Istinsko ispovedanje vere, 2. deo

Nastavljamo odande gde smo prethodno stali.

Poštovanje Sina

Ranije smo, u prvom delu ovog odgovora, videli kako je prorok Danilo prorekao da će narodi obožavati nekoga poput Sina čovečjeg, pri čemu Hristos, prema nadahnutom hrišćanskom Svetom pismu, tvrdi da je upravo on taj Sin čovečji.

Stoga je Hristos, predstavljajući sebe kao tog istog Sina čovečjeg o kome govori Danilo, u suštini tvrdio da je božanski, večni Car koga su svi narodi dužni da obožavaju na isti način na koji se obožava Bog Otac — što on i izričito iznosi na drugom mestu:

„Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ Jovan 5:22-23

Zapazimo da Hristos ne kaže da Otac zahteva od svih da poštuju Sina kao što poštuju proroka, ili sopstvene roditelje i slično, nego da mu odaju istu čast koja se odaje samom Ocu!

Ovo objašnjava zašto nalazimo brojne primere u kojima Hristos tokom čitavog svog zemaljskog života prima obožavanje od pojedinaca, kao što su mudraci koji su došli da posete malog Hrista,

„A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u dane Iroda cara, gle, dođoše mudraci od Istoka u Jerusalim i rekoše: Gdje je car judejski koji se rodi? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo. Kada to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, pitaše ih gdje će se Hristos roditi. A oni rekoše: U Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji među kneževima Judinim; jer će iz tebe izići Vođa koji će napasati narod moj Izrailja. Onda Irod, tajno dozvavši mudrace, saznade od njih kada se pojavila zvijezda. I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte se dobro za dijete, pa kada ga nađete, javite mi, da i ja dođem da mu se poklonim. A oni, saslušavši cara, pođoše, i gle, zvijezda, koju su vidjeli na Istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gdje bješe dijete. A kad vidješe zvijezdu, obradovaše se veoma velikom radosti. I ušavši u kuću, vidješe dijete sa Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje, prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu.“ Matej 2:1-2, 9-11

Slepac koga je Hristos čudesno iscelio,

„Odgovori čovjek i reče im: U tome i jeste čudo što vi ne znate otkuda je, a on otvori oči moje. A znamo da Bog ne sluša grješnike; nego ako ko Boga poštuje i volju njegovu tvori, toga sluša. Otkako je vijeka nije se čulo da iko otvori oči rođenome slijepom. Kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti. Odgovoriše i rekoše mu: Ti si se rodio sav u grijesima, pa ti nas da učiš? I istjeraše ga napolje. Ču Isus da ga istjeraše napolje, pa našavši ga reče mu: Vjeruješ li ti u Sina Božijega? On odgovori i reče: A ko je on, Gospode, da u njega vjerujem? A Isus mu reče: I vidio si ga i onaj koji govori s tobom, taj je. A on reče: Vjerujem, Gospode! I pokloni mu se.“ Jovan 9:30-38

Gubavac koga je Hristos očistio,

„A kad siđe sa gore, za njim pođe mnogo naroda. I gle, dođe gubavac i klanjaše mu se govoreći; Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah se očisti od gube svoje. I reče mu Isus: Gledaj, nikome ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovjedio Mojsej radi svjedočanstva njima.“ Matej 8:1-4

Kao i od svojih učenika nakon što su ga videli kako hoda po vodi i suvereno upravlja vetrovima i talasima,

„I odmah prinudi Isus učenike svoje da uđu u lađu i idu prije njega na onu stranu dok on otpusti narod. I otpustivši narod, pope se na goru da se nasamo pomoli. A nasta veče i bijaše ondje sam. A lađa bješe već nasred mora, ugrožena od valova, jer bijaše protivan vjetar. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru. I vidjevši ga učenici gdje ide po moru, uznemiriše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! A Petar odgovarajući reče mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem tebi po vodi. A on reče: Hodi! I izišavši iz lađe, Petar iđaše po vodi da dođe Isusu. No videći jak vjetar uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruživši ruku uhvati ga, i reče mu: Malovjerni, zašto posumnja? I kad uđoše u lađu, presta vjetar. A oni u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: Vaistinu si ti Sin Božiji.“ Matej 14:22-33

Začuđujuće je to što Stari zavet ova dela pripisuje jedino Jahveu!

„On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim“ Jov 9:8

„Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama, Oni su vidjeli djela Gospodnja, i čudesa njegova u dubini. Kaže, i diže se silan vjetar, i ustaju vali na njemu, Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana; duša se njihova u nevolji razliva; Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje. Ali zavikaše ka Gospodu u tugi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove. On obraća vjetar u tišinu, i vali njihovi umuknu. Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.“ Psalam 107:23-30

Ovo dodatno objašnjava Hristovo insistiranje na tome da ga njegovi sledbenici moraju bezuslovno voleti, više od bilo koga i bilo čega, uključujući i sopstvene živote:

„I dozvavši narod sa učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj mene radi i jevanđelja, onaj će ga sačuvati. Jer kakva je korist čovjeku ako zadobije sav svijet a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovjek za dušu svoju?“ Marko 8:34-37

„Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. Koji čuva život svoj, izgubiće ga, a koji izgubi život svoj mene radi, naći će ga.“ Matej 10:37-39

Takva ljubav može se odati samo Bogu, a ipak je upravo to Isus zahtevao za sebe!

Tako imamo Hrista koji zahteva i prima isto ono obožavanje koje prima Bog, u znak priznanja da je on jedinstveni Sin Božji i božanski Sin čovečji — suprotno Abualrubovoj tvrdnji.

Džalalova dilema

Ovo predstavlja ozbiljan problem za Abualruba, budući da Kuran poriče da bi Alah ikada dopustio da neki prorok bude obožavan kao gospodar umesto muslimanskog božanstva:

„Nije primereno čoveku da mu Allah da Knjigu, i mudrost, i verovesništvo, a zatim da govori ljudima: „Mene obožavajte, a ne Allaha!“ Nego: „Budite učeni i pobožni, zato što Knjizi podučavate i što je i sami proučavate!" On vam ne naređuje da anđele i verovesnike smatrate božanstvima. Zar da vam naređuje neverovanje, nakon što ste postali Njemu predani?!“ (Tafsir At-Tabari). S. 3:79-80 Hilali-Khan

Islamsko pismo čak poriče i da je Isus sin Alahov:

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?“ S. 9:30 Hilali-Khan

Kuran dalje uči da je Alah naslednik svih stvari, koji nema sudruga u svojoj vlasti nad nebesima i zemljom,

„Neka oni koji škrtare u onome što im Allah iz Svoga obilja daje, nikako ne misle da je to za njih dobro. Naprotiv, to je za njih zlo. Na Sudnjem danu biće im omotano oko vrata ono čime su škrtarili. A Allahu pripada nasledstvo nebesa i Zemlje i Allah dobro zna ono što vi radite.“ S. 3:180 Hilali-Khan

„Allahu pripada vlast na nebesima i na Zemlji i Allah nad svime ima moć.“ S. 3:189 Hilali-Khan

„Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj da nasledimo i Nama će oni da se vrate.“ S. 19:40 Hilali-Khan

„Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“ S. 25:2 Hilali-Khan – up. K. 15:23; 17:111; 19:80; 21:89

Začuđujuće je to što je Gospod Isus odmah nakon svog vaskrsenja objavio da je upravo on onaj koji poseduje apsolutnu i potpunu vlast nad celokupnim stvorenjem!

„I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.“ Matej 28:18

Stoga su se sami spisi koje je Abualrub citirao kako bi dokazao da je Isus izgovarao Kelime okrenuli protiv njega, jer prema tim istim spisima Isus je uključen u božanski identitet jednog Gospoda Izrailja, budući da je jedinstveni ljubljeni Sin Božji i božanski Sin čovečji koga će obožavati svi narodi nad kojima suvereno vlada.

A pošto je Muhamed sve ovo porekao, on je time osuđen kao antihrist prema bogonadahnutom otkrivenju:

„Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:22-23

Toliko o Abualrubovom pozivanju na Sveto pismo radi opravdavanja lažnih učenja njegovog lažnog proroka!

Svi navodi iz Svetog pisma preuzeti su iz Autorizovanog prevoda Kralja Džejmsa (AV) Svetog pisma.