Još dokaza iz Kurana da je Isus Bog! 1. deo

Prema muslimanskom apologeti Šabiru Aliju, Alah ne zahteva moralno savršenstvo budući da je čoveka stvorio krhkim i slabim, čime je za ljude nemoguće da budu apsolutno savršeni:

„I to znači da se od ljudskih bića u Kuranu ne očekuje da budu apsolutno savršena. ZAPRAVO, MI TO NE MOŽEMO BITI. Ljudska bića, kakvi već jesmo, krhki smo, slabi smo, a Bog nas je stvorio sa našim slabostima i on ih poznaje. I spreman je da previdi naše nedostatke; on samo traži iskrene sluge koji se trude najbolje što mogu da mu služe.“ (Dr Džejms R. Vajt protiv dr Šabira Alija, Greh i spasenje)

Drugi islamski debatant po imenu Šadid Luis se u suštini slaže sa Alijem, jer je ovo rekao u jednoj od svojih debata:

„Niko ne može učiniti dovoljno dobrih dela da plati cenu. Niko ne može sam po sebi učiniti dovoljno da sebe uvede unutra. Ali Bog to zna. On te je takvim stvorio, nije te načinio savršenim. Nije te načinio bićem koje će, od rođenja do smrti, živeti bez činjenja zla, bez pravljenja grešaka. Nije te tako stvorio, pa zna da to ne možeš postići. Zato nam je i dao put nazad ka iskupljenju.“ (Danijel Skot protiv Šadida Luisa, Spasenje u islamu)

Ova gospoda samo ponavljaju učenja Kurana, koji otvoreno tvrdi da nema stvorenja koje ne greši:

„Kad bi Allah ljude zbog grehova njihovih kažnjavao, ništa živo na Zemlji ne bi ostavio, ali On ih do roka određenog ostavlja, i kad rok njihov dođe, ni za tren ga jedan ne mogu ni odložiti ni ubrzati.“ S. 16:61

Ovo objašnjava zašto Kuran kaže da se čak i oni koji su po položaju najbliži Alahu nadaju njegovoj milosti i boje se njegovog suda:

„Reci:“Molite se onima koje, pored Njega, smatrate bogovima – ali vas oni neće moći nevolje osloboditi niti je izmeniti.” Oni kojima se oni mole i sami traže način kako će što više svome Gospodaru da se približe, i nadaju se Njegovoj milosti i plaše se Njegove kazne. A kazne Gospodara tvog svako treba da se čuva.“ S. 17:56-57

Kuran dalje kaže da vernici strepe od Alahove kazne, jer su suviše svesni da bi se osećali sigurnima od spletke ili lukavstva svoga gospodara:

„Čovek je, uistinu, stvorenje lakomisleno: kada ga snađe nevolja - očajan je, a kada ga zadesi dobro, on ga uskraćuje, osim onih koji obavljaju molitvu koji su u svojim molitvama ustrajni, i oni u čijim imovinama ima određeni deo za milostinju za onog koji prosi i za onoga koji je u potrebi ali ne prosi, i oni koji u Sudnji dan veruju, i oni koji od kazne Allahove strahuju, a od kazne svoga Gospodara niko nije siguran, i oni koji svoja stidna mesta čuvaju,“ S. 70:19-29 Muhamed Asad

„Zar oni misle da su sigurni od Allahove kazne? Samo narod gubitnički je uveren da je siguran od Allahove kazne.“ S. 7:99 Pikthal

Oni čak strahuju i od povratka svome gospodaru, jer nemaju nikakvu uverenost da je on zadovoljan njihovim delima:

„Oni koji iz bojazni prema Gospodaru svom strahuju, i oni koji u dokaze i reči svoga Gospodara veruju, i oni koji pored svog Gospodara ništa drugo ne obožavaju, i oni koji od onoga što im je dato udeljuju, a srca su im puna straha zato što će da se vrate svome Gospodaru, oni žure da rade dobra dela, i u njima druge pretiču.“ S. 23:57-61

Obratite pažnju na to kako je, prema predanju, Muhamed objasnio upravo ovaj tekst:

(1) (S. 23:60)…

(36) POGLAVLJE. (Ono što se kaže o) strahu vernika da njegova dobra dela mogu biti poništena (izgubljena) bez njegovog znanja.

A Ibrahim at-Tejmi je rekao: „Kada uporedim svoje reči sa svojim delima (tada nalazim da su moja dela manjkava u poređenju sa mojim rečima), plašim se da moja dela poriču ono što govorim.“ A Ibn Abi Mulejka je rekao: „Sreo sam trideset Poslanikovih drugova i svaki od njih se bojao da ne postane licemer, i nijedan od njih nije rekao da je u veri jak kao anđeo Džibril (Gavrilo) ili Mikail (Mihailo).“ A al-Hasan (al-Basri) je rekao: „Samo se verni vernik užasava licemerja i samo licemer sebe smatra sigurnim (ne boji se licemerja).“

I treba se bojati toga da se ne istraje u licemerju i neposlušnosti Alahu (činjenjem grehova) bez neodložnog pokajanja Alahu, kao što se navodi u Alahovoj izjavi: „I za one koji u grehu svesno ne ustraju.“ (S. 3:135)…

Prenosi Aiša (Poslanikova žena): Pitala sam Alahovog Poslanika o ovom (sledećem stihu): „i oni koji od onoga što im je dato udeljuju, a srca su im puna straha zato što će da se vrate svome Gospodaru,“ (S. 23:60).

Dodala je: „Da li su to oni koji piju alkoholna pića i kradu?“ Alahov Poslanik je odgovorio: „Ne! O kćeri as-Sidika, nego su to oni koji poste, mole se i dele milostinju, a plaše se da njihova (dobra) dela neće biti primljena (od Alaha) od njih. „oni žure da rade dobra dela, i u njima druge pretiču.““ (Džami at-Tirmizi, 3225)(Tefsir al-Kurtubi)…

Prenosi Sehl (bin Sad): Bio je jedan čovek koji se u jednoj bici (gazva), u društvu Poslanika, borio najhrabrije od svih muslimana u ime muslimana. Poslanik ga je pogledao i rekao: „Ako neko želi da vidi čoveka iz naroda Vatre, neka pogleda ovoga (čoveka).“ Nato ga je jedan čovek iz naroda (muslimana) sledio, a on je bio u tom stanju, tj. žestoko se boreći protiv al-mušrikuna [politeista, pagana, idolopoklonika i onih koji ne veruju u Alahovu jednoću i u Njegovog poslanika Muhameda], sve dok nije bio ranjen, a onda je požurio da okonča svoj život stavivši mač među svoje grudi (i pritisnuvši ga velikom snagom) dok mu nije izašao između lopatica. Zatim je taj čovek (koji je to posmatrao) brzo otišao Poslaniku i rekao: „Svedočim da si ti Alahov Poslanik!“ Poslanik ga je upitao: „Zašto to kažeš?“ On je rekao: „Rekao si za tog i tog: 'Ako neko želi da vidi čoveka iz naroda Vatre, neka ga pogleda', a on se borio najhrabrije od svih nas u ime muslimana, i znao sam da neće umreti kao musliman (mučenik). Pa kada je bio ranjen, požurio je da umre i izvršio je samoubistvo.“ Nato je Poslanik rekao: „Čovek može činiti dela naroda Vatre, dok je zapravo jedan od naroda Raja, a može činiti i dela naroda Raja dok zapravo pripada narodu Vatre, i zaista, (nagrade za) dela određuju se poslednjim postupcima (delima).“ [Sahih al-Buhari, 8/6607 (O.P.604)].

(1) (S. 23:61):

(2) POGLAVLJE. (Ono što se kaže o tome da) se pero osušilo (tj. nakon što je pisanje dovršeno), sa Alahovim znanjem.

I Alahova izjava…

„onoga koga je Allah, znajući ga, ostavio u zabludi“ (S. 45:23)

A Ebu Hurejra je rekao: Poslanik mi je rekao: „Pero se osušilo nakon što je zapisalo ono na šta ćeš sigurno naići.“

A Ibn Abas je rekao: „oni žure da rade dobra dela, i u njima druge pretiču.“ (S. 23:61) znači da im je sreća već unapred određena.

Prenosi Imran bin Husein: Jedan čovek je rekao: „O Alahov apostole! Mogu li se ljudi Raja razaznati (razlikovati) od ljudi (paklene) Vatre?“ Poslanik je odgovorio: „Da.“ Čovek je rekao: „Zašto onda ljudi (pokušavaju da) čine (dobra) dela?“ Poslanik je rekao: „Svako će činiti ona dela za koja je i stvoren da ih čini, ili će činiti ona dela koja će mu biti olakšana (tj. svakome će biti lako da čini takva dela koja će ga odvesti na njegovo predodređeno mesto za koje je stvoren).“ [Sahih al-Buhari, 8/6596 (O.P.595)]. (Interpretation of the Meanings of the Noble Qur'an In the English Language, dr Muhamed Taki-ud-Din al-Hilali i dr Muhamed Muhsin Kan [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Lahore, Hjuston, Njujork, prvo izdanje: januar 2000], 5. deo: Od sure 21 do 28, str. 195-199; podebljanje i podvlačenje naši)

Budući da su muslimani namerno stvoreni krhkim i slabim kako bi na kraju činili grehe protiv Alaha,

Prenosi Ibn Abas: Nisam video ništa što bi toliko ličilo na male grehe kao ono što je Ebu Hurejra preneo od Poslanika, koji je rekao: „Alah je za sina Adamovog zapisao njegov NEIZBEŽAN udeo u preljubi, bio on toga svestan ili ne: preljuba oka jeste gledanje (u ono u šta je grešno gledati), preljuba jezika jeste izgovaranje (onoga što je nedopušteno izgovoriti), a unutrašnje ja žudi i čezne za (preljubom), dok stidni delovi to ili pretvaraju u stvarnost ili odbijaju da se predaju iskušenju.“ (Sahih al-Buhari, tom 8, knjiga 77, broj 609)

Zaista, Alah je odredio upravo onaj udeo preljube kojem će se čovek predati i koji NUŽNO MORA POČINITI (ili od toga ne bi bilo izlaza). (Sahih Muslim, knjiga 033, broj 6421; vidi i broj 6422)

Poglavlje 2: BRISANJE GREHOVA UZ POMOĆ TRAŽENJA OPROŠTAJA OD ALAHA

Ebu Sirma je preneo da je, kada se približilo vreme smrti Ebu Ejuba Ansarija, ovaj rekao: Krio sam od vas nešto što sam čuo od Alahovog Poslanika, a čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Da niste činili grehe, Alah bi doveo u postojanje stvorenje koje bi činilo greh (i Alah) bi im oprostio. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6620)

A budući da ne znaju da li ih je Alah predodredio za raj ili za pakao, nijedan musliman nikada ne može biti siguran u to da li će njegova vera i njegova dela biti dovoljno ugodni Alahu da bi ga spasli od pakla.

Imajući sve navedeno u vidu, sada prelazimo na sledeći deo naše rasprave.