Još jedan slučaj Muhamedove nedoslednosti –

Kako su Muhamedove želje dovele do ozakonjenja nedoličnosti

Kao što redovni posetioci našeg sajta znaju, Muhamed je bio čovek koji je više puta propuštao da čini ono što propoveda. Muhamed je sebi dopuštao određene privilegije i prednosti koje je drugima žestoko uskraćivao. Na primer, iako su njegovi sledbenici mogli imati najviše četiri žene, i to pod uslovom da prema svima postupaju pravedno, Muhamed je sebi, s druge strane, dopustio da ima onoliko žena koliko poželi i nije morao ni prema jednoj od njih da postupa pravedno (1, 2).

Štaviše, ne samo što je zanemarivao pojedine žene, poput Saude bint Zam'e, koju je nameravao da razvede jer je, prema hadisima i muslimanskim tumačima, ostarila, nego je postojala bar jedna žena koju Muhamed nije ni voleo i koju je zadržao samo kao uslugu njenom ocu!

'Umar b. al-Hatab je preneo: Kada se Alahov Poslanik povukao od svojih žena, ušao sam u džamiju i zatekao ljude kako udaraju kamenčićima o zemlju i govore: Alahov Poslanik je razveo svoje žene — a to je bilo pre nego što im je bilo naređeno da se pridržavaju osame. 'Umar reče u sebi: Moram to danas da utvrdim. Zato odoh do 'Aiše i rekoh (joj): Kćeri Abu Bekrova, zar si dotle došla da zadaješ nevolje Alahovom Poslaniku? Nato ona reče: Sine Hatabov, ti nemaš ništa sa mnom, a ja nemam ništa s tobom. Gledaj ti na svoju posudu. On ('Umar) reče: Posetio sam Hafsu, kćer 'Umarovu, i rekao joj: Hafsa, doprlo je do mene da zadaješ nevolje Alahovom Poslaniku. Znaš da te Alahov Poslanik NE VOLI, i da nisam ja (tvoj otac), on bi te razveo. (Čuvši to) ONA JE GORKO ZAPLAKALA. Rekoh joj: Gde je Alahov Poslanik? Ona reče: On je u sobi na tavanu. Uđoh i zatekoh Rebaha, slugu Alahovog Poslanika, kako sedi na pragu prozora i klati nogama nad šupljim palminim deblom pomoću kojeg se Alahov Poslanik penjao (u odaju) i silazio. Doviknuh: O Rebaše, zatraži mi dozvolu od Alahovog Poslanika. Rebah baci pogled na odaju, potom pogleda prema meni, ali ne reče ništa. Ponovo rekoh: Rebaše, zatraži mi dozvolu od Alahovog Poslanika. Rebah pogleda prema odaji, pa baci pogled na mene, ali ne reče ništa. Tada podigoh glas i rekoh: O Rebaše, zatraži mi dozvolu od Alahovog Poslanika. Mislim da Alahov Poslanik smatra da sam došao zbog Hafse. Tako mi Alaha, kada bi mi Alahov Poslanik naredio da joj odsečem vrat, sigurno bih joj odsekao vrat... (Sahih Muslim, knjiga 009, broj 3507)

Poglavlje 36/38. O vraćanju razvedenih žena.

2283. Preneseno je od Ibn Abasa, od Umera, da je Poslanik razveo Hafsu, a zatim je vratio. (Sahih) (Engleski prevod Sunan Abu Davuda – sastavio imam hafiz Abu Davud Sulejman bin Aš'as, hadisi priređeni i referencirani od strane hafiza Abu Tahira Zubejra 'Ali Za'ija, preveo Nasirudin al-Hatab (Kanada), konačna redaktura Abu Halijl (SAD) [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: jul 2008], tom 3, od hadisa br. 2175 do 3241, 13. Knjiga o razvodu, str. 84)

Vidi i ovu verziju.

3590. Preneseno je od 'Umara da je Poslanik — 'Amr (jedan od prenosilaca) reče: „Alahov Poslanik — razveo Hafsu, a zatim je vratio.“ A Alah najbolje zna. (Sahih) (Engleski prevod Sunan An-Nesaija – sastavio imam hafiz Abu Abdur Rahman Ahmed bin Šu'ab bin 'Ali An-Nesai, hadisi priređeni i referencirani od strane hafiza Abu Tahira Zubejra 'Ali Za'ija, preveo Nasirudin al-Hatab (Kanada), konačna redaktura Abu Halijl (SAD) [Darussalam Publishers and Distributors, prvo izdanje: januar 2008], tom 4, od hadisa br. 3087 do 3970, 27. Knjiga o razvodu, poglavlje 76. Vraćanje žene, str. 321)

Muhamed je takođe zahtevao da svi njegovi sledbenici sastave testament, dok se on sam nikada nije potrudio da ga sastavi za sebe i za one koje je izdržavao.

Još jedan primer njegove očigledne nedoslednosti jeste to što je Muhamed zabranio svojim sledbenicima da se žene ili sklapaju brak dok su u stanju ihrama, a on se i sam oženio ženom kao muhrim!

Prenosi Ibn Abas:

Poslanik se oženio dok je bio u stanju ihrama. (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 49)

Za potpune pojedinosti i za sveobuhvatniji spisak Muhamedovih nedoslednosti preporučujemo čitanje svih članaka koji se nalaze ovde.

U ovom članku pružićemo dodatnu dokumentaciju o Muhamedovom otvorenom propustu da primeni ista pravila koja je nametnuo drugima. Zapravo ćemo videti kako je Muhamedova nedoslednost dovela do opravdavanja nedoličnog ponašanja žena, njihovog ponašanja bez pristojnosti.

Muhamed je izričito učio da nema braka bez staratelja, to jest bez zakonskog muškog srodnika koji ženu daje i pristaje na brak. Dalje je izjavio da je svaka žena koja sebe da u brak drugom muškarcu — preljubnica.

Poglavlje 15. Nema braka osim sa starateljem

1879. Preneseno je od 'Aiše da je Alahov Poslanik rekao: „Svaka žena čiji brak nije ugovorio staratelj — njen brak je nevažeći, njen brak je nevažeći, njen brak je nevažeći. Ako je (muškarac) imao odnos s njom, onda mehr pripada njoj kao naknada za intimnost s njom. A ako dođe do spora, onda je vladar staratelj onome ko nema staratelja.“ (Sahih)…

1880. Preneseno je da su 'Aiša i Ibn Abas rekli: „Alahov Poslanik je rekao: ,Nema braka osim sa starateljem.‘“

Prema hadisu 'Aiše: „A vladar je staratelj onome ko nema staratelja.“ (Sahih)

1881. Preneseno je od Abu Musaa da je Alahov Poslanik rekao: „Nema braka osim sa starateljem.“ (Sahih)

1882. Preneseno je od Abu Hurejre da je Alahov Poslanik rekao: „Nijedna žena ne treba da ugovara brak druge žene, I NIJEDNA ŽENA NE TREBA DA UGOVARA SOPSTVENI BRAK. PRELJUBNICA JE ONA KOJA SAMA UGOVARA SVOJ BRAK.“ (SAHIH) (Engleski prevod Sunan Ibn Madže – sastavio imam Muhamed bin Jezid Ibn Madža Al-Kazvini, hadisi priređeni i referencirani od strane hafiza Abu Tahira Zubejra 'Ali Za'ija, preveo Nasirudin al-Hatab (Kanada), konačna redaktura Abu Halijl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 3, od hadisa br. 1783 do 2718, Poglavlja o braku, str. 78-79; naglasak verzalom i podvlačenjem naš)

835. Prenosi Abu Burda bin Abu Musa, na osnovu predanja svoga oca; Alahov Poslanik je rekao: „Nema braka bez staratelja.“ [Preneli su ga Ahmed i Al-Arba'a; Ibn Al-Madini, At-Tirmizi i Ibn Hiban ocenili su ga kao sahih, ali je smatran manjkavim jer je mursel]…

839. Prenosi Abu Hurejra: Alahov Poslanik je rekao: „Žena ne sme da daje ženu u brak, niti sme sebe da da u brak.“[3] [Preneli Ibn Madža i Ad-Darakutni. Njegovi prenosioci su pouzdani].

[3] To znači da žena, kada je reč o braku, ne može biti staratelj. Ne može sama sebe udati niti može dopustiti brak druge žene. Nije joj dozvoljeno da bude opunomoćenik u vezi sa brakom. (Bulug Al-Maram – Dostizanje cilja prema dokazima propisa, sastavio Al-Hafiz Ibn Hadžer Al-Askalani, uz kratke napomene iz knjige Subul-us-Islam, koju je napisao Muhamed bin Ismail As-Sanani [Dar-us-Salam Publications, Rijad, Saudijska Arabija, prvo izdanje: 1996], 8. Knjiga o braku, str. 347, 348; naglasak podvlačenjem naš)

Međutim, kada je reč o Muhamedu, Alah je zapravo dozvolio ženama da same sebe daju njemu u brak ili radi seksa, bez saglasnosti staratelja i bez potrebe za njim!

„O Verovesniče, Mi smo ti dozvolili da budu tvoje žene one kojima si dao njihove venčane darove, i one u tvojoj vlasti koje ti je Allah dao, i kćeri tvojih stričeva, i kćeri tvojih tetaka po ocu, i kćeri tvojih ujaka, i kćeri tvojih tetaka po majci koje su se sa tobom iselile, i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi, a ne ostalim vernicima. Mi znamo šta smo vernicima propisali u vezi sa njihovim suprugama i onima koje su u njihovom vlasništvu, a i da ti ne bi bilo teško. A Allah oprašta grehe i milostiv je. Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh. Najlakše će tako one da budu radosne i neće da se žaloste i tako će sve onim što im ti daješ da budu zadovoljne - a Allah zna šta je u vašim srcima; Allah zna sve i blag je.“ S. 33:50-51 Hilali-Kan

Evo kako su tumači objasnili ovu posebnu privilegiju:

O Poslaniče! Zaista, Mi smo ti učinili dozvoljenim tvoje žene kojima si dao njihove miraze i ono što poseduje tvoja desna ruka, od onih koje ti je Bog dao kao ratni plen, od nevernika, [koje si] zarobio, kao što su Safija i Džuvejrija, i kćeri tvojih stričeva i kćeri tvojih tetaka po ocu, i kćeri tvojih ujaka i kćeri tvojih tetaka po majci koje su se s tobom iselile, za razliku od onih koje se nisu iselile, i svaku vernicu ako sebe pokloni [u brak] Poslaniku i ako Poslanik želi da je uzme u brak, i da je zaprosi bez plaćanja [njoj] miraza — privilegija isključivo za tebe, a ne i za [ostale] vernike (nikāh, „brak“, kada se izrazi terminom hiba, „poklon“, označava [brak] bez miraza). Zaista, Mi znamo šta smo im propisali, naime vernicima, u pogledu njihovih žena, u vidu propisa, da ne uzimaju više od četiri žene i da se žene samo uz [saglasnost] zakonskog staratelja, [uz prisustvo] svedoka i [uz isplatu] miraza, kao i u pogledu onoga što poseduju njihove desne ruke, od robinja, putem kupovine ili na drugi način, tako da robinja bude ona koja je dozvoljena svome gospodaru, poput robinje koja pripada narodu Knjige (kitābiyya), a ne zoroastrijanka ili idolopoklonica, i da se pre snošaja utvrdi [da ne nosi dete] propisanim periodom čekanja (istibrā’); tako da (li-kaylā je semantički povezano s onim što je prethodilo [ovoj poslednjoj tvrdnji]) za tebe ne bude [nepotrebnog] ograničenja, [niti] stege u braku [za tebe]. A Bog je Onaj koji prašta, ono što je teško izbeći, Milostivi, jer daje olakšice [koje ostavljaju prostora] u tom pogledu. (Tafsir al-Dželalejn; podebljani naglasak naš)

„i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi“ znači: „takođe ti je dozvoljena, o Poslaniče, vernica ako ti sebe ponudi, da je oženiš bez miraza, ako to želiš.“ Ovaj ajet sadrži dva uslova. Imam Ahmed beleži od Sehla bin Sa'da As-Sa'idija da je jedna žena došla Alahovom Poslaniku i rekla: „O Alahov Poslaniče, zaista, ja ti nudim sebe (u brak).“ Stajala je tu dugo, a onda je jedan čovek ustao i rekao: „O Alahov Poslaniče, oženi me njome ako ti ne želiš da je oženiš.“ …

„samo tebi, a ne ostalim vernicima“ 'Ikrima je rekao: „To znači da nikome drugom nije dozvoljeno da oženi ženu koja mu sebe ponudi; ako žena ponudi sebe muškarcu, njemu nije dozvoljeno (da je oženi) osim ako joj nešto ne da.“ To je bio i stav Mudžahida, Aš-Ša'bija i drugih. Drugim rečima, ako žena ponudi sebe muškarcu, kada konzumira brak, mora joj dati miraz kakav se daje bilo kojoj drugoj ženi njenog statusa, kao što je Alahov Poslanik presudio u slučaju Barvā' bint Vašik kada je sebe ponudila u brak; Alahov Poslanik je presudio da joj se da miraz primeren ženi njenog statusa nakon što joj je muž umro. Smrt i konzumacija braka izjednačeni su u pogledu potvrđivanja miraza, a davanje miraza primerenog statusu žene, u slučaju onih koje sebe nude muškarcima koji nisu Poslanik, jeste utvrđen propis. Što se tiče samog Poslanika, on nije dužan da da miraz ženi koja mu sebe ponudi, čak i ako konzumira brak, jer on ima pravo da se oženi bez miraza, VELIJE (ZASTUPNIKA) ili svedoka, kao što smo videli u priči o Zejnebi bint Džahš, neka je Alah zadovoljan njome. Katada je rekao o ajetu…

„samo tebi, a ne ostalim vernicima“ nijedna žena nema pravo da sebe ponudi bilo kom muškarcu BEZ VELIJE ili miraza, osim Poslaniku…

„Mi znamo šta smo vernicima propisali u vezi sa njihovim suprugama“ znači: „u pogledu ograničenja njihovog broja na četiri slobodne žene, i onoliko robinja koliko žele, kao i u pogledu uslova koji se tiču zastupnika, miraza i svedoka pri sklapanju braka. To važi za ummet (narod), ali smo u tvom slučaju dali izuzeće i nismo ti nametnuli nijednu od tih obaveza.“ (Tafsir Ibn Kesir; naglasak podebljanjem i verzalom naš)

Ova takozvana privilegija navela je neke Muhamedove sledbenice da s prezirom gledaju na žene koje su sebe nudile Alahovom „poslaniku“ i da ih kritikuju:

Poglavlje 25. Žena koja sebe nudi u brak onome ko joj se dopada

3251. Sabit Al-Bunani je rekao: „Bio sam sa Anasom bin Malikom, a s njim je bila i njegova kći. On reče: ,Jedna žena je došla Alahovom Poslaniku i ponudila mu sebe u brak. Rekla je: O Alahov Poslaniče, želiš li da me oženiš?‘“ (Sahih)…

Preneseno je od Anasa da je jedna žena ponudila sebe Poslaniku u brak. Anasova kći se nasmejala i rekla: „KAKO JE MALO IMALA STIDA.“ Anas reče: „Ona je bila bolja od tebe; ponudila je sebe Poslaniku u brak.“ (SAHIH) (Engleski prevod Sunan An-Nesaija – sastavio imam hafiz Abu Abdur Rahman Ahmed bin Šu'ajb bin 'Ali An-Nesai, hadisi priređeni i referencirani od strane hafiza Abu Tahira Zubejra 'Ali Za'ija, preveo Nasirudin al-Hatab (Kanada), konačna redaktura Abu Halijl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 4, od hadisa br. 3087 do 3970, 26. Knjiga o braku, str. 113-114; naglasak verzalom i podvlačenjem naš)

Čak je i Muhamedova sopstvena maloletna nevesta mogla da vidi da nešto ozbiljno nije u redu s tim što Alah dopušta ovim ženama da jednostavno priđu Muhamedu i ponude da mu se seksualno podare:

Prenosi Aiša:
Nekada sam s prezirom gledala na one žene koje su sebe podarile Alahovom Poslaniku i govorila sam: „Zar žena može sebe da da (muškarcu)?“ Ali kada je Alah objavio: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh.“ (33.51) rekoh (Poslaniku): „Čini mi se da tvoj Gospod žuri da ispuni tvoje želje i prohteve.“ (Sahih Al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 311)

Prenosi Hišamov otac:
Havla bint Hakim bila je jedna od onih žena koje su sebe ponudile Poslaniku u brak. 'Aiša reče: „Zar se žena ne stidi da nudi sebe muškarcu?“ Ali kada je objavljen ajet: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš“ (33.51), 'Aiša reče: „O Alahov Poslaniče! Ne vidim drugo nego da tvoj Gospod žuri da ti ugodi.“ (Sahih Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 48)

Ono što stvar čini još gorom jeste to da su, prema Muhamedovim sopstvenim rečima, ove žene koje su sebe podarile njemu bile ni manje ni više nego preljubnice. I umesto da ih ukori zbog toga što se ponašaju kao preljubnice, Muhamed i njegovo božanstvo su zapravo odobrili takvo sramotno i nedolično ponašanje!

Čini se da je Alahu bilo više stalo do zadovoljavanja Muhamedovih telesnih želja, kao što je Aiša ispravno primetila, nego do očuvanja ugleda i integriteta žena. Alah je radije pristao na to da se žene ponašaju nedolično i da se drže kao preljubnice, nego da svome poslaniku da snagu da savlada i obuzda svoje telesne strasti.

Evo sažetka onoga što smo dosad otkrili o tome šta je Muhamed nametao svojim sledbenicima, nasuprot onome što je sam činio.

Muhamed je rekao da nema braka bez staratelja.
To znači da žena ne može da stupi u brak bez zakonskog muškog staratelja.
U slučajevima kada žena nema muških srodnika, muslimanski vladar postupa kao njen staratelj.
Svaka žena koja drugu ženu ili samu sebe da u brak jeste preljubnica.
Bilo je žena koje su same sebe podarile Muhamedu, bez staratelja.
I Aiša i Anasova kći videle su da tu nešto nije u redu, jer su znale da je nedolično i sramotno da žena jednostavno ponudi sebe muškarcu.
Umesto da ove žene ukori zbog tako nedoličnog čina, Muhamed prima „objavu“ od Alaha koja mu dopušta da uzme ili oženi svaku ženu koja se slobodno ponudi Alahovom „poslaniku“.
Kuran kaže da je to bila privilegija data samo njemu.
To znači da je Alah, umesto da svome takozvanom proroku da snagu da obuzda svoje porive, odlučio da ženama da dozvolu da se ponašaju kao preljubnice, kako bi zadovoljio seksualne prohteve svoga poslanika!
Muhamed je čak bio izuzet od obaveze da tim ženama da miraz ili da obezbedi svedoke koji bi posvedočili o braku, iako su svi ostali to morali!
Stoga ne čudi što je Muhamedova sopstvena maloletna nevesta zaključila da Alah hita da ispuni i zadovolji telesne želje njenog muža.