Još jedan otvoreni izazov muslimanima

Anonimni Kuran

Liberalna, kritička nauka uglavnom prihvata da su kanonska jevanđelja sve odreda spisi prvog veka. Sledeće su približne datacije koje konsenzus liberalne [n]ovozavetne nauke pripisuje ovim četirima novozavetnim jevanđeljima:

Marko – 65-75. n.e.

Matej – 75-90. n.e.

Luka-Dela – 80-95. n.e.

Jovan – 90-100. n.e.

Međutim, ta ista liberalna, kritička nauka tvrdi da su jevanđelja u suštini anonimna dela koja nisu napisali očevici Hrista. Takva nauka bi zatim obezvredila i svedočanstvo rane Crkve o autorstvu ovih jevanđelja, dovodeći u pitanje svedočanstva o autorstvu novozavetnih jevanđelja koja dolaze od hrišćana kao što su Papija (oko 110-140. n.e.), slušalac apostola i učenika Hristovih, ili Irinej (180. n.e.), apologeta drugog veka koji je slušao Polikarpa, učenika apostola Jovana.

Tako se svedočanstva ljudi koji su pisali nedugo nakon smrti apostola zanemaruju ili odbacuju bez ikakvog vidljivog razloga osim tog što takvi svedoci ubacuju klip u točkove pretpostavkama kritičkih naučnika koji su već doneli sud o poreklu i sastavu kanonskih jevanđelja.

Ono što ovo čini prilično nesrećnim jeste to što su muslimanski polemičari uskočili u liberalni voz kako bi diskreditovali svedočanstvo Novog zaveta. Ovaj članak dobar je primer.

Kažemo da je to nesrećno zato što se ovi davagandisti nikada ne potrude da pretpostavke takve kritičke nauke sprovedu do kraja i vide kako bi to uticalo na njihova islamska verovanja o poreklu i sastavu Kurana.

U nastojanju da ove islamske propagandiste održimo doslednim i poštenim, uzećemo isti onaj kritički pristup jevanđeljima i primeniti ga na njihovo sopstveno pismo, pa im postaviti nekoliko prilično neprijatnih pitanja. Ipak, nismo toliko naivni da mislimo da će pomenuti davagandisti odgovoriti sa imalo doslednosti ili poštenja. S obzirom na njihov dosadašnji učinak, očekujemo da će zaobići suštinu i/ili izmišljati svakojaka opravdanja zašto se takvi kritički pristupi Svetom pismu ne bi smeli dosledno primenjivati na njihovo sopstveno pismo ili izvore.

Imajući sve prethodno u vidu, sada upućujemo sledeće izazove muslimanima, naročito davagandistima koji uporno zloupotrebljavaju liberalnu kritičku i/ili antinatprirodnu nauku kako bi potkopali nadahnutost i istinitost Svetog pisma.

• Naš prvi izazov polemičarima jeste da navedu citat iz pouzdanog izvora napisanog u roku od 100 godina nakon Muhamedove smrti (633. n.e.) koji izričito i nedvosmisleno kaže da se Kuran sastoji od 114 poglavlja, ni više ni manje.
• Dalje ih izazivamo da navedu referencu iz tog ranog perioda koja jasno kaže da su svih 114 sura prenete preko Muhameda. Želimo da muslimanski polemičari pruže konačne istorijske dokaze da neki drugi poslanici ili proroci, čija se imena u Kuranu ne pominju, nisu sastavili neke od tih sura.

Ime Muhamed pojavljuje se u Kuranu svega četiri puta:

„Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“ S. 3:144

„Muhammed nije roditelj nijednom od vaših ljudi, nego je Allahov poslanik i pečat - poslednji verovesnik, a Allah sve dobro zna.“ S. 33:40

„A onima koji veruju i rade dobra dela i veruju u ono što se objavljuje Muhammedu, a to je istina od njihovog Gospodara, On će im njihova loša dela oprostiti i njihovo stanje popraviti.“ S. 47:2

„Muhammed je Allahov Poslanik, a njegovi sledbenici su strogi prema nevernicima, a samilosni među sobom; vidiš ih kako se klanjaju i licem na tle padaju želeći Allahovu nagradu i zadovoljstvo – na licima su im znaci, tragovi od padanja licem na tlo. Tako su opisani u Tori. A u Jevanđelju: oni su kao biljka kad svoj izdanak izbaci pa ga onda učvrsti, i on ojača, i uspravi se na svojoj stabljici izazivajući divljenje sejača - da bi On sa vernicima ojadio nevernike. Onima koji veruju i rade dobra dela Allah obećava oprost i veliku nagradu.“ S. 48:29

Dakle, može se tvrditi da su te pojedine sure prenete preko čoveka po imenu Muhamed. Međutim, to se ne može reći za ceo Kuran, budući da su to jedina poglavlja koja pominju to ime. Teret dokazivanja stoga leži na muslimanima: oni treba da pruže rano i pouzdano svedočanstvo da je ceo Kuran koji danas poseduju preneo sam Muhamed.

Štaviše, postoji nekoliko poglavlja u kojima se ne pominju ni Alah ni Muhamed:

„Zastrašujući Udar! Šta je zastrašujući Udar? I šta ti znaš šta je zastrašujući Udar? Tog Dana ljudi će da budu kao raštrkani leptiri, a planine kao šarena vuna iščupana. Onaj čija dobra dela budu teška, u ugodnom životu će da živi, a onaj čija dobra dela budu laka, boravište će mu bezdan biti. A znaš li ti šta će to da bude? Užarena Vatra!“ S. 101:1-11

„Zaokuplja vas nastojanje da što imućniji budete sve dok grobove ne naselite. A ne treba tako, saznaćete svakako! I još jednom, ne treba tako! Saznaćete sigurno! Ne valja tako, kad biste vi znali pouzdano, Pakao ćete, zaista, da vidite! I još jednom, zaista ćete da ga vidite sasvim jasno! Zatim ćete tog Dana o blagodatima da budete pitani sigurno!“ S. 102:1-8

„Tako mi vremena, zaista je čovek na gubitku, samo nisu oni koji veruju i rade dobra dela, i koji jedni drugima preporučuju istinu i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.“ S. 103:1-3

„Jesi li video onoga koji Sudnji dan lažju naziva? To je onaj koji sirotu odbija i ne podstiče na hranjenje potrebitog. Pa teško onima koji se mole, a nemarni su prema molitvi svojoj, onima koji se pretvaraju, a milostinju uskraćuju.“ S. 107:1-8

„Neka propadnu ruke Ebu Lehebove, i propao je! Neće da mu bude od koristi njegovo bogatstvo, a ni ono što je stekao, ući će on sigurno u rasplamsalu vatru, i njegova žena što nosi grane; oko njenog vrata biće uže od usukane ličine.“ S. 111:1-5

U svetlu toga, kako muslimani sa sigurnošću znaju da su ta poglavlja nadahnuta i/ili deo muslimanskog pisma kada se u njima ne pominje ni ime islamskog božanstva ni Muhamedovo ime? Uostalom, sami ti tekstovi ne tvrde za sebe da su Božja otkrivenja, pa zašto bismo pretpostavili da jesu? Jesu li muslimani u stanju da pronađu pouzdan pisani dokument, sastavljen u roku od 100 godina nakon Muhamedove smrti od strane nekog sledbenika Muhamedovih drugova, kojim bi dokazali da je njihov prorok lično preneo baš te sure kao otkrivenja koja čine deo njegovog pisma?

Problemi s pozivanjem na zbirke hadisa

Pozivanje na zbirke hadisa ili na sanad (lanac prenošenja) neće pomoći iz nekoliko razloga. Prvo, u slučaju Irineja imamo pouzdan, neprekinut lanac prenošenja koji seže sve do Jovana, koji je Hrista svojim očima video i svojim ušima slušao. Pa ipak, muslimani i to svedočanstvo obezvređuju, što znači da lanci prenošenja za njih zapravo nemaju nikakvu težinu – osim, naravno, kada služe odbrani islama. Zašto bismo onda mi prihvatili njihov lanac prenosilaca, pogotovo kada su ti lanci sastavljeni tek vekovima nakon Muhamedove smrti?

To nas vodi do drugog problema. Hadisi na koje se muslimani često pozivaju zapisani su više od dvesta godina nakon Muhamedove navodne smrti:

3. Sakupljanje tokom 3. veka po Hidžri: Hadis je sakupljen i razvrstan u drugoj polovini trećeg veka po Hidžri, što je dalo šest kanonskih zbirki (Al-Sihah As-Sitta)

a. Sahih Al-Buharija, um. 256. AH: 7275 (2712 bez ponavljanja) od 600.000.

b. Sahih Muslima, um. 261. AH: 9200 (4.000 bez ponavljanja) od 300.000.

c. Sunen Ebu Davuda, um. 276. AH: 4.800 od 500.000.

d. Sunen Ibn Madže: um. 273. AH.

e. Džami Tirmizija, um. 279. AH.

f. Sunen En-Nesaija, um. 303. AH.

Broj šiitskih prenosilaca hadisa citiranih u Al-Sihah As-Sitti veći je od 300.

Al-Buhari, autor Sahih Al-Buharija, 194-256. H

Sakupljao je hadise tokom mnogo godina, pošto je ustanovio određene stroge kriterijume. Politička vremena bila su veoma nemirna, naročito prema Ahlul Bejtu (za vreme vladavine Al-Mutevekila), te je Buhari bio obazriv i naveo je manje predanja o Ahlul Bejtu nego drugi sastavljači iz Al-Sihah As-Sitte. Od 2210 hadisa za koje se tvrdi da su preneti od Aiše, Buhari i Muslim su, prema svojim kriterijumima, kao verodostojnih prihvatili samo 174.

Muslim, autor Sahih Muslima, 204-261. H

Kaže se da je bio učenik Al-Buharija i osam godina mlađi od njega. Razlikovao se od Buharija po metodologiji i kriterijumima. Sakupljao je hadise tokom niza godina, pošto je ustanovio sopstvene kriterijume. Politička vremena bila su manje nepovoljna po Ahlul Bejt (nakon što je Al-Mutevekila ubio sopstveni sin), te je Muslim preneo veliki broj hadisa o Ahlul Bejtu.

En-Nesai, autor Sahih En-Nesaija, 215-303. H

Dobra zbirka hadisa, verodostojnija. Napisao je knjigu Al-Hasais, o odlikama Alije i Ahlul Bejta i o hadisima koji govore o njima. En-Nesai je imao 88 godina kada je u Damasku, upitan o Muaviji, odgovorio: „Sve što znam jeste da je Poslanik (mir neka je s njim) rekao o njemu: ,Neka mu proždrljivost nikada ne bude zasićena‘.“ To je razbesnelo Muavijine pristalice; napali su ga, izgazili ga i zdrobili mu testise, nakon čega je onemoćali Nesai odveden u Meku, gde je i umro. Sahranjen je između Safe i Merve. (Sunitsko sakupljanje hadisa)

Kao takvi, ovi izvori se ne mogu računati kao svedočanstvo očevidaca budući da su napisani dugo nakon što je prva generacija muslimana pomrla. Uz to, ne prihvataju svi muslimani verodostojnost ovih predanja, jer veruju da ona nisu ništa drugo do falsifikati sastavljeni radi opravdavanja određenih političkih i teoloških stavova i ciljeva (*; *; *; *; *; *; *; *; *; *; *).

Treće, nijedna od ovih zbirki hadisa ne utvrđuje tačan broj sura koje bi trebalo da čine islamski tekst, pa ni njihov precizan redosled unutar kodeksa. O tom pitanju ćemo više reći u narednim delovima našeg izazova.

To nas vodi do četvrtog problema s pozivanjem na takva predanja. Ako te izvore uzmemo zdravo za gotovo, onda Kuran koji danas posedujemo nije istovetan onome što je Muhamed doneo, budući da pojedina predanja svedoče da su i za vreme Muhamedovog života i nakon njegove smrti u opticaju bile razne međusobno protivrečne recitacije i zbirke Kurana.

Uz to rečeno, pozivamo čitaoce da nastave sa narednim delovima našeg izlaganja (Deo 2; Deo 3; Ekskurs) kako bi videli koliko obilato islamski izvori svedoče da je Kuran pretrpeo velika tekstualna oštećenja, čime se stvari za ove islamske apologete dodatno komplikuju.

Napomena – Razlog zbog kojeg smo izabrali ovaj vremenski okvir trebalo bi da bude očigledan. Ako uzmemo datum pripisan našem najranijem jevanđelju, a to je Markovo, i Irinejev navod o autorstvu kanonskih jevanđelja, ostaje nam otprilike 105-115 godina. Pa ipak, muslimanski polemičari otvoreno odbacuju Irinejevo svedočanstvo iako je on susreo učenika apostola Jovana i pisao otprilike 80-90 godina nakon sastavljanja Jovanovog jevanđelja! Doslednost, dakle, zahteva da muslimanski davagandisti dokažu autorstvo Kurana i pokažu kakav je tačan sadržaj Kurana, i to iz izvora koji su raniji od onih kojima raspolažemo za autorstvo jevanđelja.

Čak smo i ovde velikodušni, jer smo kao polaznu tačku zapravo mogli uzeti Jovanovo jevanđelje, a ne Markovo, budući da je ono poslednje napisano jevanđelje. To bi zahtevalo da muslimani navedu pouzdan izvor napisan u roku od 80-90 godina nakon Muhamedove smrti, pošto je toliko vremena proteklo od Jovanovog jevanđelja do Irinejevog pisanja o toj temi. Mogli bismo takođe, umesto Irineja, kao vremensku odrednicu uzeti Papijine izjave o autorstvu Mateja i Marka. To bi značilo da bi muslimani morali da pruže citate iz izvora napisanih u roku od 45-75 godina (približno vreme između Markovog jevanđelja i Papijinih spisa) ili 10-50 godina (tj. od Jovanovog jevanđelja do Papije) od Muhamedove smrti.

Zapravo, da bismo pokazali koliko smo ovde velikodušni: pravednije poređenje bilo bi suprotstaviti datacije liberalne kritičke novozavetne nauke datacijama koje liberalna islamološka nauka pripisuje primarnim izvorima islama. Uostalom, doslednije je porediti liberalne datacije sa liberalnim (tj. kasne datume koje pripisuju liberalni novozavetni naučnici sa kasnim datiranjem koje islamolozi i orijentalisti pripisuju Kuranu/hadisu/siri) nego suprotstavljati liberalno novozavetno datiranje konzervativnom muslimanskom datiranju Kurana i ostale islamske literature.

Stoga smo u ovom izazovu daleko velikodušniji nego što su muslimani u svojim napadima na Sveto pismo. Mi jednostavno uzimamo zdravo za gotovo datume koje konzervativna islamska nauka pripisuje svojim primarnim izvorima, ne zahtevajući da najpre pobiju argumente svih kritičkih naučnika islamskih studija koji takvo konzervativno datiranje Kurana ne prihvataju.

Nastavite sa Deo 2.