Inkriminišuće izjave jednog muslimanskog učenjaka o islamu, 3. deo
A Muslim Scholar’s Incriminating Statements on Islam Pt. 3
Šiiti su u pravu!
Sada smo došli do trećeg dela naše serije.
Svako od čitalaca ko je odvojio vreme da prouči islamsku religiju i njene razne ogranke trebalo bi da bude upoznat sa šiitskom (Ši'a – „stranka“, tj. stranka ili sledbenici Alije) sektom islama, kao i sa nekim verovanjima koja je razlikuju od sunitske vere. Jedna od ključnih suštinskih razlika između ova dva velika ogranka jeste to što šiiti veruju da je Alija ibn Abu Talib, Muhamedov brat od strica i zet, bio zakoniti naslednik i nasledni vođa Muhamedov, koji je trebalo da postane vladar muslimanske zajednice kada ovaj umre. Međutim, zbog mržnje i ljubomore, Alija je u suštini bio lišen svog prava da nasledi Muhameda kao vođa muslimana, budući da je umesto njega za vladara postavljen Abu Bekr.
Šiiti će sigurno biti srećni kada otkriju da se jedan musliman konvertit i vanredni profesor islamskih studija i muslimansko-hrišćanskog razumevanja na Univerzitetu Džordžtaun praktično slaže sa stavom da je Alija zaista bio Muhamedov naslednik, ili barem priznaje činjenicu da islamski izvori svedoče da je upravo to sam Alija lično verovao.
Na primer, Braun priznaje da je Muhamed u suštini postavio Aliju za gospodara ili vođu muslimanske zajednice:
„Vraćajući se u Medinu nakon hadža, Muhamed je zaustavio svoju karavanu kod male vode zvane Gadir Hum. Tamo je, pred celom svojom pratnjom, uzeo Alijinu ruku i objavio: ,Kome sam ja gospodar, njemu je i Alija gospodar.’ Nedugo nakon njegovog povratka u Medinu, Muhamed je naredio da se pripremi vojni pohod protiv Vizantinaca.“ (Brown, str. 60-61)
Sada ovo predanje predstavlja izvestan problem za sunitske muslimane, jer se ne može zaobići činjenica da Muhamedove izjave impliciraju da je Alija trebalo da preuzme ulogu koju je Muhamed imao nad svojim sledbenicima, uz izuzetak da Alija ne bi delovao kao prorok, budući da Kuran jasno kaže da se proroštvo završilo sa Muhamedom (up. K. 33:40). Pošto je Muhamed bio gospodar u smislu da je bio vođa muslimana, to znači da je Alija u suštini bio isticán kao Muhamedov naslednik i potonji vođa, što jasnije ističu sledeća predanja:
1463. Preneseno je od Aiše bint Sa'd, od njenog oca, da je Alija izašao sa Prorokom do Sanijat al-Vada, i Alija je plakao i govorio: Zar me ostavljaš iza sa onima koji ostaju (tj. sa ženama, koje ne idu u pohod)? [Prorok] reče: „Zar ti nije drago da mi budeš ono što je Harun bio Musau, osim u pogledu proroštva?“
Komentari: [Njegov isnad je sahih, al-Buhari (3706) i Muslim (2404)] (The English Translation of Musnad Imam Ahmad Bin Hanbal: Hadith No. 1381 to 2822, Abu Abdullah Ahmad bin Muhammad bin Hanbal Ash-Shaibani, preveo Nasiruddin Al-Khattab, uredila Huda Al-Khattab [Darussalam Publishers & Distributors, 2012], tom 2, Musnad Abu Ishaq Sa’d bin Abi Waqqas, str. 45)
1505. Preneseno je da je Sa'd bin Ibrahim rekao: Čuo sam Ibrahima bin Sa'da kako prenosi, od Sa'da, da je Prorok rekao Aliji: „Zar ti nije drago da mi budeš ono što je Harun bio Musau?“
Komentari: [Njegov isnad je sahih, al-Buhari (3706) i Muslim (2404)] (Isto, str. 61)
1509. Preneseno je da je Alija bin Zejd rekao: Čuo sam Sa'ida bin al-Musajiba kako kaže: Rekao sam Sa'du bin Maliku: Ti si naprasit čovek, ali želim nešto da te pitam. On reče: Šta je to? Rekoh: Hadis o Aliji. On reče: Prorok je rekao Aliji: „Zar ti nije drago da mi budeš ono što je Harun bio Musau?“ On reče: Drago mi je, drago mi je. Zatim reče: Zaista, zaista.
Komentari: [Sahih hadis] (Isto, str. 62-63)
Muhamedovo poređenje ukazuje na to da je on istinski verovao da je, baš kao što je Bog poslao Arona da bude vođa nad Izrailjem uz Mojsija, tako i Alah postavio Aliju da vodi i vlada nad muslimanskom zajednicom zajedno sa svojim tastom.
Ovo možda objašnjava ono što Braun dalje kaže:
„U veku nakon Muhamedove smrti, muslimanska zajednica će proći kroz tri građanska rata da bi odgovorila na pitanja Muhamedovog političkog nasleđivanja. Stranka koja se razvila u šiitski islam verovala je da muslimanskom zajednicom treba da rukovodi porodica Prorokova, posebno njegovi potomci preko Fatime i Alije, Saputnika za koga su verovali da je bio najbolji i najučeniji. Druga grupa, poznata kao haridžije, tvrdila je da samo najpobožniji musliman, bez obzira na poreklo, može zakonito da vodi. Pokret koji je postao sunitski islam ponudio je najpragmatičniji odgovor: koga god vođu muslimanska zajednica kao celina prihvati, taj je legitiman. U stvari, ovo je legitimisalo status quo; ko god je mogao da uspostavi političku kontrolu nad muslimanima bio je de facto legitimni vladar muslimanske zajednice.
„Godine 656. Osman, treći halifa koji je vladao muslimanskom zajednicom nakon Abu Bekra i Omera, ubijen je u Medini od strane nezadovoljnih pobunjenika. Iako je Prorokov zet Alija verovao da je on sam trebalo da nasledi Proroka, umesto Abu Bekra, zadovoljio se ulogom u pozadini u muslimanskom političkom životu. Sa Osmanovom smrću, međutim, Alijine pristalice (poznate kao ši'a, otuda ,šiiti’) proglasile su ga halifom. Muavija, sin Abu Sufjana i, poput Osmana, član Banu Umaje, protestovao je i protiv ubistva i protiv Alijinog preuzimanja vlasti. Tada guverner Sirije, Muavija je zaratio sa Alijom u onome što je postalo Prvi građanski rat islama. Muavijina pobeda 660. godine označila je početak dinastije Omajada, koja je vladala do 750. godine n.e.“ (Isto, str. 81-82; podebljanje i kurziv naši)
Braunova tvrdnja da je Alija smatrao da je on trebalo da bude taj koji će naslediti svog preminulog tasta i brata od strica, ali je odlučio da prihvati svoju sudbinu u suštini radi očuvanja jedinstva unutar muslimanske ume, znači da su šiiti u pravu. U najmanju ruku, to pokazuje da se Braun slaže sa šiitima po pitanju toga da je Alija bio zakoniti naslednik Muhamedov; inače, zašto uopšte davati takvu izjavu u knjizi koja je zamišljena kao kratak uvod u život Muhameda i formiranje muslimanske zajednice?
Šiiti stoga imaju prijatelja u ličnosti profesora Brauna i trebalo bi da mu zahvale što je progovorio u njihovu odbranu (makar i posredno). Zapravo, trebalo bi da podstaknu sopstvenu zajednicu da pročita njegov kratak uvod u Muhamedov život i da ga distribuiraju svojoj sunitskoj braći kako bi im pokazali da čak i jedan od njihovih uglednih učenjaka podržava njihov stav u vezi sa Alijinim položajem jedinog zakonitog naslednika i vođe muslimana.
Ako Gospod Isus da, imaćemo još članaka u ovoj seriji koji izlaze negde u bliskoj budućnosti.
Za dalje čitanje
Evo nekih veb-sajtova koji predstavljaju sadašnji šiitski pogled na islam: