Islam svedoči da je Isus Mesija za ceo svet · Apologetizam by Sam Shamoun

Muslimanski dawagandista Paul Bilal Williams nedavno je na svom blogu objavio sliku koja suprotstavlja sličnosti i razlike između hrišćanskog i islamskog poimanja Boga, pod naslovom O Isusu.

Jedna od suprotnosti koje ta slika sadrži jeste tvrdnja da hrišćanstvo uči da je Isus Mesija za ceo svet, dok islam uči da je on bio Mesija samo za Jevreje.

Ta slika je jasan pokazatelj da se Williams nije potrudio da se upusti ni u kakvu ozbiljnu, kritičku i dubinsku analizu primarnih izvora islama, kao što tvrdi da je učinio sa hrišćanstvom. Ona takođe pokazuje da je spreman da jednostavno prihvati bilo koju tvrdnju nekog autoriteta, sve dok se ona slaže sa njegovim pretpostavkama o navodnom božanskom poreklu njegove vere i/ili podupire njegove predrasude prema biblijskom hrišćanstvu. Ona dalje ilustruje njegovu očiglednu nedoslednost, budući da pokazuje njegovu spremnost da protiv hrišćanstva primenjuje argumente koje se ne usuđuje da iznese protiv islama, iako se te iste kritike mogu još snažnije uputiti njegovoj veri kako bi se dokazalo da je Muhamed bio lažni prorok.

Uzmimo, na primer, tvrdnju da je Isus Mesija samo za Jevreje. Način na koji je to formulisano ostavlja utisak da Isus nije jedini Mesija koji postoji, već da je on jedini Mesija kojeg će Jevreji ikada imati. To ostavlja otvorenom mogućnost da će postojati i drugi Mesije, ili barem još jedan, koji će biti poslati drugim narodima.

Problem je, međutim, u tome što Kuran zna samo za jednog Mesiju, naime za Isusa:

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih!“ S. 3:45 Arberry – up. Kuran 4:157, 171-172; 5:17, 72, 75; 9:30-31

Činjenica je da je Isus jedini koji nosi ovu titulu u celom Kuranu i u hadiskoj literaturi.

To me dovodi do drugog problema sa kojim se Williams suočava. Muslimansko sveto pismo jednako je jasno u tome da je Alah nameravao da Isus bude znak i milost za ceo ljudski rod:

„Eto tako, Gospodar tvoj je kazao: 'To je Meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i znak naše milosti.' Tako je unapred određeno.“ S. 19:21 Hilali-Khan

Evo druge verzije istog teksta:

„Eto tako, Gospodar tvoj je kazao: 'To je Meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i znak naše milosti.' Tako je unapred određeno.“ Bilal Muhammad

Kuran ide čak dotle da kaže da je Alah i Isusovu majku učinio znakom za sav ljudski rod:

„I spomeni onu koja je sačuvala čednost - svoje devičanstvo, pa smo u nju udahnuli život, i nju i njenog sina smo učinili da budu svim svetovima znamenje.“ S. 21:91 Pickthall

Islamsko pismo dalje navodi da je jevanđelje Isusa Hrista poslato kao vođstvo za celo čovečanstvo, a ne samo za Jevreje:

„On tebi objavljuje Knjigu sa Istinom, koja potvrđuje prethodne, a objavio je i Toru i Jevanđelje, još pre kao putokaz ljudima, a objavio je i ono što rastavlja istinu od zablude (Kur'an). Onima koji u Allahove reči i znakove ne veruju, pripada teška patnja, a Allah je silan i žestoko kažnjava.“ S. 3:3-4 Y. Ali

U svetlu takvih odlomaka postaje kristalno jasno da Isus nije bio Mesija samo za Jevreje. Naprotiv, autor(i) i/ili priređivači Kurana verovali su da je Isus trebalo da bude Mesija za ceo svet.

Williams ne može da prigovori ovom tumačenju, budući da Kuran koristi upravo isti jezik da opiše Muhamedovu navodnu univerzalnu misiju:

„a tebe smo poslali samo kao milost svetovima.“ S. 21:107 Pickthall

„U ramazanu je počelo objavljivanje Kur'ana, koji je putokaz ljudima, jasan dokaz Pravog puta i razlikovanja dobra od zla. Ko od vas u tom mesecu bude kod kuće, neka posti, a ko bude bolestan ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti. Allah želi da vam olakša, a ne da vam oteža, i da određeni broj dana ispunite i da Allaha veličate jer vas je uputio, pa da zahvalni budete.“ S. 2:185 Y. Ali

Ono što ovo pokazuje jeste da Kuran izričito svedoči da je trebalo da Isus i Muhamed budu milost od Alaha za ceo ljudski rod, i da je islamsko božanstvo nameravalo da odgovarajuća pisma obojice budu božansko vođstvo za celo čovečanstvo.

Islamska predanja takođe potvrđuju da je Isusova misija bila univerzalna po obimu. Na primer, prema najstarijem sačuvanom muslimanskom biografu Muhamedovog života, Isus je poslao svoje učenike da propovedaju jevanđelje celom svetu:

Yazid b. Abu Habib al-Misri mi je ispričao da je pronašao dokument u kojem se nalazio zapis (T. imena) onih koje je poslanik poslao u zemlje i kraljevima Arapa i ne-Arapa, kao i ono što je rekao svojim drugovima kada ih je poslao. Poslao sam ga Muhammadu b. Šihabu al-Zuhriju (T. sa jednim pouzdanim zemljakom njegovim) i on ga je prepoznao. Sadržao je izjavu da je poslanik izašao sa svojim drugovima i rekao: ‘Bog me je poslao kao milost svim ljudima, zato prenesite poruku od mene, Bog vam se smilovao. Nemojte ustuknuti od mene kao što su učenici ustuknuli od Isusa, sina Marijinog.’ Upitali su ga kako su ustuknuli, a on je rekao: ‘Pozvao ih je na zadatak sličan onome na koji sam ja pozvao vas. Oni koji su imali da idu na kratko putovanje bili su zadovoljni i prihvatili su; oni pred kojima je bilo dugo putovanje bili su nezadovoljni i odbili su da idu, i Isus se požalio na njih Bogu. (T. Od te iste noći) svaki od njih je bio u stanju da govori jezikom naroda kojem je poslat.’ (T. Isus reče: ‘Ovo je stvar koju je Bog odredio da učinite, zato idite.’)

Oni koje je Isus, sin Marijin, poslao u zemlju, kako učenici tako i oni koji su došli posle njih, bili su: Petar učenik I PAVLE SA NJIM (Pavle je pripadao sledbenicima i nije bio učenik) u Rim. Andrija i Matej u zemlju ljudoždera; Toma u zemlju Vavilona, koja je u zemlji istoka; Filip u Kartaginu, koja je Afrika; Jovan u Efes, grad mladića iz pećine; Jakov u Jerusalim, koji je Elija, grad svetilišta; Vartolomej U ARABIJU, KOJA JE ZEMLJA HIDŽAZ; Simon u zemlju Berbera; Juda, koji nije bio jedan od učenika, postavljen je na mesto Jude. (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Guillaumea [Oxford University Press, Karachi, sedamnaesto izdanje 2004], str. 653; podebljanje i velika slova naši)

Ibn Kathir, vodeći srednjovekovni muslimanski učenjak i komentator, kaže da su Isusovi učenici bili poslati da pozovu i Jevreje i Grke u islam (sic!):

Allah Uzvišeni naređuje Svojim vernim slugama da budu Allahovi pomagači u svako doba, u svim svojim rečima i delima, žrtvujući svoje živote i svoj imetak. Allah im naređuje da prihvate Njegov poziv i poziv Njegovog Poslanika, baš kao što su učenici rekli poslaniku ‘Isau kada je on rekao…

(„Ko su moji pomagači u pozivanju Allahu?“) što znači: ‘ko će me podržati u prenošenju poruke Allaha, Uzvišenog i Najčasnijeg?’…

(„Oni odgovoriše:“) u vezi sa sledbenicima ‘Isaa…

(„Mi smo Allahovi pomagači!“) što znači: ‘podržaćemo te u pogledu poruke sa kojom si poslat i pomoći ćemo ti da je preneseš.’ Tako je ‘Isa poslao učenike u razne krajeve Aš-Šama da pozovu GRKE i Izrailjce u islam. Slično tome, tokom dana hadža, Allahov Poslanik je običavao da pita…

<<Ko će me podržati u prenošenju poruke moga Gospodara? Zaista, Kurejšije su me sprečile da prenesem poruku moga Gospodara.>> Allah Uzvišeni i Najčasniji podigao je Al-Aws i Al-Khazraj da podrže Poslanika. Oni su bili stanovnici Al-Medine koji su mu dali zavet i podržali ga, obavezujući se da će ga zaštititi od ljudi i džina ako se preseli k njima. Kada se preselio k njima sa svojim ashabima, ispunili su svoj zavet dat Allahu. To je razlog zbog kojeg su ih Allah i Njegov Poslanik nazvali Al-Ansar, Pomagači. To ime je postalo sinonim za njih… (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 61:14; podebljanje i velika slova naši)

Dakle, dokazi su sasvim jasni da je Isus Mesija za ceo svet, a ne samo za Jevreje.

Međutim, problemi za Williamsa tek počinju.

Šta organizacija Jews for Judaism ima da kaže?

Svako ko je proveo nešto vremena prelistavajući Williamsov blog ubrzo će otkriti Williamsovu potpunu fasciniranost argumentima jevrejske antimisionarske organizacije pod nazivom Jews for Judaism.

Evo samo nekih od mnogih snimaka sa Jutjuba i članaka sa sajta Jews for Judaism koje će čovek naći objavljene na Williamsovom sopstvenom blogu:

U svetlu Williamsove fasciniranosti ovom antihrišćanskom organizacijom i njihovim takozvanim odgovorima hrišćanstvu, čovek bi pomislio da bi Williams takođe bio željan da prihvati i podrži njihov stav o prirodi i delu Mesije.

Evo šta ova organizacija ima da kaže o Jahvinom Pomazaniku:

Jevrejsko predanje o „Mesiji” ima svoj temelj u brojnim biblijskim mestima i shvata „Mesiju” kao ljudsko biće – bez ikakvog prizvuka božanstva ili božanske prirode – koje će doneti određene promene u svetu i ispuniti određene kriterijume pre nego što može biti priznato kao „Mesija”…

On mora biti pripadnik Judinog plemena – „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon“ (Postanje 49:10)

Da bi bio pripadnik Judinog plemena, ta osoba mora imati biološkog oca koji je pripadnik Judinog plemena…

On mora ponovo sagraditi Hram u Jerusalimu – „i namjestiću svetinju svoju usred njih navijek. I šator će moj biti kod njih“ (Jezekilj 37:26-27)

Prema poslednjoj proveri, u Jerusalimu NEMA Hrama. I još gore, ubrzo nakon što je Isus umro Hram je RAZOREN! Upravo suprotno ovom proroštvu!

On će vladati u vreme svetskog mira – „oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.“ (Mihej 4:3)

Jeste li nedavno pogledali novine? Živimo li u stanju potpunog svetskog mira? Je li ikada od Isusovog vremena bilo mira?

On će vladati u vreme kada će jevrejski narod držati B-žje zapovesti – „I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršivati.“ (Jezekilj 37:24)

Tora je jevrejski vodič za život, i njene zapovesti su one na koje se ovde misli. Da li svi Jevreji drže sve zapovesti? Hrišćanstvo, zapravo, često obeshrabruje držanje zapovesti iz Tore, u potpunoj suprotnosti sa ovim proroštvom.

On će vladati u vreme kada će svi ljudi doći do toga da priznaju i služe jednom B-gu – „I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako tijelo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.“ (Isaija 66:23)

danas u svetu i dalje postoje milioni, ako ne i milijarde ljudi koji pripadaju paganskim i politeističkim religijama. Jasno je da još nismo videli kako se ovaj period ljudske istorije odvija…

Ako pojedinac ne ispuni čak i samo jedan od ovih uslova, onda on ne može biti „Mesija”. Pažljiva analiza ovih kriterijuma pokazuje nam da do danas niko nije ispunio svaki uslov.

Svakako NE Isus. (Mesija: kriterijumi; podvlačenje naše)

Prema ovom antihrišćanskom sajtu, Isus je lažni Mesija budući da nije ispunio starozavetna mesijanska proroštva. Ovi antimisionari tvrde da će Mesija imati biološkog oca, da će ponovo sagraditi Hram u Jerusalimu, da će učiniti da svi ljudi obožavaju jedinog istinskog Boga, da će im zapovediti da drže Toru i da će doneti sveopšti mir. Sve to podrazumeva da Mesija neće biti poslat samo Jevrejima, već i celom svetu. Prema njima, ništa od toga se ne odnosi na Isusa.

Pa ipak, islamski izvori poriču da će Mesija biti ili ostvariti sve te stvari!

Islam zapravo potvrđuje da je Isus Mesija i da je natprirodno začet i rođen od svoje blažene device majke, te da stoga nije imao biološkog oca (up. Kuran 3:45-49; 19:16-21). Islam takođe poriče da će Isus kao Mesija ponovo sagraditi hram, i dalje tvrdi da je Isus došao da ukine određene propise i zapovesti koje se nalaze u Tori:

„Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni!“ S. 3:50 Hilali-Khan

Dakle, što se tiče Williamsove omiljene antihrišćanske jevrejske organizacije, Muhamed stoji osuđen kao lažni prorok zato što je učio takve stvari o Mesiji!

Sada je jedino pošteno što Williamsu preostaje da učini to da okrene leđa islamu, baš kao što je to učinio hrišćanstvu, budući da iste one kritike na koje se poziva da bi opovrgao hrišćansku veru na kraju dokazuju da je islam lažna religija, a Muhamed lažni prorok.

Međutim, nećemo zadržavati dah čekajući da Williams svojim čitaocima dokaže da je dosledan tako što će napustiti islam, iako je to jedini izbor koji zaista ima.

Preporučeni izvori

U svetlu prilično nezdrave i nedosledne opsednutosti Paula Williamsa svime što je po svojoj prirodi antihrišćansko, poput pozivanja na jevrejske antimisionare čiji je glavni cilj da dokažu da je Isus lažni Mesija, na kraju sledećeg članka objavili smo niz linkova ka člancima, knjigama i snimcima koji temeljno pobijaju i razotkrivaju očajničku polemiku i biblijska izvrtanja ovih antihrišćanskih jevrejskih misionara.

Evo još nekoliko izvora za svaki slučaj:

Takođe preporučujemo sledeće knjige:

Snažno podstičemo svakog posvećenog hrišćanina i ozbiljnog proučavaoca Svetog pisma da nabavi sve ove knjige i da prouči sve članke i snimke koje smo naveli, budući da će ih to bolje osposobiti da znaju u čemu je stvar i kako da pruže temeljno pobijanje ovim Jevrejima koji očajnički žele da spreče ljude da prigrle Božjeg jedinog istinskog Mesiju i voljenog Sina, Gospoda Isusa.

Napomene

(1) Da bi se videlo koliko je zaista očajno antimisionarsko tumačenje po kojem se Isaija 53 odnosi na narod Izrael koji strada za grehe neznabožačkih naroda koji su ga tlačili, evo odlomka uzetog iz dela koje se smatra standardnim priručnikom o raznim jevrejskim tumačenjima ovog konkretnog teksta:

„Tumačenje su prihvatili gotovo svi potonji komentatori. To bi zaista bio čudan izuzetak u odnosu na jezik proroka, i samog Isaije, koji i u ovom kasnijem delu svoje knjige prekoreva svoj narod zbog njegove opakostik, zanemarivanja Bogal, tuposti i slepilam, licemerjan, idolopoklonstva i neposlušnosti0, i koji im kaže: ‘p „bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim“’ – bila bi čudna protivrečnost da ih je, usred svega toga, opisao kao Božjeg pravednog slugu koji treba da nosi grehe celog ostalog sveta; (hrišćana i muhamedanaca, kako oni kažu, Edoma i Ismaila;) i da bismo mi, kada se obratimo pri njihovom procvatu i našem sopstvenom porazu, o dolasku njihovog Mesije, priznali da oni stradaju umesto nas, pravednik za nepravednike, i da su izvršili pomirenje za nas. To je čudno suprotno njihovom rešenju drugih proroštava, ili razočaranju njihovih sopstvenih očekivanja, koja ukazuju na raniji dolazak Mesije tokom vremena Drugog hrama, naime, da je njegov dolazak odložen zbog njihovih greha i da bi on došao kada bi se pokajaliq.”

k xliii. 24, l. 1, lvii. 3-13, lix. 2-15, lxiii. 17, lxiv. 5, 6 [hebr., 6, 7 engl.]

l xliii. 22, 23, lxv. 3, 7, 11, lxvi. 17.

m xlii. 19, 20, lvi. 10-12.

n xlviii. 1, 2, lvii. 3-5, lxi. 8, lxv. 5, lxvi. 3.

o xlviii. 18, 19, lxv. 2, lxvi 4.

p lix. 2.

q ‘Zbog NAŠIH BEZAKONJA, KOJIH JE BILO MNOGO, prošle su one godine koje su prošle’ (Sanhedrin, Chelek, fol. 97, col. 1, l. ult.) ‘Zbog NAŠIH BEZAKONJA Mesija nije došao na kraju 4000 godina’ (Rashi, isto; Martini, ff. 315, 316; Abodah Zara, fol. 9, col. 1 med.) U Edzardi, Abodah Zara, str. 65, 66, i 244, 246. (The “Suffering Servant” of Isaiah According to the Jewish Interpreters, preveli Samuel R. Driver i Adolf Neubauer, sa uvodom Edwarda B. Puseya [Hermon Press, New York 1877, pretisak 1969], Uvod u engleski prevod, str. xlv-xlvi; podebljanje i velika slova naši)

Da bi se razumela poenta koja se ovde iznosi, mora se imati na umu da Isaija jasno kaže da Jahvin Sluga nije samo pravedan, već i da nije počinio nikakvo nasilje niti prevaru:

„Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatijem, jer ne učini nepravde, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem. Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za grijeh, vidjeće natražje, produljiće dane, i što je Gospodu ugodno napredovaće njegovom rukom. Vidjeće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova.“ Isaija 53:9-11

Pa ipak, kroz celu knjigu proroka Isaije Izrael je prikazan kao bezbožan, opak narod čiji su gresi naveli Boga da se okrene protiv njega. Evo nekoliko glavnih tekstova iz Isaije koji to sasvim izričito iznose:

„Utvara Isaije, sina Amosova, koju vidje za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatana, Ahaza i Jezekije, careva Judinijeh. Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše mene. Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razumije. Da grješna naroda! Naroda ogrezla u bezakonju! Sjemena zlikovačkoga, sinova pokvarenijeh! Ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjeva, odstupiše natrag. Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. Od pete do glave nema ništa zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscijeđene ni zavijene ni uljem zablažene. Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. I osta kći Sionska kao koliba u vinogradu, kao sjenica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen. Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom. Čujte riječ Gospodnju, knezovi Sodomski, poslušajte zakon Boga našega, narode Gomorski! Što će mi mnoštvo žrtava vaših? – veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom trijemu? Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi. Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. Umijte se, očistite se, uklonite zloću djela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu.“ Isaija 1:1-17

„I rekoh: Jaoh meni! Pogiboh, jer sam čovjek nečistijeh usana, i živim usred naroda nečistijeh usana, jer cara Gospoda nad vojskama vidjeh svojim očima. A jedan od serafima doletje k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kliještima, I dotače se usta mojih i reče: Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i grijeh tvoj očisti se.“ Isaija 6:5-7

„A ti, Jakove, ne priziva me, i bijah ti dosadan, Izrailju. Nijesi mi prinio jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nijesi me počastio; nijesam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš. Nijesi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim grijesima, i dosadio si mi bezakonjem svojim. Ja, ja sam brišem tvoje prijestupe sebe radi, i grijeha tvojih ne pominjem. Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš. Otac tvoj prvi sagriješi, i učitelji tvoji skriviše mi. Zato ću izbaciti iz svetinje knezove, i daću Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu.“ Isaija 43:22-28

„Čujte, gluhi; progledajte, slijepi, da vidite. Ko je slijep osim sluge mojega? I ko je gluh kao poslanik moj kojega šaljem? Ko je slijep kao savršeni? Ko je slijep kao sluga Gospodnji? Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne čuješ.“ Isaija 42:18-20

„Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasiti, niti je otežalo uho njegovo da ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje. Jer su ruke vaše oskvrnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izriče opačinu. Nema nikoga da viče za pravdu, niti ima da se pre za istinu; uzdaju se u ništavilo, i govore laž; začinju nevolju, i rađaju muku. Nose jaja aspidina i tkaju paučinu; ko pojede jaje njihovo umre, i ako koje razbije, ižljeze guja. Platno njihovo nije za haljine, niti će se oni odjesti svojim poslom; posao je njihov bezakonje i u rukama je njihovijem nasilje. Noge im trče na zlo i brze su na proljevanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putovima je njihovijem pustoš i rasap. Puta mirnoga ne znaju, i na putovima njihovijem nema pravde; načinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir. Zato je sud daleko od nas, i pravda ne dolazi do nas; čekamo vidjelo, a ono, eto mrak; svjetlost, a ono hodimo po tami. Pipamo kao slijepi zid, kao oni koji nemaju očiju pipamo; spotičemo se u podne kao u sumračje; u obilju smo kao mrtvi. Ričemo svikoliki kao medvjedi, i jednako gučemo kao golubice; čekamo sud, a njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas. Jer se prijestupi naši umnožiše pred tobom i grijesi naši svjedoče na nas; jer su prijestupi naši kod nas i bezakonja svoja znamo, Da nevjeru učinismo i slagasmo Gospodu, i odstupismo od Boga svojega, govorismo o nasilju i odmetu, da sastavljasmo i iznosismo iz srca riječi lažne. Zato sud odstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne može da prođe. I istine je nestalo, i ko se uklanja oda zla, postaje plijen. To vidje Gospod, i ne bi mu milo što nema suda. I vidje gdje nema čovjeka, i začudi se što nema posrednika; zato učini mu spasenje mišica njegova, i pravda njegova poduprije ga.“ Isaija 59:1-16

„Sretao si onoga koji se raduje tvoreći pravdu; pominju te na putovima tvojim; gle, ti si se razgnjevio što griješismo; da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli. Ali svi bijasmo kao nečisto što, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas. Nikoga ne bi da priziva ime tvoje, da ustane da se tebe drži, jer si sakrio lice svoje od nas i rastopio si nas bezakonjem našim. Ali sada, Gospode, ti si naš otac; mi smo kal, a ti si naš lončar, i svi smo djelo ruku tvojih. Gospode, ne gnjevi se veoma, i ne pominji dovijeka bezakonja; evo, pogledaj; mi smo svi tvoj narod.“ Isaija 64:5-9

„Potražiše me koji ne pitahu za me; nađoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: Evo me, evo me. Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar, Narodu koji me jednako gnjevi u oči, koji prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama; Koji sjede kod grobova i noćuju u pećinama, jedu meso svinjeće i juha im je nečista u sudovima; Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe. Ti su dim u nozdrvama mojim, oganj koji gori vas dan. Eto, napisano je preda mnom: Neću mučati, nego ću platiti, platiću im u njedra. Za bezakonja vaša i za bezakonja otaca vaših, veli Gospod, koji kadiše na gorama, i na humovima ružiše me, izmjeriću im u njedra platu za djela koja činiše od početka.“ Isaija 65:1-7

„Ko kolje vola, to je kao da ubije čovjeka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa; ko prinosi dar, to je kao da prinese krv svinjeću; ko kadi kadom, to je kao da blagoslovi idola. To oni izabraše na putovima svojim, i duši se njihovoj mile gadovi njihovi. Izabraću i ja prema nevaljalstvu njihovu, i pustiću na njih čega se boje; jer zvah a niko se ne odazva, govorih a oni ne slušaše, nego činiše što je zlo preda mnom i izabraše što meni nije po volji.“ Isaija 66:3-4

Konačno, prema proroku Jeremiji, stradanja Izraela ne dovode do spasenja neznabožaca, već do njihovog uništenja!

„Ti se dakle ne boj, Jakove slugo moj, govori Gospod, i ne plaši se, Izrailju; jer, evo, ja ću te izbaviti iz daljne zemlje, i sjeme tvoje iz zemlje ropstva tvojega, i Jakov će se vratiti i počivati, i biće miran, i niko ga neće plašiti. Jer sam ja s tobom, govori Gospod, da te izbavim; i učiniću kraj svijem narodima među koje sam te rasijao, ali tebi neću učiniti kraja, nego ću te pokarati s mjerom, a neću te ostaviti sasvijem bez kara.“ Jeremija 30:10-11

„A ti se ne boj, slugo moj Jakove, i ne plaši se, Izrailju, jer, evo, ja ću te izbaviti iz daljne zemlje i sjeme tvoje iz zemlje ropstva njegova; i Jakov će se vratiti i počivaće, i biće miran i niko ga neće plašiti. Ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori Gospod, jer sam ja s tobom; jer ću učiniti kraj svijem narodima u koje te prognah, ali tebi neću učiniti kraja, nego ću te pokarati s mjerom, a neću te ostaviti sasvijem bez kara.“ Jeremija 46:27-28

Primetite kako ovi stihovi izričito kažu da je Bog kaznio Izrael za grehe koje je počinio. To očigledno znači da nisu stradali za prestupe naroda kao sredstvo pomirenja za njih.

Toliko o tvrdnji da je narod Izrael Sluga koji strada, o kome se govori u Isaiji 52:13-15 i 53:1-12.