Isus Hristos – neophodni stub islamskog monoteizma

Prema određenim islamskim izvorima, Alah je uzvisio Muhamedovu slavu tako što je njegovo ime spojio sa svojom sopstvenom ličnošću, čineći ga time jednim od stubova tevhida, odnosno islamskog monoteizma:

Katada je rekao: „Alah je uzvisio njegovu slavu na ovom svetu i na Onom. Nema govornika, svedoka niti ikoga ko obavlja molitvu a da ne kaže: ’Nema boga osim Alaha i Muhamed je Alahov Poslanik.’“

Ebu Seid el-Hudri prenosi da je Poslanik rekao: „Došao mi je Džibril i rekao: ’Moj Gospodar i tvoj Gospodar kaže: „Znaš li kako sam uzvisio tvoju slavu?“’ Rekao sam: ’Alah i Njegov Poslanik najbolje znaju.’ On reče: ’Kada se Ja spominjem, i ti se spominješ sa Mnom.’“

Ibn Ata navodi jedan hadis kudsi koji glasi: „Upotpunio sam veru time što se ti spominješ sa Mnom.“ I drugi, koji kaže: „Učinio sam da spominjanje tebe bude deo spominjanja Mene, pa ko god spomene Mene, spominje i tebe.“

Džafer ibn Muhamed es-Sadik: „Niko te ne spomene kao Poslanika a da Mene ne spomene kao Gospodara.“

Neki od učenih ljudi, poput el-Maverdija, smatrali su da se time ukazuje na Stepen zauzimanja.

Činjenica da je spominjanje Poslanika neposredno povezano sa spominjanjem Alaha takođe pokazuje da je pokornost Poslaniku povezana sa pokornošću Alahu, a njegovo ime sa Alahovim imenom. Alah kaže: „Uzvišen si Ti! Rekoše oni, mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio! Zasigurno si Ti Sveznajući i Mudri.“ (2:32) i „verujte u Allaha i Njegovog Poslanika“ (4:136) Alah ih spaja koristeći veznik va, koji je veznik zajedništva. Nije dozvoljeno koristiti ovaj veznik u vezi sa Alahom ni za koga osim za Poslanika. (Kadi Ijad, Kitab Aš-šifa bi ta’rif hukuk al-Mustafa, Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti Njegovog Poslanika izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje: Alahova pohvala njemu i njegovo veliko uvažavanje prema njemu, Odeljak 1. O pohvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim odlikama, str. 7-8; naglašavanje podvlačenjem naše)

„… Spojio je njegovo ime sa Svojim imenom, i njegovo zadovoljstvo sa Svojim zadovoljstvom. Učinio ga je jednim od dva stuba tevhida.“ (Isto, Prvo poglavlje: Alahova pohvala njegovom Poslaniku, Odeljak 9. O znacima počasti datim Poslaniku u suri el-Feth, str. 27; naglašavanje podvlačenjem naše)

Da sažmemo tvrdnje koje ovaj konkretni islamski izvor iznosi o tome kako je Alah uzvisio Muhameda:

Alah je spojio Muhamedovo ime sa svojim.
Alah je povezao pokornost Muhamedu sa pokornošću sebi.
Alah je povezao veru u Muhameda sa verom u sebe.
Alah je sjedinio Muhameda sa sobom upotrebom arapskog veznika va („i“).

Međutim, ono što ovi muslimanski učenjaci nisu spomenuli jeste to da je, prema Kuranu i pojedinim islamskim predanjima, Alah uzvisio i Isusa. Na primer, Alah spaja Isusa sa sobom istim veznikom va u kontekstu verovanja — a upravo je to ono što, prema navedenom izvoru, nije moglo biti učinjeno ni za koga osim za Muhameda:

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina“ i kada Sam apostolima naredio: „Verujte u Mene i Mog Poslanika“, oni su odgovorili: „Verujemo, a Ti budi svedok da smo muslimani.“ S. 5:110-111

Alah dalje koristi ovaj veznik u vezi sa strahom od njega i pokornošću Hristu, što se naziva pravim putem, odnosno putem koji vodi ka spasenju:

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih! On će da govori ljudima i u kolevci, i kao odrastao, i on je jedan od dobrih!“ Ona reče: „Gospodaru moj, kako ću ja da imam dete kada me muškarac nije dodirnuo?!“ „Eto, tako“, reče, „Allah stvara šta On želi. Kada nešto odredi, On samo kaže: 'Budi!' I to bude.“ On će da ga poduči Knjizi i mudrosti, i Tori i Jevanđelju. I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete. Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni! Allah je zaista i moj i vaš Gospodar i samo Njega obožavajte. To je Pravi put! I kada je Isus osetio da oni ne veruju, rekao je: „Ko su pomagači moji na putu prema Allahu?“ „Mi smo Allahovi pomagači“, rekoše učenici, „mi u Allaha verujemo, a ti budi svedok da smo mi Allahu predani.“ Gospodaru naš, mi verujemo u ono što si Ti objavio, mi Poslanika sledimo, pa upiši nas među svedocima!“ S. 3:45-53

„A kad je tvome narodu kao primer naveden Marijin sin, odjednom su oni, zbog toga, počeli da se raspravljaju, i rekli: „Da li su naša božanstva bolja ili on?“ A naveli su ti ga kao primer samo zato da bi se prepirali. Oni su svađalački narod. On je bio samo sluga kojeg smo Mi obasuli blagodatima i učinili ga primerom Izrailjevim sinovima.“… „A kad je Isus doneo očigledne dokaze, kazao je: „Donosim vam mudrost i dolazim da vam objasnim ono u čemu se razilazite. Zato se bojte Allaha i meni se pokoravajte. Allah je i moj i vaš Gospodar, pa Njega samo obožavajte! Ovo je Pravi put!““ S. 43:57-58, 63-64

Ovi konkretni tekstovi pružaju odgovor muslimanima koji se svakodnevno mole Alahu da ih uputi na pravi put, put onih koji su blagosloveni, a ne onih koji su prokleti i zalutali:

„Uputi nas na pravi put; Na put onih kojima si blagodati Svoje darovao, a ne na put onih na koje si se rasrdio, niti onih koji su zalutali.“ S. 1:6-7

Put Alahove naklonosti jeste verovati Isusu i biti mu pokoran, a ne samo Muhamedu. Štaviše, prenosi se da je Muhamed učio svoje sledbenike kako pravo islamsko ispovedanje vere nije ono koje muslimani svakodnevno izgovaraju, u kojem se spominju samo Alah i Muhamed. Naprotiv, istinsko islamsko svedočanstvo vere mora nužno uključivati ispovedanje Isusa kao Alahovog Sluge, njegove Reči koju je bacio u Mariju i Njegovog Duha:

XLVII:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ (4:171)

Ebu Ubejd je rekao da je „rečju Njegovom“ „Budi!“ i ono bude. Neko drugi je rekao da „život mu dao“ znači da mu je On dao život i dao mu duh, „ne govorite: „Trojica su!““ [o Alahu].

3252. Prenosi se od Ubade da je Poslanik rekao: „Ko posvedoči da nema boga osim Alaha jedinog, koji nema sudruga, i da je Muhamed Njegov rob i Poslanik, da je Isa Alahov rob i Njegov Poslanik i Reč koju je bacio u Marjam i Duh od Njega, i da je Vrt stvaran i da je Vatra stvarna, ući će u Vrt kakva god bila njegova dela.“ (Aiša Beuli, Zbirka Sahih el-Buharija, Poglavlje 64. Knjiga o prorocima)

Prenosi se od Ubade b. Samita da je Alahov poslanik (mir neka je s njim) rekao: Ko kaže: „Nema boga osim Alaha, On je Jedan i nema sudruga sa Njim, i da je Muhamed Njegov sluga i Njegov poslanik, da je Hristos sluga i sin Njegove robinje i da je on (Hristos) Njegova reč koju je saopštio Mariji i Njegov Duh, da je Raj stvarnost i da je Pakao stvarnost“ — Alaha bi ga (onoga ko potvrđuje ove istine) uveo u Raj kroz bilo koja od njegovih osam vrata koja bi poželeo. (Sahih Muslim, Knjiga 1, Broj 0043)

Još jedna važna stvar koju treba uočiti u ovim islamskim tekstovima, koji spominju veru u Hrista i pokornost njemu, jeste to da oni podsećaju na neke od velikih blagodati koje je Alah podario Isusu — blagoslove koje nije dao nikome drugom, čak ni Muhamedu. Na primer, za Isusa se kaže da je Alahova Reč i njegov Duh, Mesija koji je natprirodno rođen od blažene device Marije, čudotvorac koji je bio u stanju da vaskrsava mrtve, da daje život neživim predmetima, da vraća vid slepima, otvara gluve uši, čisti gubave, i koji je slavan i ugledan i u ovom životu i na Onom svetu itd.

Muhamed, međutim, nije bio u stanju da učini nijedno čudo kojim bi potkrepio svoje proročke tvrdnje:

„A ne šaljemo čuda samo zato što drevni narodi u njih nisu poverovali. Semudu smo kao vidljivo čudo kamilu dali, ali oni u nju nisu poverovali. A čuda šaljemo samo da zastrašimo.“ S. 17:59

„A kad im dolazi Istina od nas, oni govore: „Zašto mu nije dato isto kao što je dato Mojsiju?“ A zar oni nisu porekli ono što je dato Mojsiju ranije?! Oni govore: „Dve čarolije, jedna drugu podržava“, i govore: „Mi ni u jednu ne verujemo!““ S. 28:48

„Ne, naprotiv, to su jasni znaci u grudima onih kojima je dato znanje. A znake Naše poriču samo nepravednici. I govore: „Zašto mu nisu spušteni znaci od Gospodara njegovog?“ Reci: „Znaci su samo kod Allaha, a ja sam samo jasni opominjač.“ Zar im nije dovoljno što smo ti objavili Knjigu koja im se kazuje? Uistinu, u tome je milost i opomena za narod koji veruje.“ S. 29:49-51

Kuran dalje svedoči da je Muhamed bio izgubljen/zalutao pre nego što ga je Alah navodno uputio, da je bio nesiguran u sopstveno spasenje, da je stalno bio prekorevan zbog svojih greha i da mu je izričito rečeno da će umreti:

„Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“ S. 3:144

„Neka ti Allah oprosti što si dozvolio da izostanu! Inače bi ti se otkrili oni koji govore istinu, a znao bi i one koji lažu.“ S. 9:43

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru. A zatim ćete, na Sudnjem danu, pred svojim Gospodarom međusobno da se sporite.“ S. 39:30-31

„Pa ti budi strpljiv - Allahovo obećanje je istina - i moli da ti budu oprošteni gresi, i svoga Gospodara slavi i hvali uveče i ujutru!“ S. 40:55

„Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.““ S. 46:9

„Zato znaj (o Muhammede) da nema boga osim Allaha, i traži oprost za greh svoj, a i za verne muškarce i verne žene. A Allah dobro zna kretanje vaše i mesto vašeg počinka.“ S. 47:19

„Uistinu, dali smo ti (o Muhammede) očitu pobedu. Da bi ti Allah oprostio greh tvoj, i prošli i budući, i upotpunio blagodat Svoju prema tebi, i uputio te na pravi put.“ S. 48:1-2

„Zar te nije našao (o Muhammede) kao siroče, pa ti utočište dao? I našao te zalutalog, pa te uputio?“ S. 93:6-7

A kada je reč o blagoslovenom Hristu, muslimanski spisi svedoče da je on bio bezgrešan i čist od začeća i da nikada nije imao potrebu da bude upućen, pošto je rođen kao prorok koji je Alahovu reč objavljivao već iz kolevke!

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!“ „Kako ću da imam dečaka?“ Reče ona, „kad me nijedan muškarac nije dodirnuo, a ja nisam bludnica.“ A on reče: „Eto tako, Gospodar tvoj je kazao: 'To je Meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i znak naše milosti.' Tako je unapred određeno.““ S. 19:16-21

„I dođe ona sa njim svome narodu, noseći ga. „O Marija!“ Rekoše oni, „učinila si nešto nečuveno! Hej ti, koja ličiš na Arona, otac ti nije bio nevaljao, a ni majka tvoja nije bila bludnica!“ Ona im pokaza na Isusa. „Kako da govorimo sa bebom u kolevci?“ Rekoše oni. „Ja sam Allahov sluga“, reče on, „meni će On Knjigu da podari i verovesnikom da me učini, i učiniće me, gde god budem, blagoslovljenim, i narediće mi da dok god sam živ, obavljam molitvu i da udeljujem milostinju, i da majci svojoj budem dobar, a neće mi dopustiti da budem drzak i nepristojan. I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem proživljen iz mrtvih.““ S. 19:27-33

Hrista je Alah takođe uzdigao živog da lično prebiva sa njim!

„A oni su lukavstvo smišljali, pa je i Allah njima lukavstvo priredio. A Allah najbolje lukavstvo priređuje. I kada Allah reče: „Isuse, Ja ću da ti uzmem dušu i ka Sebi da te uzdignem! Očistiću te od nevernika, i učiniću da oni koji te ispravno slede budu iznad onih koji ne veruju do Sudnjeg dana. Zatim ćete Meni da se vratite, pa ću Ja da presudim o onome u čemu ste se razilazili. Što se tiče onih koji ne veruju, njih ću na strašne muke da stavim na ovom svetu i na Budućem, i oni neće imati pomagača. A onima koji budu verovali i činili dobra dela, On će punu nagradu da podari. A Allah ne voli nepravednike.“ S. 3:54-57

„već ga je Allah uzdigao Sebi. A Allah je silan i mudar.“ - S. 4:158

Dakle, prema svemu navedenom, Isus je uzvišen na isti onaj način na koji muslimani tvrde da je Muhamed uzvišen, jer:

Alah je spojio Isusovo ime sa svojim.
Alah je sjedinio Isusa sa sobom upotrebom arapskog veznika va („i“).
Alah je povezao veru u Isusa i pokornost njemu sa verom u sebe i strahom od sebe.
Alah je takođe naložio svojim sledbenicima da ispovedaju Hrista kao njegovu Reč i Duh, kao deo šehadeta ili islamskog svedočanstva vere, čineći time Isusa životno važnim sastavnim delom i suštinskim aspektom, odnosno stubom tevhida.

A prema islamskim izvorima, Alah je Isusu podario određene osobine i darove koje nikada nije dao Muhamedu, kao što su sledeći:

Isus je rođen od device Marije, za koju se kaže da je najveća žena ikada (up. K. 3:42). Muhamed je, međutim, rođen na uobičajen način, a za njegovu majku se, prema navodno verodostojnim islamskim predanjima, kaže da gori u paklu (*; *; *).
Isus je bio čist od svog začeća i bio je prorok koji je Alahova otkrivenja objavljivao već iz kolevke. Muhamed je, međutim, rođen kao grešnik koji je bio izgubljen i kome je bilo potrebno da ga Alah uputi.
Isus je Alahova Reč i Duh poslat Mariji. Muhamed je, međutim, samo smrtni prorok i poslanik.
Isus je iz kolevke znao i objavio da će njegovo rođenje, život i potonje vaskrsenje ili uzdizanje na nebo biti mirni i blagosloveni. Muhamed je, međutim, bio nesiguran u svoju sudbinu.
Isus je činio čuda, poput vaskrsavanja mrtvih i udahnjivanja života u nežive glinene predmete. Muhamed, međutim, nije uspeo da učini nijedno jedino čudo.
Isus je telesno živ uzet da prebiva u Alahovom prisustvu. Muhamed je, međutim, umro kao svaki drugi čovek i ostaje sahranjen u zemlji.

U svetlu svega navedenog očigledno je da Onaj koga je Alah uzvisio i proslavio nije Muhamed, nego Gospod Isus Hristos. U najmanju ruku, to pokazuje da je Alah Isusa učinio slavnijim i uzvisio ga više nego Muhameda!

Poruka istinite Božje Reči o Isusu

Što se hrišćana koji veruju Bibliji tiče, svedočanstvo Kurana i Muhamedove izjave o Hristu su nebitni, budući da istiniti Bog nije nadahnuo nijedan od tih izvora. Istinski vernici prihvataju samo one delove muslimanskih spisa i predanja o Muhamedu koji se tiču Isusa, a koji se slažu sa suštinskim učenjima Svetog pisma, Božje istinski nadahnute i nepogrešive Reči, i ne protivreče im.

Kao hrišćani koji slede vaskrslog Gospoda Isusa i vole ga, ne treba nam Kuran niti Muhamed da bi nam govorili o uzvišenom položaju Hrista. To već znamo iz Svetog pisma koje je nadahnuo istiniti i živi Bog. Prema Božjem otkrivenom Svetom pismu, Gospod Isus je Božji ljubljeni Sin kojim je Otac uvek zadovoljan:

„I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa nebesa koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ Matej 3:16-17

„Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih i, gle, glas iz oblaka koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte.“ Matej 17:5

„I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“ Jovan 8:29

On je jedinstveni Sin koga Otac spaja sa sobom kao nužni predmet spasonosne vere:

„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:1-6

„Ovo izgovori Isus, pa podiže oči svoje nebu i reče: Oče, došao je čas, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe; Kao što si mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si mu dao, daruje im život vječni. A ovo je vječni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista.“ Jovan 17:1-3

„Potom vidjeh, i gle, mnoštvo naroda kojeg ne može niko izbrojati, od svakoga plemena i roda i naroda i jezika, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučeno u haljine bijele, i palme u rukama njihovim; I klicahu snažnim glasom, govoreći: Spasenje je u Bogu našemu koji sjedi na prijestolu, i u Jagnjetu.“ Otkrivenje 7:9-10

I Vaskrsli Gospod slave, koji živi doveka kao uzvišeni Car svega stvorenja i koga će na kraju obožavati svako stvorenje:

„Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:9-11

„I obazreh se onamo da vidim glas koji govoraše sa mnom, i obazrjevši se vidjeh sedam svijećnjaka zlatnih, I usred sedam svijećnjaka Nekoga nalik na Sina čovječijega, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim. A glava njegova i kosa bijaše bijela kao bijela vuna, kao snijeg, i oči njegove kao plamen ognjeni; I noge njegove kao sjajni bakar kad se zažari u peći; i glas njegov kao huka velikih voda. I imaše u svojoj desnoj ruci sedam zvijezda, i iz usta njegovih izlažaše mač oštar s obje strane, i lice njegovo bješe kao sunce što sija u sili svojoj. I kad ga vidjeh, padoh k nogama njegovim kao mrtav, i On položi desnu ruku svoju na me govoreći: Ne boj se, ja sam Prvi i Posljednji I Živi; i bijah mrtav i evo živ sam u vijekove vijekova, i imam ključeve od smrti i od pakla.“ Otkrivenje 1:12-18

„I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom; svaki je imao gusle, i zlatne čaše pune tamjana, a to su molitve svetih. I pjevahu pjesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si bio zaklan i krvlju svojom iskupio si Bogu nas iz svakoga roda i jezika i naroda i plemena. I učinio si ih Bogu našemu carevima i sveštenicima i carovaće na zemlji. I vidjeh i čuh glas mnogih anđela oko prijestola i živih bića i starješina, i bješe broj njihov mirijade mirijada i hiljade hiljada. Govoreći glasom gromkim: Dostojno je Jagnje koje je zaklano, da primi silu i bogatstvo i premudrost i čast i slavu i blagoslov. I čuh gdje svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom i što je na moru, i sve što je u njima, govori: Onome što sjedi na prijestolu, i Jagnjetu, blagoslov i čast i slava i moć u vijekove vijekova! I četiri živa bića rekoše: Amin. I starješine padoše i pokloniše se.“ Otkrivenje 5:8-14

Amin! Dođi, Gospode Isuse, dođi! Ti si zaista vaskrsli i uzvišeni Sin Svevišnjega, Ljubljeni Očev, koga svi tvoji sveti istinski vole i obožavaju, Onaj koga svi žarko želimo da vidimo i sa kojim želimo da živimo u sve vekove vekova. Amin.

Povezani članci