Isus Hristos: Biće koje večno jeste · Apologetizam by Sam Shamoun

Ben Sirah je postavio pitanje ko je uspeo da vidi Boga kako bi ga opisao:

„Radi Njega miomiriše anđeo Njegov, i riječju Njegovom sve se objedinjuje.“… „Ko je Njega vidio, pa da ispriča? I ko će Ga veličati onako kakav jeste?“ Sirah 43:26, 31 Revised Standard Version Catholic Edition (RSVCE)

Nadahnuti novozavetni spisi daju odgovor: Isus Hristos.

Hristos je jedinorodni Sin Božiji koji je tačan otisak Božije beskonačne, nestvorene suštine, budući da je božanski Posrednik stvaranja koji lično održava sve stvari svojom silnom rečju:

„Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko Proroka, U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama,“ Jevrejima 1:1-3 Evangelical Heritage Version (EHV)

Zanimljivo je da Isus čini ono što je Sirah pripisao Bogu Svemogućem, naime, održava i drži sve na okupu svojom rečju.

Budući da Hristos savršeno i potpuno poseduje božansku prirodu, jedino je on kadar da pojmi Boga u svoj njegovoj punoći. To objašnjava zašto je jedino on osposobljen da otkrije istinski Božiji karakter:

„U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin, osim Oca, ni ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti.“ Luka 10:21-22 J.B. Phillips New Testament (PHILLIPS) – Up. Matej 11:27-30

Apostol Jovan pruža dodatno objašnjenje zašto jedino Hristos može istinski i potpuno da objavi Boga:

„Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi.“ Jovan 1:18 Disciples’ Literal New Testament (DLNT)

Zadivljujuće je što Jovan Isusu pripisuje upravo onaj izraz kojim je grčki prevod jevrejske Biblije (poznat kao Septuaginta [LXX]) preveo glagol ehyeh („BIĆU/JA SAM“) u ključnom tekstu koji opisuje bezvremeno postojanje JHVH:

„A Gospod reče Mojsiju: Ja sam onaj što jest. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: Koji jest, on me posla k vama.“ Izlazak 3:14

Pošto je Hristos poistovećen sa Ho On, to znači da je on upravo ono bezvremeno Biće koje večno postoji u nedrima ili srcu svoga Oca, a to je najbliskiji odnos koji se sa Bogom uopšte može zamisliti.

Drugim rečima, izraz Ho On treba da prenese činjenicu da je Hristos oduvek postojao u najtešnjem, najprisnijem jedinstvu sa Ocem. Jednostavnije rečeno, nikada nije bilo vremena kada Sin nije bio u tom odnosu ljubavi sa Bogom, niti će ikada biti vremena kada će to jedinstvo prestati da postoji.

Upravo to bezvremeno zajedništvo Oca i Sina čini Hrista savršeno osposobljenim da objasni Božiji karakter i prirodu. A budući da je to jedinstvo bezvremeno, Sin je oduvek bio Onaj koji objavljuje Boga celom čovečanstvu, od Adamovog stvaranja pa nadalje.

To objašnjava zašto je Hristos mogao da kaže da on ostaje u Ocu i Otac u njemu, čak i dok je bio na zemlji, u svom telesnom stanju:

„Ako ne tvorim djela Oca svojega, ne vjerujte mi. Ako li tvorim, iako meni ne vjerujete, djelima vjerujte, da poznate i vjerujete da je Otac u meni i ja u njemu.“ Jovan 10:37-38 Legacy Standard Bible (LSB)

„Kad biste mene znali, i Oca mojega biste znali; i od sada poznajete ga, i vidjeli ste ga. Reče mu Filip: Gospode, pokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je vidio mene, vidio je Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? Zar ne vjeruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Riječi koje vam ja govorim ne govorim od samoga sebe, nego Otac koji prebiva u meni on tvori djela. Vjerujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li ne, zbog samih djela vjerujte mi.“ Jovan 14:7-11 LSB

„U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima zapovijesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam. Reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta je to da ćeš se javiti nama, a ne svijetu? Odgovori mu Isus i reče: Ako me neko ljubi, riječ moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.“ Jovan 14:20-23 LSB

„I više nisam u svijetu, a oni su u svijetu, i ja dolazim tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u ime tvoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao mi.“… „Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog riječi njihove povjeruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svijet vjeruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno. Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš.“ Jovan 17:11, 20-23 LSB

Pošto Hristos večno prebiva u nedrima Očevim, nikada ne može nastupiti trenutak u kome bi takvo jedinstvo prestalo da postoji.

Postoje i drugi tekstovi koji upotrebljavaju particip prezenta On govoreći o tome da Hristos jeste Božiji Sin ili da jeste bogat, čak i u svom ovaploćenom stanju na zemlji:

„Jer znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite.“ 2. Korinćanima 8:9 LSB

„Iako bijaše Sin, preko stradanja nauči se poslušnosti,“ Jevrejima 5:8 New Life Version NLV

Sve ovo ima smisla ako je Sin večan po prirodi i stoga nikada ne prestaje da bude ono što je oduvek bio.

Ovu tvrdnju dodatno potkrepljuju sledeći stihovi:

„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova;“

„Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji. I On je Glava Tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.“

„Jer (Otac) blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća. I da kroz Njega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima.“ Kološanima 1:13-20 New King James Version (NKJV)

Evo drugog prevoda tog konkretnog stiha:

„I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“ Kološanima 1:16 New Testament for Everyone (NTFE)

Primetimo da Pavle kaže da Hristos JESTE pre svega, a ne da je bio, čime naglašava i njegovo bezvremeno postojanje i njegovu transcendentnost nad celokupnim stvorenjem.

„Isus Hristos je isti juče i danas i u vijekove.“ Jevrejima 13:8 Authorized King James Version (AKJV)

Ovde nadahnuti pisac koristi bezglagolsku rečenicu da bi naglasio činjenicu da je Hristos nepromenljiv u pogledu svoje božanske prirode, što još jasnije iznosi ranije u svojoj poslanici:

„Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega. Zavolio si pravdu i omrzao bezakonje; zbog toga te pomaza, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“

„Ti, Gospode, u početku osnova zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih; Oni će proći, a ti ostaješ, i sve će ostarjeti kao odijelo, I savićeš ih kao haljinu, i izmjeniće se, a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“ Jevrejima 1:8-12 Names of God Bible (NOG)

Pisac prikazuje Oca kako uzima sledeći psalam, koji slavi JHVH kao nepromenljivog Tvorca i Održavaoca svega stvorenog,

„Davno si postavio zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih. To će proći, a ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promijenićeš ih i promijeniće se. Ali ti si taj isti i godine tvoje neće isteći.“ Psalam 102:25-27

I pripisuje ga svome Sinu!

Opisivanje Isusa kao upravo onog JHVH koga psalmista veliča kao nepromenljivog Tvorca i Održavaoca celokupnog neba i zemlje samo potvrđuje činjenicu da Hristos postoji kao Biće koje jeste, to jest kao Ho On koji uvek jeste i uvek će biti.

Konačno, Hristovo večno postojanje kao Boga — način postojanja koji je ostao i pošto je postao Čovek — potvrđuje se i onim što je Pavle pisao Filipljanima:

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu,“ Filipljanima 2:5-8 Christian Standard Bible (CSB)

Evo drugačijeg prevoda ključnog teksta:

„Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom,“ Filipljanima 2:6 New International Version (NIV)

Apostol koristi reč hyperchon, koja je particip prezenta aktiva i ukazuje na trajno, neprekidno delovanje ili stanje postojanja. Pavlova upotreba tog participa naglašava Hristovo trajno, neprekidno postojanje u obliku i prirodi Boga.

I ovo još jednom potvrđuje da su novozavetni pisci učili da nikada nije bilo vremena kada je Sin prestao da bude ono što je oduvek bio. Činjenica je da je dosledno učenje Novog zaveta to da Isus postoji u božanskom načinu bića od pre stvaranja svega, i da nikada nije prestao niti će ikada prestati da tako postoji.

Šta kažu tumači

Navodim nekoliko komentatora koji ističu značaj toga što se Isus naziva Ho On u kontekstu Jovana 1:18, dovodeći taj izraz u vezu sa Hristovim izlaganjem, odnosno objašnjavanjem Oca. Sva naglašavanja su moja.

Boga niko nije video nikada (θεον ουδεις εωρακεν πωποτε). „Boga niko nikada nije video.“ Perfekat aktiva indikativa od οραω. Video, misli Jovan, ljudskim, fizičkim okom. Bog je nevidljiv (Izlazak 33:20; Ponovljeni zakoni 4:12). Pavle Boga naziva αορατος (Kološanima 1:15; 1. Timoteju 1:17). Jovan ponavlja tu misao u Jovan 5:37; Jovan 6:46. Pa ipak, u Jovan 14:7 Isus tvrdi da je onaj ko vidi njega video Oca, kao i ovde.

Jedinorodni Sin (ο μονογενης υιος). Ovo je čitanje Textus Receptus-a i razumljivo je nakon ως μονογενους παρα πατρος u stihu Jovan 1:14. Ali najbolji stari grčki rukopisi (Aleph B C L) imaju μονογενης θεος (jedinorodni Bog), što je nesumnjivo pravi tekst. Verovatno je neki prepisivač to promenio u ο μονογενης υιος kako bi izbegao otvorenu tvrdnju o božanstvu Hrista i kako bi je uskladio sa Jovan 3:16. Ali u čitanju starih uncijala postoji unutrašnja skladnost. Logos se u stihu Jovan 1:1 izričito naziva θεος. Ovaploćenje je izneto u stihu Jovan 1:14, gde se on takođe naziva μονογενης. To je bio i pre ovaploćenja. Dakle, on je „jedinorodni Bog“, „večno rođenje Sina“, po Origenovom izrazu.

Koji je u nedrima Očevim (ο ων εις τον κολπον του πατρος). Večni odnos Sina sa Ocem, kao προς τον θεον u stihu Jovan 1:1. U Jovan 3:13 postoje izvesni dokazi za ο ων εν τω ουρανω, što Hristos koristi za sebe dok je još na zemlji. Mistični smisao je ovde da je Sin osposobljen da otkrije Oca kao Logos (i Otac u Ideji i u Izrazu) na osnovu neprekidnog zajedništva sa Ocem.

On (εκινος). Naglašena zamenica koja se odnosi na Sina.

Objavio ga je (εξηγησατο). Prvi aorist (efektivni) medija indikativa od εξηγεομα, stari glagol sa značenjem izvesti, izneti u pripovedanju, ispričati. Kod Jovana samo ovde, mada se jednom javlja u Lukinom jevanđelju (Jovan 24:35) i četiri puta u Jovan 10:8; Jovan 15:12; Jovan 15:14; Jovan 21:19). Ova reč prikladno zaključuje Prolog u kome je Logos na čudesan način prikazan kao Reč Božija u ljudskom telu, Sin Božiji sa slavom Božijom u sebi, koji ljudima pokazuje ko je Bog i kakav je. (Robertson's Word Pictures in the New Testament (A.T. Robertson))

Stih 18

Jovan 1:18 . θεὸν οὐδεὶς ἑώρακεν … ἐξηγήσατο . Ova tvrdnja, „Boga niko nikada nije video“, verovatno je podstaknuta rečima διὰ Ἰησοῦ χριστοῦ . Stvarnost i milost Božiju videli smo kroz Isusa Hrista, ali zašto ne neposredno? Zato što Boga, božansku suštinu, Božanstvo, niko nikada nije video. Nijedan čovek nije imao neposredno saznanje o Bogu: ako imamo saznanje o Bogu, ono je kroz Hrista.

Dalji opis Jedinorodnoga dat je da bi se otkrila njegova osposobljenost za otkrivanje Oca, u rečima ὁ ὢν εἰς τὸν κόλπον τοῦ πατρός . Meyer pretpostavlja da se Jovan sada izražava sa svog sadašnjeg stanovišta i da Hrista zamišlja u njegovom stanju uzvišenja, kao onoga koji se vratio u nedra Očeva. Ali u tom slučaju opis ne bi bio relevantan. Jovan dodaje ovu oznaku da bi utemeljio delo otkrivanja koje je Hristos izvršio dok je bio na zemlji ( ἐξηγήσατο , aorist, koji se odnosi na to delo), da bi dokazao njegovu osposobljenost za njega. Ono stoga mora obuhvatiti i njegovo stanje pre ovaploćenja. ὁ ὤν je stoga bezvremeni prezent i εἰς se koristi, kao u Marko 13:16 , Dela apostolska 8:40 , itd., umesto ἐν . εἰς τὸν κόλπον , bilo da je uzeto od prijatelja koji leže za gozbom ili od očevog zagrljaja, označava savršenu prisnost. Tako osposobljen, ἐκεῖνος ἐξηγήσατο — „On“, naglašeno, on tako opremljen, „protumačio je“ — šta? Vidi Jovan 8:32 ; ili jednostavno, kako se podrazumeva iz prethodne odrične rečenice, „Boga“. Sholijast uz Sof., Ajax , 320, kaže: ἐξήγησις ἐπὶ θείων , ἑρμηνεία ἐπὶ τῶν τυχόντων , Wetstein. (The Expositor's Greek Testament (William Robertson Nicoll))

1:18. Niko nikada nije video Boga, piše Jovan, kao da želi da podseti svoje čitaoce ne samo na opšte mesto judaizma nego i na činjenicu da u epizodi u kojoj je Mojsije video Gospodnju slavu (Izl. 33–34), na koju je upravo aludirano (1:14), samom Mojsiju nije bilo dopušteno da vidi Boga (Izl. 33:20). „Možda bi trebalo reći, manje antropomorfno ali jednako metaforično, da je Mojsije video, da tako kažemo, odsjaj božanske slave koji zaostaje“ (Bruce, str. 44). U tom umanjenom smislu, Bog govori sa Mojsijem „licem u lice“, a Mojsije „vidi obličje Gospodnje“ (Br. 12:8). Viđenje Gospoda koji sedi na svom prestolu, koje je Isaija video, bilo je toliko živo i zastrašujuće, toliko blisko „pravoj stvari“, iako je samo skut Gospodnje odore ispunjavao hram, da je mogao da uzvikne: „Teško meni!… Propadoh! Jer sam čovek nečistih usana… i oči moje videše Cara, Gospoda nad vojskama“ (Is. 6:5). Takav jezik je toliko zapanjujuć da su ga prevodioci potonjeg judaizma ublažili. Ostaje činjenica da je dosledna starozavetna pretpostavka ta da se Bog ne može videti, ili, tačnije, da bi grešnom ljudskom biću viđenje Boga donelo smrt (Izl. 33:20; Pon. zak. 4:12; Ps. 97:2). Prividni izuzeci uvek su na neki način ograničeni.

Ali, dodaje Jovan, jedinstveni i ljubljeni (izraz je monogenēs: vidi napomene uz 1:14), [i sam] Bog, objavio ga je. To je verovatno ispravan tekst (vidi Dodatnu napomenu). To znači da je ljubljeni Sin, ovaploćena Reč (1:14), i sam Bog dok je uz Oca — baš kao što je u st. 1 Reč istovremeno bila Bog i sa Bogom — probio pregradu koja je ljudskim bićima onemogućavala da vide Boga, i objavio ga. Ovo priprema put za 6:46 i 14:9: „Ko je video mene, video je Oca.“

Reči koje su u niv-u prevedene kao koji je uz Oca mogle bi se doslovnije prevesti kao „koji je u nedrima Očevim“. Sličan izraz nalazi se i na drugim mestima: Lazar je u Avraamovim nedrima (Lk. 16:22–23), a Jovan počiva na Isusovim grudima na poslednjoj večeri (13:23). Očigledno prenosi ozračje prisnosti, uzajamne ljubavi i poznanja. „Niko nikada nije video Boga“, rekao nam je Jovan, ali će nastaviti dodajući: „osim onoga koji je od Boga“ (6:46), onoga koji je u nedrima Očevim. Upravo ta prisnost omogućava Isusu da zna i govori o nebeskim stvarima (3:12–13; up. Mt. 11:27). Ta Reč-postala-telo, i sama Bog, ipak se razlikuje od Boga, i kao takva je prisna sa Bogom; kao čovek, kao Božiji ovaploćeni Samoizraz, on je objavio Boga. Ben Sirah je mogao da pita ko bi mogao da opiše (ekdiēgēsetai) Boga (Sir. 43:31); Jovan objavljuje da ga je ovaploćena Reč obznanila (exēgēsato). Od tog grčkog izraza potiče naša reč „egzegeza“: gotovo bismo mogli reći da je Isus egzegeza Boga. Na drugim mestima u Novom zavetu ovaj glagol znači „ispričati pripovest“ ili „pripovedati“ (Lk. 24:35; Dela 10:8; 15:12, 14; 21:19). U tom smislu mogli bismo reći da je Isus pripovedanje Boga. „Kao što Isus daje život i jeste život, podiže mrtve i jeste vaskrsenje, daje hleb i jeste hleb, govori istinu i jeste istina, tako, dok govori reč, on jeste Reč“ (C. H. Dodd, u usmenom predanju: up. Beasley-Murray, str. 10).

Naglasak Prologa, dakle, jeste na otkrivenju Reči kao konačnom obznanjenju samoga Boga. Ta tema je dramatično pojačana izuzetnim paralelama između st. 1 i st. 18, koje čine inclusio, svojevrsnu književnu omotnicu koja suptilno obuhvata čitav odeljak 1:1–18. Tako je „u nedrima Očevim“ paralelno sa „sa Bogom“; „jedinstveni, [i sam] Bog“ paralelno je sa „beše Bog“; a reći da je ta jedinstvena i ljubljena Ličnost objavila Boga znači reći da je on „Reč“, Božiji Samoizraz.

Prolog nagoveštava mnoge teme i izraze iz ostatka knjige. Ako se sama „Reč“ ne ponavlja u ovom hristološkom smislu (mada up. Otkr. 19:13; možda 1. Jn. 1:1), to je verovatno zato što je jevanđelist svesno tražio izraz koji bi uredno sažeo njegove glavne hristološke naglaske. Izraz koji bi se ponavljao kroz čitavo jevanđelje mogao bi lako biti shvaćen kao samo jedna titula među mnogima, a ne kao sažetak celine. Da upotrebimo Pavlov jezik, Isus je vidljivi „obraz Boga nevidljivoga“ (Kol. 1:15).

Važno je primetiti da su najbliže pojmovne paralele Prologu u Novom zavetu verovatno takozvane „hristološke himne“ (****npr. Fil. 2:5–11; Kol. 1:15–20), građa koja se gotovo jednodušno datuje rano i koja je svakako široko rasprostranjena. To ukazuje na to da je Jovanov Prolog manje inovativan nego što su neki mislili. Oblik izlaganja je svež; hristologija koja mu je u osnovi nije. A to opet govori u prilog tome da Jovan i njegov krug nisu „sektaši“ koji su suštinski izgubili dodir sa ostatkom crkve (tako Meeks). Veze između Prologa i drugih delova Novog zaveta intuitivno su uočene u hrišćanskoj himnografiji, kao u ovoj himni hvale Josiah-a Condor-a (1789–1855):

Ti si večna Reč,

Očev jedini Sin;

Bog javno viđen i čuven,

i Nebeski Ljubljeni.