Još dokaza da Alah obožava kao i njegova stvorenja

U sledećim člancima i odgovorima,

izneli smo dokaze koji pokazuju da Alah obožava i moli se veoma slično onome kako to čine njegove sluge.

U ovom članku pružićemo dodatne dokaze da Alah ne samo da obožava slično onome kako to čine njegovi takozvani pravedni sledbenici, već da zapravo obožava samog sebe.

Prema tradicionalnoj islamskoj teologiji, Kuran bi trebalo da bude nestvoreni govor Alaha:

Kuran je Alahov govor, NIJE STVOREN

Kuran je Alahov govor, objavljen, NESTVOREN, bez obzira na to kako se uči i na koji način ili gde se uči. Ono što je zapisano iz Kurana upravo je to, tj. Kuran, ono što se čita iz Kurana upravo je to, tj. Kuran, ono što se uči iz Kurana upravo je to, tj. Kuran. Alahov govor je kadim, NESTVOREN, bez obzira na način i oblik u kojem se Kuran predstavlja. To je Alahov govor, NIJE STVOREN, niti nov, NITI NAČINJEN, niti fizički entitet, niti fizička stvarnost, niti materijalni entitet. Naprotiv, to je svojstvo među svojstvima Alahove Suštine. ONO NIJE SLIČNO NIJEDNOJ STVORENOJ STVARI.

Svojstvo govora

Alah može i uvek će moći da govori. (Nije dozvoljeno razdvajati to dvoje [tj. Alaha i njegov govor] na način koji poriče njegova svojstva). Ponekad se on čuje neposredno od Alaha, ponekad od onoga ko ga čuje neposredno od Alaha [kao što je anđeo Džibril]. Ko ga čuje neposredno od Alaha, čuje ga neposredno, bez ikakvog posrednika ili prevodioca, kao naš prorok Muhamed, kada mu je Alah govorio neposredno u noći al-Miradža. Alah je takođe govorio Musi kada je ovaj bio na gori Tur. Slično tome, onaj kome Alah odluči da govori među svojim anđelima čuje njegov govor neposredno. Oni koji ne spadaju u navedene kategorije čuju Alahov kadim govor uistinu od onoga ko im ga uči [od Alaha]. Alahov govor sastoji se od razumljivih slova i glasa koji se čuje. (Kitab Al-I’tiqad (Knjiga vere), imam Abu al-Husein Muhamed bin al-Kadi Abu Ja‘la al-Hanbali, preveo Amr bin Džalal Abualrub [Madinah Publishers and Distributors: prvo izdanje, 2012], str. 17-18; naglašavanje velikim slovima naše)

Prema tome, islamska ortodoksija uči da je muslimansko božanstvo to koje izgovara Kuran, a to znači da je onaj koji se obraća kroz čitavo islamsko pismo sam Alah.

Ovo gledište stavlja muslimane pred dilemu jer moraju da se suoče sa činjenicom da onaj koji u sledećim stihovima zapravo hvali i slavi Alaha nije niko drugi do sam islamski bog!

„Sva hvala neka je Allahu Koji je stvorio nebesa i Zemlju i dao tmine i svetlo, ali i pored toga oni koji ne veruju - druge izjednačuju sa svojim Gospodarem.“ S. 6:1 Pickthall

„Allah navodi primer roba u tuđem vlasništvu, koji ništa nema, i onoga kome smo Mi dali lepu opskrbu i koji udeljuje iz toga, i tajno i javno – zar su oni jednaki?! Neka je hvaljen Allah! Ali, većina njih ne zna!“ S. 16:75 Sher Ali

„Uzvišen neka je Onaj Koji je u jednom času noći preveo Svog slugu Muhammeda od Časne džamije do Daleke džamije, čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. On, uistinu, sve čuje i sve vidi.“ S. 17:1 Pickthall

„Mi smo po njoj stvorili bašte, palmovike i vinograde, i učinili smo da iz nje izviru izvori, da oni jedu njihove plodove - a nisu to njihove ruke privredile - pa zašto neće da budu zahvalni?! Neka je slavljen i Uzvišen Onaj Koji je u svemu stvorio parove: u onome što iz zemlje niče, u njima samima, i u onome što oni ne znaju!“ S. 36:34-36 Hilali-Khan

„On je Allah, osim Kojeg nema drugog istinskog boga, Vladar, Blagoslovljeni i Sveti, Savršeni - Onaj Koji je bez nedostataka, Onaj Koji pruža sigurnost, Onaj Koji nad svim bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi. Slavljen i Uzvišen je Allah od onih koje pored Njega obožavaju!“ S. 59:23 Hilali-Khan

Treba naglasiti da ovo nisu zapovesti upućene drugima, kojima im se nalaže da izgovore ove reči. Naprotiv, ove izjave bi trebalo da dolaze, da tako kažemo, direktno iz Alahovih usta.

Sledeći primer stvara dodatne probleme za islamsko stanovište:

„U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog. Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova. Milostivom, Samilosnom. Vladaru Sudnjega dana. Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na pravi put; Na put onih kojima si blagodati Svoje darovao, a ne na put onih na koje si se rasrdio, niti onih koji su zalutali.“ S. 1:1-7 Hilali-Khan

Alah ovde ne samo da hvali i obožava samog sebe, već čak i priziva samog sebe da ga uputi na pravi put kako ne bi postao predmet sopstvenog gneva i suda!

Da nas muslimani ne bi optužili da izvrćemo ovaj tekst ili da u njega učitavamo previše, evo šta je čuveni muslimanski tumač Ibn Kesir imao da kaže o pitanju Alahovog hvaljenja samog sebe upravo u ovoj suri:

Dalje, Ibn Džarir je prokomentarisao ajet…

(Al-Hamdu Lillah), da to znači: „Hvala kojom je Alah HVALIO SAMOG SEBE, ukazujući svojim slugama da bi i ONI trebalo da ga hvale, kao da je Alah rekao: ’Reci: sva zahvalnost i hvala pripada Alahu.’“ (Tafsir Ibn Kesir, Kuran 1:1; podebljano naglašavanje naše)

Hafs je spomenuo da je `Umar rekao `Aliju: „Znamo La ilahe illallah, Subhan Allah i Allahu ekber. A šta je sa Al-Hamdu Lillah?“ `Ali je rekao: „Izjava koja se Alahu dopala za njega samog, kojom je bio zadovoljan za sebe i za koju voli da se ponavlja.“ Takođe, Ibn `Abas je rekao: „Al-Hamdu Lillah je izjava zahvalnosti. Kada sluga kaže Al-Hamdu Lillah, Alah kaže: ’Moj sluga me je pohvalio.’“ Ibn Abi Hatim je zabeležio ovaj hadis. (Isto)

Ibn Kesir zatim objašnjava zašto je Alah izabrao al-hamd sa određenim članom al, umesto prosto hamd:

Al ispred Hamd obuhvata sve vrste zahvalnosti i priznanja Alahu

Slova Alif i Lam ispred reči Hamd služe da obuhvate sve vrste zahvalnosti i priznanja Alahu, Uzvišenom. U jednom hadisu stoji…

(Alahu! Sav Al-Hamd pripada Tebi, Tebi pripada sva vlast, sve vrste dobra su u Tvojoj ruci i svi poslovi pripadaju Tebi.) (Isto; kurzivno i podvučeno naglašavanje naše)

Dakle, Alah voli da hvali samog sebe svim vrstama zahvalnosti i priznanja!

Takozvane autentične predaje pružaju dodatnu potvrdu činjenice da Alah hvali samog sebe. Štaviše, ove predaje idu čak dotle da kažu da je razlog zbog kojeg Alah hvali samog sebe taj što niko ne voli da bude hvaljen više od njega!

Prenosi Ebu Vail:
`Abdulah (bin Mesud) je rekao: „Niko nema više osećaja gajre od Alaha - zato on zabranjuje sramne grehe (nedozvoljeni polni odnos itd.), bilo da se čine javno ili tajno. I niko ne voli da bude hvaljen više nego Alah, I IZ TOG RAZLOGA ON HVALI SAMOG SEBE.“ Pitao sam Ebu Valija: „Da li si to čuo od Abdulaha?“ On je rekao: „Da.“ Rekao sam: „Da li je Abdulah to pripisao Alahovom apostolu?“ Rekao je: „Da.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 158)

Prenosi Abdulah bin Mesud:
Alahov apostol je rekao: „… i niko ne voli da bude hvaljen više nego Alah, I ZATO ON HVALI SAMOG SEBE.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 161)

Iste ove predaje nalaze se i u Sahih Muslimu:

`Abdulah b. Mesud preneo je neposredno od Alahovog poslanika da je rekao: „… i ništa Alah ne voli više od hvale samom sebi i upravo zbog toga JE HVALIO SAMOG SEBE.“ (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6647)

„`Abdulah b. Mesud preneo je da je Alahov poslanik rekao: „Niko ne voli hvalu upućenu samom sebi više nego Alah, Uzvišeni i Slavni. Upravo zbog toga on je hvalio samog sebe…“ (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6648)

Drugi razlog zbog kojeg Alah voli da hvali samog sebe jeste taj što niko nije u stanju da ga dovoljno hvali, niti na doličan način, čak ni Muhamed!

Aiša je prenela: Jedne noći nisam našla Alahovog poslanika u postelji, i kada sam ga potražila, ruka mi je dotakla tabane njegovih stopala dok je bio na sedždi; stopala su mu bila uzdignuta i govorio je: „Alahu, tražim utočište u Tvom zadovoljstvu od Tvog gneva, i u Tvom oproštaju od Tvoje kazne, i tražim utočište u Tebi od Tebe (od Tvog gneva). Ne mogu izbrojati Tvoju hvalu. Ti si onakav kakvim si sam sebe hvalio.“ (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 0986)

Jahja mi je preneo od Malika, od Jahje ibn Saida, od Muhameda ibn Ibrahima ibn al-Harisa at-Tejmija da je Aiša, umm al-muminin, rekla: „Spavala sam pored Alahovog poslanika i noću ga nisam našla, pa sam ga potražila rukom i stavila ruku na njegova stopala, a on je bio na sedždi govoreći: ’Tražim utočište u Tvom zadovoljstvu od Tvog gneva, i u Tvom oproštaju od Tvoje kazne, i u Tebi od Tebe. Ne mogu nabrojati Tvoje hvale onako kako Ti hvališ samog sebe.’“ Audhu bi ridaka min sakhatika, wa bi muafatika min uqubatika wa bika minka, la uhsiy thana'an alayka, anta kama athnayta ala nafsika. (Malikov Muvata, knjiga 15, broj 15.8.31)

Dakle, Alah ne samo da ništa ne voli više nego da hvali samog sebe, već je razlog zbog kojeg se upušta u takvo samohvaljenje taj što niko nije u stanju da ga hvali na način koji bi ga zadovoljio. Eto šta znači imati preterano naduvan ego!

(Ili, kad bolje razmislimo, Alahova ljubav prema samom sebi i hvaljenje sebe možda nisu posledica preterano naduvanog ega ili prekomerne gordosti, već rezultat niskog samopoštovanja. To bi takođe moglo objasniti zašto mu neprestano treba i zašto žudi za sve više hvale, a time i za sve više potvrde. Možda Alah oseća da nije dovoljno voljen, pa zato mora stalno da tera druge da ga hvale i, pošto ni to nije dovoljno, povrh svega iznova i iznova hvali samog sebe.)

Zanimljivo je da se u islamu hvaljenje samog sebe osuđuje, iako Alah to čini**(1)**

Samohvaljenje nije dozvoljeno

Stvorenom biću kao što je čovek nije dozvoljeno da hvali samog sebe. Sveti Kuran kaže: „zato se ne hvališite - On najbolje zna onog koji se kloni greha i čini dobra dela“ (53:32). To znači da čovek može biti hvaljen samo ako se boji Alaha, ali jedino Alah zna u kojoj meri određeni čovek poseduje tu osobinu, poznatu kao takva. Što se tiče toga da Alah hvali samog sebe, razlog je taj što čovek nije u stanju da na dostojan način hvali Alahovu slavu i veličinu. Da ne govorimo o drugima, i sam… prorok je uzviknuo: (Ne mogu Te valjano hvaliti!) Zato je Alah sam poučio čoveka načinu na koji da ga hvali. (Muftija Šafi Usmani, Ma'ariful Qur'an, tom 1, str. 84; podvučeno naglašavanje naše)

Ove izjave prilično jasno pokazuju da je Alah veoma potrebito božanstvo, ono kojem je očajnički potrebno da bude voljeno, hvaljeno i obožavano, što je upravo i razlog zbog kojeg je uopšte stvorio ljude i džinove:

„Duhove i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju!“ 51:56

Pošto ta stvorenja ipak nisu u stanju da Alahu pruže ljubav i pažnju za kojima toliko žudi, njemu nije preostalo ništa drugo nego da hvali samog sebe kako bi u potpunosti zadovoljio svoju želju za čašću i obožavanjem.(2)

Toliko o muslimanskoj tvrdnji da se Alah zapravo ne moli i ne obožava kao njegova stvorenja.

Povezani članci

Za više o pitanju Alahovog ega preporučujemo sledeći članak: Alahova gordost

Fusnote

(1) Ovo nije jedina stvar koju Alah čini, a koja je drugima izričito zabranjena. Alah se takođe zaklinje svim svojim stvorenjem, što svojim sledbenicima izričito zabranjuje:

Dakle, ono što se kod drugih svrstava u greh i porok, zapravo se smatra vrlinom i moralnim dobrom kada to čini Alah!

(2) Da stvar bude gora, Alah čak hvali i Muhameda!

Prema Ibn Kesiru, sledeći stih,

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ S. 33:56

ukazuje na to da Alah zapravo slavi Muhameda hvaleći ga pred svojim anđelima:

„Al-Buhari je rekao: ’Ebu al-`Alija je rekao: „Alahov salat jeste to što ga hvali pred anđelima, a salat anđela jeste njihova molba.“…’“ (Tafsir Ibn Kesir; podebljano naglašavanje naše)

Evo nekoliko primera iz Kurana u kojima Alah hvali Muhameda:

„Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onog koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na Budućem svetu i koji često Allaha spominje.“ S. 33:21 Hilali-Khan

„I, zaista, tvoj moral je veličanstven“ S. 68:4 Hilali-Khan

Alah je otišao čak dotle da svom „poslaniku“ pripiše neke od svojih jedinstvenih titula i svojstava:

„Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete iskušenja da imate, jedva čeka da pođete pravim putem, a prema vernicima je blag i milostiv.“ S. 9:128 Pickthall

Uporedite to sa onim što Alah kaže o samom sebi:

„Allah je oprostio Verovesniku, i iseljenicima iz Mekke, i stanovnicima Medine, koji su ga sledili u teškom času, u vreme kada su se srca nekih od njih umalo pokolebala: On je posle i njima oprostio. On je prema njima, zaista, milosrdan i milostiv.“ S. 9:117 Pickthall – up. K. 2:143; 16:7, 47; 22:65; 24:20; 57:9; 59:10

Sve ovo u suštini znači da je Alah kriv za činjenje neoprostivog greha pridruživanja, poznatijeg kao širk,

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Pickthall

„Reci: „Ja (Muhammed) sam čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog - jedan Bog. Pa ko se nada susretu sa svojim Gospodarom, neka radi dobra dela i neka pored svog Gospodara nikoga ne obožava!““ S. 18:110 – up. K. 4:116; 2:22

Budući da je u suštini uzeo Muhameda za svog partnera u hvali i časti koje pripadaju samo njemu!

Za više o temi obogotvorenja Muhameda i njegovog pridruživanja njegovom bogu predlažemo da pogledate članke i odgovore koji se nalaze ovde.

A da biste konkretnije pročitali o pitanju Alahovog davanja Muhamedu nekih od njegovih sopstvenih božanskih imena i svojstava, toplo preporučujemo čitanje sledećeg izlaganja i odgovora:

Toliko o tome da je islam strogo monoteistička religija koja insistira na obožavanju jedino Stvoritelja.