Isus Hristos: Bog koji večno vlada
U ovom tekstu navodim odlomak iz knjige dr Roberta A. Moreja The Trinity: Evidence & Issues, koju je objavio World Bible Publishers, Inc., Iowa Falls, IA, 1996, Deo II: Svedočanstvo Starog zaveta, 7. poglavlje: Bog u više Ličnosti, str. 98-100 i 104. Bavi se Psalmom 45:6-7. Sva naglašavanja su moja
Psalam 45:6-7 je još jedan odlomak koji zaslužuje pažljivo razmatranje:
kisaka elohim olam wa'ed shebet misor shebet malkuteka ahabta sedeq wattisna resha al-ken mashakha elohim eloheka shemen sason mechabereka
„Prijesto je tvoj, Bože, vječan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravičnosti. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“
David se očigledno obraća jedinom istinitom Bogu kada kaže: „Prijesto je tvoj, Bože,“, jer je presto ličnosti kojoj se obraća „vječan i nepokolebljiv“, to jest večan. Večnost je svojstvo božanstva.
Takođe, u drugim psalmima David taj presto poistovećuje s Jahveovim prestolom (Psalam 11:4), s kojeg on na nebu vlada nad svim stvarima (Psalam 103:19) kroz svu večnost (Psalam 93:2). Ovo se ne može primeniti ni na Davida, ni na Solomona, niti na bilo kog drugog zemaljskog cara.
Kada bi odlomak govorio samo to, niko ne bi imao ni najmanju teškoću da u Bogu prepozna Onoga kome se David moli. Problem za antitrinitarca jeste to što David dalje govori o Bogu kao o nekome koga Bog pomazuje!
Kako Bog Izrailja, koji sedi na svom prestolu i vlada svemirom, može biti pomazan od Boga? Za trinitarca to uopšte nije problem. Ali za unitarca ovaj tekst predstavlja ogroman problem.
Istorijsko hrišćansko tumačenje glasi da „iz ovog odlomka jasno sledi da postoje najmanje dve božanske Ličnosti koje su večne i svemoćne“.11 To je bilo i drevno jevrejsko gledište. Klasični nemački komentator Franz Delitzsch objašnjava:
Poslanica Jevrejima (gl. i. 8) polazi od pretpostavke da je reč o budućem Hristu, Sinu Božjem. U tome je potkrepljuje predanje drevne sinagoge, prema kojem targumista 3. stih prevodi ovako: „Lepota tvoja, o Care Mesijo, veća je od lepote sinova ljudskih.“ Ovo mesijansko tumačenje mora da je veoma drevno.12
Najveći među klasičnim komentarima na Psalme napisao je nemački naučnik Hengstenberg. On je istakao:
Mesijanski tumači uzimaju Elohim kao vokativ, o Bože, u skladu sa: o junače, u 3. stihu. Da je takvo tumačenje ono koje se najlakše i najprirodnije nameće, vidi se već i iz činjenice da svi stari prevodioci, sa kojima se slaže i Poslanica Jevrejima, izražavaju vokativ.13
Neizbežni vokativ
Antitrinitarci su pokušali da izbegnu ovaj odlomak prevodeći kisaka elohim ne kao vokativ „Tvoj presto, o Bože“, nego kao „Bog je tvoj presto“, kako bi izbegli očiglednu istinu da se u ovom odlomku nalaze dve ličnosti koje se obe nazivaju elohim.
Pošto je razmotrio sve pokušaje da se te reči prevedu drugačije nego kao „o Bože“, Hengstenberg konstatuje da „nisu bili u stanju da iznesu ništa što bi gramatički bilo održivo“.14 On zaključuje da je „konstrukcija reči Elohim kao vokativa jedina koja se gramatički može opravdati“.15 Kao što je prof. Plumer istakao u svom klasičnom komentaru na Psalme:
Uloženi su ogromni napori da se ovaj odlomak odvrati od njegovog očiglednog i nadahnutog tumačenja.16
Dublji razlog zbog kojeg se antitrinitarci toliko trude da izbegnu očigledno značenje teksta ističe Hengstenberg:
To možemo pripisati jedino moći koju predrasuda, pošto je jednom stekla čvrsto uporište na počecima racionalizma, i danas vrši nad ljudskim umovima, u vreme kada se na stvari obično gleda nepristrasnije.17
Time smo ponovo vraćeni na pitanje a priori pretpostavki. Liberalni tumač i sledbenik kulta pretpostavljaju da Biblija ne može govoriti o Bogu kao višeličnom. Zato uvek završavaju u kružnom rezonovanju, umesto da budu otvoreni za dokaze.
11. Cooper, 47.
12. Keil and Delitzsch, Psalms, 2:73-74.
13. E. W. Hengstenberg, The Works of Hengstenberg (Cherry Hill, NJ: Mack, n.d.), 6:183.
14. Ibid., 133.
15. Ibid., 134.
16. W.S. Plumer, Psalms (Edinburgh: Banner of Truth, 1975), 516.
Završne napomene
Psalam 45:6-7 sam Otac primenjuje na vaskrslog Gospoda Isusa:
„Za Sina pak: Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega. Zavolio si pravdu i omrzao bezakonje; zbog toga te pomaza, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“ Jevrejima 1:8-9
Kao što je Morey primetio, i ranija i kasnija jevrejska predanja pripisivala su ovaj psalam Caru Mesiji koji dolazi:
3. Lepota tvoja, o Care Mesijo, veća je od lepote sinova ljudskih; duh proroštva je stavljen na usne tvoje; zbog toga te je Gospod[25] blagoslovio doveka…
7. Presto slave tvoje, o Gospode,[30] traje doveka i doveka; žezlo carstva tvoga je žezlo pravednosti.
8. Zato što si ti[31] voleo pravednost a mrzeo bezakonje – zbog toga te je Gospod Bog tvoj pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje.
[30] O GOSPODE: O Bože na nebu.
[31] Zato što si ti: + o Care Mesijo. (Targum Psalms: An English Translation, preveo Edward M. Cook, 2002, Knjiga 2 – Psalmi 42-72)
Značajno je to što Targum izraz „Prijesto je tvoj, Bože“ shvata kao ukazivanje na Svemogućeg JHVH! Time posredno potvrđuje Morejevu tvrdnju da takav govor nije ono što bi se očekivalo da se pripiše pukom stvorenju. O tome nešto više uskoro.
Evo šta kaže jevrejski Midraš:
הֲרֵי שִׁמְעוֹן וְלֵוִי יָצְאוּ אַף הֵם פְּנֵיהֶם מְכֻרְכָּמוֹת, וְהָיָה מִתְיָרֵא יְהוּדָה שֶׁלֹא יִזְכֹּר לוֹ מַעֲשֶׂה תָּמָר, הִתְחִיל קוֹרֵא לוֹ (בראשית מט, ח): יְהוּדָה אַתָּה יוֹדוּךָ אַחֶיךָ, אָמַר לוֹ הַקָּדוֹשׁ בָּרוּךְ הוּא אַתָּה הוֹדֵיתָ בְּמַעֲשֵׂה תָמָר, יוֹדוּךָ אַחֶיךָ לִהְיוֹת מֶלֶךְ עֲלֵיהֶם. יָדְךָ בְּעֹרֶף אֹיְבֶיךָ, זֶה דָּוִד שֶׁהוּא עוֹמֵד מִמֶּנּוּ, דִּכְתִיב בֵּיהּ (שמואל ב כב, מא): וְאֹיְבַי תַּתָּה לִי עֹרֶף. יִשְׁתַּחֲווּ לְךָ בְּנֵי אָבִיךָ, יִצְחָק אָמַר לוֹ לְיַעֲקֹב (בראשית כז, מט): בְּנֵי אִמֶּךָ, שֶׁלֹא הָיְתָה לוֹ אֶלָּא אִשָּׁה אַחַת רִבְקָה, אֲבָל יַעֲקֹב שֶׁהָיָה לוֹ אַרְבַּע נָשִׁים אָמַר לוֹ לִיהוּדָה בְּנֵי אָבִיךָ. גּוּר אַרְיֵה יְהוּדָה מִטֶּרֶף בְּנִי עָלִיתָ, מִטַּרְפּוֹ שֶׁל יוֹסֵף שֶׁאָמַרְתָּ (בראשית לז, כו): מַה בֶּצַע. דָּבָר אַחֵר, מִטֶּרֶף, מִטַּרְפָּהּ שֶׁל תָּמָר, שֶׁהִצַּלְתָּ אַרְבַּע נְפָשׁוֹת, עַצְמְךָ וְתָמָר וּשְׁנֵי בָּנֶיהָ, אָמַר לוֹ הַקָּדוֹשׁ בָּרוּךְ הוּא אַתָּה הִצַלְתָּ אַרְבַּע אַף אֲנִי אַצִיל אַרְבָּעָה מִבְּנֵי בָנֶיךָ, דָּנִיֵּאל חֲנַנְיָה מִישָׁאֵל וַעֲזַרְיָה, וְקָרָא לוֹ אַרְבָּעָה שֵׁמוֹת, גּוּר אַרְיֵה יְהוּדָה. (במדבר כד, ט): כָּרַע שָׁכַב כָּאֲרִי וּכְלָבִיא. לֹא יָסוּר שֵׁבֶט מִיהוּדָה, זֶה כִּסֵּא מַלְכוּת (תהלים מה, ז): כִּסְאֲךָ אֱלֹהִים עוֹלָם וָעֶד שֵׁבֶט מִישֹׁר, אֵימָתַי, וּמְחֹקֵק מִבֵּין רַגְלָיו, כְּשֶׁיָּבוֹא אוֹתוֹ שֶׁהַמַּלְכוּת שֶׁלּוֹ, שֶׁכָּתוּב בּוֹ (ישעיה כח, ג): בְּרַגְלַיִם תֵּרָמַסְנָה עֲטֶרֶת וגו'. עַד כִּי יָבֹא שִׁילֹה, מִי שֶׁהַמַּלְכוּת שֶׁלּוֹ. וְלוֹ יִקְהַת עַמִּים, מִי שֶׁמַּקְהֶה שִׁנֵּי כָּל הָאֻמּוֹת, שֶׁנֶּאֱמַר (מיכה ז, טז): יָשִׂימוּ יָד עַל פֶּה אָזְנֵיהֶם תֶּחֱרַשְׁנָה. דָּבָר אַחֵר, וְלוֹ יִקְהַת עַמִּים, מִי שֶׁאֻמּוֹת הָעוֹלָם מִתְקַהֲלִין עָלָיו, שֶׁנֶּאֱמַר (ישעיה יא, י): שֹׁרֶשׁ יִשַּׁי אֲשֶׁר עֹמֵד לְנֵס עַמִּים אֵלָיו גּוֹיִם יִדְרשׁוּ. אֹסְרִי לַגֶּפֶן עִירֹה, מִשֶּׁיַּכְנִיס כָּל יִשְׂרָאֵל שֶׁנִּקְרְאוּ גֶפֶן, שֶׁנֶּאֱמַר (תהלים פ, ט): גֶּפֶן מִמִּצְרַיִם תַּסִּיעַ. וְלַשֹּׂרֵקָה בְּנִי אֲתֹנוֹ, זֶה שֶׁכָּתוּב בּוֹ (זכריה ט, ט): עָנִי וְרֹכֵב עַל חֲמוֹר וגו'. דָּבָר אַחֵר, וְלַשֹּׂרֵקָה בְּנִי אֲתֹנוֹ, מִי שֶׁנּוֹטֵעַ כָּל יִשְׂרָאֵל כְּשׂוֹרֵק, שֶׁנֶּאֱמַר (ירמיה ב, כא): וְאָנֹכִי נְטַעְתִּיךְ שׂוֹרֵק, וְהֵיאַךְ הוּא עוֹשֶׂה (יחזקאל לו, כה): וְזָרַקְתִּי עֲלֵיכֶם מַיִם טְהוֹרִים. כִּבֵּס בַּיַּיִן לְבֻשׁוֹ, שֶׁהַיַּיִן הַרְבֵּה בִּגְבוּלוֹ. וּבְדַם עֲנָבִים סוּתֹה, וְאֵין סוּתֹה אֶלָּא טָעוּת, כְּדִכְתִיב (דברים יג, ז): כִּי יְסִיתְךָ אָחִיךָ וגו', אִם יִטְעוּ בַּהֲלָכָה תְּהֵא מִתְכַּבֶּסֶת בִּתְחוּמוֹ. חַכְלִילִי עֵינַיִם מִיָּיִן, מִכָּאן אַתָּה לָמֵד שֶׁהַיַּיִן הַרְבֵּה בִּתְחוּמוֹ, כְּאָדָם שֶׁאוֹמֵר לַחֲבֵרוֹ מְזֹג לִי וּשְׁנֵה לִי, שֶׁחִכִּי עָרֵב לִי חֵיךְ לִי לִי, וּלְבֶן שִׁנַּיִם מֵחָלָב, בִּזְכוּת הַתּוֹרָה (ישעיה א, יח): אִם יִהְיוּ חַטָּאֵיכֶם כַּשָּׁנִים כַּשֶּׁלֶג יַלְבִּינוּ.
„Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvojega.“ (Postanje 49:8).
I Simeon i Levije izašli su potištenih lica, a Juda se pribojavao da će mu [Jakov] pomenuti slučaj s Tamarom. On poče da ga doziva: „Juda, tebe će hvaliti braća tvoja“ [yodukha]. Sveti, neka je blagosloven, reče mu: ’Ti si priznao [hodeita] *Hodeita ima isti koren u hebrejskom kao i izraz yodukha. u slučaju s Tamarom; braća tvoja priznaće te za cara nad sobom.’
„ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim“ [beoref] – to je David, koji je potekao od njega, i o kome je zapisano: „Neprijatelja mojih pleći ti mi obraćaš“ [oref] (2. Samuilova 22:41).
„klanjaće ti se sinovi oca tvojega“ – Isak je Jakovu rekao: „sinovi matere tvoje“ (Postanje 27:29), jer je imao samo jednu ženu, Rebeku. Ali Jakov, koji je imao četiri žene, reče Judi: „sinovi oca tvojega“
„Laviću Juda! S plijena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko će ga probuditi?“ (Postanje 49:9).
„Laviću Juda! S plijena si se vratio, sine moj“ – od plena Josifovog, kao što si rekao: „Kakva će biti korist što ćemo ubiti brata svojega i zatajiti krv njegovu?“ (Postanje 37:26).
Drugačije rečeno, „S plijena“ – od plena Tamarinog, jer si spasao četiri života – sebe, Tamaru i njena dva sina. Kada se saznalo za Tamarinu trudnoću, Juda ju je osudio na smrt, misleći da je počinila blud. Kada mu je dokazala da je on otac, priznao je da je nevina i naredio da joj se poštedi život, nakon čega je rodila blizance. Vidi Postanje, 38. poglavlje. Sveti, neka je blagosloven, reče mu: ’Ti si spasao četvoricu; ja ću spasti četvoricu tvojih potomaka – Danila, Ananiju, Misaila i Azariju.’ Nazvao ga je s četiri imena: „Laviću Juda!“; „Spustio se, leži kao lavić i kao ljuti lav; ko će ga probuditi?“ (Brojevi 24:9). Tako se Juda naziva lavom, lavićem, ponovo lavom i velikom mačkom.
„Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe onaj kome pripada, i njemu će se pokoravati narodi.“ (Postanje 49:10).
„Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude“ – to je carski presto: „Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“ (Psalam 45:7) – kada? „niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon“ – s dolaskom onoga kome pripada carstvo, o kome je zapisano: „Nogama će se izgaziti gizdavi vijenac, pijanice Jefremove.“ (Isaija 28:3). „dokle ne dođe onaj kome pripada“ – onaj kome pripada carstvo [shelo]. „i njemu će se pokoravati narodi“ [yik’hat] – onaj koji zatupljuje [mak’heh] zube svih naroda, kao što je rečeno: „metnuće ruku na usta, uši će im zagluhnuti“ (Mihej 7:16). Drugačije rečeno, „i njemu će se pokoravati narodi“ – onaj radi koga će se sabrati narodi sveta, kao što je rečeno: „za korijen Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi“ (Isaija 11:10). Drugim rečima, stih ovde ukazuje na Mesiju, kao i onaj stih u Isaiji.
„Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa.“ (Postanje 49:11).
„Veže za čokot magare svoje“ – kada On sabere sav Izrailj, koji se naziva „vinovom lozom“, kao što je rečeno: „Okrčio si za nj, i on pusti žile i zauze svu zemlju.“ (Psalam 80:9). „i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje“ – to je onaj o kome je zapisano: „krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu.“ (Zaharija 9:9).
Druga stvar: „i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje“ – to je onaj koji sav Izrailj sadi kao lozu. Kako to čini? „pokropiću vas vodom čistom“ (Jezekilj 36:25).
„u vinu pere haljinu svoju“ – jer je vino u izobilju unutar njegovih granica. „i ogrtač svoj u soku od grožđa“ [suto] – suto ne znači ništa drugo do zabludu, kao što je zapisano: „Između bogova drugih naroda koji su oko vas, blizu ili daleko od tebe, od jednoga kraja zemlje do drugoga,“ [yesitekha] (Ponovljeni zakoni 13:7). Ovde je reč o onome ko drugoga navodi na idolopoklonstvo. Ako pogreše u halahi, to će biti oprano u njegovom području. Biće razjašnjeno pred Velikim Sanhedrinom, u Hramu, koji se nalazi u plemenskom nasledstvu Judinom.
„Oči mu se crvene od vina i zubi bijele od mlijeka.“ (Postanje 49:12).
„Oči mu se crvene od vina“ [ḥakhlili] – odavde učiš da je vino u izobilju u njegovom području, kao kada čovek kaže drugome: ’Nalij mi, i još jednom, jer je nepce moje slatko meni, slatko nepce meni, meni [ḥeikh li li].’ „i zubi bijele od mlijeka“ – zbog zasluge Tore: „ako grijesi vaši budu kao skerlet, postaće bijeli kao snijeg“ (Isaija 1:18). (Bereshit Rabbah 99:8, The Sefaria Midrash Rabbah, 2022)
Razlog zbog kojeg je ovaj psalam izuzetno značajan jeste činjenica da se Car Mesija ne naziva samo Bogom (Elohim). On je opisan i izrazom Adonayik, treba da ga obožava carica, a hvaliće ga svi narodi doveka i doveka:
„caru će omiljeti ljepota tvoja“ „jer je on Gospod tvoj“ (Adonayik), „njemu se pokloni“… „Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od koljena na koljeno; potom će te slaviti narodi vavijek vijeka.“ Psalam 45:11, 17, New King James Version (NKJV)
Ovaj izraz Adonayik upotrebljen je samo još jednom, i to za samog JHVH:
„Ovako veli Gospod tvoj“ (Adonayik), „Gospod i Bog tvoj“ (Elohayik) „koji brani svoj narod: Evo, uzimam iz tvoje ruke čašu strašnu, talog u čaši gnjeva svojega; nećeš više piti.“ Isaija 51:22
Ovde je JHVH taj koji je opisan i kao Elohim i kao Adonay – upravo imenima Cara Mesije!
Štaviše, Car ne samo da vlada kao Elohim, nego to čini doveka:
„Prijesto je tvoj, Bože, vječan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravičnosti. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“ Psalam 45:6-7, Names of God Bible (NOG)
Jezik koji se ovde koristi podseća na način na koji se opisuje vladavina JHVH:
„Ti, Gospode, ostaješ dovijeka, prijesto tvoj od koljena do koljena.“ Plač Jeremijin 5:19
Očigledno je da ovde nije reč o pukom ljudskom vladaru. Naprotiv, ovaj Car mora biti Bogočovek, onaj koji je istovremeno istinski Bog i istinski čovek.
Nije ni čudo što Poslanica Jevrejima ovo navodi u vezi s vaskrslim Gospodom Isusom Hristom!
Ukoliko nije drugačije naznačeno, biblijski navodi preuzeti su iz prevoda Legacy Standard Bible (LSB).
Dodatna literatura