Irinej i Markovo jevanđelje

U ovoj kratkoj objavi navešću crkvenog oca i apologetu iz 2. veka, Irineja, u vezi sa Markovim jevanđeljem. Irinej je bio episkop Liona u Francuskoj i učenik Polikarpa, episkopa Smirne i učenika apostola, među kojima je bio i Jovan. Kao i Polikarp, Irinej je umro kao mučenik za svoju veru u vaskrslog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Budući da je bio učenik čoveka koga su apostoli lično poučavali i postavili, Irinejeve izjave o sadržaju i obliku Markovog jevanđelja postaju utoliko važnije, jer je njegov primerak Marka morao biti zasnovan na ranijim prepisima, od kojih su neki možda poticali iz prvog veka. Zapravo, vrlo je verovatno da mu je taj primerak ili bio predat od Polikarpa — koji je, opet, ono što je posedovao primio od apostola i učenika vaskrslog Gospoda — ili je bio zasnovan na prepisima koje je posedovao episkop Smirne.

Imajući to u vidu, obratite pažnju na ono što je lionski episkop napisao o Markovom jevanđelju:

5. Zbog toga i Marko, tumač i pratilac Petrov, ovako počinje svoje jevanđelsko pripovedanje: Početak jevanđelja Isusa Hrista, Sina Božjeg; kao što je pisano u prorocima, Evo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim, koji će pripraviti put tvoj. Glas onoga koji viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnajte staze pred Bogom našim. Očigledno je da početak jevanđelja navodi reči svetih proroka i odmah ukazuje na Onoga koga su ispovedali kao Boga i Gospoda; na Njega, Oca Gospoda našega Isusa Hrista, koji Mu je i obećao da će poslati svoga glasnika pred licem Njegovim — a to je bio Jovan, koji je vikao u pustinji, u duhu i sili Ilijinoj, Luka 1:17 Pripravite put Gospodnji, poravnajte staze pred Bogom našim. Jer proroci nisu objavljivali jednog pa drugog Boga, nego jednog te istog; ali pod različitim vidovima i s mnogim nazivima. Jer Otac je raznolik i bogat svojstvima, kao što sam već pokazao u knjizi koja prethodi ovoj; a [istu tu istinu] pokazaću i iz samih proroka u daljem toku ovog dela. Takođe, pri kraju svog jevanđelja, Marko kaže: A Gospod Isus, pošto im je govorio, uznesen bi na nebo i sede s desne strane Boga; Marko 16:19 potvrđujući ono što je rekao prorok: Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim. Tako su Bog i Otac zaista jedan te isti; Onaj koga su objavili proroci i koga je predalo istinito jevanđelje; Onaj koga mi hrišćani obožavamo i volimo svim srcem, kao Tvorca neba i zemlje i svega što je u njima. (Protiv jeresi, knjiga III, glava 10 Dokazi za prethodno, izvedeni iz jevanđelja po Marku i po Luki)

Irinejevo navođenje Markovog jevanđelja važno je iz nekoliko razloga. Prvo, Irinejev primerak Marka odgovara vizantijskom ili većinskom tekstu (MT), grčkoj rukopisnoj tradiciji iz koje je proistekao Textus Receptus (TR).

Uporedite sledeće prevode:

„Evo ja šaljem anđela svojega pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj pred tobom. Glas vapijućeg u pustinji: Pripremite put Gospodnji, poravnite staze njegove.“ Marko 1:1-3 New King James Version (NKJV)

„Početak jevanđelja Isusa Hrista. Kao što je pisano u proroku Isaiji: ‘Evo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim, koji će pripraviti put tvoj, glas onoga koji viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnajte staze njegove!’“ Lexham English Bible (LEB)

NKJV, koji je zasnovan na MT, ima reči „Sin Božji“ i čitanje „u prorocima“, za razliku od LEB-a, koji izostavlja izraz „Sin Božji“ i umesto toga ima „u proroku Isaiji“. Irinejev citat pruža rano svedočanstvo za čitanja MT, pokazujući da su ona bila deo rukopisnog toka Marka još u 2. veku po Hristu.(1)

Irinej dalje potvrđuje da je duži završetak 16. glave Marka, naime stihovi 9-20, takođe bio deo rukopisnog toka u 2. veku po Hristu, i da su hrišćani tog vremena verovali da ih je napisao sam Marko. Evo stihova o kojima je reč:

„A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedjelje, javi se najprije Mariji Magdalini, iz koje bješe istjerao sedam demona. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. A oni čuvši da je živ i da ga je ona vidjela, ne vjerovaše. A poslije toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše ostalima; ali ni njima ne vjerovaše. Najposlije javi se njima Jedanaestorici kada bijahu za trpezom, i prekori ih za njihovo nevjerovanje i okorjelost srca, što ne vjerovaše onima koji ga vidješe vaskrsloga. I reče im: Idite po svemu svijetu i propovijedajte jevanđelje svakom stvorenju. Koji povjeruje i krsti se biće spasen, a koji ne vjeruje biće osuđen. A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone; govoriće novim jezicima; Uzimaće zmije u ruke; ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike polagaće ruke, i ozdravljaće. A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sjede Bogu sa desne strane. A oni otidoše i propovijedaše svuda, i Gospod im pomagaše, i riječ potvrđivaše znacima koji su se potom pokazivali. Amin.“ Marko 16:9-20 NKJV

Stoga je Irinej važan svedok tekstualne verodostojnosti dužeg završetka Markovog jevanđelja, te biblijski verni hrišćani ne treba da oklevaju da ga čitaju i navode kao bogonadahnuto Sveto pismo.

DALJE ČITANJE

U odbranu izraza „u prorocima“ u Marku 1:2

ZAŠTO U VAŠOJ BIBLIJI POSTOJI GREŠKA U MARKU 1:2

Napomene

(1) Postoje još dva mesta na kojima Irinej navodi Marka 1:2. Jednom prilikom to čini u skladu s onim što je gore navedeno i saobrazno MT, budući da je to čitanje većine sačuvanih grčkih svedoka Marka:

3. Pavle, pišući Rimljanima, objasnio je upravo ovu stvar: Pavle, apostol Isusa Hrista, predodređen za jevanđelje Božje, koje je unapred obećao preko svojih proroka u svetim Pismima, o svome Sinu, koji je po telu rođen od semena Davidovog, a predodređen je za Sina Božjeg sa silom, po Duhu svetosti, vaskrsenjem iz mrtvih Gospoda našega Isusa Hrista. Rimljanima 1:1-4 I opet, pišući Rimljanima o Izrailju, kaže: Čiji su oci i od kojih je Hristos po telu, koji je Bog nad svima, blagosloven doveka. Rimljanima 9:5 I opet, u svojoj Poslanici Galatima, kaže: A kada dođe punoća vremena, posla Bog Sina svoga, rođenog od žene, potčinjenog zakonu, da iskupi one koji behu pod zakonom, da primimo usinovljenje; Galatima 4:4-5 jasno ukazujući na jednog Boga, koji je preko proroka dao obećanje o Sinu, i na jednog Isusa Hrista, Gospoda našega, koji beše od semena Davidovog po svome rođenju od Marije; i da je Isus Hristos postavljen za Sina Božjeg sa silom, po Duhu svetosti, vaskrsenjem iz mrtvih, kao prvorođeni u svemu stvorenju; Kološanima 1:14-15 pri čemu je Sin Božji postao Sin čovečji, da bismo kroz Njega primili usinovljenje — a čovečanstvo podnosi, prima i prihvata Sina Božjeg. Stoga i Marko kaže: Početak jevanđelja Isusa Hrista, Sina Božjeg; kao što je pisano u prorocima. Marko 1:1 Poznajući jednog te istog Sina Božjeg, Isusa Hrista, koga su objavili proroci, koji je od ploda tela Davidovog bio Emanuil, glasnik velikog saveta Očevog; kroz koga je Bog učinio da domu Davidovom svanu zora i da se pojavi Pravednik, i podigao mu rog spasenja, i utvrdio svedočanstvo u Jakovu; Luka 1:69 kao što David kaže govoreći o uzrocima Njegovog rođenja: I postavi zakon u Izrailju, da bi drugi naraštaj poznao [Njega,] deca koja će se od ovih roditi, pa kad odrastu i sami će kazivati svojoj deci, da bi svoju nadu položili u Boga i tražili zapovesti Njegove. I opet, anđeo reče, donoseći radosnu vest Mariji: On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega; i daće Mu Gospod presto Davida, oca Njegovog; Luka 1:32 priznajući da je Onaj koji je Sin Višnjega ujedno i sam Sin Davidov. A David, poznajući Duhom domostroj dolaska ove Ličnosti, po kome je On vrhovni nad svima živima i mrtvima, ispovedio Ga je kao Gospoda koji sedi s desne strane Svevišnjeg Oca. (Isto, glava 16 Dokazi iz apostolskih spisa da je Isus Hristos jedan te isti, jedinorodni Sin Božji, savršeni Bog i savršeni čovek)

Drugi citat se slaže s manjinom grčkih rukopisa:

8. Nije moguće da jevanđelja budu brojem ni više ni manje nego što jesu. Jer, budući da postoje četiri strane sveta u kome živimo i četiri glavna vetra, dok je Crkva rasejana po svemu svetu, a stub i tvrđa 1. Timoteju 3:15 Crkve jeste jevanđelje i duh života, priliči da ona ima četiri stuba, koji na sve strane izdišu besmrtnost i iznova oživljavaju ljude. Iz te činjenice očigledno je da nam je Reč, Tvorac svega, Onaj koji sedi na heruvimima i sadrži sve stvari, Onaj koji se javio ljudima, dao jevanđelje u četiri vida, ali povezano jednim Duhom. Kao što i David kaže, moleći za Njegovo javljanje: Ti koji sediš na heruvimima, zasjaj. Jer i heruvimi behu četvorolika, a njihova lica behu slike domostroja Sina Božjeg. Jer, kao što [Pismo] kaže: Prvo živo biće beše kao lav, Otkrivenje 4:7 simbolizujući Njegovo delotvorno dejstvo, Njegovo vođstvo i carsku vlast; drugo [živo biće] beše kao tele, označavajući [Njegov] žrtveni i sveštenički čin; a treće imaše, takoreći, lice kao u čoveka — očigledan opis Njegovog dolaska kao ljudskog bića; četvrto beše kao orao u letu, ukazujući na dar Duha koji svojim krilima lebdi nad Crkvom. I stoga su jevanđelja u skladu s ovim stvarima, među kojima Hristos Isus sedi. Jer ono po Jovanu izlaže Njegovo iskonsko, delotvorno i slavno rođenje od Oca, objavljujući ovako: U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Jovan 1:1 Takođe: sve je kroz Njega postalo, i bez Njega ništa nije postalo. I zbog toga je to jevanđelje puno svakog pouzdanja, jer takva je Njegova ličnost. A ono po Luki, uzimajući [Njegov] sveštenički lik, počinje sa sveštenikom Zaharijom koji prinosi žrtvu Bogu. Jer već beše pripremljeno ugojeno tele, koje je trebalo da bude zaklano zbog ponovnog nalaženja mlađega sina. Matej, opet, izlaže Njegovo rođenje kao čoveka, govoreći: Knjiga rodoslova Isusa Hrista, sina Davidovog, sina Avraamovog; i takođe: Rođenje Isusa Hrista bilo je ovako. To je, dakle, jevanđelje Njegove čovečnosti; zbog čega se [lik] poniznog i krotkog čoveka održava kroz celo jevanđelje. Marko, s druge strane, počinje [ukazivanjem na] proročki duh koji silazi odozgo na ljude, govoreći: Početak jevanđelja of Isusa Hrista, kao što je pisano u Isaiji proroku — ukazujući na krilati vid jevanđelja; i zbog toga je sastavio sažeto i letimično pripovedanje, jer takav je proročki karakter. A sama Reč Božja razgovarala je s praocima pre Mojsija, u skladu sa svojim božanstvom i slavom; a onima pod zakonom ustanovio je svešteničko i bogoslužbeno služenje. Potom, postavši za nas čovek, poslao je dar nebeskog Duha po svoj zemlji, štiteći nas svojim krilima. Kakav je, dakle, bio put kojim je išao Sin Božji, takav beše i oblik živih bića; i kakav beše oblik živih bića, takav beše i karakter jevanđelja. Jer su živa bića četvorooblična, i jevanđelje je četvorooblično, kao i put kojim je Gospod išao. Iz tog razloga ljudskom rodu su data četiri glavna (καθολικαί) saveza: jedan, pre potopa, pod Adamom; drugi, posle potopa, pod Nojem; treći, davanje zakona, pod Mojsijem; četvrti, onaj koji obnavlja čoveka i sve sabira u sebi posredstvom jevanđelja, podižući i noseći ljude na svojim krilima u nebesko carstvo. (Isto, glava 11 Nastavak dokaza, izvedenih iz Jevanđelja po Jovanu. Jevanđelja su četiri na broju, ni više ni manje. Mistični razlozi za to)

Neki tekstualni stručnjaci, poput Daniela Wallacea, uzeli su ovo kao potvrdu manjinskog čitanja „u proroku Isaiji“.

Hrišćanski tekstualni kritičar i apologeta John Tors objašnjava zašto to nije slučaj i pokazuje kako je Irinej zapravo svedok većinskog čitanja:

Dva puta od tri, dakle, Irinej navodi „u prorocima“. Wallace pokušava da umanji ovaj dokaz tvrdeći da

Teškoća s Irinejem je u tome što je pisao na grčkom, ali je uglavnom sačuvan na latinskom. Njegovi grčki ostaci imaju „u proroku Isaiji“. Samo kasniji latinski prevod ima „u prorocima“.[23]

Međutim,

izvorni grčki tekst Irinejevog dela Protiv jeresi postoji samo u fragmentarnom obliku.[24]

Drugi izvor tvrdi da

Veliko delo Irineja nažalost više ne postoji u izvorniku. Do nas je došlo samo u drevnom latinskom prevodu, s izuzetkom većeg dela prve knjige, koji je sačuvan na izvornom grčkom, posredstvom obilnih citata Hipolita i Epifanija.[25]

A treći nas obaveštava da

Grčki tekst pet knjiga Irinejevog dela Adversus Haereses je izgubljen, osim citata.[26]

Dakle, ako je grčka verzija Irineja dostupna samo preko citata trećih lica — a crkveni oci su u svojim citiranjima često bili vrlo neprecizni[27] — onda je latinska verzija, čiji rukopisi postoje,[28] pouzdanija, a ne manje pouzdana.

Štaviše, dok Wallace tvrdi da „ovaj dokaz [za čitanje ‚u proroku Isaiji‘] seže duboko u drugi vek“, James Snapp ispravno ističe da „što se tiče stvarnih delova dokaza, to nije slučaj, s izuzetkom Irinejevih citata“[29] — od kojih dve trećine podržavaju „u prorocima“.

Ukratko, dakle, van svake razumne sumnje je da spoljašnji dokazi pokazuju da je izvorno čitanje Marka 1:2 „Kao što je pisano u prorocima**“.** (Tors, ZAŠTO U VAŠOJ BIBLIJI POSTOJI GREŠKA U MARKU 1:2)

[23] Wallace, „Mark 1:2 and New Testament Textual Criticism“, op.cit.

[24] Osborn, Eric. Irenaeus of Lyons. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 2004, str. 1

[25] „Irenaeus of Lyons.“ ReligionFacts. Objavljeno na http://www.religionfacts.com/irenaeus. (Podebljanje i podvlačenje dodati.)

[26] Pearse, Roger. „Tables of contents and chapter divisions in Irenaeus’ ‘Adversus Haereses.“ Objavljeno 21. oktobra 2010. Na https://www.roger-pearse.com/weblog/2010/10/21/tables-of-contents-and-chapter-divisions-in-irenaeus-adversus-haereses/

[27] Probleme povezane s korišćenjem patrističkih dokaza izlaže Bruce Metzger u: Metzger, Bruce. „Patristic Evidence and the Textual Criticism of the New Testament“, NTS 18 (1972), str. 379-380

[28] Osborn, op.cit.

[29] Snapp, James jr. „A Defense of ‘In the Prophets’ in Mark 1:2.“ Textual Variants in the Gospels. Objavljeno 2. juna 2010. Na http://reclaimingthemind.blogspot.com/2010/06/defense-of-in-prophets-in-mark-12.html (Isto.)

Tors pokazuje kako tekstualni podaci ubedljivo idu u prilog čitanju „u prorocima“:

U međuvremenu, fusnota u ESV-u kaže: „Marko 1:2 Neki rukopisi u prorocima.“ Ovo je, međutim, prilično ublažena tvrdnja. Zapravo, 96,7**% rukopisa (ukupno oko 1.740) ima „u prorocima“, dok 3,1**% (ukupno oko 56) ima „u proroku Isaiji“.[19] Već i samo ovo je dovoljno da se stvar reši, jer je statistički nemoguće da sekundarno čitanje (tj. ono koje nije izvorno) ikada zarazi većinu rukopisa, a kamoli da dostigne prevlast od 96,7%.[20]

A šta čine „najstariji i najbolji svedoci“ na koje se Wallace poziva? On navodi sledeće grčke rukopise: Codex Sinaiticus, Codex Vaticanus, L, Δ, Θ, familija1, 33, 205, 565, 700, 892, 1071, 1241, 1243 i 2427.[21] Codex Sinaiticus i Codex Vaticanus potiču iz 4. veka, te su najstariji od grčkih rukopisa, ali kao što smo videli, ne mogu se smatrati čak ni dobrim, a kamoli „najboljim“. Od ostalih rukopisa, L je iz 8. veka; Δ, Θ, 33, 565 i 892 iz 9. veka; najstariji član familije1 je iz sredine 10. veka, a drugi iz 12. do 15. veka; 700 i 1243 iz 11. veka; 1071 i 1241 iz 12. veka, 205 iz 15. veka; a 2427 je falsifikat načinjen ne pre 1874. Zaista je teško videti kako Wallace može da ih predstavi kao deo „najstarijih“ dokaza![22]

S druge strane, „u prorocima“ nalazi se u rukopisu Codex Washingtonianus, koji potiče još s kraja 4. veka (i tako nije mnogo mlađi od rukopisa Codex Sinaiticus i Codex Vaticanus); u rukopisu Codex Alexandrinus, možda već iz oko 400. godine po Hristu; u rukopisima Codex P i Codex Ʃ iz 6. veka; u rukopisu Codex E iz 8. veka, i u F, G i H iz 9. veka. Dakle, postoje četiri rukopisa iz 6. veka i ranije koji imaju čitanje „u prorocima“, i tri, sva iskvarena, koja imaju „u proroku Isaiji“. U svetlu toga čini se tačnijim reći da „najstariji i najbolji svedoci“ imaju „u prorocima“, a ne „u proroku Isaiji“. (Isto.)

[19] Pickering, Wilbur N. The Greek New Testament According to Family 35. Lexington, KY, 2014, str. 57. Prema Pickeringu, 1,3% ima εν τω ησαια τω προφητη, a 1,8% ima εν ησαια τω προφητη

[20] Vidi Tors, „A Primer on New Testament Textual Criticism“, op.cit.

[21] Wallace, „Mark 1:2 and New Testament Textual Criticism“, op.cit.

[22] Čudno je što nije uključio Codex Bezae Cantabrigiensis (D), koji potiče iz 5. veka. Poznat je i kao veoma iskvaren rukopis. (Isto.)