Isus kao Put, Istina i Život

Hrišćanski odgovor na objašnjenje Jovana 14:6 koje daje dr Zakir Naik

Većina čitalaca našeg sajta već je dobro upoznata sa muslimanskim davagandistom dr Zakirom Naikom. Iako ga mnogi muslimani slave kao jednog od najboljih debatanata, po našem mišljenju Naik je jedan od najslabijih muslimanskih apologeta, a njegovi argumenti su prepuni logičkih grešaka i grubih promašaja. Pa ipak, budući da je veoma popularan, ponekad je nužno pozabaviti se njegovim izvrtanjima kako bi se pokazalo da on nije verski stručnjak kakvim ga on sam i drugi prikazuju.

U jednom od svojih predavanja (*; *) Naik je imao raspravu sa jednim hrišćaninom o božanstvu Gospoda Isusa Hrista. U ovom konkretnom snimku dobijamo uvid u to šta se između njih dvojice odigralo. Iz Naikovog odgovora vidimo da je hrišćanin pokušao da upotrebi Jovan 14:6 („Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“), 9 („Ko je vidio mene, vidio je Oca“) i 10:30 („Ja i Otac jedno smo.“) kako bi dokazao da je Isus tvrdio da je Bog.

Naik je odgovorio tako što se najpre osvrnuo na Jovana 14:6 i 9. Tvrdio je da treba pogledati neposredni kontekst Jovana 14:6, počev od prvog stiha, gde Isus pominje da u kući njegovog Oca ima mnogo stanova i da on ide da pripremi mesto svojim sledbenicima. Isus kaže svojim sledbenicima da znaju put do mesta kuda ide, na šta Toma odgovara da ne znaju kuda Isus ide i da stoga ne znaju ni put. Odatle nastavljamo:

„Dakle, on kaže: „Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ i ja se slažem sa tom izjavom! Isus Hristos, mir neka je s njim (pbuh), bio je put, život i istina; niko nije dolazio Bogu Svemogućem osim kroz Isusa (pbuh), u njegovo vreme! Svaki poslanik je u svoje vreme bio put i istina ka Bogu Svemogućem. U vreme Mojsija, Mojsije (pbuh) je bio put, istina i život. Niko nije dolazio Bogu Svemogućem osim kroz Mojsija (pbuh). U vreme Isusa (pbuh), on je bio put, istina i život. U vreme proroka Muhameda (pbuh), on je bio put, istina i život. Dakle, svaki prorok je u svoje vreme bio put i istina; i ja se slažem sa tom izjavom! To je značilo: ako sledite mene, sledite Boga Svemogućeg. On je bio put!“

Pre nego što se pozabavimo Naikovom tvrdnjom, važno je da najpre pogledamo sam odlomak i vidimo da li ga je Naik ispravno protumačio:

„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:1-6

Svako ko poznaje osnove islamskog monoteizma odmah će uočiti probleme koje ovi stihovi predstavljaju za Naikova verovanja i njegovo objašnjenje.

Za početak, Isus ne samo da tvrdi da je jedini put ka Ocu, nego i da je on sama Istina i sam Život. Ovo nije bio jedini put da je Isus sebe nazvao Životom:

„Bijaše pak neki bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i Marte, sestre njezine. A Marija, čiji brat Lazar bolovaše, bješe ona koja pomaza Gospoda mirisom i obrisa noge njegove svojom kosom. Onda sestre poslaše k njemu govoreći: Gospode, evo boluje onaj koga ti ljubiš. A kada ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se Sin Božiji proslavi kroz nju.“ … „Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče mu: Da, Gospode! Ja vjerujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svijet.“ … „Tada skloniše kamen gdje ležaše mrtvac. A Isus podiže oči gore, i reče: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: Lazare, iziđi napolje! I iziđe umrli uvijen po rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče: Razdriješite ga i pustite neka ide.“ Jovan 11:1-4, 25-27, 41-44

Vaskrsenje Lazara pružilo je natprirodnu potvrdu da je Isus zaista Vaskrsenje i Život, to jest Onaj koji podiže i daje život mrtvima, i duhovno i telesno. Zapravo, upravo to je Isus rekao mnoštvu jednom drugom prilikom:

„Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća djela od ovih da se vi čudite. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ … „Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće.“ … „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.“ Jovan 5:19-23, 25, 28-29

Prema navedenim stihovima, Hristos može činiti sve što čini Otac — nešto što nijedno obično stvorenje koje se boji Boga nikada ne bi reklo niti bi moglo reći (naročito ne ono koje je navodno bilo musliman), budući da Otac čini ono što jedino Bog može činiti. Hristos dalje obaveštava svoje slušaoce da je on sudija svima i da svi moraju da mu ukazuju istu čast koju ukazuju Ocu, što znači da moraju da ga obožavaju kao Boga, jer je to vrsta časti koju prima Otac.

Kao da to nije dovoljno zapanjujuće, Gospod dalje sebi prisvaja isključive prerogative Boga (Oca), poput podizanja mrtvih i davanja života. Ide čak dotle da kaže da može i da će zaista podići mrtve, i duhovno i telesno, samo svojim glasom!

Jednom drugom prilikom Isus kaže mnoštvu da će on biti Onaj koji će vaskrsnuti mrtve u poslednji dan, to jest na dan vaskrsenja/suda:

„A Isus im reče: Ja sam hljeb života: koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji u mene vjeruje neće nikad ožednjeti. Nego vam rekoh: i vidjeli ste me, i ne vjerujete. Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću istjerati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan. Tada gunđahu Judejci na njega što reče: Ja sam hljeb koji siđe s neba, I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: S neba sam sišao? A Isus im odgovori i reče: Ne gunđajte među sobom. Niko ne može doći meni ako ga ne privuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ … „Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:35-43, 54

Isusove izjave postaju još značajnije kada shvatimo da Kuran uči da je Alah istina i živi koji daje život i podiže mrtve iz njihovih grobova, naročito u poslednji dan:

„Tako je jer Allah postoji, i što On može mrtve da oživi, i što On sve može. i što će Čas oživljenja da dođe, u to nema sumnje, i što će Allah da oživi one u grobovima.“ S. 22:6-7 Hilali-Khan

„I neka je Uzvišen Allah, Istiniti Vladar, nema drugog istinskog boga osim Njega, Gospodara Prestola divnog!“ S. 23:116 Rodwell

„Ti se pouzdaj u Živog, Koji ne može da umre, i veličaj Ga, i hvali! A dovoljno je to što grehe Svojih sluga u potpunosti zna,“ S. 25:58 Pickthall

„Zato, pogledaj tragove Allahove milosti – kako On oživi zemlju nakon njenog mrtvila! On će, uistinu, i mrtve da oživi, On sve može.“ S. 30:50 Hilali-Khan

„On je Živi, nema istinskog boga osim Njega, pa, molite Ga, ispovedajući Mu iskreno veru. Svaka hvala pripada Allahu, Gospodaru svetova!“ … S. 40:65, 68 Y. Ali

Kako je napisao jedan muslimanski autor:

A dok je On Vaskrsitelj mrtvih nakon što ih vaskrsne, On zaslužuje isto ime i pre njihovog stvarnog vaskrsenja. Isto tako, zaslužuje ime Stvoritelj pre njihovog stvarnog stvaranja. (Verovanje imama et-Tahavija (al-Akida et-Tahavijja), prevod, uvod i napomene Hamza Jusuf [Zaytuna Institute, prvo izdanje 2007], str. 50; podvlačenje naše)

Postoje i druga božanska svojstva i imena koja Isus prisvaja sebi. Na primer, Hristos je sama Svetlost sveta:

„Isus im opet reče, govoreći: Ja sam svjetlost svijetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svjetlost života.“ Jovan 8:12

„Meni valja činiti djela Onoga koji me posla, dok je dan. Dolazi noć kad niko ne može raditi. Dok sam u svijetu, svjetlost sam svijetu.“ Jovan 9:4-5

Dok Kuran uči da je Alah Svetlost nebesa i zemlje:

„Allah je svetlo nebesa i Zemlje! Primer Njegovog svetla je kao udubina u kojoj je fitilj kandila; fitilj je u staklenki, a staklenka je kao blistava zvezda; užiže se blagoslovljenim maslinovim drvetom, istočnim i zapadnim, čije ulje gotovo da sija kad ga vatra i ne dotakne; sama svetlost iznad svetlosti! Allah vodi ka Svojoj svetlosti onoga koga On hoće. Allah navodi primere ljudima, Allah sve dobro zna.“ S. 24:35 Hilali-Khan

Štaviše, Isus je Gospod koji zna sve:

„Reče mu treći put: Simone Jonin, voliš li me? Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: Napasaj ovce moje.“ Jovan 21:17

Zapazite da Hristos ne prekoreva Petra zbog te izjave.

Međutim, Kuran jasno kaže da je Alah Gospodar koji ima znanje o svemu:

„Allaha se bojte i znajte da Allah sve zna!“ (anna Allaha bi-kulli shay-in aleemun). S. 2:231

„Zaista je vaš Gospodar Allah Koji je nebesa i Zemlju u šest dana stvorio, a zatim se nad Prestoljem uzvisio. On tamom noći dan prekriva i ona ga u stopu prati, a Sunce i Mesec i zvezde pokoravaju se Njegovoj naredbi. Samo On raspolaže stvaranjem i odlučivanjem! Uzvišen neka je Allah, Gospodar svetova!“ S. 7:54 Pickthall; up. 10:3

A prema Kuranu, Alah nikada ne bi zapovedio svojim sledbenicima da uzmu bilo kog proroka ili anđela za svoje gospodare:

„On vam ne naređuje da anđele i verovesnike smatrate božanstvima. Zar da vam naređuje neverovanje, nakon što ste postali Njemu predani?!“ S. 3:80 Arberry

Ovde Naik nailazi na izvestan problem, jer se prema njegovoj definiciji i shvatanju islamskog monoteizma isključiva imena i svojstva Alaha ne smeju pripisivati nijednom stvorenju:

TEVHID:

Definicija i kategorije:

Islam veruje u „tevhid“, koji nije puki monoteizam, tj. verovanje u jednog Boga, nego mnogo više. Tevhid doslovno znači „ujedinjenje“, tj. „potvrđivanje jednosti“, i izveden je od arapskog glagola „vahhada“, koji znači ujediniti, sjediniti ili učvrstiti.

Tevhid se može podeliti na tri kategorije.

1. Tevhid er-rububijja
2. _Tevhid el-esma ve-s-sifat
_3. Tevhid el-ibada…

B. Tevhid el-esma ve-s-sifat (održavanje jednosti Alahovih imena i svojstava):

Druga kategorija jeste „tevhid el-esma ve sifat“, što znači održavanje jednosti Alahovih imena i svojstava. Ova kategorija se deli na pet aspekata…

(iv) Božijem stvorenju ne sme se pripisati nijedno od Njegovih svojstava
Pripisivati čoveku svojstvo Boga takođe je protivno načelu tevhida. Na primer, nazvati neku osobu onim koji nema ni početka ni kraja (večan).

(v) Alahovo ime ne može se davati Njegovim stvorenjima
Neka božanska imena u neodređenom obliku, poput „Rauf“ ili „Rahim“, dozvoljena su imena za ljude, jer ih je Alah upotrebio za proroke; ali „Er-Rauf“ (Najpobožniji) i Er-Rahim (Najmilostiviji) mogu se koristiti samo ako im se doda prefiks „Abd“, što znači „rob“ ili „sluga“, tj. „Abdur-Rauf“ ili „Abdur-Rahim“. Slično tome, „Abdur-Resul“ (rob Poslanika) ili „Abdun-Nebi“ (rob Proroka) zabranjeni su. (Naik, Koncept Boga; podvlačenje naše)

U svetlu toga, kako Naik može da kaže da se slaže sa Isusovim izjavama u Jovanu 14:6, kada Gospod u tom odlomku prisvaja neke od najisključivijih odlika i titula Boga Svemogućeg? Kako se usuđuje da kaže da je svaki prorok u svoje vreme bio istina i život, kada to narušava islamsko učenje o tevhidu, budući da pripisuje sasvim jedinstvene osobine Boga, odnosno Alaha, pukim stvorenjima?

Iznoseći takve tvrdnje, Naik je očigledno kriv za širk, odnosno greh pridruživanja sudruga Alahu, jer pripisuje neka od Alahovih imena i svojstava istinskim prorocima poput Mojsija, ali i lažnom proroku Muhamedu, uzdižući ih time na nivo božanstva.

Postoji još jedan problem sa kojim se Naik suočava time što prihvata Isusove reči u 14. glavi Jovana. Zgodno je prevideo činjenicu da je Isus više puta nazivao Boga Ocem ili svojim Ocem, što je protivno učenju Kurana da Alah nije otac i da nema dece:

„Oni govore: „Svemilosni je uzeo dete!“ Vi, zaista, govorite nešto strašno i gnusno! Gotovo da se od toga nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe, jer Svemilosnom pripisuju dete! Nezamislivo je da Svemilosni ima dete! Pa, svi će oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, da dođu Svemilosnom kao sluge. On ih je sve znanjem obuhvatio i zna koliko ih ima, i svi će Mu na Sudnjem danu pojedinačno doći.“ S. 19:88-95

„Oni govore: „Svemilosni ima dete!“, Uzvišen i slavljen je On! A anđeli su samo sluge poštovane!“ S. 21:26

Muslimansko sveto pismo zapravo osuđuje hrišćane zato što veruju da je Isus Božiji Sin, tvrdeći da će se Alah boriti protiv njih zbog verovanja u tako nešto:

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?“ S. 9:30

Budući da je Naik neprestano ponavljao kako se slaže sa Isusom, to znači da se zapravo ne slaže sa Muhamedom i njegovim izmišljenim svetim pismom. Zašto je onda još uvek musliman i zašto promoviše učenja Kurana kada ona protivreče jasnim i izričitim izjavama Gospoda Isusa, koje tvrdi da prihvata?

Poslednji problem sa kojim se Naik suočava jeste to što je u istom onom kontekstu u kojem Isus kaže da videti njega znači videti Oca on nastavio da govori svojim učenicima da mogu da se mole njemu i da će on odgovoriti na sve njihove molitve!

„i od sada poznajete ga, i vidjeli ste ga. Reče mu Filip: Gospode, pokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je vidio mene, vidio je Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? Zar ne vjeruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Riječi koje vam ja govorim ne govorim od samoga sebe, nego Otac koji prebiva u meni on tvori djela. Vjerujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li ne, zbog samih djela vjerujte mi. Zaista, zaista vam kažem: Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti; jer ja idem Ocu svome. I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Jovan 14:7-14

Isus objašnjava svojim učenicima da će oni moći da čine veća dela od onih koja je on sam činio dok je bio na zemlji zato što se on vraća Ocu na nebo. Isusova poenta jeste da će ga učenici, kada on bude tamo, moliti u njegovo ime da čini takva dela i da će im Hristos odgovoriti, to jest da će ih osposobiti da izvode dela slična onima koja je Hristos činio.

Pa ipak, govoreći to, Isus pokazuje da je svemoćan i sveznajući (kao i sveprisutan), budući da mora znati ko mu se moli u njegovo ime i mora imati moć da osposobi i osnaži svoje sledbenike da izvode ta dela, ma gde se oni nalazili! To takođe pokazuje da je Isus učio svoje sledbenike da mogu da se mole direktno njemu kada se on vrati na nebo!

Da li Naik zaista želi da poverujemo da sa svim ovim nema nikakav problem?

Prelazimo na Naikovo objašnjenje Jovana 10:30. Naik je opet izjavio da je kontekst ovog konkretnog stiha ključan za njegovo pravilno razumevanje, i mi se sa tim potpuno slažemo.

„Sada ću vam opet dati kontekst. Posle konteksta vi mi recite da li i dalje verujete da je Isus (pbuh) Bog Svemogući ili ne.“

Nakon što je citirao odlomak, Naik tvrdi:

„U kontekstu saznajete da su Isus i Bog Svemogući bili jedno po svrsi. Moj otac je doktor medicine, zapravo i ja sam doktor medicine. Ako kažem: ‚Ja i moj otac smo jedno‘, da li to znači da smo mi jedna osoba [sic]? Ne! Kada kažem da smo ja i moj otac jedno, to znači da je moj otac doktor medicine, da sam ja doktor medicine, da smo po profesiji doktori medicine! To ne znači jedno kao osoba [sic]; nego po svrsi! Sasvim je jasno! Ali ako ipak kažete, brate: ‚ne, ovo znači jedno kao osoba [sic]‘, ja kažem u redu. Ako čitate dalje u Jevanđelju po Jovanu, glava sedamnaesta, stih 21, tamo piše: ‚Moj Otac si ti u meni, i ja u ebi [sic]‘, on to govori dvanaestorici [sic] učenika, upotrebljeno je isto ‚jedno‘. ‚Svi smo mi jedno.‘ Ako čitate dalje, Jevanđelje po Jovanu, glava sedamnaesta, stih 21 kaže: ‚Moj Otac je u meni i ja sam u vama‘, kaže za učenike, i isto tako: ‚Svi smo mi jedno.‘ Ako kažete jedno po svrsi [sic], morate verovati u četrnaest bogova – Boga Svemogućeg, Isusa Hrista i dvanaest [sic] učenika. A ako odete do originalnog rukopisa, brate, reč koja se ovde koristi za ‚jedno‘ jeste ista. Ono ‚jedno‘ koje se koristi u Jevanđelju po Jovanu, glava 10, stih 30, koji je brat citirao, „Ja i Otac jedno smo.“ isto je ono koje se koristi u Jevanđelju po Jovanu, glava sedamnaesta, stih 21. Isto ‚jedno‘! ‚Moj Otac je u meni, ja u vama, svi smo mi jedno.‘ Stih 23 kaže: ‚Ja sam u vama, mi smo jedno.‘ Opet isto ‚jedno‘, ista reč! U kontekstu to znači da su Bog Svemogući, Isus Hristos i apostoli učili istu istinu, istu poruku; u prenošenju poruke bili su jedno. Ali ako kažete ne, oni su zaista bili jedno, onda bi trebalo da Trojstvo promenite u drugačiji koncept koji znači četrnaest bogova – Boga Svemogućeg, Isusa Hrista i dvanaest [sic] učenika.“

Naikove izjave prepune su grešaka. Prvo, kada se Isus molio u 17. glavi Jovana nije bilo dvanaest učenika, nego jedanaest, jer je Juda već bio otišao da izda Isusa. Uostalom, sam Isus je rekao da se ne moli za Judu:

„Dok bijah s njima u svijetu, ja ih čuvah u ime tvoje; one koje si mi dao sačuvah; i niko od njih ne pogibe osim sina pogibli, da se ispuni pismo.“ Jovan 17:12

Drugo, Naikova tvrdnja da Jovan 10:30 ne znači da su Isus i Otac jedna Osoba razotkriva ili njegovo neznanje ili njegovu spremnost da izvrne ono što istorijsko hrišćanstvo zaista uči o odnosu između Oca i Sina. Obavešteni pravoverni hrišćani ne tvrde da je Isus ista Osoba kao Otac, niti da su jedno po Ličnosti. Naprotiv, hrišćani veruju da su Otac i Sin jedno po suštini i prirodi, dok su lično razlikovani jedan od drugoga. Trinitarci koriste Jovana 10:30 da dokažu svoju tvrdnju da je Isus lično razlikovan od Oca, a da je ipak jedno sa njim po suštini, jer je iz konteksta jasno da Isus prisvaja isključive i jedinstvene prerogative Boga:

„Isus im odgovori: Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela koja tvorim ja u ime Oca svojega, ona svjedoče o meni, Ali vi ne vjerujete; jer niste od ovaca mojih, kao što vam rekoh. Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete? Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti, čovjek budući, praviš Bog.“ Jovan 10:25-33

Zapanjujuće je to što Isus kaže da je jedno sa Ocem u istom onom kontekstu u kojem je upravo rekao da je Otac veći od svih! Isus očigledno isključuje sebe iz onih od kojih je Otac veći, jer je on, za razliku od ostalih, zaista jedno sa njim.

Međutim, Jovanova upotreba srednjeg roda reči heis zajedno sa množinskim oblikom glagola eimi (esmen, „mi jesmo“) obara svaki pokušaj da se Otac i Sin pretvore u jednu Osobu. Jovanova upotreba reči hen, koja je u srednjem rodu, nasuprot muškom rodu heis, jasno pokazuje da njihovo jedinstvo nije u pogledu Ličnosti, nego u pogledu suštine — dakle, oni nisu ista Osoba, nego dve različite Osobe koje potpuno i podjednako dele istu suštinu.

To se dalje vidi iz Hristovih izjava da on daje večni život svojim ovcama i da je jedno sa Ocem u njihovom očuvanju, jer niko ne može oteti njegovo stado iz njihovih ruku. Prema jevrejskom Svetom pismu, sve su to isključivo božanske funkcije, jer je Jahve taj koji daje život i nema nikoga ko može izbaviti iz njegove ruke.

„Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“ Ponovljeni zakoni 32:39

„Nema svetoga kao što je Gospod; jer nema drugoga osim tebe; i nema stijene kao što je Bog naš.“ … „Gospod ubija, i oživljuje; spušta u grob, i izvlači.“ 1. Samuilova 2:2, 6

„Ja sam od prije nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?“ Isaija 43:13

Osim toga, verni su ovce Jahvine ruke, to jest njegov narod koji on štiti, i treba da čuju njegov glas:

„Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom tvorcem svojim. Jer je on Bog naš, i mi narod paše njegove i ovce ruke njegove. Sad kad biste poslušali glas njegov: „Nemojte da vam odrveni srce vaše kao u Merivi, kao u dan kušanja u pustinji,“ Psalam 95:6-8

Dakle, Isus daje život kao što to čini Jahve, jer je Hristos sam Život. Niko ne može izbaviti iz Isusove ruke kao što niko ne može izbaviti ni iz Jahvine ruke, jer je Isus Svemogući. I kao što je slučaj sa Jahveom, ovce čuju Isusov glas jer su stado njegove ruke, to jest narod koji on zauvek čuva svojom silom, što opet pokazuje da je on Svemogući.

Ono što ovo čini još zapanjujućijim jeste to što Stari zavet kaže da nema nikoga ko može činiti dela na isti način na koji ih čini Jahve:

„Nema među bogovima takvoga kakav si ti, Gospode, i nema djela takvijeh kakva su tvoja. Svi narodi, koje si stvorio, doći će i pokloniti se pred tobom, Gospode, i slaviti ime tvoje. Jer si ti velik i tvoriš čudesa; ti si jedan Bog.“ Psalam 86:8

„Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se valja klanjagi na saboru svetijeh, strašniji je od svijeh koji su oko njega. Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe.“ Psalam 89:6-8

A Isus čini upravo ono što čini Jahve! Zašto? Zato što je on Jahve Bog Sin! Da to izrazimo u obliku silogizma:

1. Niko ne može činiti dela koja čini Jahve Bog, naročito ne na način na koji ih Jahve čini.
2. Isus čini svako delo koje Bog može činiti, i takva dela izvodi na potpuno isti način.
3. Dakle, Isus je Jahve Bog.

Evangelički novozavetni naučnik Marej Dž. Haris sve to lepo sažima:

„Slično tome, kada je Isus izjavio „Ja i Otac jedno smo.“ (Jovan 10:30), on nije tvrdio da su on i Otac lično istovetni, jer Jovan za ‚jedno‘ koristi srednji rod (hen), a ne muški (heis). Isus takođe ne potvrđuje prosto jedinstvo volje, svrhe ili delovanja između sebe i svog Oca, tako da ono što Otac želi želi i on i to izvršava. U kontekstu je Isus upravo izjavio da niko neće moći da otme njegove ovce iz njegove ruke (10:28) niti iz ruke njegovog Oca (10:29). Takva jednakost božanske sile ukazuje na jedinstvo božanske suštine: „Ja i Otac jedno smo.““ (Marej Dž. Haris, 3 Crucial Questions about Jesus [Baker Books, Grand Rapids, MI 1994], 3. poglavlje: Is Jesus God?, nap. 14, str. 119; podebljanje i podvlačenje naši)

Da li je onda čudo što su Jevreji smatrali da Isus huli? Poznajući svoje nadahnuto Sveto pismo, mogli su da vide da Hristos sebe očigledno predstavlja kao Boga, tvrdeći da može da čini ono što jedino Jahve čini, i zaista smatrajući da je jednako moćan kao Otac!

Treće, iako Isus zaista koristi istu reč za „jedno“ u 17. glavi Jovana, kontekst je potpuno drugačiji nego u 10. glavi. U 17. glavi Jovana jasno je da se Hristos moli da njegovi sledbenici dožive savršeno zajedništvo i sjedinjenje jedni sa drugima, kao i sa Ocem i Sinom, upravo kao što Otac i Sin uživaju savršeno zajedništvo ljubavi. Međutim, u svojoj žurbi da opovrgne božanstvo Hrista, Naik je zgodno prevideo ono što je Isus rekao o zajedništvu i ljubavi koje će učenici iskusiti:

„Ovo izgovori Isus, pa podiže oči svoje nebu i reče: Oče, došao je čas, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe; Kao što si mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si mu dao, daruje im život vječni.“ … „I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.“ … „Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog riječi njihove povjeruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svijet vjeruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno. Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta. Oče pravedni, svijet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao. I ja im objavih ime tvoje i objaviću: da ljubav kojom me ljubiš u njima bude, i ja u njima.“ Jovan 17:1-2, 5, 20-26

Ovde Isus tvrdi da je Sin koga će Otac proslaviti i koji je zaista postojao i delio istu slavu sa Ocem pre nego što je svet stvoren. Da li Naik zaista veruje u to, s obzirom na to da je u suprotnosti sa njegovim islamskim verovanjima o Bogu i Hristu?

Štaviše, razlog zbog kojeg učenici mogu da uživaju zajedništvo sa Bogom i da iskuse njegovu ljubav jeste to što Isus lično prebiva u njima, to jest „i ja u njima.“! Drugim rečima, vernici su sjedinjeni sa Ocem zato što je Hristos u jedinstvu sa svima njima, čime im omogućava da učestvuju u samoj Hristovoj slavi i jedinstvu sa Ocem. Niti je ovo jedini put kada Isus to kaže:

„U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima zapovijesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam.“ … „Odgovori mu Isus i reče: Ako me neko ljubi, riječ moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.“ Jovan 14:20-21, 23

U navedenom citatu Isus tvrdi da je prisutan sa svim istinskim vernicima u istom smislu i u istoj meri kao i Otac! I dalje:

„Ostanite u meni, i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne možete činiti ništa.“ Jovan 15:4-5

Hristovo jedinstvo sa nama i naše jedinstvo sa njim jeste ono što donosi bogougodan i plodan život, jer bez njegove milosti i sile ne možemo učiniti ništa što bi bilo od koristi u Božijim očima.

Međutim, jedini način da Hristos može da prebiva u svim svojim sledbenicima i da ima zajedništvo sa njima, ma gde se oni nalazili, jeste ako je sveprisutan. A jedini način da bude sveprisutan jeste ako je Bog, jer je jedino Bog sveprisutan!

Na kraju video-snimka, kada je hrišćanin osporio njegovo tumačenje 10. i 14. glave Jovana, Naik je izjavio da je otvoren za ispravku jer je čovek i može da pogreši. Zatim je izazvao hrišćanina da mu dokaže da nije u pravu dokazima iz Svetog pisma. Nadamo se da će sada, pošto smo razotkrili njegovo očigledno izvrtanje ovih konkretnih biblijskih odlomaka nedvosmislenim dokazima kako iz Svetog pisma tako i iz njegovih sopstvenih verskih izvora, učiniti ono što kaže i priznati svoje greške. Naik treba javno da ispravi svoje grubo izopačavanje onoga što Sveto pismo zaista uči, kako ne bi zaveo ili obmanuo muslimane da pomisle da je ispravno protumačio Božiju nadahnutu Reč i da je autoritet za uporednu religiju. Naik nije ni naučnik ni ozbiljan izučavalac ove oblasti i nije kvalifikovan da govori o ovim pitanjima.

Ako Gospod bude hteo, u bliskoj budućnosti ćemo objaviti dalje odgovore na Naikovo izvrtanje biblijske istine.

Povezani članci

Pobijanje pogrešnog shvatanja Boga dr Zakira Naika
Naikovi pogrešni citati i dezinformacije
Isusove božanske tvrdnje i islam
Ispitivanje Isusovih božanskih tvrdnji u svetlu Alahove prirode
Ponovni osvrt na božanstvo Hrista i islam
Odgovor na poricanja jednog muslimanskog davagandiste
Gospod Isus Hristos – Bog čudesa!