Isus Hristos – naš slavno božanski Posrednik, 1. deo

U debati sa hrišćanskim pastorom dr Stivom Latamom, muslimanski takijista Pol Bilal Vilijams tvrdio je da islam, za razliku od hrišćanstva, nema posrednika, budući da muslimani mogu da priđu Bogu neposredno. Latam je odgovorio rekavši da u hrišćanstvu ne postoji ljudski posrednik koji stoji između Boga i nas. Vilijams je uzvratio citirajući jednu od Pavlovih nadahnutih poslanica kako bi dokazao suprotno:

„Stiv kaže da u hrišćanstvu ne postoji posrednik između Boga i čoveka, i poštujem to što on možda tako veruje u okviru sopstvenog razumevanja hrišćanstva. Ali prema Novom zavetu posrednik svakako postoji. U 1. Timoteju, što je pismo koje je navodno napisao Pavle, stoji: „Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus,“ Dakle, prema Novom zavetu očigledno postoji posrednik.“ (Spasenje u islamu i hrišćanstvu, 2. deo)

Vilijamsov „odgovor“ grubo izvrće ne samo Latamovu poentu, već i ono što je apostol Pavle učio o Ličnosti Gospoda Isusa. Evo šta je Latam zapravo rekao:

„I tako je Pavle istakao da ne treba da postoji nikakav LJUDSKI posrednik između nas i Boga. Unutar tradicije kojoj pripadam kao baptistički pastor ne postoji posrednik između nas i Boga.“

Iz konteksta je očigledno da Latam nije tvrdio da u hrišćanstvu nema posrednika. Latam je govorio da ne postoji LJUDSKI posrednik, jer prema učenju Svetog pisma Isus nije puko ljudsko biće. Naprotiv, dosledno svedočanstvo nadahnutog Svetog pisma jeste da je Isus Hristos Bog koji je postao čovek.

Dakle, Latam je u pravu. Hrišćani za svog posrednika kod Boga nemaju konačno, ograničeno i pogrešivo ljudsko biće. To je ono što muslimani imaju u Muhamedu. Hrišćani, naprotiv, imaju Boga za svog posrednika, tačnije večnu Reč i ljubljenog Sina Božjeg koji je postao telo radi našeg iskupljenja. Oni takođe imaju Boga Svetog Duha koji posreduje za njih:

„A takođe nam i Duh pomaže u našim nemoćima; jer ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim. A Onaj što ispituje srca, zna šta je želja Duha, jer po volji Božijoj posreduje za svete. A znamo da onima koji ljube Boga sve pomaže na dobro, njima koji su pozvani po namjeri; Jer koje unaprijed pozna, unaprijed i odredi, da budu saobrazni liku Sina njegova, da on bude Prvorođeni među mnogom braćom. A koje unaprijed odredi, one i prizva; a koje prizva, one i opravda; a koje opravda, one i proslavi. Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji svoga Sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s njime i sve ne daruje? Ko će optužiti izabrane Božije? Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa još i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas. Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili tjeskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Ali u svemu ovome pobjeđujemo kroz Onoga koji nas je zavolio. Jer sam uvjeren da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, Ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.“ Rimljanima 8:26-39

Ovo me dovodi do Vilijamsove zloupotrebe 1. Timoteju 2:5. Istina je da ovaj odlomak potvrđuje da je Isus Hristos čovek, zbog čega i može da predstavlja čovečanstvo pred Ocem. Međutim, isti taj nadahnuti spis pokazuje i da je Hristos mnogo više od toga.

To se vidi iz neposrednog konteksta samog odlomka:

„Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve, svjedočanstvo u naznačena vremena“ 1. Timoteju 2:5-6

Pavle kaže da je Isus Hristos dao samoga sebe kao otkup za sve kako bi spasao grešnike, što izričito iznosi u sledećem navodu:

„Istinita je riječ i svakoga primanja dostojna da Hristos Isus dođe u svijet da spase grješnike od kojih sam prvi ja.“ 1. Timoteju 1:15

Već i to samo po sebi dokazuje da je Isus Hristos više od čoveka, jer hebrejska Biblija odlučno svedoči da nijedno puko ljudsko biće ne može Bogu da prinese otkup kojim bi nekoga spaslo od smrti, tako da bi zauvek nastavio da živi:

„Čovjek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkupa za nj. Velik je otkup za dušu, i neće biti nigda Da ko dovijeka živi i ne vidi groba.“… „Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem. Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me on prima.“ Psalam 49:7-9, 14-15

Pa ipak, Pavle kaže da Hristos svojom smrću nije iskupio samo jedan jedini život, već je zaista spasao čitavo mnoštvo pojedinaca! Govoreći tako, Pavle je u savršenom saglasju sa onim što je i sam Gospod Isus učio o delotvornosti svoje zamenske smrti:

„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45 – up. Matej 20:28

„I kad jeđahu uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im; i piše iz nje svi; I reče im: Ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge.“ Marko 14:22-24 – up. Matej 26:26-28

Knjiga Otkrivenja ide toliko daleko da objavljuje kako Hristova smrt iskupljuje mnoštvo tako veliko da ga nijedno stvorenje ne može ni prebrojati!

„Potom vidjeh, i gle, mnoštvo naroda kojeg ne može niko izbrojati, od svakoga plemena i roda i naroda i jezika, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučeno u haljine bijele, i palme u rukama njihovim; I klicahu snažnim glasom, govoreći: Spasenje je u Bogu našemu koji sjedi na prijestolu, i u Jagnjetu. I svi anđeli stajahu oko prijestola i starješina i četiri živa bića, i padoše ničice pred prijestolom, i pokloniše se Bogu, Govoreći: Amin! Blagoslov i slava i premudrost i blagodarnost i čast i sila i moć Bogu našemu u vijekove vijekova. Amin! I odgovori jedan od starješina, govoreći mi: Ovi obučeni u bijele haljine, ko su, i od kuda dođoše? I rekoh mu: Gospodaru moj, ti znaš. I reče mi: Ovo su oni koji dođoše iz nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubijeliše ih u krvi Jagnjetovoj.“ Otkrivenje 7:9-14

Stoga, jedini način da Isus svojom zamenskom žrtvom otkupi toliko mnoštvo pojedinaca jeste taj da je on Bog u telu!

Ali to nije sve što je Pavle napisao o Hristu. Apostol ide toliko daleko da kaže kako je Hristos ukinuo smrt i uveo besmrtnost za sve one koji poveruju u njega:

„Ne postidi se, dakle, stradanja Gospoda našega, ni mene sužnja njegova, nego budi mi sastradalnik u Jevanđelju po sili Boga, Koji nas spase i prizva prizvanjem svetim, ne po djelima našim, nego po svojoj volji i blagodati datoj nam u Hristu Isusu prije vječnih vremena, A sada pokazanoj javljanjem Spasitelja našega Isusa Hrista, koji razruši smrt i obasja život i neraspadljivost Jevanđeljem, Za koje sam ja postavljen propovjednik i apostol i učitelj neznabožaca. Iz toga razloga ovo i stradam“ 2. Timoteju 1:8-12

Ovo pokazuje da Hristos nije puko stvorenje, jer je jedino Bog kadar da uništi smrt i podari besmrtnost, budući da je jedino on besmrtan:

„A Caru vijekova, neprolaznome, nevidljivome, jedinome premudrome Bogu, čast i slava u vijekove vijekova. Amin.“ 1. Timoteju 1:17

Štaviše, Pavle čak i za Isusa kaže da je jedini koji poseduje besmrtnost!

„Zapovijedam ti pred Bogom koji svemu život daje i pred Hristom Isusom koji posvjedoči pred Pontijem Pilatom dobro ispovijedanje: Da održiš zapovijest čistu i besprekornu do javljanja Gospoda našega Isusa Hrista, Koje će u svoje vrijeme pokazati blaženi i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara, On koji jedini ima besmrtnost i živi u svjetlosti nepristupnoj, Koga niko od ljudi ne vidje niti može vidjeti; Njemu čast i sila vječna. Amin.“ 1. Timoteju 6:13-16

Najbliži antecedent tih zamenica jeste Gospod Isus, što upućuje na to da apostol zapravo govori o Hristu. Knjiga Otkrivenja dodatno potvrđuje da Pavle ovde ima na umu Hrista, jer Apokalipsa izričito naziva Isusa Carem careva i Gospodarem gospodara!

„Ovi će s Jagnjetom zaratiti i Jagnje će ih pobijediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i oni koji su s Njim, pozvani i izabrani i vjerni.“ Otkrivenje 17:14

„I vidjeh nebo otvoreno, i gle, konj bijeli, i Onaj koji sjedi na njemu zove se Vjerni i Istiniti, i po pravdi sudi i ratuje; A oči su mu kao plamen ognjeni, i na glavi njegovoj krune mnoge, i ima Ime napisano, koje niko ne zna do On sam; I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji. I vojske nebeske iđahu za Njim na konjima bijelim, obučene u svilu bijelu i čistu. I iz usta njegovih izlazi mač oštar s obje strane, da njime porazi neznabošce; i On će ih napasati palicom gvozdenom, i On gazi kacu vina ljutoga gnjeva Boga Svedržitelja. I ima na haljini i na bedru svome Ime napisano: Car careva i Gospodar gospodara.“ Otkrivenje 19:11-16 – up. 1:5-6

Zadivljujuće je da i hebrejska Biblija i hadisi priznaju da su to titule koje pripadaju jedino Bogu:

„Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko, niti prima poklona;“ Ponovljeni zakoni 10:17

„Slavite gospodara nad gospodarima; jer je dovijeka milost njegova.“ Psalam 136:3

Poglavlje 4: ZABRANJENO JE VLADARA NAZIVATI CAREM CAREVA ILI ŠAHINŠAHOM

Ebu Hurejre prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Najgnusnije ime u Alahovim očima jeste Malik al-Amlak (Car careva). Predanje preneseno preko Šejbe (sadrži ove reči): Nema cara osim Alaha, Uzvišenog i Slavnog. Sufjan je rekao: Isto tako, i reč šahinšah (jeste najgnusniji naziv). Ahmed b. Hanbal je rekao: Pitao sam Ebu Amra o značenju reči Ahna. Rekao je: Najgnusnije. (Sahih Muslim, knjiga 025, broj 5338; *)

Ebu Hurejre je od Alahovog Poslanika preneo mnoge hadise, a jedan od njih je i ovaj, da je Alahov Poslanik rekao: Najbedniji čovek u Alahovim očima na Dan vaskrsenja, i najgori čovek i meta Njegovog gneva, biće onaj koji se naziva Malik al-Amlak (Car careva), jer nema cara osim Alaha. (Sahih Muslim, knjiga 025, broj 5339)

Prema tome, da bi apostoli poistovetili Isusa sa Carem careva i Gospodarem gospodara, morali su verovati da je Isus Bog (premda ne i Otac ili Sveti Duh)!

Logički gledano, Vilijams ovo naprosto ne može da izbegne (to jest, ako želi da ostane pošten i dosledan):

A. Jahve je Gospodar gospodara, a time i Car careva, što znači da ne postoji niko ko je viši ili veći od njega.

B. Isus je Gospodar gospodara i Car careva.

C. Isus je, dakle, Jahve Bog (iako nije Otac ili Sveti Duh).

A budući da i sam islam poriče da bi Bog ikome dozvolio da učestvuje u njegovom statusu Gospodara gospodara ili Cara careva, uzimajući time sudruga u svojoj vlasti, to znači da su Isusovi sledbenici mogli da ga nazovu Gospodarem gospodara i Carem careva jedino ako su zaista verovali da je i on Bog!

Još jedan način na koji vidimo da Pavle potvrđuje svoju veru u božanstvo Hrista jeste način na koji započinje svoje poslanice. Pavle otvara svoja pisma prizivanjem i Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista!

„Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovijesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše, Timoteju, pravome sinu po vjeri, blagodat, milost, mir od Boga Oca našega i Hrista Isusa Gospoda našega.“ 1. Timoteju 1:1-2

I:

„Pavle, apostol Hrista Isusa po volji Božijoj, prema obećanju života u Hristu Isusu, Timoteju, ljubljenome čedu: Blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista Isusa Gospoda našega.“ 2. Timoteju 1:1-2

Evanđeoski učenjak Marej Dž. Haris objašnjava kako takve molitve pokazuju da su apostoli poput Pavla gledali na Hrista kao na Boga i verovali da je on po suštini jednak Ocu:

„Na početku svakog Pavlovog pisma nalazi se pozdrav koji se završava ustaljenom formulom: „Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.“ (1. Korinćanima 1:3 i drugde). Apostol ne kaže da postoje dva odvojena izvora milosti i mira, jedan božanski a drugi ljudski; znakovito je da se predlog od (u grčkom) ne ponavlja pred rečima ‘Gospod Isus Hristos’. Naprotiv, Otac i Sin zajedno čine jedan jedini izvor božanske milosti i mira. Ni za jedno puko ljudsko biće ne bi se moglo reći da je, zajedno sa Bogom, vrelo duhovnog blagoslova. Pavle je ovako mogao da govori jedino ako je Isusa smatrao potpuno božanskim.“ (Haris, Tri ključna pitanja o Isusu [Baker Books; Grand Rapids, MI 1994], str. 77; podebljanje naše)

Dr Robert A. Mori se slaže:

„… Gramatički gledano, pisci se podjednako obraćaju Ocu i Sinu za milost, milosrđe i mir. To su mogli činiti samo ako su pretpostavljali da su Otac i Sin jednaki po prirodi.

„Danas je prepoznato da se ovakvi ‘pozdravi’ mogu pojaviti i kasnije u poslanici (Efescima 6:23), kao i na njenom početku (Efescima 1:2), te da oni pokazuju šta pisac moli u molitvi i kome te molitve upućuje.

„Apostoli su se molili Ocu i Sinu da svetima podare milost, milosrđe i mir. Apostoli su gledali ka nebu, ka obojici podjednako. Ontološki odnos između Oca i Sina jasno je pretpostavka koja stoji u osnovi njihovih molitava upućenih njima. Božanstvo Sina vidi se iz činjenice da on mora biti sveznajući da bi čuo njihove molitve, i večan, svudaprisutan i svemoguć da bi na njih odgovorio.

„Prigovor da Otac i Sin u svim ovim odlomcima deluju kao jednaki samo po funkciji promašuje suštinu. Oni mogu delovati kao jednaki samo zato što jednaki jesu. Apostoli su pretpostavljali da su Otac i Sin ontološki jedna priroda i jednakost. Zato su i mogli delovati kao jedno.“ (Mori, Trojstvo, IV deo: Novozavetni dokazi, 19. poglavlje: Trojstvo u Novom zavetu, str. 444; podebljanje naše)

Da bismo pomogli Vilijamsu da i sam uvidi ovu poentu, želeli bismo da na svom sajtu izgovori sledeću molitvu, da je svi pročitaju:

„Milost i mir od Alaha i Muhameda svim muslimanima.“

Ili:

„Neka mir i blagoslovi Alaha i Muhameda budu na svim muslimanima.“

Vilijams zna da ne može izgovoriti takav priziv, jer bi time počinio greh širka u ibadetu, tj. pripisivanje sudruga Alahu u njegovom obožavanju, što je neoprostiv prestup:

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 – up. Kuran 4:116; 2:22

Ovo bi trebalo da mu pomogne da uvidi kako su apostoli poput Pavla mogli zajedno prizivati Oca i Sina jedino ako su bili uvereni da je Isus ovaploćeni Bog.

Pavle dalje pripisuje Hristu određene funkcije i osobine koje prevazilaze sve što bi monoteistički Jevrejin ikada smeo da kaže o drugom Jevrejinu. Blaženi apostol čak upućuje i doksologiju Isusu, što je opet nešto što nijedan istinski monoteista nikada ne bi učinio za stvorenje, ma koliko ono bilo uzvišeno:

„Ja te, dakle, zaklinjem pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima javljanjem svojim i Carstvom svojim“… „Sad me čeka vijenac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, pravedni Sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji s ljubavlju očekuju Dolazak njegov.“… „Aleksandar kovač mnoga mi zla učini. Neka mu Gospod plati po djelima njegovim. Njega se i ti čuvaj; jer se veoma protivio našim riječima. Pri mojoj prvoj odbrani niko ne osta sa mnom, nego me svi ostaviše. Neka im se ne uračuna! Ali Gospod bi sa mnom i osnaži me, da se kroz mene raširi propovijed i da čuju svi neznabošci; i bih izbavljen iz usta lavovih. I izbaviće me Gospod od svakoga zla djela i spasti za Carstvo svoje nebesko; Njemu slava u vijekove vijekova. Amin.“ 2. Timoteju 4:1, 8, 14-18

Prema Pavlu, Isus Hristos je Gospod i pravedni Sudija koji dolazi da svakome uzvrati prema onome što je zaslužio.

Pavle u ovom odlomku takođe kaže da je Isus Gospod koji ga je ne samo ojačao da propoveda jevanđelje, već ga je i izbavio iz svih njegovih iskušenja. Jedini način da mu vaskrsli Gospod pruži takvu zaštitu ma gde da je išao jeste taj da je Hristos svudaprisutan i svemoguć, a to su svojstva koja pripadaju jedino Bogu.

Čak se i islamska teologija slaže da su „Gospodar“ i „Sudija“ upravo neka od imena i svojstava koja pripadaju jedino Bogu:

Ar-Rabb: Gospodar

Gospodar: gospodar, vlasnik; poglavar; Onaj koji neguje, onaj koji se stara o nečemu. Ar-Rabb je onaj koji ispravlja, upravlja, primorava i čuva. On je Onaj kome se iskazuje obožavanje. Neki učenjaci kažu da je to najveće Alahovo ime zbog velikog broja onih koji ga koriste u molbi. Ono odražava istinski odnos čoveka sa njegovim Gospodarem, sadržeći u sebi i vlast i dobrotu, brigu i staranje.

„Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, i Gospodar istoka.“ (37:5)

„Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni!“ (3:50)…

Al-Hakam: Sudija

Presuditelj; Alah sudi i njegova presuda se ne može preinačiti.

Al-Hakam je jedno od Devedeset devet imena. (Aiša Bjuli, Božanska imena)

Ova imena proističu iz kuranske tvrdnje da svaki sud i sva vlast pripadaju jedino Alahu i da će jedino on suditi celom čovečanstvu:

„Ja sam zaista na jasnoj uputi mog Gospodara, a vi je poričete. Nije u mojoj vlasti ono što vi požurujete; pita se samo Allah, On sudi po pravdi i On je Sudija najbolji.“ S. 6.57 Muhamed Asad

„Oni će, posle, Allahu da budu vraćeni, svome istinskom Zaštitniku. Samo Njemu pripada sud, i On će najbrže obračun da svede.“ S. 6:62 Arberi – up. Kuran 12:40, 67; 27:78; 28:88

(Usputna napomena: Zanimljivo je što se ovde nalazi ime „Istiniti“, budući da je to još jedna božanska titula koja se pripisuje Hristu! [up. Jovan 14:6])

Kuran takođe kaže da je na Dan suda Alah taj koji će doći da odredi večnu sudbinu svakog pojedinca i da svakome uzvrati za ono što je zaslužio:

„Reci: „Gospodar naš će da nas sabere i onda će da nam pravedno presudi, On je Pravedni Sudija i Sveznajući.““ S. 34:26 Piktal

„Nego, jedino Allaha obožavaj i budi zahvalan! Oni nisu veličali Allaha onako kako treba da Ga veličaju; a čitava će Zemlja na Sudnjem danu da bude u Njegovoj šaci, a nebesa će u Njegovoj desnici da ostanu umotana. Čist je On i Uzvišen iznad onih koje pored Njega obožavaju! I u rog će da bude duvnuto, i umreće oni na nebesima i oni na Zemlji, ostaće samo oni koje bude Allah odabrao; posle će da se drugi put dune u rog i oni će, odjednom, da ustanu i da čekaju. I Zemlja će svetlošću svoga Gospodara da zasja, i Knjiga će da bude postavljena, verovesnici i svedoci biće dovedeni, i po pravdi će da bude presuđeno svima, nikome nepravda neće da bude učinjena; svako će u potpunosti da dobije ono što je zaslužio, a On najbolje zna šta su radili.“… „I videćeš anđele kako okružuju Presto, veličajući i hvaleći svoga Gospodara; i svima je presuđeno po pravdi, i biće rečeno:“Hvaljen neka je Allah, Gospodar svetova!”“ S. 39:66-70, 75 Hilali-Kan

„Onima koji nisu verovali biće rečeno: „Allahov prezir prema vama kad ste, pozivani da verujete, ostali nevernici - je zaista veći od vašeg prezira sada prema sebi.“ „Gospodaru naš“, reći će oni, „dva puta si nas usmrtio i dva puta si nas oživeo; mi priznajemo naše grehe, pa ima li kakvog načina za izlazak iz Vatre?“ „To vam je zato što niste verovali kada se pozivalo Allahu Jedinom, a verovali ste ako bi se nešto drugo pored Njega obožavalo! Sud pripada jedino Allahu, Uzvišenom i Velikom.“ On vam pokazuje Svoje znakove i spušta vam opskrbu sa neba, a pouku će da prihvati samo onaj koji se Njemu obraća. Obožavajte zato jedino Allaha, iskreno Mu ispovedajući veru - pa makar to nevernicima bilo mrsko! On je vlasnik visokih stepena, Gospodar Prestolja Koji šalje Objavu, reči Svoje – kome hoće među Svojim slugama, da upozori na Dan međusobnog susreta, na Dan kada će oni da se pojave, kada Allahu neće da bude o njima ništa skriveno.“Kome jedino pripada vlast tog Dana? Allahu Jedinom, Pokoritelju!” Svaki će čovek tog Dana da bude kažnjen ili nagrađen prema zasluzi; tog Dana neće da bude nepravde! Allah će, zaista, brzo svesti račune. I upozori ih na bliski dan, kada će srca do grkljana da dopru i popreče se, kada nevernici neće imati ni bliskog prijatelja ni posrednika čiji zagovor bi bio uslišan. On zna poglede koji kriomice u ono što je zabranjeno gledaju, a i ono što grudi kriju; Allah će po pravdi da presudi, a oni koje pored Njega mole - neće ni po čemu da sude. Allah, zaista, sve čuje i sve vidi.“ S. 40:10-20 Arberi

„A šta ti znaš šta je Sudnji dan?! I još jednom: šta znaš šta je Sudnji dan?! Dan kada niko nikome neće moći nimalo da pomogne, tog Dana vlast će jedino Allah da ima.“ S. 82:17-19 Hilali-Kan

Zbog toga jedino njemu pripada hvala i sada i doveka:

„Tvoj Gospodar zna ono što kriju njihove grudi i ono što oni obznanjuju. On je Allah, nema drugog istinskog boga osim Njega; Njemu neka je sva hvala i na ovom i na Budućem svetu! Presuda pripada samo Njemu i Njemu ćete da se vratite!“ S. 28:69-70 Šakir

Pa ipak, Pavle sve to pripisuje vaskrslom Gospodu Isusu! Može li postojati jasniji dokaz da ovaj blaženi apostol nijednog trenutka nije mislio da je Isus tek puki ljudski posrednik?

S tim rečeno, vreme je da pređemo na naš poslednji odeljak.