Ponovni osvrt na kuransko potvrđivanje Isusovog večnog postojanja, 1. deo

U ovom odgovoru razmotrićemo šta muslimanski apologeta Džalal Abualrub ima da kaže o svom verskom tekstu, i to ćemo upotrebiti da dokažemo da je Isus Hristos nestvorena Reč Božja prema samom Kuranu.

Evo Abualrubovog odgovora neimenovanom hrišćaninu o pitanju da li islamsko shvatanje Kurana ostavlja muslimane sa dva boga:

Da li muslimani obožavaju dva boga?

Ispitivač zatim izmišlja čudnu zamisao i pripisuje je islamu: „Postoje li u islamu dva Večna?“ Prema ortodoksnom islamu, Kuran je nestvorena, večna reč Božja koja je oduvek postojala na nebu, zapisana u obliku ploča. Mutaziliti su uvideli da bi to vodilo ka postojanju dvojice Večnih i zbog toga su govorili da Kuran nije večan. Međutim, oni se smatraju nemuslimanskim jereticima.“

Sa ispitivačem smo se dogovorili da raspravljamo isključivo o pravim izvorima islama, a ne o onome što govore islamske sekte. Ipak, odgovoriću na njegovo pitanje.

Prvo, nije tačno da se mutaziliti smatraju nemuslimanima. Ispitivač je zbunjen. Mutaziliti se smatraju zastranelom sektom, ali njihovo zastranjenje nije one vrste koja čoveka izvodi iz okrilja islama. „Zastraneo“ ne znači nužno i „nevernik“.

Drugo, ispitivač takođe brka ono što je Alahovo svojstvo sa samim Alahom. Na primer, Alahov kelam, to jest Govor, spada među Njegova svojstva i večan je; Alah govori ono što hoće, kad god hoće. Njegov govor ne obuhvata samo Kuran, nego su i izvorni Tevrat, Zebur i Indžil takođe deo Alahovog govora.

Posledica Alahovog večnog svojstva, kelama, jeste to da su Tevrat, Indžil i Kuran PROISTEKLI OD NJEGA, iz Njegovog svojstva kelama. Alahovo svojstvo kelama stoga nije stvoreno, jer Alah nije stvoren, pa nisu stvorena ni Njegova svojstva. Ona su deo Njegovog savršenog postojanja.

Logika mutazilita nije potekla iz Kurana, nego iz blesave filozofije. Oni su slični ispitivaču i mnogim drugim hrišćanima po tome što svojim ograničenim umom zamišljaju kakav bi Alah trebalo da bude, odlučujući umesto Njega koja svojstva On može, a koja ne može imati. Mutaziliti nisu smatrali Kuran doslovnom rečju Alahovom, već stvorenjem. Međutim, svako stvorenje umire, a Kuran je i dalje živ i zdrav četrnaest vekova nakon što je objavljen.

Mutaziliti su mislili da, ako se saglase – i to sa Alahom – da Alah govori, onda Njegov kelam postaje zasebna večna suština različita od Njega. Sledstveno tome, mutaziliti su se najpre uplašili mnoštvenosti, da upotrebimo reči samog ispitivača, a zatim su, na osnovu tog uobraženog straha, porekli Alahovo svojstvo kelama i ustvrdili da je Kuran stvoren.

Da li je ljudski govor zasebna suština?

Jednostavno rečeno: ni sam ispitivač neće reći da je njegov govor suština različita od njega samog. Ispitivač ima i mnoga druga svojstva koja deli sa ostalim ljudima: oni se kreću, delaju, dišu i imaju dobrotu, velikodušnost, hrabrost, život itd. Ko bi rekao da je sve to zasebna suština odvojena od muškaraca i žena i da su, kao takva, zasebna stvorenja? Ko bi rekao da su nečije reči zasebna suština odvojena od osobe koja ih je izgovorila?

Mutaziliti nisu uspeli, baš kao ni ispitivač, da u potpunosti razumeju ovu temu. Alahova svojstva jesu Njegove osobine; ona su posledica Njegovog savršenog postojanja i savršene suštine. Tako je Alah kadar da govori: Kuran su Njegove reči, ali Kuran nije sam Alah. On ne može delati nezavisno, stvarati niti imati sopstveni život, jer je svojstvo, osobina, a ne osoba ili bog.

Kada je ispitivač ponovio zamisli mutazilita, razotkrio je njihovo neznanje, kao što je izmišljena predstava da su ploče večne, što ne tvrdi nijedan muslimanski učenjak. Ispitivač je izmislio i tvrdnju koju čak ni mutaziliti nisu izmislili: mutaziliti ne koriste argument da je to „nestvorena, večna reč Božja koja je oduvek postojala na nebu, zapisana u obliku ploča“.

Mutaziliti ne veruju da je nebo oduvek postojalo. Naprotiv, mutaziliti su izneli besmislenu zamisao da Raj (nebo) još uvek nije stvoren; jer bi inače bio prazan, budući da će njegovi stanovnici u njega ući tek posle Vaskrsenja. Zaboravljaju, na primer, da raj već ima stanovnike koji nisu ljudi.

Večne ploče

Ploče nisu postojale oduvek: Evo dela knjige koja odgovara na klevetu pape Benedikta XVI protiv proroka Muhameda: „U jednom od svojih hadisa prorok Muhamed je obavestio čovečanstvo o Alahovom sveobuhvatnom Znanju kada je rekao: ‘Odmah nakon što je Alah stvorio Pero, rekao mu je: „Piši!“ Pero reče: „Šta da pišem?“ Alah reče: „Piši al-kader: ono što se dogodilo i ono što će se dogoditi zauvek.“’“ (Sahih at-Tirmizi 2155)“ (50 Righteous and Humane Concepts Brought by Muhammad, Džalal Abualrub, str. 13–14).

Stoga ploče nisu postojale oduvek, kako ispitivač izgleda nagoveštava, nego su stupile na delo nakon što je Alah stvorio Peon (Pero)?, koje je, prema jednom verodostojnom hadisu, prvo stvorenje: „Prva stvar koju je Alah stvorio bilo je Pero, i On mu je zapovedio, i Pero je zapisalo sve što će se dogoditi“ (Tahridž Kitab As-Sunna, Al-Albani, hadis br. 108). Zatim je Alah postavio ploče iznad Svog Prestola (Ahkam Al-Kuran, Ibn al-Arabi, 4/420).

Mutaziliti su zaista manji kult u poređenju sa ogromnom većinom muslimana koji slede put suneta. (Muslim-Christian Dialogue: Islamic Monotheism vs. Trinity, Džalal Abualrub, priredio Alaa Mencke [Madinah Publishers and Distributors, prvo izdanje: 2012], 85–88)

Pre nego što nastavimo dalje, moramo se osvrnuti na nekoliko tačaka koje je Abualrub izneo.

Prvo, ako Abualrub želi da bude dosledan, onda mora tvrditi da ni Tevrat ni Indžil nisu „umrli“, što znači da mora braniti stav da su te objave ostale netaknute svih ovih vekova, bez ikakvog gubitka. Naposletku, ako to što je Kuran ostao isti svih ovih vekova nekako dokazuje da su to reči Alahove, onda se ista logika mora protegnuti i na prethodna Sveta pisma budući da su, kako Abualrub priznaje, i ona deo Alahovog nestvorenog govora. U protivnom, Abualrub neće imati drugog izbora nego da prizna da Alahov govor zapravo može „umreti“, ili da to bar mogu njegovi bitni delovi, jer su delovi tog govora propali i nestali iz vida.

Drugo, poredeći Alahov govor sa ljudskim govorom kako bi dokazao da Alahov kelam nije zasebna suština odvojena od njega samog, Abualrub je sada počinio širk time što je Alahovo svojstvo uporedio sa njegovim stvorenjem, iako je Kuran sasvim jasan da mu ništa nije slično:

„Stvoritelj nebesa i Zemlje bez prethodnog primera! Učinio vam je od vaše vrste parove, i od stoke parove. Tako vas rasprostire. Ništa nije kao On! On sve čuje i sve vidi.“ S. 42:11 Hilali-Khan

„i niko Mu ravan nije!“ S. 112:4 Hilali-Khan

Pošto Alah navodno nije nalik ničemu u stvorenom svetu, to znači da ni njegova svojstva, uključujući svojstvo govora, neće biti nalik ičemu drugom u stvorenom poretku. Prema tome, iz činjenice da govor ljudskog bića nije zasebna i posebna lična suština odvojena od dotične osobe, ne sledi da isto važi i za Alahov govor.

Ovo me dovodi do trećeg problema sa Abualrubovim tvrdnjama. Postoje hadisi koji opisuju Kuran kao živog, svesnog činioca koji govori i obožava Alaha kao svog Gospoda. Ta predanja dalje navode da će on čak delovati kao zagovornik i spasitelj onih koji su ga verno učili:

Halid b. Madan reče: UČITE IZBAVITELJA, to jest A. L. M. Objavu,3 jer sam čuo da ju je čovek koji je počinio mnoge grehe učio, i ništa drugo. Ona je raširila svoja krila nad njim I REKLA: ‘GOSPODE MOJ, oprosti mu, jer me je često UČIO_;_’ pa ju je Gospod Svevišnji UČINIO ZAGOVORNIKOM za njega i rekao: ‘Zapiši mu dobro delo i podigni ga za jedan stepen umesto svakog greha.’ Halid reče: ONA ĆE SE PRETI u korist onoga ko JE UČI kada bude u grobu, GOVOREĆI: ‘O Bože, ako sam deo Tvoje Knjige, učini me ZAGOVORNIKOM za njega; ali ako nisam deo Tvoje Knjige, izbriši me iz nje.’ Biće poput ptice koja spušta svoje krilo na njega, ZAGOVARAĆE za njega i ZAŠTITIĆE GA od kazne u grobu. Isto je rekao i za ‘Blagosloven je Onaj’.4 Halid nije odlazio na spavanje noću dok ih ne bi proučio. Taus je rekao da im je dato šezdeset vrlina više nego bilo kojoj drugoj suri u Kuranu. Preneo Darimi.“

3. Kuran, xxxii.

4. Kuran, lxvii. (Mishkat Al-Masabih, engleski prevod sa objašnjenjima dr Džejmsa Robsona [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], tom II, knjiga VIII: Izvrsna svojstva Kurana, poglavlje I, str. 459; podebljanja i verzal naši)

Ebu Umama je rekao da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže: Učite Kuran, jer će na Dan vaskrsenja doći kao zagovornik za one koji ga uče. Učite dve sjajne, al-Bekaru i suru Al Imran, jer će na Dan vaskrsenja doći kao dva oblaka ili dve senke, ili dva jata ptica u redovima, zauzimajući se za one koji ih uče. Učite suru al-Bekaru, jer je pribegavanje njoj blagoslov, a njeno napuštanje razlog za tugu, i čarobnjaci joj se ne mogu suprotstaviti. (Muavija je rekao: Preneseno mi je da ovde batala znači čarobnjaci.) (Sahih Muslim, knjiga 004, br. 1757)

I konačno:

Prenosi Abdulah ibn Amr:

Alahov Poslanik je rekao: „Post i Kuran zagovaraju za čoveka. Post kaže: ‘O Gospode moj, sprečavao sam ga danju od hrane i strasti njegovih, pa primi moje zagovaranje za njega.’ Kuran KAŽE: ‘JA SAM GA SPREČAVAO od sna noću, pa primi moje zagovaranje za njega.’ Tada se njihovo zagovaranje prima.“

Bejheki ga je preneo u Šuab al-imanu. (Džami at-Tirmizi, hadis br. 1963; vidi i sledeću englesku verziju istog ovog hadisa; podebljanja i verzal naši)

Ovo sada otvara ozbiljne probleme za Abualrubovu tvrdnju da Kuran nije zasebna suština odvojena od Alaha, jer to najsigurnije jeste. Naposletku, jedini način na koji se Kuran može moliti Alahu i zagovarati kod njega kao kod svog Gospoda jeste da je on posebno, svesno biće sposobno da bude u dodiru i zajedništvu sa islamskim božanstvom.

Sledeće poglavlje dodatno iznosi na videlo činjenicu da Kuran zaista obožava Alaha:

„U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog. Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova. Milostivom, Samilosnom. Vladaru Sudnjega dana. Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na pravi put; Na put onih kojima si blagodati Svoje darovao, a ne na put onih na koje si se rasrdio, niti onih koji su zalutali.“ S. 1:1-7 Hilali-Khan

Evo sure, koja bi trebalo da bude deo Alahovog govora i stoga nestvorena, a koja je molitva upućena muslimanskom božanstvu. Pošto bi te reči trebalo da su bezvremene, to onda znači da ili Alah izgovara ovu suru samome sebi, ili je to morao činiti sam Kuran. Sledeći hadis potvrđuje da Alah zaista voli da uči Kuran samome sebi:

Prenosi Ebu Hurejre
Alahov Poslanik je rekao: „Hiljadu godina pre stvaranja nebesa i Zemlje, Alah je UČIO Ta-Ha i Ja-Sin, a kada su anđeli ČULI to učenje, rekli su: ‘Srećan je narod kome ovo silazi, srećni su umovi koji ovo nose i srećni su jezici koji ovo izgovaraju.“ Preneo Darimi (At-Tirmidhi Hadith, br. 660 – ALIM Online Version; podebljanja i verzal naši)

Stoga je sasvim moguće da je Alah zapravo učio prvu suru kao način da obožava samoga sebe i da traži od samoga sebe da ga uputi na pravi put. Međutim, u svetlu prethodno navedenih predanja, čini se verovatnijim da je sam Kuran bio taj koji je ovo prinosio kao čin obožavanja svome gospodu i tvorcu, budući da je on onaj od koga je Kuran navodno proistekao.

Stoga, pošto Kuran stupa u lični odnos sa Alahom i čak ga obožava, Abualrub se sada suočava sa problemom verovanja u dva posebna večna lična bića ili, kako je ispitivač rekao, u dva Boga, od kojih je jedan podložan drugome!

Četvrto, uprkos Abualrubovom poricanju, islamska predanja zaista govore o večnim pločama, kao što pokazuje sledeći hadis:

2882. An-Numan bin Bešir prenosi da je Prorok rekao: „Zaista je Alah ZAPISAO U KNJIZI DVE HILJADE GODINA PRE NEGO ŠTO JE STVORIO NEBESA I ZEMLJU, i iz nje je objavio dva ajeta kojima se završava sura Al-Bekara. Ako se uče tri noći u nekom domu, nijedan šejtan mu se neće približiti.“ (Hasan)

[Ebu Isa je rekao:] Ovaj hadis je [hasan] garib. (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, str. 221–222 – vidi i sledeću englesku verziju istog ovog predanja; verzal naš)

Prethodno navedeno protivreči predanjima koja Abualrub citira, a koja tvrde da je pero bilo prva stvar koju je Alah stvorio. Ako je Alah nešto zapisivao u knjizi dve hiljade godina pre nego što su nebesa i zemlja stvoreni, onda to znači da ni knjiga ni pero nisu deo stvorenja. Naposletku, Kuran je sasvim jasan da je stvaranje nebesa i zemlje obuhvatilo stvaranje svake stvari koja u njima postoji, poput anđela, ljudi itd.

„Allah je nebesa i Zemlju i ono što je između njih u šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda se iznad Prestolja uzvisio. Vi, osim Njega, ni zaštitnika ni posrednika nemate, pa zašto se ne urazumite?“ S. 32:4 Hilali-Khan – up. K. 25:59; 50:38

„Zar vi zaista nećete da verujete u Onoga Koji je Zemlju stvorio u dva dana - i još Mu druga božanstva pripisujete?! To je Gospodar svetova! On je po njoj nepomična brda stvorio i učinio je blagoslovljenom i hranu za njene stanovnike na njoj je odredio, sve to u četiri dana ravnomerna – to je objašnjenje za one koji pitaju. Zatim se usmerio na nebo dok je ono još bilo magla, pa njemu i Zemlji rekao: „Pojavite se milom ili silom!“ „Pojavljujemo se drage volje!“ Odgovorili su. Tada ih je stvorio u dva dana, kao sedam nebesa, i odredio je šta će na svakom nebu da se nalazi. A najbliže nebo smo ukrasili svetiljkama i njih smo učinili kao zaštitu. To je odredba Silnoga i Sveznajućeg.“ S. 41:9-12 Hilali-Khan

Ovo znači da nije bilo nikakvog položaja, nikakvog prostora, nikakvog mesta dve hiljade godina pre stvaranja nebesa i zemlje, jer su sve te stvari počele da postoje tek u trenutku kada su nebesa i zemlja nastali. Zapravo, i samo vreme je počelo u trenutku kada je Bog stvorio svemir. Govoriti, dakle, o tome kako Alah nešto čini dve hiljade godina pre nego što je kosmos nastao, i besmisleno je i budalasto. Isto je tako budalasto reći da je pero stvoreno prvo, čak i pre nego što su nebesa i zemlja nastali, jer to nema baš nikakvog smisla kada imamo na umu da bi pero trebalo da bude materijalni predmet kome su za postojanje potrebni prostor i mesto.

Štaviše, nijedno od predanja koja Abualrub navodi ne kaže ništa o tome da je Alah stvorio knjigu ili ploče po kojima je pero pisalo. Zapravo, ta predanja pretpostavljaju da je knjiga, u koju je pero upisivalo sve podatke koje mu je Alah zapovedio da zabeleži, već postojala. Naposletku, knjiga je morala biti tu pre nego što je pero stvoreno i pre nego što mu je rečeno da upiše ono što je Alah želeo da bude upisano. A pošto bi pero trebalo da bude prva stvorena stvar, onda i sama knjiga mora biti nestvorena!

Ali ovo sada otvara problem koji je neimenovani hrišćanski ispitivač uočio. Kako mogu postojati nestvorene ploče koje supostoje uz Alaha, ako je Alah jedino večno biće koje postoji? Ne dokazuje li to da je ispitivač u pravu i da muslimani obožavaju bar tri večna boga, to jest Alaha i ploče koje sadrže Kuran? Ili bi trebalo da pretpostavimo da postoje samo dva večna Alaha ili božanstva, budući da je Kuran jedna suština, a ploče su prosto pisani zapis tog jednog predmeta, pa ih zato treba tretirati kao celinu?

I kako takve ploče mogu biti večne a da i materija i prostor ne budu večni? Naposletku, ploče se sastoje od materije i za postojanje im je potreban prostor, a ako su te ploče večne, onda su i materijal od kojeg se sastoje i mesto koje zauzimaju morali oduvek postojati.

Prilično je žalosno što Abualrub zaista veruje u ovo nesuvislo naklapanje, pa čak želi i da drugi veruju u tu besmislicu.

Obavezno pročitajte sledeći članak za više o ovoj temi Kurana kao živog, svesnog činioca koji lično opšti sa Alahom i sa onima koji ga uče.

Nakon svega rečenog, sada smo spremni da pređemo na sledeći deo našeg pobijanja.