Još o islamskoj pedofiliji
Sledeće je preuzeto sa sajta Islam Question & Answer: O glumi; i propis o ženidbi mladim devojčicama. Sav naglasak je moj.
O glumi; i propis o ženidbi mladim devojčicama
Pitanje
-
Kakav je propis islama o glumi u filmovima? Ako je dozvoljena, kakvi filmovi to moraju biti? Takođe, kakva je uloga žena u filmovima?
-
Zašto islam dozvoljava ženidbu decom (devojčicama) mlađom od 10 godina bez njihove dozvole (kaže se da je u slučaju dece potrebna samo saglasnost njihovih roditelja. Znam takođe da je u slučaju odraslih potrebno dobiti dozvolu). Zapravo, brak treba da se sklopi između osoba koje imaju bar malo zrelosti. Ali u slučaju dece to nije tako. Možete li opravdati ovaj propis islama (dečji brak)?
Odgovor
Hvala Alahu.
Prvo:
Pitanje glume i s njim povezana pitanja već su obrađeni u Pitanju br. 10836. Tome možemo dodati:
Šejh Abu Bekr Zejd je rekao: viteštvo [tj. ponašanje na primeren i pristojan način] jedan je od ciljeva šerijata, i sve što ga podriva čini osobu nepodobnom da svedoči na sudu. Islam nalaže najuzvišenije osobine, a zabranjuje niske i podle osobine. Koliko često gledaoci vide glumca kako izvodi blesave radnje ili se kreće i govori na blesav način, ili čak igra ulogu ludaka, idiota ili budale. Na osnovu toga, mudrom čoveku je jasno da je gluma jedna od stvari koje najviše podrivaju viteštvo, pa je stoga jedna od stvari koje osobu čine nepodobnom da svedoči na sudu. Sve što je takvo nije odobreno u šerijatu.
Vidi al-Muru’ah wa Khawaarimuhaa, str. 221, od Mashhoor Hasana
Drugo:
Ženidba mladom devojčicom pre nego što dostigne uzrast adolescencije dozvoljena je u šerijatu; štaviše, preneseno je da je o ovome postojao konsenzus učenjaka.
(a) Alah kaže (tumačenje značenja):
„A one vaše žene, koje su izgubile nadu u mesečno pranje - ako sumnjate - one treba da čekaju tri meseca, a i one koje ga još nisu dobile“ [al-Talaaq 65:4]
U ovom stihu vidimo da je Alah odredio da ’idet u slučaju razvoda devojčice koja nema menstruaciju – jer je mlada i još nije dostigla pubertet – iznosi tri meseca. Ovo jasno pokazuje da je Alah ovaj brak učinio punovažnim.
(b) Preneseno je od Aiše da ju je Poslanik oženio kada je imala šest godina, da je konzumirao brak sa njom kada je imala devet i da je ostala s njim devet godina.
(Preneo al-Buhari, 4840; Muslim, 1422)
“Poslanik je oženio Aišu kada je imala šest godina i konzumirao brak kada je imala devet.”
(Preneli al-Buhari i Muslim; Muslim kaže ‘sedam godina’)
Činjenica da je dozvoljeno oženiti mladu devojčicu ne znači da je dozvoljeno imati odnos sa njom; naprotiv, to ne treba činiti dok ona ne bude sposobna za to. Iz tog razloga je Poslanik odložio konzumaciju svog braka sa Aišom. En-Nevevi je rekao: Što se tiče svadbene svečanosti mlade udate devojčice u vreme konzumacije braka, ako se muž i devojčicin staratelj dogovore o nečemu što neće naneti štetu mladoj devojčici, onda se to može učiniti. Ako se ne slože, onda Ahmed i Abu Ubejd kažu da se, kada devojčica navrši devet godina, brak može konzumirati čak i bez njenog pristanka, ali to se ne odnosi na onu koja je mlađa. Malik, eš-Šafija i Abu Hanifa rekli su: brak se može konzumirati kada je devojčica sposobna za odnos, što se razlikuje od devojčice do devojčice, pa se nikakva starosna granica ne može odrediti. Ovo je ispravno gledište. U hadisu o Aiši nema ničega što bi odredilo starosnu granicu, niti što bi to zabranilo u slučaju devojčice koja je za to sposobna pre devete godine, niti što bi to dozvolilo u slučaju devojčice koja za to nije sposobna a navršila je devet godina. Ed-Davudi je rekao: Aiša je bila dostigla telesnu zrelost (u vreme kada je njen brak konzumiran).
Sharh Muslim, 9/206
Bolje je da staratelj ne uda svoju kćer dok je još mlada, osim ako za to postoji valjan razlog.
En-Nevevi je rekao:
Treba primetiti da su eš-Šafija i njegovi drugovi rekli: Bolje je da očevi i dedovi ne udaju devicu dok ne dostigne uzrast puberteta i dok je ne pitaju za dozvolu, da ne bi završila u braku koji joj se ne dopada. Ono što su rekli nije u suprotnosti sa hadisom o Aiši, jer su mislili na to da je ne treba udavati pre nego što dostigne pubertet ako ne postoji očigledna korist za koju se boje da će biti propuštena ako odlože, kao u hadisu o Aiši. U tom slučaju bolje je pristupiti braku, jer je ocu naloženo da se stara o interesima svog deteta i da ne propusti dobru priliku.
A Alah najbolje zna.
Sharh Muslim, 9/206.
DALJE ČITANJE