Isaija 52:13-53:12 u jevrejskoj tradiciji
U ovoj objavi navodiću reference iz jevrejskih izvora, sa izričitim ciljem da dokumentujem da je mesijansko tumačenje Isaije 52:13-53:12 ukorenjeno u samoj ranoj jevrejskoj tradiciji. To činim da bih pobio tvrdnju pojedinih liberalnih kritičara, jevrejskih antimisionarskih polemičara i muhamedanskih polemičara poput Šabira Alija, da je shvatanje po kome je Isaija 52:13-53:12 proroštvo o Mesiji samo hrišćanska novotarija, koju su novozavetni pisci smislili kako bi osmislili smrt Isusa, za koga su pogrešno verovali da je Mesija koga su prorekli starozavetni proroci.
Uzvišenje Mesije
Sledeći navodi daju nam uvid u to kako su neki jevrejski izvori razumeli Isaiju 52:13:
d. Jalkut.
-
„Što si ti, goro velika, pred Zorovaveljem?“ (Zaharija 4:7) Ovo se odnosi na Cara Mesiju. A zašto ga naziva ‘velikom gorom’? Zato što je veći od patrijaraha, kao što je rečeno: „sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.“ — biće viši od Avrama, koji kaže: „Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjemu“ (Postanje 14:22); uzvišeniji od Mojsija, kome je rečeno: „Iznesi ga u naručju svojem“ (Brojevi 11:12); viši od anđela služitelja, o kojima je zapisano: „naplaci im bijahu visoki strahota“ (Jezekilj 1:18). A iz koga on izlazi? Iz Davida.
-
„Kazaću naredbu Gospodnju“ (Psalam 2:7). Reči [o mom sluzi] već su izrečene u ustanovljenju Petoknjižja, knjige Proroka i Spisa: gde su izrečene u Petoknjižju? „Izrailj je sin moj, prvenac moj“ (Izlazak 4:22); gde kod Proroka? „Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.“, a odmah uz to: „Sluge mojega, kojega podupirem“ (42:1) a u Spisima gde? „Reče Gospod Gospodu mojemu“, i „on reče meni“ (Psalam 110:1; 2:7). (Jalkut Šimoni, 2:571, kako je navedeno u The “Suffering Servant” of Isaiah According to the Jewish Interpreters, preveli Samuel R. Driver i Adolf Neubauer, sa uvodom Edwarda B. Pjuzija [Hermon Press, Njujork: pretisak 1969], str. 9-10; podebljanje moje)
I:
“Sada prelazim na svoje izlaganje. 13 „Gle, sluga će moj biti srećan“. Iz prorokove reči ‘razumevanje’ vidi se da svi uzvišeni atributi koje mu on pripisuje imaju svoj izvor u toj osobini; na osnovu svoje sveobuhvatne razboritosti on će dostići uzvišenost iznad čak i najsavršenijih ljudi na svetu. „podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se“. Prema Midrašu naših rabina, biće viši od Avrama, koji je najpre bio ‘uzvišeni otac’, a potom otac mnoštva. Biće uzvišeniji od Mojsija, koji je bio ‘uzvišen’ iznad uzvišenih iz Levijevog plemena (up. Brojevi 3:32), koji je bio prorok takav da „ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije“ (Ponovljeni zakoni 34:10), koji je ‘spasao’ Izrailj „izbavljenje veliko“ (up. 1. Dnevnika 11:14) kada su izašli iz Egipta, i glas o kome se raširio na sva mesta dok se „Tada će se prepasti starješine Edomske“ pred njim, i „junake Moavske spopašće drhat, uplašiće se svi koji žive u Hananskoj“ (Izlazak 15:15). Ali ovaj će biti uzvišen daleko iznad Mojsija: jer kada sabere naše rasejane sa četiri kraja zemlje, biće uzvišen u očima svih careva u celom svetu, i svi će mu služiti i uzvisiće ga iznad sebe, kao što Danilo prorokuje o njemu: „svi narodi i plemena i jezici da Mu služe“ (Danilo 7:14, 27). Biće viši od Solomona, čije je dostojanstvo bilo tako uzvišeno da se za njega kaže da je „sjede Solomon na prijesto Gospodnji“ (1. Dnevnika 29:23), a naši rabini kažu da je bio car i nad gornjim i nad donjim svetom. Ali Car Mesija, u svojoj SVEOBUHVATNOJ RAZBORITOSTI, biće viši od Solomona. Neizmerno iznad anđela služitelja, jer će se ta ista sveobuhvatna razboritost približiti [Bogu] bliže nego njihova. Jer je izuzetno visoka povlastica to da onaj čija je priroda složena i materijalna dosegne stepen razboritosti bliži božanskom nego što je onaj koji pripada bestelesnima; i zato se o njemu kaže da je ‘njegova snaga veća od snage anđela služitelja’, jer oni nemaju prepreke u vršenju svoga razuma, dok je ono što je složeno neprestano ometano usled materijalnog elementa u svojoj prirodi. Prema tome, budući da je stepen njegove razboritosti takav, za njega se kaže da je „proslaviće se“, a za njegovu snagu da je ‘veća od anđelske’.… A kada se ovaj ‘sluga Gospodnji’ rodi, i dalje će ga odlikovati posedovanje razboritosti koja mu omogućava da od Boga stekne ono što je nemoguće da iko stekne dok ne dosegne onu visinu na koju se nijedan od sinova ljudskih, OSIM NJEGA, nikada nije uzdigao: od tog dana biće ubrojan sa svojim narodom Izrailjem, i deliće njihovo potčinjavanje i nevolju; „U svakoj tugi njihovoj“ (Isaija 63:9) biće izuzetno ožalošćen; a zbog toga što su odbačeni i rasejani do krajeva sveta, njegova će tuga biti tolika da će mu se boja lica izmeniti u odnosu na ljudsku, i obuzeće ga bolovi i bolesti (jer velika tuga, kao što lekari znaju, izazivajući melanholiju, izlaže čoveka mnogim bolestima); i sve kazne koje na njega dolaze usled njegove tuge biće radi nas, a ne zbog ikakvog nedostatka ili greha s njegove strane koji bi za sobom povukao kaznu, JER JE ON SAVRŠEN, U PUNOTI SAVRŠENSTVA, kao što Isaija kaže (11:2 i dalje). Zaista, svi njegovi bolovi i bolesti biće za nas…” (R. Mošeh Kohen Ibn Krispin (14. vek po Hristu), kako navode Driver i Neubauer, str. 101-103; podebljanje i verzal moji)
Ne samo da vidimo kako se Isaija 52-53 navodi zajedno sa tekstovima poput Psalma 2:7, 110:1 i Danila 7:13-14 u vezi sa Mesijom, nego čak imamo i jedan autoritet koji priznaje da uzvišeni jezik upotrebljen za Mesiju u Isaiji 52:13 prevazilazi ono što se može reći za obično stvorenje.
Stradanja Mesije
U sledećim navodima se za stradanja koja se pominju u Isaiji 53 izričito kaže da su Mesijina, koji ih rado podnosi u ime Izrailja:
R. Hošaja reče: „U budućnosti će Jerusalim biti svetiljka narodima sveta, i oni će hoditi u njegovoj svetlosti….”
„tvojom svjetlošću vidimo svjetlost“ (Psalam 36:10). Ovo je svetlost Mesije, kao što je zapisano: „I vidje Bog svjetlost da je dobra“. Ovo nas uči da je Sveti, blagosloven da je, video pokolenje Mesije i njegova dela pre stvaranja sveta. I sakrio je svetlost za Mesiju i njegovo pokolenje pod svojim Prestolom Slave.
Satana reče pred Svetim, blagoslovenim: „Gospodaru sveta! Svetlost koja je sakrivena pod Tvojim Prestolom Slave, kome je [namenjena]?” On mu reče: „Onome koji će te oterati natrag i osramotiti te, i postideti tvoje lice.” On mu reče: „Gospodaru sveta! Pokaži mi ga!” On mu reče: „Dođi i vidi ga!” Kada je satana ugledao Mesiju, uzdrhtao je i pao na svoje lice i rekao: „Zaista je ovo Mesija koji će u budućnosti baciti mene i sve knezove naroda sveta u Gehenu….”
U tom času narodi se prestraviše i rekoše pred njim: „Gospodaru sveta! Ko je onaj u čije ruke ćemo pasti, kako se zove i kakva je njegova priroda?” Sveti, blagosloven da je, reče im: „Njegovo ime je Jefrem, Moj Istiniti Mesija. On će uzdići svoj stas i stas svoga pokolenja, i prosvetliće oči Izrailja, i spašće svoj narod, i nijedan narod ni jezik neće moći da mu se odupre…. Svi njegovi neprijatelji i protivnici biće užasnuti i bežaće od njega… i čak će i reke prestati da teku u more….”
[Kada je stvorio Mesiju], Sveti, blagosloven da je, poče da mu govori uslove [njegovog budućeg poslanja], i reče mu: „Oni koji su skriveni s tobom [tvoje pokolenje], njihovi gresi će te u budućnosti naterati pod gvozdeni jaram, i učiniće te sličnim teletu čije su oči potamnele, i ugušiće tvoj duh jaramom, i zbog njihovih greha jezik će ti se prilepiti za nepce. Prihvataš li ovo?”
Mesija reče pred Svetim, blagoslovenim: „Gospodaru sveta! Hoće li to stradanje trajati mnogo godina?” Sveti, blagosloven da je, reče mu: „Života mi tvoga i života moje glave, sedmoletje toga sam ti odredio. Ali ako je tvoja duša uznemirena, prognaću ih od ovoga časa.”
On reče pred Njim: „Gospodaru svetova! Sa radošću u duši i s veseljem u srcu prihvatam to, da nijedan jedini od Izrailja ne bi propao; i ne samo da bi se spasli oni koji budu živi u mojim danima, nego i mrtvi koji su pomrli od dana Adama, prvog čoveka, do sada. I ne samo oni, nego neka se spasu i mrtvorođeni u mojim danima; i ne samo mrtvorođeni, nego čak i oni na čije si stvaranje pomislio, ali koji nisu bili stvoreni. To je ono što želim, to je ono što prihvatam!” (Pes. Rab. str. 161a-b)
Rekoše: U sedmoletju u kome dolazi Sin Davidov doneće gvozdene grede i staviti ih na njegov vrat dok se njegovo telo ne povije, i on plače i ridá, i njegov glas se uzdiže u Visine, i on govori pred Njim: „Gospodaru sveta! Koliko još može da podnese moja snaga? Koliko moj duh? Koliko moja duša? I koliko moji udovi? Zar nisam samo telo i krv?…”
U tom času Sveti, blagosloven da je, govori mu: „Jefreme, Moj Istiniti Mesijo, ti si to [stradanje] već prihvatio od šest dana stvaranja. Sada će tvoje stradanje biti kao Moje stradanje. Jer od dana kada je zli Navuhodonosor došao i razorio Moj Hram i spalio Moje svetilište, i kada sam prognao Moju decu među narode sveta, života mi tvoga i života tvoje glave, nisam seo na Moj Presto. A ako mi ne veruješ, pogledaj rosu koja je na Mojoj glavi….”
U tom času on govori pred Njim: „Gospodaru sveta! Sada je moj um miran, jer je dovoljno slugi da bude kao njegov Gospodar!” (Pes. Rab. str. 162a) (Rafael Patai, The Messiah Texts: Jewish Legends of Three Thousand Years [Wayne State University Press, Detroit, MI 1979], 12. The Suffering Messiah, str. 111-113; podebljanje moje)
Gornji navod ne prikazuje samo Mesiju kako dobrovoljno uzima na sebe grehe svoga naroda da bi ih spasao, nego ga prikazuje i kao preegzistentnu ličnost koja obitava u Božijem prisustvu, tik ispod njegovog slavnog nebeskog prestola!
Sledeći niz navoda još je zanimljiviji u svetlu ponovljenog poricanja jevrejskih antimisionara da je Isaija 53 o Mesiji, uz njihovo insistiranje da tekst govori o stradanjima nacionalnog Izrailja ili pravednog ostatka u njemu:
Rabin Naftali ben Ašer Alčuler takođe vidi Mošijaha kako strada kao pomirenje za ceo Izrailj, ali dodaje da bismo ga smatrali „omrznutim od Boga”…1
Rabin Naftali ben Ašer Alčuler:
“…on je stradao da bi se njegovim stradanjima izvršilo pomirenje za ceo Izrailj, kao što se kaže za proroka Miheja, da je krv koja je istekla iz njega izvršila pomirenje za sav Izrailj. Bolest koja je trebalo da padne na nas poneo je on: prorok hoće da kaže — kada Mesija sin Josifov umre između kapija i bude čudo u očima tvorevine, zašto kazna koju nosi mora biti tako teška? Kakav je njegov greh i kakav [je] njegov prestup, osim što će nositi kaznu Izrailja, prema rečima „da ga Bog bije“ [Isaija 53:4]? Drugi smatraju da odlomak govori o Mesiji koji je sada u bolovima budućega sveta (kako stoji u Gemari) i tako podnosi stradanja Izrailja. A ipak smo mi — govori Izrailj — mislili da je bio omrznut od Boga. Ali nije bilo tako: „on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja“, i kazna koja je potom trebalo da nam donese mir bila je na njemu. [Isaija 53:5]1
Ramban kaže da Mošijah, kada se suoči s porugama svojih tlačitelja, „neće dati odgovora, nego će ćutati i neće prestati da moli za Izrailj”…2
Ramban:
“… „Mučen bi i zlostavljen“ [Isaija 53:7]: jer kada prvi put dođe, „krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu“, tlačitelji i namesnici svakoga grada doći će k njemu i mučiti ga porugama i uvredama, ružeći i njega i Boga u čije ime dolazi, poput Mojsija, našeg učitelja, koji, kada faraon reče: „Ne znam Gospoda“, ne odgovori mu, niti reče: Bog neba i zemlje koji će te brzo uništiti, itd., nego je ćutao. Tako ni Mesija neće dati odgovora, nego će ćutati i neće prestati da moli za Izrailj…” (Daglas Pajl, What The Rabbonim Say About Moshiach [bez naznačenog izdavača, treće izdanje (meki povez), 2010], 6. Chevley (Sufferings Of) Moshiach, str. 49-50; podvlačenje moje)
1 Neubauer, str. 282-283. (Isto, str. 49)
1 Driver i Neubauer, (engleski prevod), str. 321.
2 Shaval, str. 89.
3 Driver i Neubauer (engleski prevod), str. 82. (Isto, str. 50)
I:
Zohar tvrdi da su nekada obredi i žrtve uklanjali bolesti iz sveta; sada ih uklanja Mošijah…1
Zohar, Izlazak, Vajakhel 212a:
“Dokle god je Izrailj prebivao u Svetoj zemlji, obredi i žrtve koje su prinosili [u Hramu] uklanjali su sve te bolesti iz sveta; sada ih Mesija uklanja od dece sveta.”2
Jalkut Hadaš potvrđuje da su se, dok je Izrailj bio u svojoj zemlji, oslobađali kazni pomoću prinosa, ali sada nas od njih oslobađa Mošijah…3
Jalkut Hadaš, nun tet, mišmot:
“… Dok je Izrailj bio u svojoj zemlji, oslobađali su se takvih bolesti i drugih kazni pomoću prinosa, ali sada ih Mesija oslobađa od njih, kao što je zapisano: „Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja“” (Isaija 53:5)
Midraš Aseret Memrot nas obaveštava da će Mošijah načiniti od svoje duše „korban ašam”, prema onome što je zapisano u Isaiji 53:10…1
Midraš Aseret Memrot:
“Mesija će, da bi izvršio pomirenje za obojicu [za Adama i Davida], „kad položi dušu svoju u prinos za grijeh“ (Isaija 53:10) kao što je zapisano uz ovu Parašu: „Gle, sluga će moj“ (Isaija 53:12)”2
Napomena: u gornjem Midrašu, reč upotrebljena za „žrtvu za prestup” koju bi Mošijah načinio od svoje duše jeste ista ona hebrejska reč („ašam”) koja se iznova i iznova koristi u Levitskoj kada bi kohen prinosio korban ašam na mizbeahu (žrtveniku).
Čuveni rabin iz drugog veka, Šimon ben Johaj, vidi Mošijaha u izuzetnom svetlu…3
Rabin Šimon ben Johaj:
“Značenje reči „izbijen za naša bezakonja“ [Isaija 53:5] jeste to da, budući da Mesija nosi naša bezakonja, koja imaju za posledicu to da on bude satrven, sledi da onaj ko ne prizna da Mesija tako strada za naša bezakonja mora sam da ih podnosi i za njih strada.”1 (Isto, str. 53-55; podvlačenje moje)
1 Moše Margoliot, Šemot, Vajakhel 212, str. 421.
2 Patai (engleski prevod), Zohar (Izlazak) 212a, str. 116.
3 Israel ben Benjamin of Belzec, Yalkut Hadash (Lublin: Kalonimus Kalman, 1647. ili 1648), fotokopirano. Bruklin, NY, Renaissance Hebrew, 1994.
4 Driver i Neubauer (engleski prevod; iz kasnijeg Jalkuta, nazvanog Souls), str. 396. (Isto, str. 53)
1 Rabin Menahem Azarija iz Fana, sa komentarom Meginija Šloma i Joela Mošea, Sefer Aseret (Jerusalim: Hamad Press Ltd., 1999), deo 2, poglavlje 7…
2 Driver (engleski prevod), str. 394
3 Neubauer, str. 331. (Isto, str. 54)
1 Driver (engleski prevod), vidi Uvod, str. xl (reči Šimona ben Johaja kako ih prenosi R. Ilija de Vidas, kabalista iz Safeda iz 16. veka i učenik rabina Mojsija Kordovera iz Španije). (Isto, str. 55)
Opet:
Zamisao da su to pravednici u Izrailju koji stradaju zbog neznabožačkog progona protiv njih stekla je popularnost pošto je Raši u svom biblijskom komentaru rekao da je tako. Radak ga je sledio, kao i Ibn Ezra. S druge strane, imamo velikog jevrejskog mislioca poput Rambama, koji je Isaiju 53 pripisao Mošijahu, nalazeći onde opis njega. Moše Ibn Krispin pridružuje svoj glas Rambamovom i smatra da svako ko kaže da se odlomak odnosi na Izrailj daje tekstu neprirodno čitanje**. Evo šta oni kažu:**
Rambam u svojoj Egeret Teman (Poslanici Jemenu)…1
Rambam, „Poslanica Jemenu”:
“Kakav je način Mesijinog dolaska… ti to ne možeš znati toliko da bi se za njega moglo reći da je ‘sin toga i toga, i iz te i te porodice’: ustaće neko koga niko ranije nije poznavao, a znaci i čudesa koja će videti da on čini biće dokazi njegovog istinskog porekla; jer Svemogući, tamo gde nam objavljuje svoju misao o toj stvari, kaže: „Evo čovjeka kojemu je ime Klica, koja će klijati s mjesta svoga“ (Zaharija 6:12). A i Isaija slično govori o vremenu kada će se on pojaviti, a da mu se ne zna ni otac ni majka ni porodica: „Jer izniče pred njim kao šibljika, i kao korijen iz suhe zemlje“ (Isaija 53:2). Ali jedinstvena pojava koja prati njegovo javljanje jeste to što će svi carevi zemaljski biti bačeni u užas na glas o njemu… tako da će staviti ruku na usta; rečima Isaije, kada opisuje način na koji će ga carevi slušati: „carevi će pred njim zatisnuti usta svoja, jer će vidjeti što im nije kazivano i razumjeće što nijesu slušali“ **(Isaija 52:15)**2
Moše Kohen Ibn Krispin se žali da su neki, izbegavajući prirodno, doslovno tumačenje teksta, rekli da prorok ovde govori zbirno (o Izrailju)…1
Moše Kohen Ibn Krispin:
“Izraz moj sluga [Isaija 52:13] oni nepromišljeno porede sa 41:8, „ti, Izrailju, slugo moj“, gde prorok govori o Izrailju (što bi bilo u jednini); ovde, međutim, on ne pominje Izrailj, nego prosto kaže moj sluga; stoga tu reč ne možemo razumeti u istom smislu. Opet, u 41:8 on oslovljava ceo narod imenom njihovog oca Izrailja (ili Jakova, kako nastavlja: „Jakove, kojega izabrah“), ali ovde kaže samo moj sluga, i dosledno upotrebljava jedninu; a pošto nas ništa ne primorava na to, zašto bismo ovde tu reč tumačili zbirno i time izopačili odlomak od njegovog prirodnog smisla?
… Pošto mi se onda učinilo da su im vrata doslovnog tumačenja Paraše zatvorena pred licem i da su se „te ne mogahu naći vrata“, napustivši znanje naših Učitelja…”2
Moše Kohen Ibn Krispin nastavlja, govoreći da je tumačiti ovaj odlomak o Izrailju, a ne o Mošijahu, „usiljeno i nategnuto”…1
Moše Kohen Ibn Krispin:
“Drago mi je da ga tumačim, U SAGLASNOSTI SA UČENJEM NAŠIH RABINA, O CARU MESIJI, i trudiću se, koliko mogu, da se držim doslovnog smisla; tako ću možda biti slobodan od usiljenih i nategnutih tumačenja kojima su drugi bili krivi… Ovo proroštvo Isaija je izrekao po božanskoj zapovesti sa ciljem da nam obznani nešto o prirodi Mesije koji treba da dođe da izbavi Izrailj, i o njegovom životu od dana kada dosegne razboritost pa do njegovog dolaska kao iskupitelja, kako bismo, ako neko ustane tvrdeći za sebe da je Mesija, mogli da razmislimo i pogledamo da li na njemu možemo primetiti ikakvu sličnost, pa da onda poverujemo da je on Mesija, pravda naša…”2 (Isto, str. 57-60; verzal i podvlačenje moji)
1 Neubauer, str. 322.
2 Halkin, str. 8. (Isto, str. 58)
1 Neubauer, str. 95 (preuzeto iz Bodlijanskih rukopisa u Bodlijanskoj biblioteci, Univerzitet u Oksfordu, UK).
2 Driver (engleski prevod), str. 95. (Isto, str. 59)
1 Neubauer, str. 95, 96, 108.
2 Driver i Neubauer, str. 99, 100, 114. (Isto, str. 60)
Na kraju:
Rabin Naftali ben Ašer Alčuler izražava svoje čuđenje što ni Raši ni rabin David Kimhi nisu primenili Isaiju 52:13 do kraja 53. poglavlja na Mošijaha…3
Rabin Naftali ben Ašer Alčuler:
“Sada ću preći na objašnjenje ovih stihova o našem Mesiji, koji će, ako Bog da, brzo doći u našim danima! Čudim se što ih Raši i rabin David Kimhi nisu, zajedno sa Targumom, takođe primenili na Mesiju.”1
Rabin Alčuler zatim iznosi svoje razloge za primenjivanje ovih stihova na Mošijaha…2
R. Naftali Alčuler nastavlja:
“Prorok kaže da će on biti „podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se“, izražavajući istu misao u različitim oblicima, da bi ukazao na to da će njegovo uzvišenje biti nešto izuzetno. Dokaz da se Paraša odnosi na našeg Mesiju jeste to što je prorok, ukazujući na buduće Izbavljenje, prethodno rekao: „Klikujte i pjevajte, razvaline Jerusalimske“ (52:9), i „Kako su krasne na gorama noge onoga koji nosi dobre glase“, itd. (52:7), a odmah zatim nastavlja: „Gle, sluga će moj biti srećan“ [Isaija 52:13], itd.”3
Rabin Moše Alšeh, tumačeći ovaj odlomak o Mošijahu, podseća nas da su ga i „naši rabini jednoglasno” odnosili na Mošijaha…1
Rabin Moše Alšeh:
“Stoga sam ja, u svojoj poniznosti, došao za njima [komentatorima], ne sa nekakvim osećanjem mudrosti koju ću izreći, nego jedino sa ciljem da na njegovo razjašnjenje primenim neposredan metod u skladu sa doslovnim smislom teksta… Primetiću, dakle, DA NAŠI RABINI JEDNOGLASNO PRIHVATAJU I POTVRĐUJU MIŠLJENJE DA PROROK GOVORI O CARU MESIJI, i mi ćemo se sami držati istog gledišta…”2 (Isto, str. 60-62; verzal moj)
3 Altschuler R. Naphtali ben Asher, Ayelah Sheluchah („Hind Sent Forth”): A Commentary on the First Prophets, knjiga 4 (Amsterdam: Proops Publishers, 1777)
1 Driver i Neubauer (engleski prevod), str. 319.
2 Altschuler, nav. delo.
3 Driver i Neubauer (engleski prevod), str. 319. (Isto, str. 60-61)
1 Joseph Wiess, Sefer Merot Hatzovot, Moshe Alscheich (Bruklin, NY: Nechmod Printing Corp., 1977), tom 1, str. 294.
2 Driver (engleski prevod), str. 102. (Isto, str. 62)
Poznati jevrejsko-hrišćanski naučnik, dr Majkl L. Braun, navodi neke dodatne jevrejske izvore u prilog mesijanskom tumačenju Isaije 53:
“Kasnija jevrejska tradicija razradila je temu Mesijinog stradanja. Ovaj midraš, koji opisuje jednu od kuća u nebeskom Raju (jevrejski pojam), tipičan je:
… tamo sede Mesija ben David i Ilija i Mesija ben Jefrem. I tamo je senica od mirisnih drveta kao u Svetilištu koje je Mojsije načinio u pustinji. I sve njene posude i stubovi su od srebra, njen pokrov je zlatan, njeno sedište je purpurno. I u njoj je Mesija ben David koji ljubi Jerusalim. Ilija blažene uspomene uzima njegovu glavu, stavlja je u svoje krilo i drži je, i govori mu: ‘Podnesi stradanja i presudu svoga Gospodara koji te pušta da stradaš zbog greha Izrailja.’ I tako je zapisano: „Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja“ (Isaija 53:5) — sve do vremena kada dođe kraj.
I svakog ponedeljka i četvrtka, i svake subote i praznika, Očevi Sveta [tj. Avram, Isak i Jakov] i Mojsije i Aron, David i Solomon, i proroci, i pobožni, dolaze da ga posete i plaču s njim. I zahvaljivali su mu i govorili mu: ‘Podnesi presudu svoga Gospodara, jer je kraj blizu, i lanci koji su na tvome vratu biće slomljeni, i ti ćeš izaći u slobodu.’7
“I primeti da midraš navodi Isaiju 53:5 — tekst koji Ješuini sledbenici najčešće koriste da ukažu na njegova stradanja u našu korist — da bi objasnio zašto Mesija strada. To je zbog greha Izrailja!…
“Zohar, najsvetija knjiga jevrejskog misticizma, takođe primenjuje Isaiju 53:5 na Mesijina stradanja:
U času u kome oni [tj. duše pravednih stradalnika] govore Mesiji o stradanjima Izrailja u izgnanstvu i [o] grešnima među njima koji ne traže znanje svoga Gospodara, Mesija podiže svoj glas i plače nad onima grešnima među njima. To je ono što je zapisano: „Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja“ (Isaija 53:5)8” (Braun, The Real Kosher Jesus: Revealing the Mysteries of the Hidden Messiah [izdanje Frontline, 2012], 10. The Secret of the Suffering Messiah, str. 140-141; podebljanje moje)
7. Midraš Konen, iz Bet HaMidrash, 2:29-30, u prevodu Pataija, The Messiah Texts, 114.
8. Zohar 2:212a, u prevodu Pataija, The Messiah Texts, 116. Za Isaiju 53 koju Zohar navodi u kontekstu pomiriteljne moći pravednika, vidi 11. poglavlje. (Isto, str. 240)
I:
“Šotenštajnov Talmud, opsežan pravoslavni jevrejski komentar koji objavljuje Artscroll-Mesorah, nudi ovo objašnjenje odlomka:
Oni [naime, oni koji sede sa Mesijom] behu pogođeni bolešću caraat — bolešću čiji simptomi uključuju promenu boje kože u mrljama (vidi Levitsku 13. pogl.). I sam Mesija je time pogođen, kao što stoji u Isaiji (53:4):… „A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen“ (tj. koji strada od caraat [vidi 98b, napomena 39]), „da ga Bog bije i muči“. Ovaj stih uči da bolesti koje je narod trebalo da pretrpi zbog svojih greha nosi Mesija.10” (Isto, str. 142-143; podebljanje moje)
- The Schottenstein Talmud Sanhedrin 3a (Folios 84b-99a) (Bruklin: Artscroll Mesorah, 1995), 98a5, sa pozivanjem na vodeće rabinske komentare. Stvarni tekst u Šotenštajnovom Talmudu sadrži hebrejski tekst Isaije 53:4, koji je ovde predstavljen mojim trotačjem. Ništa nije izostavljeno iz teksta. (Isto, str. 240)
Na kraju:
“Postoji i izuzetna primedba o pomiriteljnoj moći smrti Mesije ben Josifa, koju je izneo Moše Alšeh, uticajni rabin iz šesnaestog veka, u svom komentaru na Zahariju 12:10:
Učiniću još i treće, a to je da će „pogledaće na mene“, jer će podići svoje oči k meni u savršenom pokajanju, kada vide onoga koga su proboli, to jest Mesiju, sina Josifovog; jer naši rabini, blažene uspomene, rekoše da će on uzeti na sebe svu krivicu Izrailja, i da će potom biti ubijen u ratu da izvrši pomirenje tako da će se računati kao da ga je Izrailj probo, jer je zbog njihovog greha on umro; i zato, da bi im se to uračunalo kao savršeno pomirenje, oni će se pokajati i pogledati na Blagoslovenoga, govoreći da nema nikoga osim njega da oprosti onima koji tuguju za njim koji je umro za njihove grehe: to je značenje reči „pogledaće na mene“21
“Kakve izuzetne reči — a to su reči veoma poštovanog, tradicionalnog rabina.
“I Zohar je naslikao živopisnu sliku Mesijinih stradanja u ime Izrailja. U odlomku koji je upravo naveo Isaiju 53:5, Zohar pripoveda:
Mesija ulazi [u Dvoranu Sinova Bolesti] i priziva sve bolesti i sve bolove i sva stradanja Izrailja da dođu na njega, i sva ona dolaze na njega. A da on tako ne donosi olakšanje Izrailju i ne uzima njihova stradanja na sebe, nijedan čovek ne bi mogao da podnese stradanja koja Izrailj mora da pretrpi zato što su zanemarili Toru.22
“Da Mesija nije zauzeo naše mesto, stradajući u našu korist, davno bismo propali.” (Isto, 11. The Secret of the Atoning Power of the Death of the Righteous, str. 157-158; podebljanje moje)
21. Kako je navedeno u: David Baron, The Visions and Prophecies of Zechariah (pretisak, Grand Rapids, MI: Kregel, 1972), 442, ali sa mojim manjim izmenama i mojim isticanjem.
22. Vidi Patai, The Messiah Texts, 116.
Braun takođe daje pregled nekih od raznih jevrejskih izvora koji su Isaiju 52:13-53:12 protumačili u vezi sa Mesijom:
1. Targum Jonatan tumači Isaiju 53 u odnosu na Mesiju, ali uz prilično radikalnu preradu teksta, naglašavajući Mesijinu pobedu pre nego njegovo stradanje, i uz izvesnu primenu teksta na naciju Izrailj u celini.4
2. Talmud odnosi Isaiju 53:4 na Mesiju u Sanhedrinu 98b; kako je prevedeno u Sonsino prevodu: „Njegovo ime je ‘gubavi učenjak’, kao što je zapisano: „A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči.“”5
3. Ruta Raba tumači 53:5 u odnosu na Mesiju.6
4. Midraš Tanhuma primenjuje na Mesiju i 52:13, koji govori o uzvišenju Sluge, i 53:3, „bolnik i vičan bolestima“.7
5. Jalkut Šimoni (kompilacija ranijih midraških spisa iz trinaestog [veka po Hristu]) primenjuje 52:13 na Mesiju, tvrdeći da je Mesija, nazvan velikom gorom prema Jalkutovom tumačenju Zaharije 4:7, „veći od patrijaraha … viši od Avrama … uzvišeniji od Mojsija … i viši od anđela služitelja” (2:571; vidi takođe 2:621). Isaija 53:5 primenjuje se na stradanja „Cara Mesije” (2:620).8
6. Rambam (Majmonid) odnosi Isaiju 53:2 (zajedno sa proroštvom o „Izdanku” u Zahariji 6:12) na Mesiju u svojoj Poslanici Jemenu (Igeret Teman).9
7. Ramban (Nahmanid), premda tvrdi da se tekst u stvarnosti odnosi na Izrailj, sledio je mesijansko tumačenje teksta koje se nalazi u Midrašu, počev od veoma uzvišenog stanja Mesije na osnovu 52:13.10
8. Vredan pomena je i često navođeni komentar rabina Mošea Alšeha, koji je pisao u šesnaestom veku, da „[n]aši rabini jednoglasno prihvataju i potvrđuju mišljenje da prorok govori o Mesiji, i mi ćemo se sami takođe držati istog gledišta”.11
9. Mesijansko tumačenje našeg odlomka nalazi se i u Zoharu, kao i u nekim kasnijim midraškim delima, uključujući Lekah Tov, koji primenjuje 52:13 na Mesiju.12… (2. Jewish Interpretations of Isaiah 53, str. 62-64)
4. Up. raspravu u: Samson H. Levey, The Messiah: An Aramaic Interpretation (Sinsinati: Hebrew Union College-Jewish Institute of Religion, 1974); vidi dalje Pinkos Churgin, Targum Jonathan to the Prophets, pretisak sa Leivey Smolar i Moses Aberbach, Studies in Targum Jonathan to the Prophets (Njujork: Ktav, 1983); u novije vreme vidi Bruce D. Chilton, The Aramaic Bible: The Isaiah Targum: Introduction, Translation, Apparatus and Notes (Collegeville, MN: Michael Glazier, 1999). Za tekst na aramejskom i engleskom, vidi S. R. Driver i Ad. Neubauer, prir. i prev., The Fifty-Third Chapter of Isaiah according to the Jewish Interpreters (pretisak Njujork, Ktav, 1969), 1:4-5; 2:5-6 (dalje navođeno kao Driver-Neubauer).
5. Driver-Neubauer, 1:6; 2:7.
6. Isto, 1:7; 2:9; čini se da se Alšehovi komentari odnose naročito na Isaiju 52:13-15.
7. Isto, 1:9; 2:11.
8. Ovo je midraš na Psalam 2:6, koji obrađuje hebrejsku reč nasakti, ovde protumačenu tako da znači „istkao sam ga”, sa pozivanjem na Sudije 6:14, „tj. izvukao sam ga iz kazni. R. Huna, na osnovu autoriteta R. Ahe, kaže: ‘Kazne su podeljene na tri dela: jedan za Davida i očeve, jedan za naše sopstveno pokolenje, i jedan za Cara Mesiju; a to je ono što je zapisano: „Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo.“’.”
9. Vidi Douglas Pyle, prir., What the Rabbonim Say about Moshiach (b. m.: Douglas H. Pyle, 2008), 57-58, koji navodi Abraham S. Halkin, Moses Maimonides’ Epistle to Yemen, prir. iz rukopisa, engleski prevod Boaz Cohen (Njujork: American Academy for Jewish Research, 1952), 8. Za besplatno onlajn izdanje Pajlove korisne kompilacije, vidi http://www.moshiachontheweb.com.
10. Vidi Driver-Neubauer, 1:75-82; 2:78-85.
11. Isto, 1:231-42; 2:258-74.
12. Isto, 1:10-16; 2:12-16. (Isto)
Ovi navodi bi trebalo da dovoljno umire prilično očajničku antihrišćansku polemiku koja pokušava da Isaiju 52:13-53:12 liši svakog mesijanskog značaja. Činjenica je da ovo izuzetno proroštvo može ukazivati jedino na Gospoda Isusa, budući da jedino on savršeno odgovara opisu Sluge Jahveovog koji dobrovoljno prinosi sopstveni život kao zamensku žrtvu za spasenje svoga naroda. Rečima samog Gospoda Isusa i nadahnutih hrišćanskih grčkih Spisa:
„Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.“ Matej 1:21
„Ovo je hljeb koji silazi s neba: da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću ja dati za život svijeta.“ Jovan 6:50-51
„Kradljivac ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce.“… „Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir. Zato me Otac ljubi, jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga. Ovu zapovijest primih od Oca svoga.“ Jovan 10:10-11, 14-18
„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu, Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:5-11 Good News Translation (GNT)
„Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve, svjedočanstvo u naznačena vremena,“ 1. Timoteju 2:5-6
„I od Isusa Hrista, koji je Svjedok vjerni, Prvenac iz mrtvih, i Gospodar nad carevima zemaljskim. Onome koji nas ljubi i opra nas od grijeha naših krvlju svojom, I učini nas carstvom, sveštenicima Bogu i Ocu svojemu, njemu slava i moć u vijekove vijekova. Amin.“ Otkrivenje 1:5-6
„I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom; svaki je imao gusle, i zlatne čaše pune tamjana, a to su molitve svetih. I pjevahu pjesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si bio zaklan i krvlju svojom iskupio si Bogu nas iz svakoga roda i jezika i naroda i plemena. I učinio si ih Bogu našemu carevima i sveštenicima i carovaće na zemlji.“ Otkrivenje 5:8-10
„Potom vidjeh, i gle, mnoštvo naroda kojeg ne može niko izbrojati, od svakoga plemena i roda i naroda i jezika, stajaše pred prijestolom i pred Jagnjetom, obučeno u haljine bijele, i palme u rukama njihovim; I klicahu snažnim glasom, govoreći: Spasenje je u Bogu našemu koji sjedi na prijestolu, i u Jagnjetu. I svi anđeli stajahu oko prijestola i starješina i četiri živa bića, i padoše ničice pred prijestolom, i pokloniše se Bogu, Govoreći: Amin! Blagoslov i slava i premudrost i blagodarnost i čast i sila i moć Bogu našemu u vijekove vijekova. Amin! I odgovori jedan od starješina, govoreći mi: Ovi obučeni u bijele haljine, ko su, i od kuda dođoše? I rekoh mu: Gospodaru moj, ti znaš. I reče mi: Ovo su oni koji dođoše iz nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubijeliše ih u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prijestolom Božijim, i služe mu dan i noć u hramu njegovom; i Onaj koji sjedi na prijestolu obitavaće na njima. Neće više ogladnjeti, niti će više ožednjeti; i neće ih peći sunce, niti kakva žega. Jer Jagnje, koje je nasred prijestola, napasaće ih i vodiće ih na izvore voda života; i ubrisaće Bog svaku suzu sa očiju njihovih.“ Otkrivenje 7:9-17
Amin! Dođi, Gospode Isuse! Hvalimo te i slavimo što si prineo svoj život kao otkup da bi spasao bedne grešnike poput nas! Neka nam Sveti Duh Božiji omogući da te ljubimo doveka, jer si dostojan svakog poklonjenja i časti, o Vaskrsli Gospode Slave i ljubljeni Sine Božiji!
Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi navodi iz Svetog pisma uzeti su iz New American Standard Bible (NASB).