Ponovni osvrt na Isusovo večno postojanje, 5. deo
Revisiting Jesus’ Eternal Existence Pt. 5
Ponovni osvrt na kuransku potvrdu Isusovog večnog postojanja, 5. deo
Nastavljamo odande gde smo prethodno stali.
Džalal Abualrub bi mogao da prigovori mom tumačenju Kurana tvrdeći da je razlog zbog kojeg se Hristos naziva Alahovom Rečju taj što je on poput Adama, utoliko što je Alah doveo Isusa u postojanje svojom stvaralačkom zapovešću ili rečju „Budi”:
„od prašine ga je stvorio, a zatim mu rekao: „Budi!“ I on bi!“ S. 3:59 Pickthall
Abualrub bi na osnovu ove činjenice mogao da zaključi da se Isus ne naziva Rečju zato što je večno, nestvoreno otkrivenje Boga čovečanstvu i Posrednik stvaranja koji je celokupno stvorenje doveo u postojanje ni iz čega, kao što nalazimo u prologu Jovanovog jevanđelja (upor. Jovan 1:1-18).
Postoji nekoliko problema sa ovakvim pristupom u pokušaju da se umanji značaj koji naslovi poput Reč i Duh Alahov imaju za razumevanje prirode i Ličnosti Hrista.
Prvo, samo poređenje sa Adamom pokazuje zašto je ovo lažna tvrdnja. Kada bi se Isus nazivao Rečju prosto zato što je stvoren Alahovom zapovešću, onda bismo sasvim sigurno očekivali da i sam Adam bude nazvan Alahovom rečju, budući da je i on doveden u postojanje Alahovom zapovešću. Međutim, nigde u Kuranu Adam nije nazvan rečju Alahovom, a ni bilo ko drugi, kad smo već kod toga. To samo po sebi pokazuje da to nikako ne može biti razlog zbog kojeg se Isus opisuje kao Reč Alahova, odnosno Reč od Alaha.
Drugo, sam Kuran svedoči da Isus uopšte nije poput Adama i da je daleko uzvišeniji od njega. Zapravo, Isusovo začeće od device i rođenje od njegove blažene majke Marije nimalo nije slično načinu na koji je Alah stvorio Adama. Prema Kuranu, ovaj potonji nije stvoren Alahovom zapovešću „Budi” (kun), nego Alahovim sopstvenim rukama, kojima je oblikovao prvog čoveka od gline, a zatim udahnuo u njega svoj Duh kako bi ga učinio živim, oduševljenim bićem:
„Kada je anđelima tvoj Gospodar rekao: „Stvoriću čoveka od gline, pa kad mu upotpunim oblik i u njega udahnem život, vi mu se poklonite!” Anđeli su se, svi do poslednjeg, zajedno poklonili, osim Sotone - on se uzoholio i postao nevernik. „O Sotona!“ Reče Allah, „šta te navelo da se ne pokloniš onome koga sam Ja Svojim dvema rukama stvorio? Jesi li se uzoholio ili misliš da si uzvišen?“ „Bolji sam od njega“, reče on, „mene si stvorio od vatre, a njega od gline.““ S. 38:71-76 Y. Ali
U slučaju Isusa, Kuran jasno kaže da je Alah udahnuo svoj Duh u Mariju kako bi je učinio da začne svog blaženog i slavnog Sina, koga joj je poslao od sebe:
„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!““ S. 19:16-19 Shakir
„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12 Palmer – upor. K. 21:91; 4:171
Dakle, ni Adam ni Isus nikada nisu bili stvoreni Alahovom rečju „Budi”!
Za detaljnu raspravu o tome zašto Isus nije poput Adama i zašto je veći od njega, molimo vas da pogledate ovaj članak.
Naposletku, sam Kuran svrstava stihove koji govore o tome da je Isus Reč i Duh Božji koji je proizišao od njega među nejasne tekstove (mutašabihat), čija su značenja poznata jedino Alahu:
„On je Onaj Koji ti objavljuje Knjigu u kojoj su reči jasne; one su matica Knjige; i druge koje nisu sasvim jasne. Oni u čijim je srcima izopačenost slede one koje nisu sasvim jasne u težnji za smutnjom i svojevoljnim tumačenjem. A tumačenje njihovo zna samo Allah. A oni koji su u znanje duboko pronikli, kažu: „Mi u to verujemo; sve je to od našeg Gospodara.“ A pouku primaju samo oni razumom obdareni.“ S. 3:7 Arberry
Prema muslimanskim učenjacima i komentatorima, prvih 83 stiha sure 3 sastavljeni su nakon što je hrišćanska delegacija iz Nadžrana izazvala Muhameda povodom njegovih shvatanja o Hristu:
Sura Al Imran_ objavljena je u Medini, **što je očigledno iz činjenice da se prvih osamdeset tri _ajeta_ u njoj odnose na delegaciju iz Nadžrana koja je stigla u Medinu devete godine _Hidžre_ (632. n. e.)**. O ovoj temi ćemo detaljnije govoriti kada budemo objašnjavali ajet o _Mubahali_ (3:61) u ovoj suri, ako Alah da. Takođe treba da napomenemo da smo vrline _sure Al Imran pomenuli zajedno sa vrlinama sure Al-Bekare na početku Tefsira sure Al-Bekare. (Tefsir Ibn Kesira; podebljani naglasak naš)
Ovo objašnjava zašto je Ibn Kesir odlomke u kojima se Hristos opisuje kao „Njegova [Alahova] Reč” i „Duh Alahov” (Ruhulah) svrstao među dvosmislene tekstove:
(oni slede ono što u njemu nije sasvim jasno) znači da se pozivaju na mutašabih, zato što mogu da izmene njegova značenja kako bi se uskladila sa njihovim lažnim tumačenjem, budući da izrazi mutašabihata obuhvataju tako široko polje značenja. Što se tiče muhkem ajeta, oni se ne mogu izmeniti jer su jasni i stoga predstavljaju nedvosmislen dokaz protiv zabludelih ljudi. Zato je Alah rekao…
(tražeći el-fitnu) znači da nastoje da zavedu svoje sledbenike praveći se da dokazuju svoju novotariju oslanjajući se na Kuran — na mutašabih deo njega — ali to je dokaz protiv njih, a ne za njih. Na primer, hrišćani bi mogli da tvrde da je `Isa božanski jer Kuran navodi da je on Ruhulah i Njegova Reč, koju je dao Mariji, dok pritom zanemaruju Alahove izjave…
(On `Isa nije bio ništa više od sluge. Podarili smo mu Našu naklonost.) (43:59), i…
(Zaista, primer `Ise kod Alaha je kao primer Adama. Stvorio ga je od praha, a zatim mu je (On) rekao: „Budi!” i on bi.) (3:59).
Postoje i drugi ajeti koji jasno tvrde da je `Isa samo jedno od Alahovih stvorenja i da je sluga i Poslanik Alahov, među ostalim Poslanicima. (Tefsir Ibn Kesira, K. 3:7; podebljani naglasak naš)
Stoga je sasvim logično da bi Ibn Kesir takve opise svrstao u kategoriju nejasnih stihova, s obzirom na to da je K. 3:7 sastavljen upravo sa ciljem da spreči hrišćane da takve tekstove koriste protiv Muhameda!
Ovo sada otvara ozbiljne probleme za Abualruba, budući da K. 3:7 pokazuje da je Muhamed u suštini bio uhvaćen u tome što je za Isusa koristio naslove koje je pokupio od hrišćana, ne shvatajući kakvu će ozbiljnu štetu to naneti njegovom poricanju večnog postojanja i Božanstva Hrista. Zbog toga mu nije preostalo ništa drugo nego da pređe u režim kontrole štete i tvrdi da su ti kuranski stihovi dvosmisleni i da hrišćani ne bi trebalo da se usredsređuju na njih!
Kakav je to zaista sramotan i ponižavajući položaj, naročito zato što su takve ispravke koje je Muhamed bio prinuđen da čini kako bi prikrio svoje protivrečnosti i greške jasan dokaz da on nije bio istinski Božji prorok.
Za Abualruba ovo znači da, prema K. 3:7, ni on ni bilo koji drugi musliman nema ovlašćenje da nam kaže šta ti odlomci koji opisuju Isusa kao Reč i Duh Alahov zapravo znače, jer jedino Alah zna njihovo tačno značenje. Ovo objašnjava zašto je sledeći muslimanski tumač izneo sledeće primedbe u vezi sa tim što se Isus opisuje kao Duh Alahov:
„Kada Alah kaže ‚i drugi koji su mutašabijat’. Postoje, dakle, i druge vrste ajeta u Kuranu koje Alah naziva ‚mutašabijat’. To su ajeti čije je istinsko značenje van našeg domašaja; istinsko značenje tih ajeta poznato je jedino Alahu. Sve što možemo da uzmemo iz tih ajeta jeste opšte značenje, ali njihovo istinsko značenje, njihovo detaljno značenje, njihovo doslovno značenje poznato je jedino Alahu. Primer takvih mutašabijat ajeta jesu oni ajeti koje su hrišćani koristili da bi tvrdili da Kuran podržava njihova iskvarena verovanja. **Mi ne znamo šta Alah misli kada Isu naziva Svojim „****Ruh****”**, ali znamo da to svakako ne znači da Isa na bilo koji način učestvuje u Alahovoj Božanskosti. To je zato što postoje jasni muhakamat ajeti koji nam govore da je Alah Jedan i Jedini i da svaka Božanskost pripada samo Njemu. Zbog toga jedino Alah (swt) zna istinsko značenje onoga što je mislio kada je `Isu nazvao Svojim ‚Ruh’…” (Abdur Rahim As-Saranbi, Quran-Tafsir, str. 21; podebljani naglasak i podvlačenje naši)
Nasuprot gorenavedenim tvrdnjama, mi svakako znamo iz Bogom nadahnute Reči, Svetog pisma, šta naslovi poput Ruhulah znače u odnosu na Hrista, i oni potvrđuju da Gospod Isus u potpunosti učestvuje u apsolutnoj Božanskosti Boga. Stoga, pozivanje na kuranske tekstove u kojima se kaže da Isus nije ništa više od Alahovog roba,
„On je bio samo sluga kojeg smo Mi obasuli blagodatima i učinili ga primerom Izrailjevim sinovima.“ S. 43:59 Hilali-Khan
ne čini apsolutno ništa da bi se objasnili svi oni problematični stihovi koji Isusu pripisuju večno preegzistiranje. Naprotiv, sve što ovi protivrečni tekstovi na kraju čine jeste da ističu činjenicu da je Kuran ispunjen nepomirljivim protivrečnostima, naročito u pogledu svog stava o Hristu. Takve greške i nedoslednosti prosto dokazuju da Kuran ne može biti Reč Božja, niti je Muhamed mogao biti istinski prorok poslat od Boga.
Stoga ćemo prepustiti Abualrubu da razjasni svu ovu zbrku i pometnju koja dolazi upravo iz onog spisa za koji on pogrešno misli da je otkrivenje od jednog istinitog Boga otkrivenog u Svetom pismu, naročito u Ličnosti i delu Gospoda Isusa Hrista.
Osim ako nije drugačije naznačeno, svi navodi iz Svetog pisma uzeti su iz ovlašćenog prevoda Kralja Džejmsa (AV) Svetog pisma.
Povezani članci
Muhamedov pokušaj kontrole štete: Kako sura 3:7 odjednom dobija smisao
Kuranska protivrečnost: Da li je Isus Bog ili nije?
Kuranska nedoslednost: Da li je Isus poput Adama?
Kuran o Isusu kao preegzistentnom Duhu Alahovom
Isus – preegzistentna, božanska Reč i Duh od Boga
Nestvorenost Kurana i jedinstvo Alaha: Kratka kritika islamskog monoteizma