Jahvin Sluga ponovo razmotren, 2. deo

Dodatni dokazi da je Muhamed lažni prorok

Nastavljajući odande gde smo stali, Sveto pismo izričito osuđuje poštovanje kamenih predmeta bilo koje vrste,

„Nemojte graditi sebi idola ni likova rezanijeh, niti stupova podižite, ni kamenja sa slikama mećite u svojoj zemlji da mu se klanjate; jer sam ja Gospod Bog vaš.“ Levitska 26:1

Zabranjujući bilo kome da im se klanja, ili čak da ih dodiruje i ljubi:

„Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisuća koji nijedan ne saviše koljena pred Valom, niti ga ustima svojim cjelivaše.“ 1. Carevima 19:18

„Ako sam gledao na sunce kad sjaje, i na mjesec kad ponosito hodi, I srce se moje potajno prevarilo, i ruku moju poljubila usta moja, I to bi bilo bezakonje za sudije, jer bih se odrekao Boga ozgo;“ Jov 31:26-28

„I sada jednako griješe i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi djelo umjetničko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve, neka cjeluju teoce.“ Osija 13:2

Bog je dalje rekao svom narodu da treba da unište svaki kamen i lik koji su pagani poštovali u zemlji koju im je nameravao dati kao nasledstvo:

„I reče Gospod Mojsiju u polju Moavskom na Jordanu prema Jerihonu govoreći: Kaži sinovima Izrailjevijem i reci im: Kad prijeđete preko Jordana u zemlju Hanansku, Otjerajte od sebe sve koji žive u onoj zemlji, i potrite sve slike njihove rezane, i sve slike njihove livene potrite, i sve visine njihove oborite. A kad ih istjerate iz zemlje, naselite se u njoj; jer sam vama dao onu zemlju da je vaša.“ Brojevi 33:50-43

Bog je čak otišao dotle da je dao da se uništi bronzana zmija, koju je preko Mojsija dao da se načini, čim su Izrailjci počeli da je poštuju:

„A treće godine carovanja Osije, sina Ilina, nad Izrailjem zacari se Jezekija, sin Ahazov, nad Judom. Bijaše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu bješe ime Avija, kći Zaharijina. I činjaše što je pravo pred Gospodom sasvijem kao što je činio David, otac njegov. On obori visine, i izlomi likove i isječe lugove, i razbi zmiju od mjedi koju bješe načinio Mojsije, jer joj do tada kađahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan. Uzdaše se u Gospoda Boga Izrailjeva, i ne bi takvoga između svijeh careva Judinijeh poslije njega ni prije njega. Jer prionu za Gospoda, ne odstupi od njega, nego drža zapovijesti koje zapovjedi Gospod Mojsiju. I Gospod bijaše s njim; kuda god iđaše napredovaše; i odmetnu se od cara Asirskoga, te mu ne bi sluga.“ 2. Carevima 18:1-7 – upor. Brojevi 21:4-9

Muhamed, međutim, nije sledio primer istinskih Božjih proroka jer nije uništio crni kamen iako je on bio jedan od predmeta koje su pagani obožavali. Umesto toga, njegovo poštovanje je učinio sastavnim delom svoje religije!

Ono što sve ovo čini još ironičnijim jeste to što sam Kuran osuđuje poštovanje kamenja, tvrdeći da to nije ništa drugo do delo Satane!

O vi koji verujete! Opojna pića i kocka, „kipovi“, i (gatanje) strelicama, „odvratno su, Sotonino delo“: klonite se toga (gnusobe), da biste uspeli. S. 5:90 J. Ali

Ansabu je oblik množine reči nasibah. Evo kako jedan od standardnih arapskih leksičkih izvora definiše ovu reč:

„… Izvesno kamenje koje je bilo postavljeno oko Kabe, nad kojim je bio običaj da se pri klanju životinja izgovara ime nekog božanstva…, i na kojem su žrtve klane u prinos nekome drugom, ili drugima, a ne istinskom Bogu... Idol; ili kamen koji su paganski Arapi postavljali, da bi pred njim ili pored njega prinosili na žrtvu, odnosno klali životinje, i koje je postajalo crveno od krvi…“ (E. W. Lejn, Edward Lane’s Lexicon [Williams and Norgate, 1863; Librairie du Liban Beirut-Lebanon, 1968], tom 8, str. 2800; podebljani naglasak naš)

Dakle, prema gore navedenoj definiciji, crni kamen se svrstava u nasibah budući da je bio predmet koji su pagani poštovali zajedno sa svojim ostalim kamenjem i idolima. Muhamed je stoga bio kriv za usvajanje i obožavanje dela Satane, i za to što je bezbroj ljudi naveo da čine isto!

Ironično, pagani Muhamedovog vremena su takođe verovali da će njihove kamene figure i idoli posredovati za njih pred Alahom. Međutim, Muhamed nije prihvatao nijedan njihov izgovor, već ih je oštro ukoravao zbog njihovog očiglednog idolopoklonstva:

Ako ih pozovete na uputu, neće poslušati: za vas je isto da li ih zovete ili ćutite! Zaista, oni koje prizivate pored Boga jesu sluge poput vas: prizivajte ih, i neka vam se odazovu na molitvu, ako ste (zaista) iskreni! Imaju li noge da hodaju? Ili ruke da hvataju? Ili oči da vide? Ili uši da čuju? Reci: „Prizovite svoje ’bogove-sudruge’, kujte (najgore) spletke protiv mene, i ne dajte mi predaha! Jer moj Zaštitnik je Bog, koji je objavio Knjigu (s vremena na vreme), i On će izabrati i zaštititi pravedne. „A oni kojima se vi, pored Njega, molite, ne mogu ni vama, a ni sebi da pomognu.“.“ S. 7:193-197 J. Ali

I oni obožavaju pored Alaha „ono što ne može niti da im naudi niti da im kakvu korist donese“, i govore: „Ovo su naši posrednici kod Alaha.“ Reci: „Zar obaveštavate Alaha o onome što On ne zna na nebesima i na zemlji?“ Slavljen i Uzvišen neka je On iznad svega što Mu pridružuju! S. 10:18

A ipak je Muhamed na kraju izneo istu tvrdnju za crni kamen, naime, da će on služiti kao posrednik za svakoga ko ga poljubi i dodirne! Očigledno idolopoklonstvo i licemerje zaista upadaju u oči.

U svetlu prethodno rečenog, i svedočanstvo Isaije 42:17 i Sveto pismo u celini nepobitno dokazuju da Muhamed nije bio istinski Božji prorok, a kamoli blagosloveni Sluga Jahvin o kome je Isaija govorio. Muslimani stoga treba da prestanu da se pozivaju na Božju Reč kako bi opravdali svoje verovanje u Muhamedovo proroštvo, budući da ga Sveto pismo, umesto da ga podržava, razotkriva kao jednog od antihrista i lažnih proroka koji je trebalo da dođe na svet da odvodi ljude od istine jevanđelja Gospoda Isusa Hrista (upor. Ponovljeni zakoni 13:1-10; 18:20-22; Matej 24:23-25; 2. Korinćanima 11:1-4, 13-15; Galatima 1:6-9; 2. Jovanova 1:7-11).