prvosveštenik i ostatak Sinedriona sude da je Isus verbalno opljačkao Boga od neuporedivosti i jedinstva time što se uzdigao na nadljudski nivo, prikazujući sebe kao onoga kome je određeno da sedne Bogu s desne strane i dođe s oblacima nebeskim (up. Dan. 7:13 LXX, prema kojoj neko poput Sina čovečjeg dolazi, ne ka Starcu danima, već kao starac danima – primetio W. Buse, Religion 264-65; F. F. Brus, NT Development 81, mada je paralela oslabljena bezčlanošću izraza ’starac danima’ u LXX [nasuprot Teod])…“ (Robert H. Gandri, Mark: A Commentary on His Apology for the Cross [William B. Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI 1993], str. 916-917; podebljani naglasak naš)

Zanimljivo je da je upravo to ono što greh širka podrazumeva, naime, pljačkanje Boga od njegovog jedinstvenog božanskog statusa i jedinstva.

Kuran odlučno objavljuje da je Alah apsolutno zabranio bilo kom stvorenju da učestvuje u njegovoj suverenoj vladavini nad celim stvorenjem:

„Allahu pripada vlast na nebesima i na Zemlji i Allah nad svime ima moć.“ S. 3:189 Hilali-Kan

„Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“ S. 25:2 Šakir

Dakle, ako Isus nije Bog nego običan muslimanski prorok, onda je prvosveštenik bio u pravu kada je zaključio da je Hristos upravo počinio hulu. Zapravo, i Isusovi učenici bili su krivi za širk, jer su svi propovedali da je Hristos sadeonik Božjeg prestola i stoga suvladar sa Bogom nad celim stvorenjem.

Drugim rečima, Isus i apostoli sagrešili su protiv Boga čineći širk u tevhidu al-rububijja, jer su otvoreno učili da je Hristos suvereni Car celog stvorenja, i da je stoga svako stvorenje moralo da mu se pokori kao Gospodu da bi bilo spaseno.

Poznati liberalni novozavetni naučnik, profesor Džejms D. G. Dan, odlično sažima verovanja najranijih hrišćana:

„Šta god da možemo ili treba da kažemo o Isusu i njegovoj misiji, gotovo da nema nikakve sumnje da je ono što su PRVI HRIŠĆANI verovali da se dogodilo Isusu nakon njegove smrti potpuno preobrazilo njihovo poimanje njega. JER SU BILI UBEĐENI DA GA JE BOG VASKRSAO IZ MRTVIH. To je jezgro potvrde hrišćanske vere, i može se pouzdano pratiti UNAZAD DO NAJRANIJIH DANA POKRETA KOJI JE POTEKAO OD ISUSA, a naročito do vizionarskih iskustava koja su PRVI HRIŠĆANI imali sa Isusom kao vaskrslim iz mrtvih i uzvišenim na nebo. Takvo verovanje već je bilo ispovedanje u vreme kada se sam Pavle obratio, ŠTO JE VEROVATNO BILO MANJE OD DVE GODINE NAKON ISUSOVOG RASPEĆA (1. Kor. 15,3-7). A Pavle se verovatno obratio na verovanja koja je pre toga progonio, VEROVANJA VEĆ DOBRO USTALJENA MEĐU PRVIM PRIPADNICIMA SEKTE NAZAREĆANA. NJIHOVO VEROVANJE BILO JE SAMO PO SEBI ZAPANJUJUĆE. Mnogi Jevreji su verovali da će na kraju vremena, pre dana poslednjeg suda, biti vaskrsenja; to jest, opšteg vaskrsenja mrtvih. Ali pomisao da je jedna osoba vaskrsnuta (a ne prosto oživljena u svoj pređašnji život) BILA JE NEČUVENA. NEŠTO OD ZAPANJUJUĆEG ZNAČAJA SE DOGODILO, A ISUS JE BIO U SREDIŠTU TOGA.

„Što je za našu neposrednu temu još važnije, ovi NAJRANIJI VERNICI bili su takođe ubeđeni da je Isus uzet ili uzvišen na nebo. Ono što se dogodilo Isusu nije bilo prosto preseljenje kao ono Enohovo ili Ilijino, niti prosto opravdanje kakvo Premudrost 5 obećava pravednima da mogu očekivati. Šta onda? Bezbedno možemo pretpostaviti da bi prvi učenici pretraživali Sveto pismo kako bi objasnili i osmislili ono što se dogodilo Isusu. Ključni stih koji im je mnogo osvetlio i koji je očigledno oblikovao i usmerio NAJRANIJE HRIŠĆANSKO razmišljanje o toj temi bio je Psalam 110,1…

„Ovaj stih se provlači kao zlatna nit kroz veliki deo Novog zaveta, i toliko je utkan u jezik novozavetnih pisaca da je očigledno bio primarna polazna tačka ili podsticaj za snažnu struju novozavetne hristologije sažete u ispovedanju: ’Isus je Gospod’. Titula (’gospod’) sama po sebi nije nužno označavala ništa više od statusa (ljudskog) gospodara prema njegovom slugi ili robu; ali u kontekstu tog vremena, upotreba te titule za Isusa u kultnom okruženju potvrđivala je da je on svrstavan uz bogove drugih kultova (Asklepija, Isidu itd.), ili uz cara, u izvesnom stepenu nadmetanja sa božanskim tvrdnjama iznetim za Cezara. A u kontekstu koji Psalam 110,1 daje tituli ’Gospod’ (kyrios), njeno odnošenje na Hrista odmah ukazuje da je u NAJRANIJOJ HRIŠĆANSKOJ VERI Isus sada trebalo da bude posmatran u izrazima sličnim onima koji su korišćeni za nebeska bića ranije jevrejske misli, ili, tačnije, da bude posmatran KAO ONAJ KOJI UČESTVUJE U VLADAVINI JEDNOGA BOGA. Sa ovom titulom Isus se vidi više na strani Boga koji poseže ka čovečanstvu, nego čovečanstva koje dolazi Bogu.“ (Dan, Did the First Christians Worship Jesus?, 4. The Lord Jesus Christ, str. 101-103; podebljani naglasak i velika slova naši)

Ovo stavlja Badavija u nezavidan i težak položaj, jer Kuran tvrdi da je Isus jedan od najvećih muslimanskih proroka i poslanika, i da je stoga uvek govorio istinu o Bogu i o svom odnosu prema njemu. Kuran dalje navodi da su i Isusovi sopstveni sledbenici bili muslimani (up. K. 3:52; 5:111). A ipak, istorijski Isus i njegovi prvi sledbenici nisu samo objavljivali da je on Božji jedinstveni i voljeni Sin koji je umro na krstu i vaskrsao, već su takođe propovedali da je vaskrsli Gospod sada sadeonik Božjeg nebeskog prestola, učestvujući zauvek u Božjoj isključivoj vladavini nad celim stvorenjem!

„I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida, oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i Carstvu njegovu neće biti kraja.“ Luka 1:30-33

„Jer će vam se tako izobilno dati ulazak u vječno Carstvo Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.“ 2. Petrova 1:11

O Isusovom molitvenom obraćanju Ocu

U debati sa dr Krejgom, Badavi je pokušao da potkopa značaj toga što je Isus obožavan, tvrdeći da je i sam Hristos pao ničice i molio se Bogu. Badavi je potom definisao molitvu kao čin koji se vrši „od konačnog ka beskonačnom“.

Ako je Badavijeva definicija molitve ispravna, onda to znači da njegov sopstveni bog mora biti konačan, jer muslimansko pismo svedoči da se i sam Alah moli:

„To su oni kojima pripadaju blagoslovi od Gospodara njihovog i milost; oni su na Pravom putu.“ S. 2:157

„On vas blagosilja, a i Njegovi anđeli, da bi vas izveo iz tmina na svetlo - On je milostiv prema vernicima.“ S. 33:43 Palmer

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ S. 33:56 Palmer

Badavi sada mora dosledno da primeni svoj argument i tako zaključi da je njegovo božanstvo ograničeno, konačno stvorenje poput anđela i ljudi, jer im se pridružuje u molitvi i obožavanju.

Za više o temi Isusovog i Alahovog moljenja preporučujemo sledeće članke i pobijanja:

Ako je Isus Bog, da li se molio samom sebi?
Ispitivanje islamskog učenja da se Alah moli i obožava
„Tajna“ PBUH razotkrivena: Alahove molitve za Muhameda ispitane
„Tajna“ PBUH razotkrivena: Alahove molitve za Muhameda ispitane, 2. deo

Zaključne napomene

Ponovo je postalo očigledno da Badavi ne okleva da izvrne ne samo ono što Sveto pismo uči o božanstvu Hrista i o Trojstvu, već je spreman i da iskrivi i sakrije ono u šta i sam veruje kao musliman. Badavi to očigledno čini kako bi odveo ljude od istine jevanđelja Gospoda Isusa Hrista. Ipak, čineći to, on samo na kraju sramoti samog sebe, jer postoje ljudi koji istinski vole Gospoda Isusa Hrista i koji su spremni, milošću suverenog trojičnog Boga, da razotkriju njega i njegove obmanjujuće metode.

Sva slava našem slavnom i veličanstvenom trojičnom Bogu, koji verno podiže svoje sluge u svakom naraštaju da razotkriju lažljive i sramne taktike Satane i njegove dece, kako bi zaštitio svoje stado od obmanjujućih spletki neprijatelja!

Ovim se završava 2. deo. Ako Gospod da, imaćemo još toga da kažemo o Badavijevim obmanjujućim taktikama u bliskoj budućnosti.