Još jedan dawagandista svedoči o nepokvarivosti Svetog pisma!
Another Dawagandist Testifies to the Incorruptibility of the Holy Bible!
Muslimanski dawagandista Džalal Abualrub ne trudi se da prikrije svoju mržnju i otrov prema Svetom pismu i hrišćanskoj veri, što lako potvrđuje svako čitanje ili gledanje njegovih materijala i predavanja. On neprestano napada nadahnuto Sveto pismo optužujući ga za tekstualnu pokvarenost i za to što sadrži priče koje smatra krajnje nemoralnim i nasilnim. A opet, u isto vreme, Abualrub neće oklevati da se pozove na Sveto pismo i da ga citira kako bi dokazao da je Muhamed prorečen u prethodnim spisima i da je njegovo poimanje Boga u skladu sa porukom proroka koji su došli pre njega.
Kao primer njegove tirade protiv Svetog pisma, Abualrub je objavio članak autora čije gledište o prethodnim spisima svesrdno prihvata i podržava:
2 – KURAN ĆE UVEK BITI ZAŠTIĆEN OD PROMENA I IZMENA, jer je Alah rekao, u prevodu:
„Zaista, Mi: Mi smo objavu poslali i zaista ćemo je Mi čuvati (od pokvarenosti).“ [15:9].
Prethodne Knjige, kao što su Tora i Jevanđelje, izmenjene su i iskvarene od strane Jevreja i hrišćana. (Odlike Kurana, Abu Fatima, ponedeljak, 29. novembar 1999)
Ovde leži problem za ovog hristofoba. Kada on i njegovi sledbenici ne obraćaju dovoljno pažnje, oni iznose izvesne tvrdnje koje na kraju dokazuju upravo suprotno od onoga što nameravaju da prenesu. Uzmimo, na primer, ono što je isti gorenavedeni autor napisao na drugom mestu u svom članku:
1 – SLAVNI KURAN JE JASAN, ISTINIT, ISPRAVAN I TAČAN U IZVEŠTAJIMA KOJE IZLAŽE I PRAVEDAN JE I PRAVIČAN U SVOJIM PROPISIMA,
„I reč Gospodara tvoga ispunila se u istini i pravdi. Niko ne može izmeniti Njegove Reči.“ [6:115]. (Abu Fatima, Odlike Kurana; podebljani naglasak naš)
Obratite pažnju na to kako se autor poziva na Kuran 6:115 da bi dokazao nepokvarivost Kurana. Pisac pretpostavlja da, pošto je Kuran Alahova reč i pošto nijedna Alahova reč nikada ne može biti izmenjena, to znači da Kuran stoga nikada ne može biti promenjen niti iskvaren.
Ovo nije jedini kuranski tekst koji govori o nepromenljivoj prirodi Alahovih reči:
Zaista, (mnogi) poslanici pre tebe bili su poricani (o Muhamede), ali su sa strpljenjem podneli poricanje i bili su povređivani, sve dok im nije stigla Naša pomoć, i niko ne može izmeniti Alahove Reči (Odluke). Zaista ti je stiglo obaveštenje (vest) o poslanicima (pre tebe). S. 6:34 Hilali-Kan
Za njih su radosne vesti, u životu ovoga sveta (tj. pravedan san koji vidi sama osoba ili koji se pokaže drugima) i na Ahiretu. Nikakve promene ne može biti u Alahovim Rečima, to je zaista vrhunski uspeh. S. 10:64 Hilali-Kan
I kazuj ono što ti je objavljeno (o Muhamede) iz Knjige (Kurana) tvoga Gospodara (tj. kazuj je, razumej i sledi njena učenja, postupaj po njenim naredbama i propovedaj je ljudima). Niko ne može izmeniti Njegove Reči, i nikoga osim Njega nećeš naći kao utočište. S. 18:27 Hilali-Kan
Ovde Abualrub upada u priličnu dilemu, budući da u svojim objavljenim delima otvoreno priznaje da su Tora i Jevanđelje Alahove Reči. Na primer, pogledajte sledeći citat:
Dva islamska kelime_ta takođe se pominju u jednoj izjavi na raznim mestima u Kuranu, kao što je (Reci (o Muhamede)**:** „O ljudi! Zaista, ja sam poslat svima vama kao Alahov Poslanik – Onome kome pripada vlast nad nebesima i zemljom. La ilahe illa Huve (niko nema pravo da bude obožavan osim Njega)**. On je Taj koji daje život i koji uzrokuje smrt. Zato verujte u Alaha i Njegovog Poslanika_** (Muhameda), Poslanika koji ne ume ni da čita ni da piše (Muhameda) koji veruje u Alaha I U NJEGOVE REČI (ovaj Kuran, TEVRAT (TORU) I INDŽIL (JEVANĐELJE), i sledite ga da biste bili upućeni.“} (7:158) (Muslimansko-hrišćanski dijalog: islamski monoteizam nasuprot Trojstvu, Džalal Abualrub, uredio Alaa Menke [Madinah Publishers and Distributors, prvo izdanje 2012], str. 40; naglasak velikim slovima naš)
A evo šta je napisao na drugom mestu:
{Reci (o Muhamede): „O ljudi! Zaista, ja sam poslat svima vama kao Alahov Poslanik – Onome kome pripada vlast nad nebesima i zemljom. La ilahe illa Huve (niko nema pravo da bude obožavan osim Njega); On je Taj koji daje život i koji uzrokuje smrt. Zato verujte u Alaha i Njegovog Poslanika (Muhameda), Poslanika koji ne ume ni da čita ni da piše (tj. Muhameda) koji veruje u Alaha i u Njegove Reči_20, i sledite ga da biste bili upućeni_.“} (7:158) (Muhamed, Poslanik milosti: Muhamedova uloga u islamu, Džalal Abualrub, uredio Alaa Menke [Madinah Publishers and Distributors, prvo izdanje 2007], str. 27)
20 [Alahove Reči: Kuran, TEVRAT (TORA), INDŽIL (JEVANĐELJE), I SVE DRUGE BOŽANSKE KNJIGE KOJE JE OBJAVIO SVOJIM POSLANICIMA; takođe Alahova Reč: „Budi!“ – i on bi, tj. Isa (Isus) sin Merjeme (Marije).] (Isto; naglasak velikim slovima naš)
Budući da su Tora, Jevanđelje i sve ostale nadahnute Knjige upravo Reči Božje (ili Alahove), onda nije bilo moguće da one budu izmenjene. Naprotiv, ti božanski objavljeni spisi ostali bi netaknuti, ostali bi onakvi kakvi su prvobitno objavljeni, i stoga bi postojali u vreme kada su ovi kuranski odlomci sastavljani. Upravo to uči stih koji neposredno prethodi onom koji Abualrub citira:
„Oni koji slede Poslanika, Poslanika koji ne ume ni da čita ni da piše (tj. Muhameda) koga nalaze zapisanog KOD SEBE u Tevratu (Tori) (Ponovljeni zakoni, xviii, 15) i Indžilu (Jevanđelju) (Jovan xiv, 16)…“ S. 7:157 Hilali-Kan
Ovaj stih ne samo da izričito tvrdi da su Tora i Jevanđelje bili u posedu Jevreja i hrišćana u Muhamedovo vreme, već prevodioci idu čak dotle da nam te spise i identifikuju. Prema njima, Tora obuhvata ili uključuje knjigu Ponovljenih zakona, dok se Jevanđelje odnosi konkretno na Jovanovo jevanđelje. Zanimljivo je da ovi učenjaci nisu jedini koji Jovanovo jevanđelje poistovećuju sa Jevanđeljem objavljenim Gospodu Isusu, budući da isto čini i najstarija sačuvana biografija o Muhamedovom životu:
„Među onim što je do mene doprlo o tome šta je Isus, sin Marijin, izjavio u Jevanđelju koje je primio od Boga za sledbenike Jevanđelja, u primeni izraza kojim se opisuje Božji poslanik, jeste sledeće. To je izvučeno IZ ONOGA ŠTO JE JOVAN APOSTOL ZAPISAO ZA NJIH KADA IM JE NAPISAO JEVANĐELJE PO ZAVEŠTANJU ISUSA SINA MARIJINOG: ’Ko mene mrzi, mrzi i Gospoda. I da nisam u njihovom prisustvu učinio dela koja niko drugi pre mene nije učinio, ne bi imali greha; ali sada su naduveni od gordosti i misle da će nadvladati mene, a i Gospoda. Ali mora se ispuniti reč koja je u zakonu: „Mrzeli su me bez razloga“ (tj. bez povoda). A kada dođe Utešitelj, koga će vam Bog poslati iz Gospodnjeg prisustva, i duh istine koji će izaći iz Gospodnjeg prisustva, on (će svedočiti) o meni, a i vi, jer ste od početka bili sa mnom. Ovo sam vam govorio da ne biste bili u sumnji.’
„Munahemana (blagoslovio ga Bog i sačuvao!) na sirijskom znači Muhamed; na grčkom je on paraklit. (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karachi, deseto izdanje 1995], str. 103-104; podebljani naglasak i naglasak velikim slovima naši)
Ibn Ishak citira Jovana 15:23-16:1 jer je verovao da je Jovanovo jevanđelje pisani zapis onoga što je Bog objavio Gospodu Isusu! Nijednom ne nagoveštava da je baš to Jevanđelje iskvareno ili nepouzdano.
Ovo stavlja Abualruba i njegove sabraće selefijske dawagandiste u veliku dilemu, kao što pokazuje sledeći silogizam:
A. Alahove reči nikada ne mogu biti izmenjene.
B. Tora, Jevanđelje i ostale božanski nadahnute Knjige jesu Alahove Reči.
C. Stoga te Knjige nikada ne mogu biti izmenjene i moraju postojati čak i do danas.
D. Budući da su ti spisi povereni Jevrejima i hrišćanima, a ne muslimanima, to znači da ti sveti spisi moraju i dan-danas biti u njihovom posedu.
E. Međutim, jedini spisi koje su Jevreji i hrišćani ikada posedovali jesu Knjige sadržane u Svetom pismu, kao što su Ponovljeni zakoni i četiri jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu.
F. Stoga te biblijske Knjige moraju biti nepokvarive i nepromenljive Alahove Reči. Jednostavno, iz ovoga nema izlaza.
Abualrub je potpuno svestan problema koji ovo predstavlja za njegova verovanja, budući da je Muhamed protivrečio središnjim, suštinskim učenjima ovih nadahnutih spisa. Zato mora da ubedi sebe i druge da to nisu izvorni spisi koje je Alah objavio Jevrejima i hrišćanima.
Međutim, tvrditi da ove biblijske Knjige nisu izvorne objave koje je Alah spustio podrazumeva da su ti izvorni spisi izgubljeni. A ako su izgubljeni, onda to znači da Kuran greši kada kaže da Alahove reči nikada ne mogu biti izmenjene, jer one to svakako mogu biti, i jesu bile izmenjene prema dawagandistima poput Abualruba. To bi stoga značilo da je Alah ili lagao, jer nikada nije ni nameravao da sačuva svoje reči, ili da je nemoćan, jer je pokušao da ih sačuva najbolje što je mogao, ali u tome nije uspeo uprkos svim svojim naporima.
Bilo kako bilo, Abualrub se suočava sa velikom dilemom, a jedini izlaz za njega jeste da okrene leđa Muhamedu osudivši ga kao lažnog proroka, što je on svakako i bio, i da prihvati Isusa kao svog vaskrslog Gospoda i Spasitelja.
Povezani članci
Kuran potvrđuje verodostojnost Svetog pisma [1. deo], [2. deo]
Nepokvarivost Alahovih reči i optužba za biblijsku pokvarenost