Muslimanski Hrist ponovo nadmašuje proroka islama!

**Ispitivanje Muhamedove i Isusove uloge posrednika, 1. deo
**

**
Uvod**

Količina islamskih podataka koji postoje da bi se dokazalo da je Isus Hristos superiorniji od Muhameda jednostavno je ogromna. Zapravo, što dublje kopamo po islamskim izvorima, to više dokaza otkrivamo koji pokazuju kako Hristos nadmašuje sve ono što Kuran i hadis imaju da kažu o osnivaču islama.

U ovom članku iznećemo neke dodatne podatke koji prikazuju Hrista kao većeg i boljeg od Muhameda.

**
Alah odbacuje posredovanje svojih stvorenja**

Kuran svedoči da nijedno stvorenje neće posredovati pred Alahom, budući da je on jedini posrednik koji postoji:

„Allah je nebesa i Zemlju i ono što je između njih u šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda se iznad Prestolja uzvisio. Vi, osim Njega, ni zaštitnika ni posrednika nemate, pa zašto se ne urazumite?“ S. 32:4 Hilali-Khan

Dalje se navodi da na Sudnji dan niko neće moći da pomogne drugome:

„I još jednom: šta znaš šta je Sudnji dan?! Dan kada niko nikome neće moći nimalo da pomogne, tog Dana vlast će jedino Allah da ima.“ S. 82:18-19 Yusuf Ali

Ovo objašnjava zašto muslimansko pismo podstiče Muhamedove sledbenike da se obrate jedino Alahu, a ne bilo kom stvorenju:

„i teži svome Gospodaru!“ S. 94:8 Hilali-Khan

Evo kako drugi prevod prenosi ovaj odlomak:

„i teži svome Gospodaru!“ Shakir

A evo kako su neki islamski tumači razumeli baš ovaj stih:

(„i teži svome Gospodaru!“) i od svoga Gospoda traži ono što ti je potrebno’. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs)

“Alahove reči („i teži svome Gospodaru!“). Alah kaže: ‘O Muhamede, usmeri svoje žarke želje ka svome Gospodu, a ne ka bilo kome od stvorenja, budući da su mušrici iz tvoga naroda svoje žarke želje usmerili ka bogovima i njihovim saučesnicima.’ Ljudi od tefsira takođe su rekli nešto slično onome što smo upravo naveli.” (Tafsir al-Tabari, K. 94:8)

Kuran čak upozorava da će neki od onih kojima su se drugi obraćali za pomoć ili posredovanje poslednjeg dana poreći svaku vezu s njima:

„Ako ih molite, ne čuju vašu molbu, a da i čuju, ne bi vam se odazvali; na Sudnjem danu oni će da poreknu da ste ih Njemu pridruživali u obožavanju! Niko neće da te obavesti kao Onaj Koji sve u potpunosti zna.“ S. 35:14 Arberry

Muslimansko pismo objašnjava da ova bića nikome ne mogu da pomognu zato što se nalaze u istom položaju kao i ostatak stvorenja: i ona se nadaju da će im Alah pokazati milost i strahuju od njegovog gneva:

„Reci:“Molite se onima koje, pored Njega, smatrate bogovima – ali vas oni neće moći nevolje osloboditi niti je izmeniti.” Oni kojima se oni mole i sami traže način kako će što više svome Gospodaru da se približe, i nadaju se Njegovoj milosti i plaše se Njegove kazne. A kazne Gospodara tvog svako treba da se čuva.“ S. 17:56-57 Y. Ali

Ovo podrazumeva da te osobe koje drugi prizivaju da posreduju za njih nemaju nikakvu moć niti uticaj kod Alaha.

Prema muslimanskim tumačima, gornji odlomak obuhvata i proroke i anđele:

Reci, njima: ‘Prizivajte one za koje ste pretpostavili, da su bogovi, pored Njega, kao što su anđeli, Isus i Jezdra (‘Uzayr); a oni nemaju moć da vas oslobode nesreće niti da je prenesu, na [osobe] mimo vas. (Tafsir al-Jalalayn)

(„Reci:“Molite se onima koje, pored Njega, smatrate bogovima“) Al-`Awfi je preneo od Ibn `Abbasa: “Ljudi širka su govorili: ‘mi obožavamo anđele i Mesiju i `Uzayra’, dok ovi (anđeli i Mesija i `Uzayr) i sami prizivaju Alaha.” (Tafsir Ibn Kathir)

Ovo bi prirodno obuhvatalo i Muhameda, koji je izričito priznao da nikome ne može da pomogne niti da koristi, budući da ni sam nije bio siguran u sopstveno spasenje i u svoj položaj pred svojim bogom:

„Reci: „Ja ne mogu da pribavim ni samom sebi neku korist, ni da otklonim od sebe kakvu štetu; biva onako kako hoće Allah. A kada bih znao ono što je nedokučivo čulima, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim opomene i radosne vesti ljudima koji veruju.““ S. 7:188 Hilali-Khan

„Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.““ S. 46:9

Muhamedu njegov gospod čak kaže da nikoga ne može izbaviti iz pakla:

„Zar ti da spasiš onog koji je zaslužio kaznu, onog koji će sigurno biti u Vatri?“ S. 39:19 Hilali-Khan

Hadisi razrađuju i ističu Muhamedovu nesigurnost i njegovu nesposobnost da ikome donese korist:

Prenela Um al-‘Ala:
Ensarijka koja je dala zakletvu vernosti Poslaniku, da su Ensarije bacale kocku o tome gde će stanovati Muhadžiri. Odlučeno je da ‘Uthman bin Maz’un stanuje kod njih (tj. kod porodice Um al-‘Ala). ‘Uthman se razboleo i ja sam ga negovala sve dok nije umro, i pokrili smo ga njegovom odećom. Zatim nam je došao Poslanik, a ja sam (obraćajući se mrtvom telu) rekla: “O Abu As-Sa’ibe, neka je Alahova milost na tebi! Svedočim da te je Alah počastvovao.” Na to je Poslanik rekao: “Otkuda znaš da ga je Alah počastvovao?” Odgovorila sam: “Ne znam. Neka su moj otac i moja majka žrtvovani za tebe, o Alahov Poslaniče! Ali ko je drugi toga dostojan (ako nije ‘Uthman)?” On reče: “Što se njega tiče, tako mi Alaha, smrt ga je zadesila, i ja se za njega nadam najboljem. Tako mi Alaha, iako sam Alahov Poslanik, ipak ne znam šta će Alah učiniti sa mnom.” Tako mi Alaha, nikada više nakon njega neću tvrditi za nekoga da je pobožan. To me je ražalostilo, i kada sam zaspala, videla sam u snu potok koji teče za ‘Uthmana bin Maz’una. Otišla sam Alahovom Poslaniku i ispričala mu to. On primeti: “To je slika njegovih (dobrih) dela.” (Sahih al-Bukhari, tom 5, knjiga 58, broj 266; *)

Preneo Abu Huraira:
Kada je Alah objavio stih: „I upozoravaj svoju najbližu rodbinu,“, Alahov Poslanik je ustao i rekao: “O ljudi Kurejšija (ili je rekao slične reči)! Otkupite (tj. spasite) sami sebe (od paklene vatre), jer vas ja ne mogu spasti od Alahove kazne; o sinovi Abd Manafa! Ja vas ne mogu spasti od Alahove kazne; o Safija, tetko Alahovog Poslanika! Ja te ne mogu spasti od Alahove kazne; o Fatima, kćeri Muhamedova! Traži od mene šta god hoćeš od moga imetka, ali te ne mogu spasti od Alahove kazne.” (Sahih al-Bukhari, tom 4, knjiga 51, broj 16; *)

**
Muhamed prkosi Kuranu i protivreči sopstvenim učenjima**

Međutim, Muhamed je postupio suprotno uputstvima Kurana tvrdeći da će poslednjeg dana svojim posredovanjem spasti muslimane od paklene vatre:

CCIII: „o potomci onih koje smo sa Nojem u lađi prevezli!“ On je, zaista, bio sluga zahvalni.“ (17:3)

4435. Prenosi se da je Abu Hurayra rekao: “Alahovom Poslaniku dato je nešto mesa i ponuđen mu je but, koji je voleo, i pojeo je od njega. Zatim je rekao: ‘Ja ću biti gospodar ljudi na Dan ustajanja. Znate li šta to podrazumeva? Alah će sakupiti ljude, prve i poslednje, na istoj ravnici, tako da će ih posmatrač moći videti, a govornik učiniti da ga čuju. Sunce će im biti približeno i ljudi će doživeti takvu tugu i takvu muku da je neće moći ni podneti ni izdržati. Ljudi će reći: ‘Zar ne vidite šta vas je snašlo? Zašto ne potražite nekoga ko će posredovati kod vašeg Gospoda u vaše ime?’ Ljudi će govoriti jedni drugima: ‘Morate ići Adamu!’ Doći će Adamu i reći: ‘Ti si otac čovečanstva. Alah te je stvorio Svojom rukom i udahnuo u tebe nešto od Svoga duha i naredio je anđelima da ti se poklone. Nastanio te je u Vrtu. Zar nećeš posredovati kod svoga Gospoda u naše ime? Zar ne vidiš šta trpimo?’ Adam će reći: ‘Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada više postojati. Zabranio mi je Drvo, a ja sam bio neposlušan. O duše moja! Duše moja! Duše moja! Idite nekom drugom. Idite Nuhu.’

“Otići će Nuhu i reći: ‘O Nuhu! Ti si prvi od poslanika koji je poslat stanovnicima zemlje i Alah te je nazvao zahvalnim robom. Posreduj kod svoga Gospoda u naše ime. Zar ne vidiš šta nam se dogodilo?’ On će reći: ‘Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada više postojati. Ja sam uputio molbu protiv svoga naroda. O duše moja! Duše moja! Duše moja! Idite nekom drugom! Idite Ibrahimu.’

“Otići će Ibrahimu i reći: ‘O Ibrahime! Ti si Alahov prorok i Njegov bliski prijatelj među stanovnicima zemlje. Posreduj kod svoga Gospoda u naše ime. Zar ne vidiš šta trpimo?’ On će im reći: ‘Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada više postojati. Izrekao sam tri laži.’ (A Abu Hayyan ih je naveo u hadisu.) ‘O duše moja! Duše moja! Duše moja! Idite nekom drugom. Idite Musau.’

“Otići će Musau i reći: ‘O Musa, ti si Alahov poslanik. Alah te je odlikovao Svojom porukom i Svojom Rečju iznad svih drugih ljudi. Posreduj za nas kod svoga Gospoda. Zar ne vidiš šta trpimo?’ On će reći: ‘Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada više postojati. Ubio sam čoveka koga mi nije bilo naređeno da ubijem. Idite nekom drugom. Idite ‘Isau.’

“Otići će ‘Isau i reći: ‘O ‘Isa! Ti si Alahov poslanik i Njegova Reč koju je bacio Merjemi i duh od Njega. Govorio si ljudima dok si još bio u kolevci. Posreduj kod svoga Gospoda u naše ime. Zar ne vidiš šta trpimo?’ ‘Isa će reći: ‘Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada više postojati’, a nije pomenuo nikakav greh. ‘O duše moja! Duše moja! Duše moja! Idite nekom drugom. Idite Muhamedu.’

“Doći će meni i reći: ‘O Muhamede! Ti si Alahov poslanik i Pečat proroka. Alah ti je oprostio tvoje prošle i buduće pogrešne postupke. Posreduj kod svoga Gospoda u naše ime. Zar ne vidiš šta trpimo?’ Ja ću otići i stati pod Presto i pasti ničice pred svojim Gospodom, Silnim i Uzvišenim. Tada će me Alah nadahnuti nekim rečima kojima ću Ga hvaliti i slaviti, a kojima nije nadahnuo nikoga pre mene. Tada će biti rečeno: ‘O Muhamede, podigni glavu. Traži i biće ti udovoljeno. Posreduj i tvoje posredovanje biće prihvaćeno. Podigni glavu!’ Podignuću glavu i reći: ‘O moj Gospode, moja zajednica! O moj Gospode, moja zajednica!’ Biće rečeno: ‘O Muhamede, uvedi na desna vrata, među vratima Vrta, one iz svoje zajednice koji neće biti podvrgnuti nikakvom polaganju računa, a ostatak tvoje zajednice može deliti druga vrata sa ostalim ljudima.’” Zatim je rekao: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, razdaljina između dva dovratka na vratima Vrta jednaka je razdaljini između Meke i Hadžara ili Meke i Busre.” (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 68. Knjiga tefsira; *)

“… I tako će doći meni, a ja ću tražiti dozvolu svoga Gospoda da uđem u Njegovu Kuću i tada će mi biti dozvoljeno. Kada Ga ugledam, pašću ničice pred Njim, a On će me ostaviti (na sedždi) koliko bude hteo, a zatim će reći: ‘O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži (bilo šta), jer će ti biti dato.’ Zatim ću podići glavu i slaviti svoga Gospoda određenim pohvalama kojima me je On naučio. Alah će mi odrediti granicu (do koje mogu posredovati za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i uvesti ih u Raj.” (Katada je rekao: čuo sam Anasa kako kaže da) je Poslanik rekao: “Izaći ću i izvesti ih iz pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, a zatim ću se vratiti i zatražiti dozvolu svoga Gospoda da uđem u Njegovu Kuću i biće mi dozvoljeno.

“Kada Ga ugledam, pašću ničice pred Njim, a On će me ostaviti na sedždi koliko bude hteo (u tom stanju), a zatim će reći: ‘O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži, i biće ti udovoljeno.’” Poslanik je dodao: “Tada ću podići glavu i slaviti Ga i hvaliti onako kako me je naučio. Zatim ću posredovati, a On će mi odrediti granicu (do koje mogu posredovati za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i pustiti ih da uđu u Raj.” (Katada je dodao: čuo sam Anasa kako kaže da) je Poslanik rekao: “Izaći ću i izvesti ih iz pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, a zatim ću se po treći put vratiti i zatražiti dozvolu svoga Gospoda da uđem u Njegovu kuću, i biće mi dozvoljeno da uđem.

“Kada Ga ugledam, pašću ničice pred Njim i ostaću na sedždi koliko On bude hteo, a zatim će reći: ‘Podigni glavu, o Muhamede, i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži, jer će ti biti udovoljeno.’ Tada ću podići glavu i hvaliti Alaha onako kako me je naučio, a zatim ću posredovati i On će mi odrediti granicu (do koje mogu posredovati za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i pustiti ih da uđu u Raj.” (Katada je rekao: čuo sam Anasa kako kaže da) je Poslanik rekao: “I tako ću izaći i izvesti ih iz pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, sve dok u Vatri ne ostane niko osim onih koje Kuran zatoči (tj. onih kojima je suđen večni život u vatri).” Prenosilac je zatim proučio stih: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ (17.79) Prenosilac je dodao: To je Mesto hvale i slave koje je Alah obećao vašem Poslaniku. (Sahih al-Bukhari, tom 9, knjiga 97, broj 532v; *)

Ironično je to što je Isus prikazan kao bezgrešan, dok je Muhamed prikazan kao grešnik poput ostalih, a ipak se upravo ovaj drugi predstavlja kao onaj koji je osposobljen da posreduje! Čovek bi pomislio da bi Hristos, s obzirom na svoju bezgrešnost, bio kvalifikovaniji za taj zadatak.

Ovi izveštaji očigledno se protive izričitim tvrdnjama Kurana koje smo ranije naveli, a koje kažu da nijedno stvorenje neće moći da posreduje za drugo. Oni takođe protivreče sledećem odlomku, koji uči da će ljudi jedino Alaha prizivati da ih spase od muke poslednjeg časa:

„Reci: „Kažite vi meni, ako istinu govorite, kad bi vam došla Allahova kazna, ili kada bi vam došao Sudnji čas, da li biste ikog drugog prizivali osim Allaha?“ Naprotiv, Njega biste samo molili da, ako hoće, otkloni od vas ono za šta ste Ga pozivali, a ne bi vam ni na umu pali oni koje ste Mu u obožavanju pridruživali.“ S. 6:40-41 Hilali-Khan

Dakle, umesto da podstiču Muhamedove sledbenike da pomoć traže od Alaha, predanja koja smo gore naveli zapravo ohrabruju muslimane da Muhameda uzmu za svog spasitelja i nadu umesto svoga boga!

Ovo pokazuje da je Muhamed praktično potisnuo islamsko božanstvo, budući da ga ovi izveštaji prikazuju kao milostivijeg i samilosnijeg čak i od Alaha. Oni usađuju predstavu da muslimani bolje da ne pristupaju Alahu bez Muhameda, jer je njegovo posredovanje jedina nada koju imaju da će ih njihov bog prihvatiti.

Drugim rečima, ovi hadisi prikazuju Alaha kao toliko gnevnog i osvetoljubivog da mu se muslimani poslednjeg dana ne usuđuju obratiti neposredno. Muhamed je, međutim, naslikan kao toliko milostiv i pun ljubavi da muslimani mogu biti sigurni da im njihov prorok toga dana neće okrenuti leđa, već će izaći pred Alaha kako bi se postarao da njegov bog bude zadovoljan svima njima.

I ovo se protivi neposrednim tvrdnjama Kurana, koje kažu da je Alah najmilostiviji od svih koji milost pokazuju:

„„Moj Gospodaru“, zamoli Mojsije, „oprosti meni i mome bratu i učini da budemo pod okriljem Tvoje milosti, Ti si među milostivima najmilostiviji!““ S. 7:151 Y. Ali – up. K. 12:64, 92; 21:83

Kako, onda, Muhamed može biti milostiviji od svog sopstvenog božanstva?

Ali to nije sve. Muhamedovo (protivrečno) učenje da će mu Alah na Sudnji dan dozvoliti da posreduje za muslimane kako bi ih spasao od večnih muka pakla ne samo da izjednačava muslimanskog boga sa stvorenjem, već ga i prikazuje kao nemoćnog, pristrasnog i nepravednog tiranina. Kao što objašnjava sledeći muslimanski učenjak:

2. Poređenje Stvoritelja sa stvorenim. Primer za to jeste poređenje koje ekstremne sufijske grupe navode kada opravdavaju svoj širk. One tvrde: „Kao što običan čovek ne može pristupiti moćnom kralju osim preko ministra ili osobe od uticaja, tako ni molitva (dova) grešnog čoveka ne može biti uslišena dok ne prođe kroz proroka ili sveca.” Tako oni upoređuju Alaha sa kraljem. Ibn Tejmija u opširnoj raspravi pokazuje pogrešnost ovog poređenja ističući da takvi posrednici između običnog naroda i kralja obavljaju jednu od tri funkcije. Prvo, mogu delovati kao obaveštači, obaveštavajući pravednog i pobožnog kralja o potrebama naroda, budući da obični ljudi obično nemaju pristup kralju. A ova funkcija, naravno, nije potrebna kod Alaha, budući da On zna i najskrivenije tajne. Drugo, takvi posrednici mogu delovati kao pomagači, jer kralj ne može lično voditi brigu o svim poslovima svoga naroda. Tako ti ministri i posrednici mogu biti pomoćnici u izvršavanju kraljevih poslova. I opet, ova analogija ne važi za Alaha, budući da Alahu nije potrebna nikakva pomoć, niti mu bilo šta može ‘pomoći’ u bilo kojoj stvari. Treće, moguće je da kralj neku molbu neće ispuniti osim da bi ugodio određenoj osobi. Tako, ako bi takvog kralja zamolio čovek bez ikakvog položaja, ne bi mu bilo odgovoreno osim ako bi neko od ugleda posredovao u njegovu korist. A takav kralj je, po svim merilima, nepravedan i tiranski vladar, jer na molbe ne odgovara osim radi lične koristi. Stoga se ni ovo ne može primeniti na Alaha, jer On je Najmilostiviji, a Njegova pravednost obuhvata sve stvari. Tako Ibn Tejmija dokazuje da je ova analogija, u stvarnosti, dokaz protiv onih koji je koriste, iako bi se na prvi pogled moglo činiti da im ide u prilog. (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Kashf al-Shubuhat - Critical Study of Shirk, prevod i komentar Abu Ammaar Yasir Qadhi [Al-Hidaayah Publishing & Distribution, Birmingem, Velika Britanija], 7. Uzroci širka, Pogrešna poređenja, str. 50; podvlačenje naše)

Ovo znači da je Muhamed ponizio i unizio sopstvenog boga, budući da njegovo učenje o posredovanju prikazuje Alaha kao nepravednog, neznalačkog, nesavršenog, slabog i pristrasnog kralja.

Činjenica da se Muhamed postavlja kao posrednik dalje podrazumeva da su i on i njegov bog krivi za širk, odnosno za neoprostivi greh pripisivanja sudruga Alahu:

Ibn Tejmija objašnjava: “Ko god potvrđuje postojanje posrednika između stvorenja i Alaha, sličnih posrednicima koji postoje između kraljeva i njihovih naroda, jeste mušrik. Štaviše, to je sama suština religija pagana i idolopoklonika. Oni su (svoj širk) opravdavali govoreći: ‘Ovo su likovi proroka i pobožnih ljudi, i to su samo sredstva kojima se približavamo Alahu.’ A to je bio i širk koji je Alah odbacio i kod hrišćana.”

Poslednju tačku prvobitnog argumenta (da ovi objekti uživaju visok status kod Alaha) autor ovde ne pobija izričito. Taj argument se, međutim, može pobiti na više načina:

1. Status im ne daje pravo da Alah odgovori na njihove molbe. Nijedan objekat, ma koliko bio uzvišen, nema nikakvo pravo nad Stvoriteljem ni u kom pogledu. Takvo pravo, kada bi postojalo, protivrečilo bi potpunom rububijetu Alaha nad stvorenjem. Kako neko koga je Alah stvorio može nešto zahtevati, i očekivati odgovor, od samog Alaha? Zapravo, ni Poslanik, koji je po konsenzusu najplemenitiji od svih stvorenja, nema to pravo nad Alahom. U jednom hadisu on je rekao:

“Zatražio sam od svoga Gospoda tri stvari, ali mi je dao dve, a jednu mi je uskratio. Zatražio sam od svoga Gospoda da moj narod ne bude uništen sušom, i On mi je to dao. I zatražio sam od Njega da moj narod ne strada u potopu, i to mi je dao. I zatražio sam od Njega da među njima ne dođe do međusobnog rata, ali mi to nije dao.”135

Dakle, ako čak ni dova Poslanika ne nosi jemstvo da će biti uslišena, kakav je onda status dove nekoga ko je niži od njega?

2. Čak i pod pretpostavkom da takvo pravo postoji, Kuran izričito navodi da je prizivanje nekog drugog mimo Alaha širk. Stoga, čak i ako bismo hipotetički prihvatili protivničku premisu da ovi proroci i sveci imaju pravo nad Alahom da njihove molbe budu uslišene, možemo odgovoriti time što je Alah moljenje mrtvih proroka i svetaca označio kao greh koji neće oprostiti. (Qadhi, An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Kashf al-Shubuhat, 13. Objašnjenje Kashf al-Shubuhata, Otklanjanje sumnji, str. 120; podvlačenje naše)

135. Prenosi Muslim (# 2890) i drugi. (Isto; podvlačenje naše)

Šta bi mogao biti veći čin širka nego prizivati i tražiti pomoć od ograničenog, nesavršenog stvorenja na Sudnji dan, umesto da se nada i spasenje traže od Alaha?

Stoga Muhamedov zahtev za posredovanjem pretvara i njega i njegovog boga u idolopoklonike (mušrikun), i time ih svrstava među nevernike (kafirun/kufar). Rečima takozvanog Šejh al-Islama Ibn Tejmije:

“Ako kaže: ‘Molim ga zato što je bliži Alahu, kako bi mogao posredovati za mene u ovim stvarima, jer tražim Alahovu pomoć posredstvom njegove vrline, kao što ljudi traže vladarevu pomoć preko onih koji su mu bliski’ – i to je isto kao postupci mušrika i hrišćana, koji tvrde da svoje sveštenike i monahe uzimaju za posrednike i traže od njih da posreduju sa njihovim molbama.” (Majmu’ al-Fatawa, 27/72-75)

“Ko god anđele i proroke smatra posrednicima koje priziva, u koje se uzda i od kojih traži da mu donesu ono što će mu koristiti i otklone ono što je štetno – kao što je traženje od njih da oproste grehe, da ga upute, da ga oslobode nevolje i ispune njegove potrebe – jeste kafir, prema konsenzusu muslimana.” (Majmu’ al-Fatawa, 1/124)

Ako se čitaoci pitaju kako to Alaha čini mušrikom i kafirom, odgovor je prilično jednostavan: prihvatajući Muhamedovo posredovanje, Alah zapravo podstiče svoje sledbenike da se za spasenje obrate stvorenju, čime krši sopstvena uputstva koja se nalaze i u Kuranu i u pojedinim hadisima.

Drugim rečima, Alah zapravo podstiče i promoviše širk!

Sada je vreme da pažnju usmerimo na jednu jedinu ličnost za koju islamski izvori svedoče da je jedina osposobljena da posreduje i spasava druge. Molimo vas da pređete na 2. deo.