Isus zaista jeste ovaploćeni Bog, zbog čega i može da oprašta grehe! 3. deo

Zbog čega i može da oprašta grehe! 3. deo

Nastavljamo naš odgovor na Williamsovo izobličavanje biblijske istine.

Williams piše:

ii) Zatim obratite pažnju na Isusove reči:

„No da znate da vlast ima Sin Čovječiji na zemlji opraštati grijehe“

Ko je Isusu dao tu vlast na zemlji? Da je on Bog, ta vlast mu ne bi bila data, jer bi je posedovao po pravu, večno.

ODGOVOR:

Prvo, odlomak ne govori apsolutno ništa o tome da je Isusu data vlast da oprašta grehe. On jednostavno kaže da on tu vlast poseduje, ni manje ni više. To je isto kao kada bi neko rekao da Bog ima vlast da oprašta grehe. Da li bismo automatski pretpostavili da to nekako znači da je neko Bogu dao takvu vlast?

Drugo, Williamsovi komentari pokazuju da on unapred pretpostavlja unitarijanizam, a takođe pretpostavlja da o Božjoj prirodi zna dovoljno da bi pozitivno tvrdio kako nije moguće da jedna božanska Ličnost odredi drugu božansku Ličnost da izvrši ili obavi određeni zadatak ili funkciju. Međutim, ako na trenutak pretpostavimo da je Bog zaista tri-Ličan, zašto bi onda bio problem da Otac Sinu dodeli ulogu ostvarivanja iskupljenja Božjeg naroda i objavljivanja oproštenja greha?

Treće, očigledno je da Williams nije naročito pažljivo promislio o sopstvenim spisima, jer sasvim sigurno ne bi iznosio takve tvrdnje da jeste. Uostalom, šta on čini sa činjenicom da njegovi sopstveni religijski tekstovi uče sledeće o Alahu?

Alah nasleđuje od svog stvorenja (Kuran 15:23; 19:40, 80; 21:89).

Alah uzima zajmove i pozajmljuje novac od svojih stvorenja (Kuran 2:245; 57:11).

Budući da se za muslimansko božanstvo kaže da prima novac i nasledstvo od svog stvorenja, zar to ne bi, po Williamsovom rezonovanju, dokazivalo da Alah ne može biti bog?

Četvrto, kao dodatna ilustracija toga da Williams nije naročito upućen u učenja svoje lažne religije, izgleda da nije svestan da islamska teologija insistira na tome da moraju postojati tri neophodna preduslova da bi se održao čisti monoteizam. To su:

Tauhid al-Rububijja: Alah je jedini stvoritelj, izdržavatelj i suvereni vladar celokupnog stvorenja.

Tauhid al-Uluhijja/Ibada: jedino je Alah dostojan obožavanja.

Tauhid al-Asma va-Sifat: Alah poseduje određena imena i svojstva i vrši određene funkcije koje niko drugi ne poseduje niti može da vrši.

Islam takođe uči da je jedini greh koji Alah nikada neće oprostiti širk, to jest pripisivanje sudrugova Alahu u njegovoj isključivoj suverenosti, obožavanju, imenima, svojstvima itd.,

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Pickthall – Kuran 4:116; 2:22

I, kao što smo videli u prethodnom odeljku, jedini koji prema Kuranu može da oprašta grehe jeste Alah (up. Kuran 2:284; 3:135). Zapravo, neka od Alahovih imena su sledeća:

Al-Ghâfir, Al-Ghafûr; Al-Ghaffar: Onaj koji oprašta, Onaj koji vazda oprašta, Onaj koji beskrajno oprašta

Al-Ghafir jeste onaj koji oprašta određeni greh; Al-Ghafur jeste onaj koji ima običaj da oprašta grehe i da ih pokriva; Al-Ghaffar je Onaj koji ne prestaje da ih oprašta, jedan za drugim. Ghafr u korenu znači pokriti, zastreti, dakle učiniti skrivenim (za razliku od 'afw, izbrisati), ne kazniti, učiniti da ostanu neotkriveni. Onaj koji pokriva i oprašta grehe svojih slugu.

Al-Ghafur i Al-Ghaffur dva su od Devedeset devet imena.

„Ti si naš Gospodar, pa nam oprosti i smiluj nam se! A Ti si Oprostitelj najbolji!“ (7:155)

„Tako Allah, Silni i Mudri objavljuje tebi, kao i onima pre tebe.“ (42:3)

„Reci: „Ja sam samo opominjač; nema boga osim Allaha, Jedinoga i Moćnog.“ (38:65) (Aisha Bewley, Božanska imena)

Ovo znači da tvrdnja kako je Bog ljudima poput Isusa podario vlast da opraštaju grehe predstavlja direktno kršenje Tauhid al-Asma va-Sifat, i stoga Williamsu ostavlja jednu od tri mogućnosti:

Bog je kriv za činjenje širka jer dopušta određenim stvorenjima da dele neka od njegovih isključivih svojstava i sposobnosti!

Božji istinski proroci i apostoli nisu verovali u tauhid onako kako su ga definisali Muhamed i njegovi sledbenici, i stoga nisu bili muslimani. To znači da je Muhamed grešio kada je tvrdio da su svi biblijski proroci i poslanici verovali i učili o Bogu isto ono što je i on (up. Kuran 2:130-133; 3:52, 67; 5:111; 22:78).

Isus nije puki čovek, već Bog u telu, zbog čega i može da oprašta grehe, što jedino Bog može da čini. Ipak, ovakav stav bi ponovo pokazao da je Muhamed bio u zabludi, budući da je učio da Hristos nije ovaploćeni Bog (up. Kuran 3:48-59; 5:72-75; 19:27-35).

Ovo nas vodi do naše pete tačke. Williams zgodno previđa činjenicu da je Isus sebe nazivao Sinom Čovečijim. Sasvim je jasno da je Isus sebe poistovećivao sa Sinom Čovečijim o kome je pisao prorok Danilo:

„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti.“ Danilo 7:13-14

Gornji odlomak pokazuje da ovaj naročiti Sin Čovečiji jaše na oblacima kao što to čini Bog, vlada zauvek kao što to čini Bog, i biva obožavan na isti način na koji se obožava Bog:

„Carstvo, pak, i vlast i veličanstvo careva koji su pod cijelim nebom dade se Svetima Višnjega, a Carstvo Njegovo je Carstvo vječno, i sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“ Danilo 7:27 – up. 3:12, 17-18, 28; 6:16, 20, 26; Izlazak 13:21-22; 14:19-20, 24; 33:7-11; 40:34-38; Brojevi 10:34; Ponovljeni zakoni 33:26; Psalam 22:28-30; 68:4, 33-34; 86:8-10; 104:3; 145:13; Isaija 19:1; 66:23; Naum 1:3; Zaharija 14:1-9, 16-17; Matej 17:5; Marko 9:7; Luka 9:34-36; Otkrivenje 14:14-16

Sam Kuran priznaje da je Bog taj koji dolazi s oblacima u pratnji svojih anđela:

„Čekaju li oni da im Allah dođe u tminama oblaka, i anđeli, i da bude svemu kraj?! A Allahu se sve vraća!“ S. 2:210 Asad

Dakle, Sin Čovečiji koga je Danilo video bio je/jeste očigledno potpuno božansko biće koje se pojavljuje u ljudskom obliku.

Da je Isus tvrdio da je taj božanski Sin Čovečiji, sasvim jasno pokazuju sledeći tekstovi:

„I tada će se pokazati znak Sina Čovječijega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina Čovječijega gdje dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izabrane svoje od četiri vjetra, od kraja do kraja nebesa.“ Matej 24:30-31 – up. Marko 13:26-27; Luka 21:27-28

„I prvosveštenik odgovarajući reče mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božiji? Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: od sada ćete vidjeti Sina Čovječijega gdje sjedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.“ Matej 26:63-64 – up. Marko 14:61-62; Luka 22:66-70

Sledeće pominjanje Sina Čovečijeg zaista je zapanjujuće:

„A kada dođe Sin Čovječiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli sa njim, tada će sjesti na prijesto slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi, i razlučiće ih jedne od drugih kao pastir što razlučuje ovce od jaradi. I postaviće ovce sa desne strane sebi, a jarad sa lijeve. Tada će reći Car onima što mu stoje sa desne strane: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; stranac bijah, i primiste me; Nag bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i posjetiste me; u tamnici bijah, i dođoste mi. Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode, kada te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo? Kad li te vidjesmo stranca, i primismo? Ili naga, i odjenusmo? Kad li te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo ti? I odgovarajući Car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ožednjeh, i ne napojiste me; Stranac bijah, i ne primiste me; nag bijah, i ne odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne posjetiste me. Tad će mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode, kada te vidjesmo gladna ili žedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo ti? Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni.“ Matej 25:31-46

Ono što ovu izreku o Sinu Čovečijem čini izuzetno značajnom jeste to što Isus u suštini sebe predstavlja kao slavnog božanskog Sudiju koji seda na presto da odredi večnu sudbinu svakog pojedinca — a Stari zavet kaže da će to učiniti Jahve kada dođe da sudi narodima:

„I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u tvojoj ruci. I kad ti reku sinovi tvoga naroda govoreći: Hoćeš li nam kazati šta ti je to? Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevijeh, drugova njegovijeh, i sastaviću ga s drvetom Judinijem, i načiniću od njih jedno drvo, i biće jedno u mojoj ruci. I drveta na kojima napišeš, neka ti budu u ruci pred njima. I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih odsvuda, i dovešću ih u zemlju njihovu. I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevijem, jedan će car biti svjema njima, niti će više biti dva naroda, niti će više biti razdijeljeni u dva carstva.“ Jezekilj 37:17, 20-22

„Jer, gle, u one dane i u ono vrijeme, kad vratim roblje Judino i Jerusalimsko, Sabraću sve narode, i svešću ih u dolinu Josafatovu, i ondje ću se suditi s njima za svoj narod i za našljedstvo svoje Izrailja, kojega rasijaše među narode i razdijeliše zemlju moju; I za moj narod bacaše ždrijeb, i davaše dijete za kurvu, i prodavaše djevojku za vino, te piše. I šta hoćete vi sa mnom, Tire i Sidone, i svi krajevi Palestinski? Hoćete li da mi platite? I hoćete li da mi vratite? Odmah ću vam bez oklijevanja platiti platu vašu na vašu glavu. Jer uzeste srebro moje i zlato moje, i najljepše zaklade moje unesoste u svoje crkve. I sinove Judine i sinove Jerusalimske prodadoste sinovima Grčkim da biste ih otjerali daleko od međe njihove. Evo, ja ću ih dignuti s mjesta kuda ih prodadoste, i platiću vam platu vašu na vašu glavu. I predaću vaše sinove i vaše kćeri u ruke sinovima Judinijem, i oni će ih predati Savejcima, u narod daljni, jer Gospod reče. Objavite ovo po narodima, oglasite rat, podignite junake neka dođu i idu svi vojnici. Raskujte raonike svoje na mačeve, i srpove svoje na koplja; ko je slab, neka reče: Junak sam. Skupite se i hodite, svi narodi unaokolo, i saberite se! Tamo svedi, Gospode, junake svoje. Neka se podignu i dođu narodi u Dolinu Josafatovu; jer ću ondje sjesti da sudim svijem narodima unaokolo.“ Joil 3:1-2, 11-12

Još je izuzetnije to što je Muhamed ukrao ove Hristove reči i stavio ih u usta svoga boga!

Hadis kudsi 18:

Prenosi se od Abu Hurejre da je rekao kako je Alahov Poslanik rekao: Alah (moćan i uzvišen bio On) će na Dan vaskrsenja reći:

O sine Adamov, razboleh se, a ti Me ne poseti. On će reći: Gospode, a kako da Te posetim kada si Ti Gospodar svetova? On će reći: Zar nisi znao da se Moj sluga taj i taj razboleo, a ti ga nisi posetio? Zar nisi znao da bi Me, da si ga posetio, našao kod njega? O sine Adamov, tražih od tebe hranu, a ti Me ne nahrani. On će reći: Gospode, a kako da Te nahranim kada si Ti Gospodar svetova? On će reći: Zar nisi znao da je Moj sluga taj i taj tražio od tebe hranu, a ti ga nisi nahranio? Zar nisi znao da bi, da si ga nahranio, to (nagradu za to) sigurno našao kod Mene? O sine Adamov, tražih od tebe da Mi daš da pijem, a ti Mi ne dade da pijem. On će reći: Gospode, kako da Ti dam da piješ kada si Ti Gospodar svetova? On će reći: Moj sluga taj i taj tražio je od tebe da mu daš da pije, a ti mu ne dade da pije. Da si mu dao da pije, to bi sigurno našao kod Mene.

Preneo ga je Muslim. (Četrdeset hadisa kudsi)

Ovo pokazuje da je i Williamsov sopstveni lažni prorok mogao da uvidi da su Hristove reči mogle biti izgovorene jedino od strane nekoga ko je smatrao da je Bog Svemogući, suvereni Gospod i Sudija celog stvorenja!

Isus je otišao čak dotle da kaže kako je, kao Sin Čovečiji, Gospod subote i veći od samog Božjeg hrama!

„A ja vam kažem da je ovdje veći od hrama. Kad biste pak znali šta je to: Milost hoću a ne žrtvoprinošenje, ne biste osuđivali nevine. Jer je Sin Čovječiji gospodar i subote.“ Matej 12:6-8 – up. Marko 2:28; Luka 6:5

Ono što ove tvrdnje čini uistinu neverovatnim jeste to što jevrejska Biblija sasvim jasno kaže da subota pripada jedino Jahveu:

„I reče Gospod Mojsiju govoreći: A ti kaži sinovima Izrailjevijem i reci: Ali subote moje čuvajte, jer je znak između mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio, da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrijebiće se ona duša iz naroda svojega. Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi. Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od koljena do koljena zavjetom vječnim. To je znak između mene i sinova Izrailjevih dovijeka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se.“ Izlazak 31:12-17

„Šest dana radi, a sedmi dan koji je subota za počivanje, neka bude sveti sabor, ne radite nijednoga posla; subota je Gospodnja po svijem stanovima vašim.“ Levitska 23:3

Starozavetni spisi jednako su izričiti da je hram mesto na kome Bog prebiva na jedinstven način:

„Potom reče car David svemu zboru: Jednoga Solomona, sina mojega, izabrao je Gospod, mlado dijete, a ovo je velik posao; jer neće biti čovjeku taj dvor nego Gospodu Bogu.“ 1. Dnevnika 29:1

„Tada reče Solomon: Gospod je rekao da će nastavati u mraku. Sazidah dom tebi za stan, mjesto da u njemu nastavaš dovijeka.“ 1. Carevima 8:12-13

Sam Isus je učio da Bog prebiva u hramu:

„I koji se kune hramom, kune se njim i Onim koji obitava u njemu.“ Matej 23:21

Dakle, jedini način na koji Isus može da vlada nad danom subotnjim i da bude veći od samog mesta na kome je Božje prisustvo prebivalo na poseban način jeste taj da je on Bog (iako nije ni Otac ni Sveti Duh)! U suprotnom bi Hristos bio kriv za bogohuljenje jer pokušava da prisvoji Božji jedinstveni status i prerogative.

Zanimljivo je da se čak i radikalni skeptik poput Barta Ehrmana slaže da je Danilov Sin Čovečiji božansko biće:

„Drugi put ka sagledavanju Isusovog božanstva ne polazi od ideje o Isusu kao Sinu Božjem, već od Isusa kao Sina Čovečijeg. Isus je i sam govorio o dolasku Sina Čovečijeg, kosmičkog sudije zemlje koji će za sobom doneti sud, na osnovu svog razumevanja Danila 7:13-14. Međutim, kada su njegovi sledbenici počeli da veruju da je Isus vaskrsnut iz mrtvih, pomislili su da će on sam biti onaj koji će doći s neba da sudi zemlji. To je Pavlovo gledište, izraženo u 1. Solunjanima 4-5. Pavle je pisao neznabošcima, a ne Jevrejima, i zato ne koristi titulu Sin Čovečiji. Ali on je Isusa upravo tako razumeo: kao budućeg sudiju koji će doći s neba. Ako je Sin Čovečiji bio neka vrsta božanske figure, a Isus je bio Sin Čovečiji, to ga čini božanskom figurom koja živi s Bogom.“ (Ehrman, Jesus, Interrupted: Revealing the Hidden Contradictions in the Bible (and Why We don’t Know About Them) [HarperOne, A Division of HarperCollins Publishers, 2009], Seven. Who Invented Christianity?, str. 253; podvlačenje naše)

Ehrman ide čak dotle da priznaje da je i sam Marko verovao da je Isus taj Sin Čovečiji!

„Kako će Carstvo doći? Za Marka će ga doneti ‘Sin Čovečiji’, kosmički sudija zemlje koji će suditi ljudima prema tome da li prihvataju Isusova učenja: „Jer ko se postidi mene i mojih riječi u rodu ovome preljubotvornom i grješnom, i Sin će se Čovječiji postidjeti njega kad dođe u slavi Oca svojega sa svetim anđelima.“ (Marko 8:38). A ko je taj Sin Čovečiji? Za Marka je to sam Isus, koji mora biti odbačen od svog naroda i njihovih vođa, pogubljen, a zatim vaskrsnut iz mrtvih (Marko 8:31). Isus će umreti, biće vaskrsnut, a zatim će se vratiti na sud, donoseći sa sobom Carstvo Božje.“ (Isto, Three. A Mass of Variant Views, str. 78; podvlačenje naše)

Dakle, Ehrmanove izjave u suštini potvrđuju da čak i najranije jevanđelje prikazuje Isusa kao potpuno božanskog, suprotno tvrdnjama skeptika poput Williamsa (pa i samog Ehrmana!).

I budući da sva jevanđelja prikazuju Isusa kako tvrdi da je Danilov Sin Čovečiji, to znači da svi naši najraniji svedoci potvrđuju apsolutno božanstvo Hrista!

A. Danilov Sin Čovečiji jeste potpuno božansko biće koje se pojavljuje kao čovek.

B. Sva jevanđelja se slažu da je Isus učio da je on upravo taj Sin Čovečiji.

C. Stoga, prema svim kanonskim jevanđeljima, istorijski Isus je zaista tvrdio da je potpuno božansko biće.(1)

Ovo pak stvara priličan problem za Williamsa. Budući da je na istorijskim osnovama neosporno da je Isus sebe poistovetio sa božanskim Sinom Čovečijim koga je video prorok Danilo, Muhamed je stoga lažni prorok jer je učio da je istorijski Isus tvrdio da je puki ljudski poslanik. Naprotiv, Isus istorije je učio da je jedinstveni Sin Božji i božanski Sin Čovečiji koji suvereno vlada kao Gospod nad celim stvorenjem zauvek!

Ovo nas dovodi do zaključka ovog odeljka. Ako Gospod Isus da, moj odgovor na njegovo izobličavanje Jovana 20:23 i na njegovo prilično očajničko pozivanje na Nabonidovu molitvu uskoro će se pojaviti.

Napomene

(1) Zapravo, Isusove izjave o Sinu Čovečijem sjajno prolaze neke od samih kriterijuma koje istoričari koriste za procenu pouzdanosti određene izreke ili konkretnog izveštaja.

9. Neki biblijski naučnici dovode u pitanje da li je Isus ikada koristio ovu titulu za sebe. Međutim, oznaka „Sin Čovečiji“ nije se u Novom zavetu koristila kao deo crkvenog sopstvenog načina govora o Isusu. Osim na Isusovim usnama, on je tako označen jedino u Delima apostolskim 7:56 (Stefanovo viđenje pre njegovog kamenovanja) i Otkrivenju 1:13 (Jovanovo početno viđenje). Isusove izreke o Sinu Čovečijem, dakle, prolaze strog test autentičnosti (takozvani kriterijum različitosti): ako je malo verovatno da bi ranoj crkvi neka Isusova izreka bila formulisana onako kako jeste, onda možemo zaključiti da ju je Isus verovatno izgovorio. (Obrnuto, međutim, nije validan argument: iz činjenice da bi ranoj crkvi odgovaralo da nešto formuliše onako kako se pojavljuje u jevanđeoskoj izreci ne sledi da Isus to nije rekao.) (Robert M. Bowman i J. Ed Komoszewski, Putting Jesus in His Place – The Case for the Deity of Christ [Kregel Publications, Grand Rapids, MI 2007], Notes, Chapter 20: God’s Right-hand Man, str. 357)

Dr William Lane Craig piše:

„Veoma je verovatno da je Isus o sebi mislio kao o Sinu Čovečijem i da je tvrdio da to jeste. To je bio Isusov omiljeni samoopis i titula koja se najčešće nalazi u jevanđeljima (preko osamdeset puta). Ipak, začuđujuće, ova titula se izvan jevanđelja, u ostatku Novog zaveta, nalazi samo jednom (Dela apostolska 7:56). To pokazuje da označavanje Isusa kao ‘Sina Čovečijeg’ nije bila titula koja je nastala u kasnijoj hrišćanskoj upotrebi da bi zatim bila upisana natrag u predanje o Isusu. **Na osnovu kriterijuma različitosti možemo sa sigurnošću reći da je Isus sebe nazivao ‘Sinom Čovečijim’. Dunn zaključuje: ‘Kada naiđemo na potpuno doslednu i osobenu crtu — na predanje koje prikazuje Isusa kako redovno koristi izraz ‘sin čovečiji’ i praktično nikakvu drugu upotrebu tog izraza —**naprosto je sramota za nauku poricati da je ta crta potekla iz zapamćenog govornog običaja samog Isusa.’“ (Reasonable Faith: Christian Truth and Apologetics [Crossway Books, Wheaton, IL: Third Edition 2008], Part Five: De Christo, 7. The Self-Understanding of Jesus, str. 315; podvlačenje naše)

Takođe zadovoljava kriterijum višestruke posvedočenosti, budući da se nalazi u svim jevanđeoskim slojevima, npr. Q, Marko, takozvani M ili poseban Matejev materijal, L ili poseban Lukin materijal, Jovan itd.

„Da je Isus verovao u eshatološku pojavu figure opisane u Danilovom viđenju višestruko je posvedočeno u Markovim i Q izrekama (Marko 8:38; 13:26-27; Matej 10:32-33/Luka 12:8-9; Matej 24:27, 37, 39/Luka 17:24, 26, 30). U Danilovom viđenju figura izgleda kao ljudsko biće, ali dolazi na oblacima nebeskim, i njoj se daju vlast i slava koje su bogolike. Enohove sličnosti predstavljaju slično viđenje preegzistentnog Sina Čovečijeg (I En. 48.3-6 navedeno gore; up. 62.7) koji će ‘zbaciti careve s njihovih prestola i carstava’ (I En. 69.29). Pomenuli smo i danilovsko viđenje iz 4. Jezdrine 13, u kome Jezdra vidi ‘nešto poput lika čoveka kako izlazi iz srca mora’, koga Svevišnji naziva ‘mojim sinom’ (4 Ezra 13.37) i koji preegzistira sa Svevišnjim. Smisao pominjanja ovih odlomaka nije u tome da bi ljudi koji su slušali Isusa prepoznali njegove aluzije ili ideje — što očigledno nisu — već u tome da tumačenje Danilovog Sina Čovečijeg kao božansko-ljudske figure ne bi bilo ni anahrono ni nejevrejsko za Isusa. Koristeći posredan, samoreferentan izraz ‘Sin Čovečiji’, Isus je sprečio prerano providno otkrivanje svog nadljudskog i mesijanskog dostojanstva.“ (Isto, str. 316; podvlačenje naše)

To znači da je jedini stvarni razlog zbog kojeg određeni novozavetni kritičari odbacuju verodostojnost ovih izreka o Sinu Čovečijem prevashodno u određenim teološkim i/ili istorijskim pretpostavkama koje dele sa muslimanskim apologetama. Upravo te pretpostavke im ne dozvoljavaju da prihvate čak ni mogućnost da bi istorijski Isus mogao da iznese takve božanske tvrdnje. Sledeći novozavetni naučnik to najbolje objašnjava:

„Isusov omiljeni samoopis, zbog svoje istovremeno skrivajuće i otkrivajuće prirode, bila je titula Sin Čovečiji. Isus je, koristeći ovu titulu, jasno imao na umu Sina Čovečijeg o kome se govori u Danilu 7:13 (kao što je očigledno iz Mateja 10:23; 19:28; 25:31; Marka 8:38; 13:26; 14:62). Stoga, umesto da naglašava poniznost, jasno je da ta titula otkriva božansku vlast koju Isus poseduje kao Sin Čovečiji da sudi svetu, kao i njegovu svest o tome da je došao od Oca (up. ovde i Matej 5:17; 10:34; Marko 2:17; 10:45). Mnogi pokušaji su učinjeni da se porekne autentičnost nekih ili svih izreka o Sinu Čovečijem, ali takvi pokušaji propadaju jer se ova titula nalazi u svim jevanđeoskim slojevima (Marko, Q, M, L, Jovan) i savršeno zadovoljava ‘kriterijum različitosti’, koji kaže da ako neka izreka ili titula nije mogla nastati iz judaizma niti iz rane Crkve, mora biti autentična. Poricanje autentičnosti ove titule zasnovano je stoga ne toliko na egzegetskim pitanjima koliko na RACIONALISTIČKIM PRETPOSTAVKAMA koje a priori poriču da je Isus iz Nazareta mogao tako govoriti o sebi.“ Robert H. Stein (The Portable Seminary, David Horton (glavni urednik) [Bethany House Publishers, 2006], Chapter 5. The Doctrine of God the Son, str. 128; podvlačenje i velika slova naši)

Stein dalje tvrdi da je istorijski Isus sebe nazivao Sinom Božjim u jedinstvenom smislu,

„… Sebe je nazivao i Sinom Božjim (Matej 11:25-27; Marko 12:1-9), a odlomak poput Marka 13:32, u kome je jasno pravio razliku između sebe i drugih, mora biti autentičan, jer niko u crkvi ne bi izmislio izreku u kojoj Sin Božji tvrdi da ne zna vreme kraja.“ (Isto)

Ovde Stein aludira na načelo ili kriterijum posramljenosti, koji kaže da, po opštem pravilu, posvećeni sledbenici nekog verskog vođe obično ne bi izmišljali sramotne priče o svom osnivaču. U svetlu toga čini se krajnje neverovatnim da bi rana Crkva pripisala neznanje Sinu Božjem. Evo opet Craiga:

„… Čini se krajnje neverovatnim da bi ova izreka mogla biti tvorevina hrišćanske teologije, naročito u svetlu predanja poput Mateja 11:27 (up. Jovan 5:20; 16:15, 30; 21:17c), jer Sinu pripisuje neznanje. Kriterijum posramljenosti zahteva autentičnost pominjanja Sinovljevog neznanja. Koliko je ta izreka bila sramotna očigledno je iz činjenice da je, iako je Matej prenosi (Matej 24:36), Luka izostavlja, a i većina prepisivača Matejevog jevanđelja odlučila je da izbaci taj stih (mada je sačuvan u najboljim rukopisima). To što Marko čuva ovu izreku, uprkos svom naglasku na Isusovoj moći predviđanja i predznanju (Marko 11:2; 13; 14:13-15, 18, 27-28, 30), svedočanstvo je njegove vernosti predanju. Kako to lepo kaže Markov komentator Vincent Taylor: ‘Njena sablažnjivost potvrđuje njenu izvornost.’“ (Reasonable Faith, str. 312-313)

Dakle, dokazi su naprosto neodoljivi da je istorijski Isus tvrdio da je božanski Sin Čovečiji i jedinstveni Sin Božji, čime se dokazuje da je Williamsova religija laž, budući da je Muhamed bio lažni prorok koji je poricao ove činjenice o Isusu istorije.

Za temeljno pobijanje tvrdnje da je figura Sina Čovečijeg samo simbol za Božje svete, preporučujemo sledeće odgovore:

Ovi članci ne samo da dokazuju da jevrejski antihrišćanski misionari naprosto greše, već pružaju i dokumentaciju koja pokazuje da su najraniji jevrejski izvori Danilovog Sina Čovečijeg shvatali kao ukazivanje na Mesiju, koga su prikazivali kao preegzistentno nebesko biće, a ne na svete Svevišnjeg.

Postskriptum

Williams gaji prilično nezdravu fascinaciju izvorima koji osuđuju biblijsko hrišćanstvo, bez obzira na to da li su pretpostavke ili argumenti pojedinaca koje citira nespojivi s njegovim verovanjima kao muslimana.

Na primer, Williams je povezao youtube snimak koji je proizvela jevrejska antimisionarska organizacija Jews for Judaism, a koji nastoji da pokaže da Danilov Sin Čovečiji nije pojedinac, već simbol koji predstavlja Božje svete koji će na kraju pobediti svog neprijatelja.

Očigledniji primer Williamsove potpune mržnje prema hrišćanstvu i njegove očigledne nedoslednosti ne može se naći. Glavna misija organizacije Jews for Judaism jeste da dokaže da je Isus lažni mesija koga Jevreji moraju izbegavati. Budući da je Williamsov sopstveni prorok potvrdio da je Isus Mesija,

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih!“ S. 3:45 Pickthall

Šta Williams, zaboga, radi podržavajući naučnike i organizacije koje bi, ako su u pravu, dokazale da je Muhamed lažni prorok i obmanjivač?

Štaviše, evo u šta organizacija Jews for Judaism veruje o Mesiji:

Jevrejsko predanje o „Mesiji“ ima svoj temelj u brojnim biblijskim mestima i shvata „Mesiju“ kao ljudsko biće — bez ikakvog prizvuka božanstva ili božanskosti — koje će doneti određene promene u svetu i ispuniti određene kriterijume pre nego što može biti priznato za „Mesiju“.

Pre svega, on mora biti Jevrejin — „Samo onoga postavi sebi za cara kojega izbere Gospod Bog tvoj; između braće svoje postavi cara sebi“ (Ponovljeni zakoni 17:15)

On mora biti član plemena Judinog — „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon“ (Postanje 49:10)

Da bi bio član plemena Judinog, osoba mora imati biološkog oca koji je član plemena Judinog.

On mora biti direktan muški potomak cara Davida i njegovog sina, cara Solomona — „Kad se navrše dani tvoji i počineš kod otaca svojih, podignuću sjeme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo. On će sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiću prijesto carstva njegova dovijeka.“ (2. Samuilova 7:12 - 13)

Rodoslov u Novom zavetu je nedosledan. Iako daje dva izveštaja o Josifovom rodoslovu, jasno navodi da on nije biološki otac Isusov. Jedan od rodoslova ide preko Natana, a ne preko Solomona uopšte!

On mora sabrati jevrejski narod iz izgnanstva i vratiti ga u Izrael — „I podignuće zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasijane Judine sabraće s četiri kraja zemaljska“ (Isaija 11:12)

Da li svi Jevreji žive u Izraelu? Da li su svi Jevreji IKADA živeli u Izraelu od Isusovog vremena?

On mora ponovo sagraditi Hram u Jerusalimu — „i namjestiću svetinju svoju usred njih navijek. I šator će moj biti kod njih“ (Jezekilj 37:26 - 27)

Prema poslednjoj proveri, u Jerusalimu NEMA Hrama. I još gore, ubrzo nakon što je Isus umro Hram je RAZOREN! Upravo suprotno od ovog proročanstva!

On će vladati u vreme svetskog mira — „oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.“ (Mihej 4:3)

Da li ste skoro pogledali novine? Da li živimo u stanju potpunog svetskog mira? Da li je uopšte bilo mira od Isusovog vremena?

On će vladati u vreme kada će jevrejski narod držati B-žje zapovesti — „I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršivati.“ (Jezekilj 37:24)

Tora je jevrejski vodič za život, i njene zapovesti su one na koje se ovde ukazuje. Da li svi Jevreji drže sve zapovesti? Hrišćanstvo, zapravo, često obeshrabruje držanje zapovesti u Tori, potpuno suprotno ovom proročanstvu.

On će vladati u vreme kada će svi ljudi doći da priznaju i služe jednom B-gu — „I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako tijelo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.“ (Isaija 66:23) i dalje ima milione, ako ne i milijarde ljudi u današnjem svetu koji pripadaju paganskim i politeističkim religijama. Jasno je da još nismo videli da se ovaj period ljudske istorije odigrao.

Svi ovi kriterijumi najbolje su izloženi u knjizi proroka Jezekilja, 37. poglavlje, stihovi 24-28:

„I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršivati. I sjedjeće u zemlji koju dadoh slugi svojemu Jakovu, u kojoj sjedješe oci vaši; u njoj će sjedjeti oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovijeh dovijeka, i David, sluga moj, biće im knez dovijeka. I učiniću s njima zavjet mirni, biće vječan zavjet s njima, i utvrdiću ih i umnožiću ih, i namjestiću svetinju svoju usred njih navijek. I šator će moj biti kod njih, i ja ću im biti Bog i oni će mi biti narod. I narod će poznati da sam ja Gospod koji posvećujem Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih dovijeka.“

Ako pojedinac ne ispuni i jedan jedini od ovih uslova, onda ne može biti „Mesija“. Pažljiva analiza ovih kriterijuma pokazuje nam da do danas niko nije ispunio svaki uslov.

Svakako NE Isus. (Mesija: kriterijumi)

Budući da je Muhamed učio da je Isus kao Mesija došao da ukine delove Tore čineći dozvoljenim neke od stvari koje je Tora zabranjivala:

„Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni!“ S. 3:50 Pickthall

I budući da islam uči da će se Isus Mesija vratiti da vlada svetom po Kuranu, a ne po Tori:

Prenosi Abu Hurejra: Alahov Poslanik je rekao: „Kako ćete biti kada sin Marijin (tj. Isus) siđe među vas i kada bude sudio ljudima po zakonu Kurana, a ne po zakonu jevanđelja?“ (Fateh-ul Bari, strane 304 i 305, tom 7). (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 55, broj 658)

Ovo ponovo pokazuje da je Muhamed lažni prorok i da je islam laž.

Da li je sada Williams voljan da osudi Muhameda, budući da upravo oni izvori koje navodi da bi pobio hrišćanstvo takođe razotkrivaju njegovog proroka kao obmanjivača koji je ljude naveo da misle da je Isus Mesija? Mora, ako namerava da bude pošten i dosledan.