Isus i tajne kabale

Objava organizacije Jews for Jesus

Mnogim Jevrejima se čini samorazumljivim da Bog Biblije nije trojedno biće i da Bog nikada ne bi mogao (ili barem ne bi hteo) da postane čovek. „Zamensko pomirenje“ ne postoji. I nikakav novi zavet ne bi bio moguć. Te predstave kao da povlače razdelnicu između tradicionalnih jevrejskih verovanja i vere u Mesiju Isusa. Ali da li učenja kabale zamagljuju te granice?

Tačka susreta kabale i Ješue

Tokom poslednjih nekoliko decenija jevrejska duhovna scena svedoči o ponovnom porastu popularnosti mistične tradicije tajne mudrosti poznate kao kabala. Skrivene u zakucima te tradicije i zanemarene u savremenim popularizacijama stoje zapanjujuće paralele sa nizom učenja koja većina religioznih Jevreja smatra anatemom — učenja analogna onima iz Novog zaveta. Iako kabalu ne podržavamo niti je prihvatamo kao Sveto pismo, teško je izbeći činjenicu da u toj literaturi postoje odlomci koji jasno upućuju na Isusa. Još je neverovatnije to što je Bog upotrebio ovu nebiblijsku literaturu da jevrejske mudrace dovede do ispravnog razumevanja Ješue, Mesije Izrailja! Te paralele su uočene u vreme kada je više Jevreja bilo dobro upućeno u kabalu.

Godine 1696. jedan mistički rabin (Aharon ben Moše Ha-Kohen iz Krakova) postao je vernik u Ješuu (Isusa) na osnovu svog proučavanja kabale. Napisao je tri toma rukopisa na hebrejskom u kojima je izložio brojne paralele koje je pronašao između Novog zaveta i Zohara (klasičnog temeljnog teksta jevrejskog misticizma). Johanan Ritangel (umro 1652), prvi prevodilac jevrejskog mističkog dela Sefer Jecira, bio je jedan od nekolicine Jevreja vernika u Ješuu koji su jevrejsku mističku mudrost preneli široj publici.

Početkom dvadesetog veka Fajvel Levertof (umro 1954) bio je jedan od prevodilaca onoga što je i danas najbolje englesko izdanje Zohara (objavljeno kod veoma uglednog jevrejskog izdavača Soncino). Hasidski Jevrejin školovan u ješivi i potomak u trećem kolenu rabina Šneura Zalmana iz Ljadija (osnivača pokreta Habad Lubavič), Levertof je poverovao u Ješuu kao Mesiju kroz paralele koje je pronašao između Novog zaveta i svoje jevrejske mističke vere.

Nema znanja koje bolje dokazuje božanstvo Mesije od . . . kabale.

Kabbalah Centre sa sedištem u Los Anđelesu, jedan od najpoznatijih današnjih popularizatora kabale, često sa divljenjem pominje nejevrejskog proučavaoca kabalističke mudrosti, Pika dela Mirandolu (1463–1494). Međutim, govornici, knjige i predavanja tog centra nikada ne pominju njegov konačni zaključak, do kojeg je došao nakon godina istraživanja tajanstvenih skrivenih znanja kabalističke mudrosti: „Nema znanja koje bolje dokazuje božanstvo Mesije od . . . kabale.“1

Složeno jedinstvo

Kamen temeljac tradicionalnog judaizma jeste da je Bog jedan. Verovanje u mnoštvenost u Božanstvu mnogim Jevrejima deluje kao nešto sasvim nedopustivo. Pa ipak, kabala uči da Bog jeste složeno jedinstvo.

Sveobuhvatna pripovest jevrejskog misticizma jeste da se beskonačni, radikalno transcendentni Ein Sof („Beskrajni“) otkriva kroz Sefirot.2 Sefirot su posude ili sfere povezane sa Tvorcem jedino putem sličnosti,3 i predstavljaju deset najčešćih imena za različite vidove Božanstva. Iako su jedno sa Tvorcem, one su ujedno i Tvorčeve haljine i „zraci svetlosti koje on šalje“.4 Jednina, Sefira, deli koren sa rečju sipur — „saopštavanje“ ili „kazivanje“.5 Sefirot se stoga posmatraju kao vidovi ili svojstva Tvorca posredstvom kojih Božanstvo opšti sa tvorevinom.6

Znanje o sedam najnižih Sefirot izvedeno je iz obraćanja cara Davida Bogu u 1. Dnevnika 29:11: „Tvoje je, Gospode, veličanstvo“ (Gedula), „sila“ (Gevura), „slava“ (Tiferet), „vječnost“ (Necah), „čast“ (Hod), „sve što je na nebu i na zemlji“ (Jesod), „tvoje je, Gospode, carstvo“ (Malhut). Dve od preostale tri Sefirot, Hohma i Bina (Mudrost i Razum), predstavljaju jedan od najčešćih parova Božjih svojstava koji se javljaju kroz celu hebrejsku Bibliju. Najviša Sefira, Keter, odnosno Kruna, označava Božju vladavinu i vlast kao Cara nad carevima.

Kao što su Levertof, rabin Aharon i mnogi drugi uvideli, ovo i nije tako daleko od metafora koje koristi Novi zavet. I kabala i Novi zavet drže da Bog ograničenim ljudskim bićima saopštava uzvišene međuodnose svojih različitih sastavnica pojmovima koje ona mogu razumeti iz sopstvenog iskustva — pojmovima poput Sefirot_,_ ili poput novozavetnog Oca, Sina i Svetog Duha.

Ne bez sličnosti sa Novim zavetom (koji govori o jednom Bogu u tri „lica“), kabalisti prepoznaju više „stupnjeva“, „nivoa“ ili „bića“ u Božanstvu. Izrazi mnoštvenog jedinstva (Boga, ljudi i drugih entiteta) česti su u kabalističkoj literaturi i naizgled ne predstavljaju nikakvu teološku prepreku pravovernim jevrejskim misticima:

Reče r. Eleazar: „K_ao što su četiri dela oraha sjedinjena s jedne strane a razdvojena s druge, tako su i svi delovi Nebeskih kola sjedinjeni u savršenom jedinstvu_, a ipak svaki deo ispunjava naročitu svrhu . . . “7A drvo života grana se u različite stupnjeve, koji se svi međusobno razlikuju, mada čine jedinstvo, u vidu grana, listova . . . i korenja.“8

Mistička logika

Ovakva mistička logika ne preovlađuje samo u srednjovekovnim spisima poput Zohara, već opstaje i do danas. Tanja, temeljni tekst savremene habadske hasidske filozofije rabina Šneura Zalmana, kaže:

On i Njegova oživljavanja su jedno, On i Njegovi uzroci su jedno. . . . Sve su to Božanstvo“9On i Njegovo Ime su jedno . 10

Takvo razmišljanje je u judaizmu prisutno već dugo. Pravoverni jevrejski učenjak Rafael Patai primećuje da se Sveti Duh, koga rabini poistovećuju sa Šehinom („prebivanjem“ ili „boravištem“ Božje slave), još u ranom talmudskom periodu smatrao drugim licem u Božanstvu.11

Za kabaliste, krajnja Božja priroda jeste trojednost.

Ali mistici su otišli dalje od pukog prepoznavanja dvojednosti, tvrdeći da su Sefirot zapravo raspoređene u tri „stuba“. Za kabaliste, krajnja Božja priroda jeste trojednost:

„Čuj, Izrailju, Adonaj12 Eloheinu Adonaj je jedan.“ Ta tri su jedno…. Tajna čujnog glasa slična je ovome, jer iako je jedan, ipak se sastoji od tri elementa — vatre, vazduha i vode…. Tako je i sa tajnom trostrukih Božjih ispoljenja označenih sa Adonaj Eloheinu Adonaj — tri načina koji ipak čine jedno jedinstvo.13

Kabalističko shvatanje Metatrona

Da li bi Jevrejin ikada prihvatio ideju ovaploćenog Boga? Mnogi kabalisti jesu!

Kabala uči da je ljudsko telo spoljašnji izraz duše koja u njemu prebiva i da su sve materijalne stvari ispoljenja duhovnih stvarnosti koje prodiru u naš svemir.14 Bog, međutim, ima naročit način da otkrije sebe u našem svetu:

R. Jose reče: „Kako treba da razumemo reči „I vidješe Boga Izrailjeva“ (Izlazak 24:10)?… Videli su svetlost Šehine, naime onoga koji se naziva ‘Mladić’ (Metatron…) i koji služi Šehini u nebeskom Svetilištu.“15

Šehina može da se mitgašem (ovaploti) u antropomorfnom obličju.

Nahmanid (1194–1270) drži da Šehina može da se mitgašem (ovaploti) u antropomorfnom obličju. Kako kaže jedno aškenasko predanje: „Znaj da se… „I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine“ (Izlazak 3:2)… odnosi na samog Boga .“15 Ponekad se u kabalističkim tekstovima na Šehinu primenjuje naziv malah ha-kavod (Anđeo Slave).16

Izraz Metatron, opisan kao „Mladić“, „Anđeo Slave“ i „telo Šehine_,“ jeste latinski naziv kojim se prevodi grčko Praecursor, odnosno Preteča — ista reč koja se za Ješuu koristi u Jevrejima 6:20. Znači gospodar, vođa, vodič, onaj koji pokazuje put ili ide unapred._

Objašnjenje reči „I vidješe Boga Izrailjeva, i pod nogama njegovijem kao djelo od kamena safira i kao nebo kad je vedro.“ (Izlazak 24:10) koje daje rabin Jose priziva u sećanje novozavetne odlomke koji Ješuu opisuju kao „sjaj slave“ (Jevrejima 1:3) i kao „Preteču“, prvosveštenika koji služi u nebeskoj skiniji po čijem je uzoru Mojsije načinio svetilište (Jevrejima 6:20–8:5).

Kabala i Novi zavet

Nekoliko kabalističkih tekstova otkriva da Metatron nije puki anđeo, već ispoljenje Šehine u ljudskom obličju — drugim rečima, sam Bog. Na primer:

A r. Tam je primetio da se sam Sveti, blagosloven neka je, naziva Metatron, kao što je rečeno u Pesikti [Izlazak 23:13] „A Gospod iđaše pred njima danju u stupu od oblaka vodeći ih putem“ Sveti reče: „Ja sam bio vodič [hebr. Metatron] svojoj deci“, to jest njihov čuvar.17

O Metatronu se govori i kao o „glasu Božjem“ u jednom mestu iz Midraš Tehilima18 koje se odnosi na reči što ih je zapisao car David: „Glas je Gospodnji nad vodom“ (Psalam 29:3). Imajući u vidu da kabalisti Metatrona drže za oličenje Šehine, obratite pažnju na sledeće zapažanje osnivača Habada, rabina Zalmana:

[To] je izneto u Zoharu i Ec Hajimu, da se Šehina… naziva „reč Božja“… kao što, na primer, kod ljudskih bića govor otkriva slušaocima tajnu i skrivenu misao govornika.19

Ovaj odlomak neobično podseća na uvodne redove opisa Ješue u Jevanđelju po Jovanu: „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga.“ . . . „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“20

Dakle, i za tradicionalne kabaliste i za Novi zavet, Preteča je istovetan sa Anđelom Slave i sa Imenom Božjim, i jeste ovaploćena Reč Božja. Šta sledeći odlomak iz Zohara govori o identitetu tog Preteče?: „„duh Božji dizaše se nad vodom“ jeste duh Mesije.“21

Da li ovi kabalisti zaista govore da je Božanstvo nekako tajanstveno sastavljeno od tri ličnosti koje su, u stvari, zaista jedno — od kojih je jedna Reč Božja u ljudskom obličju, Mesija, Preteča-Prvosveštenik koji služi na nebu i oličava Svetog Duha? Zar to nije upravo ono što Novi zavet govori o Ješui? Razmotrite dalje i sledeće, od r. Jichaka iz Akre_:_

To je MoŠeH [Mesija], Prvosveštenik, pomazan uljem, nebeskim svetim pomazanjem, istinski Mesija, koji će doći danas — ako poslušamo glas njegovog Gospodara, čije se Ime nalazi u njemu, on će nas iskupiti. . . . . „U svakoj tugi njihovoj on bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih.“ [Isaija 63:19] i „I na njemu će počivati duh Gospodnji“ [Isaija 11:2]. Ti [stihovi] i svi njima slični ukazuju na Metatrona [Preteču], Kneza Lica . . . . [Ta] ovca, koja je nevino jagnje, u celini je dobra, i to je MoŠeH, Knez Milosti.“22

Kabala, Metatron i Ješua

Daju li mistici ikada ime Metatronu — tom Preteči, Knezu Lica, Prvosvešteniku, ovaploćenoj Reči Božjoj, Jagnjetu koje strada u svakoj njihovoj nevolji, Mesiji? Jedna srednjovekovna molitva za Roš Hašanu kaže:

Neka bude volja Tvoja da zvuk šofara bude utkan u Tvoju Nebesku Zavesu rukom Anđela koji je za to postavljen, kao što si primao molitve rukom Ilije blaženog pomena i kroz Ješuu, Kneza Lica. 23

Jehuda Libes, profesor jevrejskog misticizma i kabale na Odseku za jevrejsku misao Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, poreklo pomena Ješue u tradicionalnoj jevrejskoj liturgiji izvodi iz jevrejskih vernika u Isusa iz prvog veka nove ere! 24 Danijel Abrams sa Univerziteta Bar-Ilan piše o Libesovim zapažanjima: „Jehuda Libes nam je skrenuo pažnju na upadljivo poistovećivanje Metatrona sa Isusom u liturgiji.“ 25

Mnogi Jevreji danas odbacuju ideju posrednika koji nas dovodi u ispravan odnos sa Bogom. Kabalisti, međutim, imaju drugačije gledište.

Kabalisti u anđeoskom Knezu Lica vide posrednika između Boga i njegovog naroda.

Kabalisti u anđeoskom Knezu Lica vide posrednika između Boga i njegovog naroda. Ako se prisetimo kako r. Jichak iz Akre izjednačava napaćenog Preteču sa Mesijom koji spasava Izrailj, sledeći odlomak iz Zohara zvuči gotovo kao sažetak novozavetnih tvrdnji o Ješuinom posredničkom, zamenskom pomirenju:

Kada Mesija čuje za veliko stradanje Izrailja u rasejanju i za zle među njima koji ne žele da upoznaju svog Gospodara, on glasno plače . . . kao što je pisano: „Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja“ (Isaija 53:5). . . . Mesija . . . priziva sve bolesti i bolove i patnje Izrailja, zapovedajući im da se spuste na njega, što one i čine. . . . Sve dok je Izrailj bio u Svetoj zemlji, službom u Hramu i žrtvama odvraćali su od sveta sve zle bolesti i nevolje. Sada je Mesija taj koji ih odvraća od čovečanstva.26

Istražite nijanse kabale i sami

Da li ovi odlomci mistika dokazuju da je Novi zavet u pravu, da je Ješua Mesija Izrailja, Bog u telu, koji vrši pomirenje za naše grehe? Ne. Ali oni pokazuju da je bilo Jevreja (mnogih, čuvenih kabalista), čiju pravovernost niko ne bi doveo u pitanje, koji su zastupali verovanja zapanjujuće slična onima koja ispovedaju Jevreji vernici u Ješuu.

Ako je ovo istraživanje kabale probudilo vašu radoznalost, zašto ne biste istražili šta Novi zavet ima da kaže o tim stvarima? U hebrejskoj Bibliji Bog izjavljuje da će ustanoviti novi savez: „Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem Nov zavjet“ (Jeremija 31:31). Hebrejska reč brit, ovde prevedena kao „savez“, može se prevesti i kao „zavet“. Kabalistički tekst Otiot de'Rabi Akiva o ovom odlomku kaže: „A Sveti . . . izložiće im značenja nove Tore koju će im dati kroz Mesiju.“27

Jevrejski mistici za Isusa, kabalisti koji zaista veruju u trojedinog Boga, u telesno ovaploćenje Božanstva i u Mesiju koji zamenički vrši pomirenje — ko bi rekao?! Imate osećaj da vam je poverena prilično dobro čuvana tajna? Da li bi Ješua, Knez Lica koji sedi na Božjem prestolu, Mesija, mogao biti najveća tajna koju tek treba da odgonetnete?

Napomene

1. Pico Della Mirandola, Opera Omnia (Basle, 1572), I, str. 105, br. 9, citirano u Charles B. Schmitt i dr., The Cambridge History of Renaissance Philosophy, (Cambridge: Cambridge University Press, 1991), str. 270.

2. Daniel C. Matt, The Essential Kabbalah: The Heart of Jewish Mysticism (San Francisco: Harper San Francisco, 1996), str. 7–10 i Gershom G. Scholem, Major Trends in Jewish Mysticism (New York: Schoken Books, 1954), str. 206.

3. Aryeh Kaplan, The Bahir (Boston: Weiser Books, 1989), str. 88.

4. Scholem, nav. delo, str. 214.

5. Aryeh Kaplan, Sefer Yetzirah: The Book of Creation (San Francisco: Weiser Books, 1997), str. 21.

6. Kaplan, Sefer Yetzirah, str. 21.

7. Soncino Zohar, Shemoth, odeljak 2, str. 15b.

8. Soncino Zohar, Bereshith, odeljak 1, str. 193a.

9. Rabin Šneur Zalman iz Ljadija, Likutei Amarim – Tanya (Brooklyn, NY: Kehot Publication Society, 1996), Igeret Hakodesh, pogl. 20.

10. Isto., Igeret Hakodesh, pogl. 7.

11. Raphael Patai „The Shekhinah“ (u The Journal of Religion 44:4, 1964, str. 286).

12. Pisanje TETRAGRAMA u ovim odlomcima izmenjeno je u Adonaj kako bi odgovaralo današnjoj upotrebi.

13. Soncino Zohar, Shemoth, Raya Mehemna, str. 43b.

14. Soncino Zohar, Bereshith, odeljak 1, str. 65b; Tanya, Shaar Hayichud, pogl. 1.

15. Soncino Zohar, Shemoth, odeljak 2, str. 82a.

16. Elliot R. Wolfson Through a Speculum That Shines: Vision and Imagination in Medieval Jewish Mysticism (Princeton: Princeton University Press, 1994) str. 256, kurziv dodat

17. Wolfson, nav. delo, str. 262

18. Daniel Abrams „The Boundaries of Divine Ontology: The Inclusion and Exclusion of Metatron in the Godhead“ (u The Harvard Theological Review, 87:3, 1994), str. 299, 300.

19. George F. Moore „Intermediaries in Jewish Thought“ (u The Harvard Theological Review, 15:1, 1922), str. 63.

20. Zalman, Likutei Amarim, pogl. 52

21. Jovan 1:1,2,14, Sternov Jewish New Testament.

22. Soncino Zohar, Bereshith, odeljak 1, str. 240a

23. Sefer 'Otzar Hayyim, u Moshe Idel, Messianic Mystics (New Haven, CT: Yale University Press, 2000), str. 303, 304.

24. Machzor Rosh Hashanah v'Yom Kippurim k'Minhag Sefarad (New York: Hebrew Publishing Company), molitvu preveo Rachmiel Frydland. (Napomena urednika: Jednu verziju ove molitve na hebrejskom možete videti na AFII, str. 1227.)

25. Yehudah Liebes, „Who Makes the Horn of Jesus to Flourish“, Immanuel 21 (leto 1987), fusnota 28, str. 67.

26. Daniel Abrams, „The Boundaries of Divine Ontology: The Inclusion and Exclusion of Metatron in the Godhead“, Harvard Theological Review 87.3 (1994): 317.

27. Soncino Zohar, Shemoth, odeljak 2, str. 212a.

28. Midrash Otiot de 'Rabbi Akiba, Beit ha-Midrash 3.27–29, citirano kod Raphael Patai u The Messiah Texts (Detroit: Wayne State University Press, 1979), str. 252.