Isus Hristos – jedan Gospod otkriven u spisima Starog zaveta, 2. deo

**
Pavlova preformulacija Šeme**

Prema apostolu Pavlu, Isus je jedan Gospod kroz koga je sve stvoreno i kojim se sve drži na okupu:

„A ako neko ljubi Boga, toga je Bog poznao. Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svijetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda, Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz njega.“ (heis kyrios ‘Iesous Christos) 1. Korinćanima 8:4-6

Pavle još jasnije iznosi Isusovu ulogu Posrednika stvaranja u Poslanici Kološanima:

„Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“ Kološanima 1:15-17

Iz prethodnog je više nego jasno da je blaženi apostol uzeo Ponovljene zakone 6:4 i preformulisao ih kako bi Isusa poistovetio sa jednim Gospodom koji se ispoveda u Šemi.

To postaje očigledno iz činjenice da je Pavle izričito pripisao Isusu same reči grčkog teksta Ponovljenih zakona 6:4, to jest heis kyrios. Kako objašnjava jedan poznati evangelikalni naučnik:

„Međutim, Pavle hristološki značaj Šeme najizrazitije utvrđuje u 1. Korinćanima 8:1–6. Njegova polemika protiv idolopoklonstva u ovom tekstu očigledno je ukorenjena u Ponovljenim zakonima 6:4–5 i šire. Prvi nagoveštaj te veze javlja se u 3. stihu, gde Pavle, koji inače mnogo govori o Božjoj ljubavi prema ljudima, ubacuje relativno redak pomen ljudi koji ljube Boga. Na prvi pogled, u 4. stihu Pavle kao da se poziva na Šemu, ali neposredniji predložak za ‘Nema Boga osim jednoga’ nalazi se na kraju Mojsijevog prvog govora, u Ponovljenim zakonima 4:35, 39, u njegovoj izričitoj izjavi: ‘Jahve, on je Bog, drugoga nema.’ Čvrsto u Mojsijevoj tradiciji, Pavle time objavljuje jedinstvenost i isključivo postojanje Jahvea nasuprot ništavilu idola, što je izrazito deuteronomistička tema.

„Njegove primedbe u 5–6. stihu odražavaju temeljno razumevanje Šeme u njenom izvornom kontekstu. Radi argumenta, on hipotetički izjavljuje da čak i ako se prizna postojanje drugih bogova (što, u svetlu 4. stiha, očigledno nije spreman zaista da učini): ‘ali za nas (all‘ hemin) postoji samo jedan Bog (heis theos), Otac, od koga je sve (upor. Ponovljeni zakoni 32:6, 18) i za koga živimo (upor. Ponovljeni zakoni 14:1); i postoji samo jedan Gospod (heis kyrios), Isus Hristos, kroz koga je sve i kroz koga živimo.’ Prevedeno u svoj izvorni kontekst, na moavske ravnice, ovo je upravo ono što je Mojsije mogao reći: ‘Čak i ako se prizna postojanje drugih bogova (što, u svetlu Ponovljenih zakona 4:35, 39, očigledno nije spreman da učini), ali za nas postoji samo jedan Bog, naš Otac (upor. Ponovljeni zakoni 1:31; 14:1; 32:6, 18), od koga je sve (upor. Postanje 1:1–2:4a) i za koga živimo (upor. Izlazak 19:5–6); njegovo ime je Jahve, kroz koga je sve (Izlazak 20:11; 31:17) i kroz koga živimo (Izlazak 20:2; Ponovljeni zakoni 5:6).’ Ono što je, međutim, kod Pavla izuzetno jeste umetanje imena ‘Isus Hristos’ posle kyrios, što na prvi pogled odražava hebrejsko ‘Jahve’ iz Šeme. Ipak, s obzirom na njegovo pominjanje ‘mnogih bogova’ i ‘mnogih gospoda’ u 5. stihu, izgleda da mu je ovde na umu titula ‘adonaj pre nego lično ime Jahve. Ali hristološki učinak je izvanredan. Rečima N. T. Wrighta:

„Pavle je Isusa smestio unutar izričite izjave učenja da je Bog Izraela jedan i jedini Bog, tvorac sveta. Šema je već u toj fazi judaizma bila u širokoj upotrebi kao ta jevrejska dnevna molitva. Pavle ju je hristološki redefinisao, stvorivši ono što možemo nazvati samo svojevrsnim hristološkim monoteizmom.

„S jedne strane, Jahve, jedan i jedini Bog kome su Izrailjci izjavljivali vernost, ovde se nedvosmisleno poistovećuje sa Isusom. Ono što je Stari zavet rekao o Jahveu sada se može reći o Hristu. S druge strane, u Isusu Hristu i kroz njega susreće se jedan i jedini Bog. Utoliko što Pavle piše Korinćanima, predstavnicima zemaljskih carstava, u obraćenju neznabožaca svedoči se i početak ispunjenja Zaharijinog proroštva.“ (Daniel I. Block, Koliko je Bog? Istraživanje značenja Ponovljenih zakona 6:4-5 [Journal of the Evangelical Theological Society (JETS ), 47/2 (jun 2004), 193–21], str. 210-211; podebljanje naše)

To je očigledno i iz činjenice da je ovaj blaženi apostol Hristu pripisao Jahveove jedinstvene uloge Tvorca i Održavaoca.

Na primer, hebrejska Biblija ne samo da više puta izjavljuje da je Jahve stvorio sve i da svakom stvorenju daje život i dah,

„Ustanite, blagosiljajte Gospoda Boga svojega od vijeka do vijeka; i da se blagosilja ime tvoje slavno i uzvišeno svrh svakoga blagoslova i hvale. Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja.“ Nemija 9:5-6

„Gospod da vas blagoslovi, Tvorac neba i zemlje!“ Psalam 115:15

„Blago onome, kojemu je pomoćnik Bog Jakovljev, kojemu je nadanje u Gospodu, Bogu njegovu, Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži vjeru uvijek,“ Psalam 146:5-6

„Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i što ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:“ Isaija 42:5

„Jer ovako veli Gospod koji je stvorio nebo, Bog koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava: Ja sam Gospod, i nema drugoga. Nijesam govorio tajno ni na mračnu mjestu na zemlji, nijesam rekao sjemenu Jakovljevu: Tražite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam što je pravo. Skupite se i dođite, pristupite svi koji ste se izbavili između naroda. Ništa ne znaju koji nose drvo od svojega lika i mole se bogu koji ne može pomoći. Oglasite, i dovedite, neka vijećaju zajedno: Ko je to od starine kazao? Ko je javio još onda? Nijesam li ja, Gospod? Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i Spasitelja drugoga osim mene. Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. Sobom se zakleh; izide iz usta mojih riječ pravedna, i neće se poreći, da će im se pokloniti svako koljeno, i zaklinjati se svaki jezik.“ Isaija 45:18-23

„A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car vječni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gnjeva njegova ne mogu podnijeti narodi. Ovako im recite: Bogova koji nijesu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba. On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vaseljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa; On kad pusti glas svoj, buče vode na nebesima, podiže paru s krajeva zemaljskih, pušta munje s daždem, i izvodi vjetar iz staja njegovijeh.“ Jeremija 10:10-13

„Breme riječi Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čovjeku duh koji je u njemu:“ Zaharija 12:1

Ona takođe potvrđuje da je Jahve sve stvorio sam:

„On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; On je načinio zvijezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; On čini stvari velike i neispitljive i divne, kojima nema broja.“ Jov 9:8-10

„Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: Ja Gospod načinih sve: Razapeh nebo sam, rasprostrijeh zemlju sam sobom;“ Isaija 44:24

Proročki spisi dalje tvrde da su nebo i zemlju načinile Jahveove sopstvene ruke, a ne ruke nekoga drugog:

„Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima. U njegovoj su ruci dubine zemaljske, i visine gorske njegove su. Njegovo je more i on ga je stvorio, i suhotu ruke su njegove načinile. Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom tvorcem svojim. Jer je on Bog naš, i mi narod paše njegove i ovce ruke njegove.“ Psalam 95:3-7

„Ja sam načinio zemlju i čovjeka na njoj stvorio, ja sam razapeo nebesa svojim rukama, i svoj vojsci njihovoj dao zapovijest.“ Isaija 45:12

„I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmjerila nebesa među; kad ih zovnem, svi dođu.“ Isaija 48:13

„A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje Misirske, i Boga osim mene nijesi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.“ Osija 13:4 LXX

I vanbiblijski jevrejski spisi slažu se da je Jahve sam, svojim rukama, stvorio sve i da sve održava svojom rečju:

„Radi Njega miomiriše anđeo Njegov, i riječju Njegovom sve se objedinjuje.“… „Jer sve stvori Gospod i pobožnima daje premudrost.“ Sirah 43:26, 33 RSV

„Gospode, Gospode Bože, Tvorče svega, Strašni i Moćni i Pravedni i Milostivi, Jedini Care i (Jedini) Dobri,“ 2. Makavejska 1:24 RSV

„A car mu reče: ‘Zašto se ne klanjaš Vilu?’ On odgovori: ‘Zato što ne poštujem idole načinjene ljudskom rukom, nego živoga Boga, koji je stvorio nebo i zemlju i ima vlast nad svakim telom.’“ Vil i zmaj 1:5

„I dogodi se u šestoj sedmici, sedme godine njene, da Avram reče Tari, ocu svome, govoreći: ‘Oče!’ A on reče: ‘Evo me, sine moj.’ I on reče: ‘Kakvu pomoć i korist imamo od tih idola kojima se ti klanjaš i pred kojima se savijaš? Jer u njima nema duha, jer oni su nemi likovi i zavođenje srca. Ne klanjajte im se: klanjajte se Bogu neba, koji čini da kiša i rosa silaze na zemlju, i koji čini sve na zemlji, i koji je sve stvorio svojom rečju, i svaki je život od lica njegovog. Zašto se klanjate stvarima u kojima nema duha? Jer one su delo (ljudskih) ruku, i na svojim ih ramenima nosite, i nemate od njih pomoći, nego su velik uzrok stida onima koji ih prave i zavođenje srca onima koji im se klanjaju: ne klanjajte im se.’“ Knjiga o Jubilejima, 12:1-5

„I ona pruži ruke svoje prema istoku, i oči njene pogledaše ka nebu, i ona reče: ‘Gospode, Bože vekova, koji si svima dao dah života, koji si na svetlost izneo stvari nevidljive, koji si sve načinio i učinio vidljivim ono što beše nevidljivo, koji si podigao nebo i osnovao zemlju na vodama, koji si utvrdio velike stene nad bezdanom voda, koje neće potonuti, nego će do kraja vršiti volju tvoju.’“ Josif i Aseneta, 12:1-3

23. Koji, dakle, oblik vladavine može biti svetiji od ovoga? Kakav se dostojniji vid obožavanja može odati Bogu od onoga koji mi odajemo, gde je čitav narod pripremljen za religiju, gde se od sveštenika zahteva izuzetna mera brižljivosti i gde je čitavo uređenje tako postavljeno kao da je neka verska svečanost? Jer ono što stranci, kada slave takve praznike, ne mogu održati ni nekoliko dana, pa to nazivaju Misterijama i Svetim obredima, mi održavamo s velikim zadovoljstvom i nepokolebljivom odlučnošću tokom čitavog svog života. Šta su, dakle, one stvari koje su nam zapovedene ili zabranjene? One su jednostavne i lako se saznaju. Prva zapovest tiče se Boga, i tvrdi da Bog sadrži sve stvari, i da je Biće u svakom pogledu savršeno i blaženo, samodovoljno, i koje snabdeva sva druga bića; početak, sredina i kraj svega. On je očigledan u svojim delima i dobročinstvima, i uočljiviji od bilo kog drugog bića; ali što se tiče njegovog oblika i veličine, on je najskriveniji. Sve tvari, ma koliko dragocene bile, nedostojne su da mu sačine lik, i sve su umetnosti neveštine da izraze pojam koji o njemu treba da imamo. Ne možemo ni videti ni zamisliti išta njemu slično, niti je u skladu s pobožnošću praviti njegovu sliku. Vidimo njegova dela: svetlost, nebo, zemlju, sunce i mesec, vode, rađanje životinja, rađanje plodova. Te je stvari Bog načinio, ne rukama, ni trudom, niti kao da mu je bila potrebna nečija pomoć da s njim sarađuje; nego, kako je njegova volja odredila da budu načinjene i takođe dobre, one su odmah bile načinjene i postale dobre. Svi ljudi treba da slede ovo Biće i da mu se klanjaju vršeći vrlinu; jer je taj način obožavanja Boga najsvetiji od svih. (Josif Flavije, Protiv Apiona, Knjiga II)

„Duh moj beše veoma uznemiren, i počeh govoriti zabrinute reči Svevišnjem, i rekoh: ‘Gospode vladaru, zar nisi ti govorio u početku kada si oblikovao zemlju – i to bez ičije pomoći – i zapovedio prahu, i on ti dade Adama, beživotno telo? Ipak, on beše delo tvojih ruku, i ti si u njega udahnuo dah života, i on posta živ pred tobom.’“ 4. Jezdrina (2. Jezdrina) 3:3-5 RSV

Hodi pred licem njegovim, sa strahom i trepetom i služi samo njemu. Klanjaj se istinitom Bogu, ne nemim idolima, nego se klanjaj njegovom obličju, i prinesi svaki pravedan prinos pred lice Gospodnje. Gospod mrzi ono što je nepravedno. Jer Gospod vidi sve; kada čovek promišlja u srcu svome, tada on savetuje um, i svaka je misao uvek pred Gospodom, koji je utvrdio zemlju i na nju postavio sva stvorenja. Ako pogledaš u nebo, Gospod je tamo; ako pomisliš na dubinu morsku i na sve što je pod zemljom, Gospod je tamo. Jer Gospod je sve stvorio. Ne klanjaj se stvarima koje je čovek načinio, ostavljajući Gospoda svega stvorenja, jer nijedno delo ne može ostati skriveno pred licem Gospodnjim. 2. Enohova 66:2-6

U svetlu prethodnog, sasvim je očigledno da je Pavle, opisujući Isusa kao Posrednika i Održavaoca svake stvorene stvari, u suštini poistovetio Hrista sa Jahveom Bogom!

Štaviše, Novi zavet ide dotle da uzima sledeći psalam, koji uzvisuje Jahvea kao Tvorca i Održavaoca stvorenja, Onoga koji uvek ostaje isti,

„Davno si postavio zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih. To će proći, a ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promijenićeš ih i promijeniće se. Ali ti si taj isti i godine tvoje neće isteći.“ (Kyrie) Psalam 101[jevr. 102]:25-27 LXX

I primenjuje ga na Hrista!

„Za Sina pak: Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega.“ (ho theos)… „Ti, Gospode, u početku osnova zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih; Oni će proći, a ti ostaješ, i sve će ostarjeti kao odijelo, I savićeš ih kao haljinu, i izmjeniće se, a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“ (Kyrie) Jevrejima 1:8, 10-12 English Standard Version (ESV)

U kontekstu, Otac je taj koji proslavlja svoga Sina kao nepromenljivog Gospoda koji je stvorio i koji održava nebo i zemlju, i sve što je u njima!

Evo sažetka onoga što Stari zavet i vankanonska jevrejska literatura uče o tome da je Jahve jedini Tvorac i Održavalac, i poređenja toga s novozavetnim prikazom Isusove uloge u stvaranju i održavanju svega:

Jahve je jedini stvorio i održava sve stvari.
Jahve je nebo i zemlju stvorio svojim sopstvenim rukama.
Jahve je stvari oblikovao za sebe, radi svoje sopstvene slave.
Pa ipak, prema novozavetnim piscima kao što je Pavle, sve je stvoreno u Isusu, kroz njega i za njega.
Novi zavet čak citira starozavetni odlomak koji Jahvea opisuje kao nepromenljivog Tvorca i Održavaoca svega i primenjuje ga na Hrista!

Ovo nije jedini put da blaženi apostol upotrebljava reči Šeme da bi opisao Hrista:

„Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje,“ (heis kyrios) Efescima 4:5

Uporedite to ponovo s grčkim prevodom i Ponovljenih zakona 6:4 i Zaharije 14:9:

„Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.“ (kyrios heis)

„I Gospod će biti Car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno.“ (kyrios heis)

Kasnije u istom poglavlju Pavle pruža dodatne dokaze da je verovao kako je Isus Gospod u smislu da je Jahve:

„A svakome se od nas dade blagodat po mjeri dara Hristova. Zato veli: Uzišavši na visinu zaplijeni plijen i dade darove ljudima. A ono „uziđe“ šta je, osim da prvo i siđe u najdonja mjesta zemlje? Onaj koji siđe to je isti koji i uziđe više sviju nebesa da ispuni sve.“ Efescima 4:7-10

Pavle Hristu pripisuje sledeći psalam, koji govori o Jahveu koji silazi da izbavi svoj narod:

„Kola Božijih ima sila, tisuće tisuća. Među njima je Gospod, Sinaj u svetinji. Ti si izašao na visinu, doveo si roblje, primio darove za ljude, a i za one koji se protive da ovdje nastavaš, Gospode Bože!“ Psalam 68:17-18

On je čak prilagodio Jeremijin jezik da bi Isusa opisao kao Onoga koji potpuno ispunjava celokupno stvorenje:

„Jesam li ja Bog izbliza, govori Gospod, a nijesam Bog i izdaleka? Može li se ko sakriti na tajno mjesto da ga ja ne vidim? govori Gospod; ne ispunjam li ja nebo i zemlju? govori Gospod.“ Jeremija 23:23-24

Sledeći navod donosi dodatne pojedinosti iz Poslanice Efescima koje pokazuju da su Pavle i prvi hrišćani verovali kako Isus s Bogom Ocem deli jedinstveni identitet Jahvea:

Hristologija. U većini pogleda Poslanica Efescima ponavlja učenje ostalih Pavlovih poslanica, uključujući naglasak na Isusu kao (1) Hristu; (2) jedinstvenom Gospodu (uzvišenom Bogu zdesna, i otuda kao „glavi nad svime“, koji deli njegovu kosmičku vlast: vidi naročito 1:20-23; upor. 4:6); i (3) Sinu Božjem. Kao i drugde, on je i adamovska figura koja je početak (1:4), obrazac (4:20-23; 5:1-2, 25-32) i cilj Božjih namera s ljudskim rodom (1:10; 4:13, 15-16). Kao i u drugim Pavlovim poslanicama, Gospod se priziva kao suizvor, zajedno s Ocem, „milosti i mira“ (1:2; upor. 6:23), ali jedinstveno i „ljubavi/vere/vernosti“ (6:23-24). Pavle obično govori o Bogu kao onome koji kroz Duha daje „milost“ njegovog apostolstva i drugih službi, i Poslanica Efescima to isto zadržava (npr. 3:2, 7), ali mnogo izričitije nego (npr.) u 1. Korinćanima 12:5 opisuje uzvišenog Hrista kao (su)davaoca raznovrsnih darova službe (4:10-12). Slično tome, vaskrsli Hristos, kao i Bog, jedinstveno „ispunjava sve“ (4:10), naročito crkvu (1:22-23). Shvatiti beskrajnu Hristovu ljubav znači biti ispunjen punoćom Božjom (3:17). Sve to predstavlja duboko „binitarnu“ hristologiju. Tome odgovara i Pavlov prvi izričiti podsticaj da bogosluženje zajednice ispunjene Duhom redovno treba da uključuje pevanje i pojanje Gospodu Isusu, kao i zahvaljivanje Ocu kroz (ili „u ime“) Gospoda Isusa (5:18-20). Označiti Isusa kao očekivanog primaoca punog i redovnog obožavanja, uz Oca, značilo je, dakle, uključiti ga u identitet jednoga Boga/Gospoda Izraela (upor. 4:5-6; 1. Korinćanima 8:5-6; i Šemu [Ponovljeni zakoni 6:4], o kojima ova mesta zavise). To je pak samosvesno značilo prelazak u neki oblik binitarnog monoteizma (vidi Hurtado) i pružanje osnove za izražen liturgijski razvoj. (Dictionary for Theological Interpretation of the Bible, Kevin J. Vanhoozer (glavni urednik) [Baker Academic, Grand Rapids, MI 2005], str. 188; podvlačenje naše)

Završne napomene – Isus je Jahve!

Zapravo, postoji još mnogo dokaza koje smo mogli izneti da bismo dokazali kako Novi zavet poistovećuje Isusa sa Jahveom. Međutim, radi sažetosti prepustićemo evangelikalnom apologeti Ronu Rhodesu da sumira podatke koji pokazuju da je Isus Jahve prema Novom zavetu:

„Podsetimo se da se ime Jahve ne pojavljuje u Novom zavetu (u većini Biblija). Stoga je prilično očigledno da u Novom zavetu ne može biti stiha koji izravno kaže: ‘Isus je Jahve.’ S druge strane, kako primećuje stručnjak za Stražarsku kulu Robert M. Bowman: ‘Biblija takođe nikada ne kaže baš tim rečima da je Otac Jehova.’ Drugim rečima, Otac se nikada izričito ne naziva ‘Jehova’ ili ‘Jahve’.

„Međutim, u Svetom pismu nam je rečeno da je Jahve jedini istiniti Bog (Postanje 2:4; Ponovljeni zakoni 6:4; Isaija 45:5,21). Dakle, pošto takođe znamo da je Otac jedini istiniti Bog (Jovan 6:27; 17:3), logično zaključujemo da je Otac Jahve. Isto tako, iz određenih mesta Svetog pisma znamo da je Isus zaista Bog (Jovan 1:1; 8:58; 20:28; Titu 2:13; Jevrejima 1:8). Dakle, i on je Jahve. Uostalom, kao što ću kasnije u knjizi tvrditi, Isus je jasno ukazao na svoj identitet kao Jahve u Jovanu 8:58, kada je rekao nekim Jevrejima: ‘Pre nego što se Avraham rodio, JA JESAM’ (uporedi sa Izlazak 3:14).

„Poređenje Starog i Novog zaveta pruža snažno svedočanstvo o Isusovom identitetu kao Jahvea. Na primer, Isaija 40:3 kaže: ‘U pustinji pripremite put GOSPODU [Jahveu]; poravnajte u pustari put našem Bogu [Elohim].’ Markovo jevanđelje nam kazuje da su se Isaijine reči ispunile u službi Jovana Krstitelja koji je pripremao put Isusu Hristu (Marko 1:2-4).

„Još jedan primer je Isaija 6:1-5, gde prorok opisuje svoje viđenje Jahvea kako ‘sedi na prestolu, visoku i uzvišenu’ (1. stih). Rekao je: ‘Svet, svet, svet je GOSPOD [Jahve] nad vojskama; sva je zemlja puna njegove slave’ (3. stih). Isaija takođe navodi Jahvea kako govori: ‘Ja sam GOSPOD; to je moje ime! Slave svoje neću dati drugome’ (42:8). Kasnije je apostol Jovan – nadahnut Svetim Duhom – napisao da je Isaija ‘video njegovu [Isusovu] slavu’ (Jovan 12:41). Jahveova slava i Isusova slava se izjednačavaju.

„Hristovo božanstvo dodatno nam se potvrđuje i time što mnoge Jahveove radnje iz Starog zaveta u Novom zavetu vrši Hristos. Na primer, u Psalmu 119 nam se desetak puta kaže da je Jahve taj koji daje i čuva život. Ali u Novom zavetu Isus tu moć pripisuje sebi: ‘Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava ih, tako i Sin oživljava koje hoće’ (Jovan 5:21). Kasnije u Jovanovom jevanđelju, govoreći Lazarevoj sestri Marti, Isus je rekao: ‘Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, ako i umre, živeće, i svaki koji živi i veruje u mene neće umreti doveka’ (Jovan 11:25-26).

„U Starom zavetu se za Jahveov glas kaže da je bio ‘kao huk mnogih voda’ (Jezekilj 43:2). Isto tako, o proslavljenom Isusu na nebu čitamo: ‘Glas mu je bio kao huk mnogih voda’ (Otkrivenje 1:15). Ono što važi za Jahvea jednako važi i za Isusa.

„Značajno je i to što se u Starom zavetu Jahve opisuje kao ‘večna svetlost’, ona koja bi sunce, mesec i zvezde učinila suvišnim: ‘Sunce ti neće više biti svetlost danju, niti će ti mesec svetleti svojim sjajem; nego će ti GOSPOD biti večna svetlost, i tvoj Bog će ti biti slava. Tvoje sunce neće više zalaziti, niti će se tvoj mesec skrivati; jer će ti GOSPOD biti večna svetlost, i dani tvoga žalošćenja će se okončati’ (Isaija 60:19-20). I Isus će biti večna svetlost budućem večnom gradu u kome će sveti prebivati doveka: ‘Gradu ne treba ni sunce ni mesec da ga obasjavaju, jer ga slava Božja osvetljava, i svetiljka mu je Jagnje’ (Otkrivenje 21:23).“ (Rhodes, Reasoning from the Scriptures with the Jehovah's Witnesses, 3. Jehovini svedoci i božansko ime, str. 62-63)

Kad smo već kod Bowmana, evo šta je ovaj naučnik imao da kaže o novozavetnom učenju da je Isus Jahve:

Isus kao Jehova

Količina građe u Bibliji koja potkrepljuje učenje da je Isus Hristos Jehova Bog ZAPRAVO JE SASVIM ZAPANJUJUĆA. Ovde možemo sažeti samo neke od preostalih najvažnijih tačaka.

Već je pomenuta Filipljanima 2:9-11, gde se kaže da je Isusu dato ‘ime koje je iznad svakog imena’, ime Gospod, odnosno Jehova. Još jasnija je Rimljanima 10:9-13. Tu nam se kaže da Isusa ispovedamo kao Gospoda (9-10. stih), uvereni da niko ko se u njega uzda, to jest u Isusa, u kamen o koji su se Jevreji spotakli, neće biti postiđen (11. stih; upor. 9:33), jer je on Gospod i Jevrejima i Grcima, bogat prema svima koji ga prizivaju radi spasenja (12. stih). Zatim 13. stih zaključuje da će svaki koji prizove ime Gospodnje biti spasen. U kontekstu, to mora biti Isus, jer je on Gospod koga svi moraju prizivati da bi bili spaseni, kao što su rekli 9-12. stih; ali prevod Novi svet ovde prevodi ‘Gospod’ kao ‘Jehova’, jer je to citat iz Joila 2:32, gde izvorni hebrejski tekst ima božansko ime! Tako je Isus ovde poistovećen s Jehovom. Slična je i 1. Petrova 2:3, koja je gotovo doslovan citat iz Psalma 34:8, gde je Gospod Jehova; ali iz 4-8. stiha jasno je i da je Gospod iz 3. stiha Isus.

Osim imena Jehova i titule Bog, Isus ima i druge titule koje pripadaju isključivo Jehovi. Isus je prvi i poslednji (Otkrivenje 1:17; 22:13; upor. Isaija 44:6). On je Car careva i Gospod gospodara (1. Timoteju 6:15; Otkrivenje 17:14; 19:16). Upotrebljene u duhovnom, krajnjem smislu, titule Spasitelj (Luka 2:11; Jovan 4:42; 1. Jovanova 4:14; upor. Isaija 43:11; 45:21-22; 1. Timoteju 4:10), Pastir (Jovan 10:11; Jevrejima 13:20; upor. Psalam 23:1; Isaija 40:11) i Stena (1. Korinćanima 10:4; upor. Isaija 44:8) otkrivaju da je Isus Bog.

Isus takođe prima počasti koje pripadaju jedino Jehovi Bogu. Treba da primi istu čast koja se daje Ocu (Jovan 5:23). Njega treba da se boje (Efescima 5:21), da primi bezuslovnu ljubav (Matej 10:37) i da bude predmet iste vere koju imamo u Boga (Jovan 3:16; 14:1). On prima molitvu (Jovan 14:14; Dela apostolska 7:59-60 u poređenju s Lukom 23:34, 46; Rimljanima 10:12-13; 1. Korinćanima 1:2; itd.), obožavanje (Matej 28:17; Jevrejima 1:6) i svetu službu (Otkrivenje 22:3).

Isus takođe poseduje jedinstvena svojstva, ili atribute, Boga. On je potpuno kao Bog, sam lik svoga Oca (Kološanima 1:15; Jevrejima 1:3). Sva punoća Božje prirode telesno prebiva u Hristu (Kološanima 2:9). U jednoj drugoj knjizi Jehovini svedoci daju ovu zanimljivu primedbu o Kološanima 2:9: „Biti istinski ‘božanstvo’, ili ‘božanske prirode’, ne čini Isusa kao Sina Božjeg jednakim i suvečnim s Ocem, ništa više nego što činjenica da svi ljudi dele ‘čovečanstvo’ ili ‘ljudsku prirodu’ čini njih jednakima ili svima istih godina.“ Naravno, ljudi koji dele ljudsku prirodu nisu istih godina, ali to je u skladu s činjenicom da sva ljudska bića imaju početak. Ali stvar je u tome da je, baš kao što je ljudski sin isto toliko ‘čovek’ koliko i njegov otac, tako i Isus Hristos, za koga se u Kološanima 2:9 kaže da je potpuno ‘božanski’, nimalo manje božanski od svoga Oca.

Biblija takođe imenuje određene atribute svojstvene jedino Bogu koje poseduje Hristos. On je samopostojeći (Jovan 5:26); nepromenljiv (Jevrejima 1:10-12; 13:8); večan (Jovan 1:1-2; 8:58; 17:5; Kološanima 1:17; Jevrejima 1:2, 12), sveprisutan – atribut koji Jehovini svedoci poriču čak i Bogu (Matej 18:20; 28:20; Efescima 1:23; 4:10; Kološanima 3:11); i izvan ljudskog poimanja (Matej 11:25-27).

Ovu poslednju tačku vredi naglasiti. Biblijsko učenje da je Isus Hristos Jehova, Gospod svega, Bog u telu, nalazi se širom Novog zaveta. Pa ipak ostaje skriveno onima koji Boga traže pod svojim uslovima, koji zahtevaju da im on bude shvatljiv. Niko ne može znati da je Isus Hristos Gospod Jehova osim po otkrivenju Svetoga Duha (1. Korinćanima 12:3). (Robert M Bowman Jr., Why You Should Believe in the Trinity: An Answer to Jehovah's Witnesses [Baker Books, Grand Rapids, MI, sedmo izdanje, 1993], 7. Isus Hristos je Bog, str. 108-110; podebljanje i velika slova naši)

Ono što ovo čini prilično zapanjujućim jeste to što i Murray J. Harris priznaje da Novi zavet Hristu pripisuje određene starozavetne tekstove koji govore o jedinstvenim odlikama i funkcijama Jahvea:

B. Izričita hristologija

1. Starozavetni odlomci koji se odnose na Jahvea, a primenjeni su na Isusa:

a. Jahveov karakter (Izlazak 3:14 i Isaija 43:11 aludirani u Jovanu 8:58; Psalam 101:27-28 LXX [MT 102:28-29] citiran u Jevrejima 1:11-12; Isaija 44:6 aludirana u Otkrivenju 1:17)

b. Jahveova svetost (Isaija 8:12-13 [upor. 29:23] citirana u 1. Petrovoj 3:14-15)

c. Opisi Jahvea (Jezekilj 43:2 i Danilo 10:6-6 aludirani u Otkrivenju 1:13-16)

d. Obožavanje Jahvea (Isaija 45:23 aludirana u Filipljanima 2:10-11; Ponovljeni zakoni 32:43 LXX i Psalam 96:7 LXX [MT 97:7] citirani u Jevrejima 1:6)

e. Jahveovo delo u stvaranju (Psalam 101:26 LXX [MT 102:27] citiran u Jevrejima 1:10)

f. Jahveovo spasenje (Joil 2:32 [MT 3:5] citiran u Rimljanima 10:13; upor. Dela apostolska 2:21; Isaija 40:3 citirana u Mateju 3:3)

g. Jahveova pouzdanost (Isaija 28:16 citirana u Rimljanima 9:33; 10:11; 1. Petrovoj 2:6)

h. Jahveov sud (Isaija 6:10 aludirana u Jovanu 12:41; Isaija 8:14 citirana u Rimljanima 9:33 i 1. Petrovoj 2:8)

i. Jahveov trijumf (Psalam 68:18 [MT 19. stih] citiran u Efescima 4:8) (Harris, Jesus as God, Dodatak II. Pregled novozavetnog svedočanstva o božanstvu Hrista, str. 316-317)

U svetlu ovog iskrenog priznanja čovek se pita kako je Harris mogao tvrditi da novozavetni pisci poistovećuju Oca s Jahveom, Bogom koji je govorio u Starom zavetu, umesto da s Jahveom poistovete Trojstvo.

Da zaključimo: iz našeg ispitivanja postalo je više nego jasno da Novi zavet doista poistovećuje Isusa s jednim Gospodom iz Šeme, dok Oca poistovećuje s jednim Bogom koga Šema pominje. Zapravo, ono što ovo čini prilično zanimljivim jeste to što Novi zavet nikada ne poistovećuje Oca s jednim Gospodom!

Razlog zašto to ne čini očigledan je. Novozavetni pisci su redefinisali Ponovljene zakone 6:4 tako da i Oca i Sina uključe u jedinstveni identitet Jahvea, Boga Izraela. To čine tako što izraz „Bog“ (elohim, theos) primenjuju na Oca, dok božansko ime ili tetragram, to jest Jahve („Gospod“ [kyrios]), primenjuju na Hrista.

Dakle, Isus Hristos je Jahve na slavu Boga Oca u vekove vekova! Amin!

Dodatna literatura

Zaharija 12:10 – Ko je proboden?
Anti-anti-misija – Odgovor na neke jevrejske prigovore hrišćanskoj teologiji
O tome kako jevrejska zajednica prevodi formule אֵ֛ת אֲשֶׁר (Et-Ašer) u Tanahu (JPS 1917 i dr.)
Zaharija 12:10 – Može li Bog biti proboden?