Identitet predislamskog Alaha u Meki [Dodatak] · Apologetizam by Sam Shamoun

Dodatak – Pobijanje nekih muslimanskih prigovora

U ovom odeljku bavićemo se nekim prigovorima koje muslimani obično iznose kako bi osporili tezu da je Alah bio ime Hubala, boga meseca. Ipak, savetujemo da se pročita ceo serijal pre nego što se pređe na ovaj deo.

Počinjemo osvrtom na to kako se Sami Zaatari poziva na Kuran 41:37 da bi dokazao da muslimani ne obožavaju boga meseca. Evo šta taj tekst kaže:

„Među Njegovim znacima su noć i dan, i Sunce i Mesec. Ne klanjajte se ni Suncu ni Mesecu, već se jedino klanjajte Allahu, Koji ih je stvorio, ako želite da samo Njega obožavate.“ Uporedi Kuran 2:189; 22:18

Muslimani poput Zaatarija koriste ovaj odlomak da pokažu da je mesec Alahovo stvorenje, čime bi dokazali da Alah ne može biti bog meseca.

S tim argumentom postoji nekoliko problema. Prvo, kao što smo već isticali kroz celu našu analizu, on ozbiljno izobličava argument, jer pitanje nije da li muslimani obožavaju boga meseca. Pitanje se tiče identiteta predislamskog Alaha kojeg su politeisti obožavali u Meki. Pitanje na koje Zaatari i njegova sabraća takijisti moraju da odgovore jeste da li su Mekanci povezivali Alaha s mesecom ili nisu. Zaista je tako jednostavno.

Drugo, tvrdnja da Alah ne može biti bog meseca zato što Kuran izričito kaže da je on stvorio mesec takođe grubo promašuje (ako ne i namerno izvrće) poentu. Taj „odgovor“ ne uviđa, i/ili odlučuje da zanemari činjenicu, da su pagani pravili razliku između božanstva i nebeskog tela koje su povezivali s tim određenim bogom/boginjom. Pagani nisu bili toliko naivni da misle kako je mesec istovetan božanstvu koje simbolizuje, ili isto što i ono. Naprotiv, na zvezde i nebeska tela poput meseca gledali su kao na predmete koji predstavljaju njihove bogove.

Drugim rečima, politeisti bi mesec poštovali samo zbog njegove povezanosti s određenim božanstvom za koje su verovali da ga je uzelo za svoje sopstveno nebesko telo.

Otuda su politeisti mogli prihvatiti da je mesec stvoren, a da to nimalo ne utiče na njihovo verovanje da je on zvezdana stena koja simbolizuje njihovog boga.

Treće, sama činjenica da Kuran ustaje protiv poštovanja sunca i meseca pretpostavlja da su pagani u Meki obožavali te objekte. Kao takav, ovaj stih pruža dodatnu potvrdu da su Mekanci mesec povezivali s jednim od svojih bogova, i to upravo s onim koga bi smatrali najvišim ili najvećim.

To me vodi do moje poslednje tačke. Začuđujuće je da Alah, iako zabranjuje obožavanje sunca i meseca, nema nikakvih problema da se njima kune ili da polaže zakletvu!

Kuran na nekoliko mesta beleži kako se Alah kune mesecom i drugim objektima koje su pagani smatrali bogovima:

„I tako Mi Meseca“ Kuran 74:32, Pickthall

„i Mesecom punim“ Kuran 84:18, Hilali-Khan

„Tako mi Sunca i njegovog svetla! i Meseca kada ga prati“ Kuran 91:1-2, Hilali-Khan

Kao da to nije dovoljno loše, Alah se kune apsolutno svime što postoji!

„A Ja se kunem onim što vidite i onim što ne vidite“ Kuran 69:38-39

Reći da se Alah kune onim što se vidi i onim što se ne vidi znači da se kune apsolutno svime!

Da bismo takijistima poput Zaatarija pomogli da shvate ozbiljnost situacije, Kuran 69:38-39 podrazumeva da se Alah ne kune samo suncem ili mesecom, već i idolima koje ljudi obožavaju, životinjama poput svinja, ženama, pornografijom, drogama poput kreka, alkoholom, klozetima i onim što je u njima itd. To čak podrazumeva da se zakleo i samim Satanom, kao i svim ostalim demonima!

Problem koji to stvara za Alaha jeste taj što, prema Muhamedu, kleti se nečim drugim osim Alahom znači počiniti neoprostivi greh širka, to jest pripisivanja sudruga Alahu:

Prenosi ‘Umar:
Poslanik je rekao: "Ako neko mora da položi zakletvu, neka se kune SAMO Alahom." Ljudi iz plemena Kurejš običavali su da se kunu svojim očevima, ali je Poslanik rekao: "Ne kunite se svojim očevima." (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 58, broj 177; *)

Poglavlje 9. Ono što je preneseno o tome da „Ko se kune nečim drugim osim Alahom, počinio je širk“

1535. Sa‘d Ibn ‘Ubejda prenosi da je ‘Umar čuo čoveka kako govori: „Ne, tako mi Kabe“, pa je Ibn ‘Umar rekao: „Ničim se ne treba kleti osim Alahom, jer sam čuo Alahovog Poslanika kako kaže: ‘KO se kune nečim drugim osim Alahom, počinio je nevernstvo ili širk.’“ (Sahih) (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, Compiled by Imam Hafiz Abu ‘Eisa Mohammad Ibn ‘Eisa At-Tirmidhi, preveo Abu Khaliyl (SAD), hadise priredio i referencirao Hafiz Tahir Zubair ‘Ali Za’i [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 3, 18. Poglavlja o zavetima i zakletvama od Alahovog Poslanika, str. 309; velika slova i podvlačenje naglasili mi)

Da stvar bude gora, Alah se tim stvarima kleo od sve večnosti jer je, prema islamu, Kuran večan, što znači da se Alahovo zaklinjanje odigralo pre stvaranja. To u osnovi podrazumeva da je Alah svaku stvorenu stvar učinio svojim sudrugom u večnosti, počinivši time najgori mogući širk koji se može zamisliti!

To ne dokazuje samo da je Alah zlotvor jer je objekte poput meseca ili Satane postavio za svoje sudruge, već dokazuje i da on nije Bog Svetog pisma.

Istiniti Bog Svetog pisma kune se jedino sobom, jer, kao što Sveto pismo izričito uči, ne postoji ništa uporedivo s njim niti veće od njega čime bi se zakleo:

„Jer kad Bog dade obećanje Avraamu, nemajući ni u koga većega da se zakune, zakle se samim sobom“ Jevrejima 6:13

„Jer se ljudi zaklinju većim od sebe, i svakom njihovom prepiranju završetak je zakletva kao jemstvo.“ Jevrejima 6:16

Stoga, to što se Alah kune svime što postoji nije samo jasan pokazatelj da on nije isto što i Jahve Bog, već ukazuje (bar iz biblijske perspektive) i na to da je svaka stvorena stvar jednako velika, ako ne i veća, od muslimanskog božanstva!

Možda muslimani poput Zaatarija mogu da objasne protivrečnost (kao i ironiju) u tome što Alah zabranjuje obožavanje sunca i meseca, a istovremeno se kune tim istim objektima, čineći ih time (zajedno sa svime što postoji) svojim sudruzima ili čak nadređenima!

Za više o ovoj temi pogledajte sledeće članke i video:

Neki muslimani vole da se pozivaju na hadisku literaturu kako bi dokazali da su pagani Hubala i Alaha smatrali dvama odvojenim božanstvima. Na primer, u bici na Uhudu paganin Abu Sufjan pripisao je mekansku pobedu nad muslimanima bogovima Hubalu i al-Uzi:

Prenosi Al-Bara:

Tog dana (u bici na Uhudu) sukobili smo se s paganima, a Poslanik je postavio odred strelaca (na posebno mesto) i za njihovog zapovednika imenovao ‘Abdulaha (bin Džubejra) i rekao: "Ne napuštajte ovo mesto; ako vidite da mi pobeđujemo neprijatelja, ne napuštajte ovo mesto, a ako vidite da oni pobeđuju nas, nemojte (dolaziti) da nam pomažete." Kada smo se, dakle, suočili s neprijateljem, oni nagnuše u beg, tako da sam video njihove žene kako trče prema planini, podižući odeću s nogu i otkrivajući svoje nanogice. Muslimani počeše da govore: "Plen, plen!" ‘Abdulah bin Džubejr reče: "Poslanik je od mene uzeo čvrsto obećanje da neću napustiti ovo mesto." Ali njegovi drugovi odbiše (da ostanu). I kada su odbili (da tu ostanu), (Alah) ih je zbunio tako da nisu znali kuda da idu, i pretrpeli su sedamdeset gubitaka. Abu Sufjan se pope na uzvišicu i reče: "Da li je Muhamed među ljudima?" Poslanik reče: "Ne odgovarajte mu." Abu Sufjan reče: "Da li je sin Abu Kuhafe među ljudima?" Poslanik reče: "Ne odgovarajte mu." Abu Sufjan reče: "Da li je sin Al-Hataba među ljudima?" Zatim dodade: "Svi ti ljudi su pobijeni, jer da su živi, odgovorili bi." Na to ‘Umar nije mogao a da ne kaže: "Lažeš, o neprijatelju Alahov! Alah je sačuvao ono što će te unesrećiti." Abu Sufjan reče: "Neka je uzvišen Hubal!" Na to Poslanik reče (svojim drugovima): "Odgovorite mu." Oni upitaše: "Šta da kažemo?" On reče: "Recite: Alah je uzvišeniji i veličanstveniji!" Abu Sufjan reče: "Mi imamo (idola) Al-Uzu, a vi nemate Uzu!" Poslanik reče (svojim drugovima): "Odgovorite mu." Oni rekoše: "Šta da kažemo?" Poslanik reče: "Recite: Alah je naš Pomagač, a vi nemate pomagača." Abu Sufjan reče: "(Ovaj) dan nadoknađuje naš gubitak kod Bedra, a u ratu je (pobeda) uvek neizvesna i naizmenično pripada zaraćenim stranama. Videćete neke od svojih mrtvih unakažene, ali ja to nisam ni podsticao niti mi je zbog toga žao." Prenosi Džabir: Neki ljudi su ujutru na dan Uhuda pili vino, a zatim su poginuli kao mučenici. (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 375; *)

Muslimani iz toga zaključuju da ni Abu Sufjan ni Muhamed ni na trenutak nisu mislili da je Hubal Alah, budući da su prizivali pomoć jednog božanstva nasuprot drugom.

U stvarnosti, ovi hadisi ne uspevaju da obore činjenicu da su Mekanci verovali kako je Alah drugo ime za njihovog boga Hubala. Najviše što ovi izveštaji dokazuju jeste to da je Muhamed pokušavao da Alaha, u koga je odrastao verujući, preobrazi iz paganskog vrhovnog boga u jedinog univerzalnog Boga — preobražaj koji je njegovog boga učinio drugačijim od bilo kog drugog božanstva s tim istim imenom.

To je slično predanjima koja tvrde da je Muhamed zapravo razbio Hubalov idol. Razbivši ga, Muhamed je svog Alaha odvajao od Hubala, jer je želeo da svoje posebno božanstvo poveže s judeo-hrišćanskim Bogom otkrivenim u Svetom pismu.

To bi, dakle, objasnilo izjave Abu Sufjana. Budući da je Muhamed odvojio Alaha od Hubala, nije iznenađujuće što je Abu Sufjan odgovorio onako kako jeste. Njegove izjave mogu se shvatiti kao podsmeh Muhamedu, kao način da ga prekori zbog toga što je Hubala i Alaha razdvojio jedno od drugog. Uzvik Abu Sufjana bio bi njegov način da proglasi da je Hubal istinski Alah, poglavar svih bogova, a ne onaj koga su Muhamed i njegovi sledbenici razglašavali.

To me vodi do sledeće tačke. Ova predanja zapravo stvaraju probleme za muslimane jer sugerišu da pagani poput Abu Sufjana nisu Muhamedovog Alaha smatrali vrhovnim bogom, već jednim od mnogih suparničkih božanstava. Abu Sufjan svoju pobedu nad Muhamedom i njegovim bogom pripisuje Hubalu i al-Uzi, što ukazuje da su, bar u njegovom umu, ta božanstva bila ravna Alahu, ako ne i nadmoćnija. Očigledno je smatrao da se Alahu može suprotstaviti i da ga drugi bogovi mogu čak i poraziti, što znači da ga ti pagani nisu videli kao nenadmašno božanstvo bez suparnika, kakvim ga Kuran i islamska predanja pokušavaju prikazati.

Ako je tako, onda je muslimanska tvrdnja da Alah nije bio samo jedan od mnogih paganskih bogova koje su Mekanci obožavali sumnjiva. Ako Mekanci nisu verovali da je Alah Hubal, onda su ga morali smatrati prosto jednim od mnogih božanstava. Sasvim sigurno nisu mislili da je on najveći od bogova.

Stoga muslimani ne mogu imati i ovce i novce. Ako prihvataju verodostojnost ovih izveštaja, onda moraju prihvatiti i činjenicu da ta ista predanja obaraju tvrdnju da su predislamski Mekanci Alaha smatrali vrhovnim bogom nad svima.

Za više o ovom pitanju preporučujemo sledeće članke i pobijanja:

Drugi prigovor kaže da je Hubal bio najveći idol Arapa prema Kitab al-Asnamu („Knjizi idola“) Hišama ibn al-Kalbija, koju smo naveli u prvom delu naše rasprave. Međutim, to ne podrazumeva da je on bio najveći bog. Uostalom, reći da je Hubal bio najveći od idola i reći da je bio najveći od svih bogova nije nužno isto. Prema tom gledištu, mora se dokazati da je i Alah bio samo još jedan od tih idola**.(1)**

S ovim odgovorom postoje bar dva glavna problema. Prvo, reći da je Hubal najveći idol, a da ga to ne čini najvećim od svih bogova, nema apsolutno nikakvog smisla, jer su pagani verovali da su idoli predstave njihovih bogova. Politeisti nisu bili toliko naivni da misle kako je idol u stvarnosti božanstvo koje obožavaju, budući da su verovali da bogovi imaju odvojeno i nezavisno postojanje od likova koji ih predstavljaju.

Zapravo, i sam Muhamed je u to verovao, jer postoje određena islamska predanja koja kažu da je poslao Halida al-Valida da ubije boginju al-Uzu:

Te godine, pet noći pre kraja ramazana, Halid al-Valid je uništio al-Uzu u nizini Nahle. Al-Uza je bila idol Banu Šejbana, ogranka Sulejma, saveznika Banu Hašima. Banu Asad b. ‘Abd al-Uza govorili su da je to njihov idol. Halid je krenuo na nju, a zatim je rekao: "Uništio sam je." [Božiji Poslanik] reče: "Da li si nešto video?" "Ne", reče Halid. "Onda", reče on, "vrati se i uništi je." Tako se Halid vratio idolu, uništio njen hram i razbio idol. Čuvar poče da govori: "Besni, o Uzo, jednim od svojih nastupa besa!" — našto pred njim izađe naga Etiopljanka koja je naricala. Halid ju je ubio i uzeo joj nakit koji je nosila. Zatim je otišao Božijem Poslaniku i izvestio ga o onome što se dogodilo. "To je bila al-Uza", reče on, "i al-Uza nikada [više] neće biti obožavana."

Prema Ibn Humejdu – Salami – Ibn Ishaku, koji je rekao: Božiji Poslanik poslao je Halida b. al-Valida da [se obračuna] s al-Uzom, koja je bila u Nahli. Ona je bila hram koji su poštovala plemena Kurejš, Kinana i sav Mudar. Njeni čuvari bili su iz Banu Šejbana, ogranka Banu Sulejma, saveznika Banu Hašima. Kada je gospodar hrama čuo da Halid dolazi da se obračuna s al-Uzom, okačio je svoj mač na nju i popeo se na planinu kraj koje se al-Uza nalazila. Dok se penjao, govorio je:

O Uzo, napadni napadom koji ne pogađa nijedno vitalno mesto,
protiv Halida! Zbaci svoj veo i zadigni skute!
O Uzo, ako danas ne ubiješ Halida,
snosi brzu kaznu, ili postani hrišćanka!

Stigavši do al-Uze, Halid ju je uništio i vratio se Božijem Poslaniku. (The History of al-Tabari: The Victory of Islam, preveo Michael Fishbein [State University of New York Press (SUNY), Albany 1997], tom 8, str. 187-188; podebljano naglasili mi)

Iako je Valid uništio idol al-Uze, ipak nije završio posao jer je zapravo nije ubio. Ovo predanje pokazuje da je Muhamed, baš kao i pagani njegovog vremena, razlikovao idol od boga/boginje koje je lik predstavljao. Ni on ni oni nisu brkali to dvoje, kao da su smatrali da bog/boginja koje idol predstavlja nema nezavisno postojanje odvojeno od svog lika.

Otuda, reći da je određeni idol najveći prosto je značilo da je određeno božanstvo, koje je taj lik predstavljao, najveće od svih bogova.

Drugo, ovaj prigovor nije ništa drugo do skretanje s teme i argument protiv slamnatog čoveka, jer izokreće poentu koja se zapravo iznosi. Reći da se mora pokazati kako je Alah bio samo još jedan idol pogrešno pretpostavlja da mi tvrdimo kako su pagani izvorno verovali da je Hubal različit od Alaha i veći od njega. Naprotiv, poenta koju iznosimo jeste da je Alah bio prosto ime koje su pagani dali Hubalu u znak priznanja da je on poglavar svih bogova. To znači da je Hubalov idol zapravo bio kip Alaha, te da je Alah zaista bio jedan od idola koji su se tamo obožavali!

Zapravo, sami islamski izvori pružaju posredne dokaze koji podržavaju ovo gledište. Na primer, Ibn Kesir pokazuje da je bog Muhamedove porodice bio Hubal i da se njegov deda čak molio Alahu okrenut ka Hubalovom idolu!

„Ibn Ishak je izjavio: ‚Tvrdi se da se ‘Abd al-Mutalib, kada je od Kurejša naišao na takvo protivljenje zbog kopanja zamzama, zavetovao da će, ako mu se rodi deset sinova koji odrastu i zaštite ga, jednog od njih žrtvovati Bogu kod kabe.‘

„Naposletku je imao deset odraslih sinova za koje je znao da će mu pružiti zaštitu. Zvali su se al-Haris, al-Zubejr, Hadžl, Dirar, al-Mukavim, Abu Lahab, al-‘Abas, Hamza, Abu Talib i ‘Abd Alah. Okupio ih je i rekao im za svoj zavet i zatražio od njih da poštuju njegovo obećanje dato Bogu, Svemogućem i Preslavnom. Poslušali su ga i upitali šta želi da učine. Zatražio je od svakog od njih da uzme strelu, napiše na njoj svoje ime i vrati mu je.

„Tako su i učinili i s njima ušli u kabu do mesta njihovog boga Hubala, gde se nalazio bunar u koji su se stavljali darovi za kabu. Tu, blizu Hubala, bilo je sedam strela kojima su se služili da presude o nekom važnom pitanju, o krvarini, srodstvu i sličnom. Dolazili bi Hubalu da traže rešenje, prihvatajući šta god im se naredi da učine ili od čega da se uzdrže.“ (The Life of the Prophet Muhammad (Al-Sira al-Nabawiyya), tom I, preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Ahmed Fareed [Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK; The Center for Muslim Contribution to Civilization, 1998], str. 125-126; *; podebljano naglasili mi)

Predanje dalje kaže da je kocka pala na ‘Abd Alaha, budućeg Muhamedovog oca, što je značilo da bi on morao biti žrtvovan. Kurejši su ubedili ‘Abd al-Mutaliba da pronađe način da poštedi sina i nagovorili ga da se posavetuje sa ženom vračarom. Tekst se nastavlja:

„Tako su krenuli za Medinu, gde su našli vračaru po imenu Sadžah, koja je, kako je Junus b. Bukejr preneo od Ibn Ishaka, bila u Hajberu. Ponovo su uzjahali, otišli k njoj i zatražili njen savet, a ‘Abd al-Mutalib joj je ispričao ceo problem u vezi sa sobom i svojim sinom. Rekla mu je: ‚Ostavi me danas, dok mi ne dođe moj duh pomagač da ga upitam.‘“

„Ostavili su je i ‘Abd al-Mutalib se pomolio Bogu. Sledećeg dana vratili su se k njoj, a ona ih je obavestila da je dobila poruku. „Kolika je krvarina koju propisujete?“ upitala je. „Deset kamila“, rekli su joj, jer je tada tako bilo. „Onda se vratite u svoju zemlju i prinesite svog čoveka kao žrtvu, i isto učinite s deset kamila. Zatim bacite strele da presude između njega i njih. Ako strela za proricanje ukaže na njega, dodajte broj kamila dok vaš bog ne bude zadovoljan; ako ukaže na kamile, onda ih žrtvujte umesto njega. Tako ćete ugoditi svome bogu i spasti svog čoveka.“

„Tako su se vratili u Meku i, pošto su se složili da učine kako im je rekla, ‘Abd al-Mutalib je uputio molitve Bogu. Zatim su prineli ‘Abd Alaha i deset kamila kao žrtvu i bacili strelu. U tom trenutku ljudi iz Kurejša rekoše ‘Abd al-Mutalibu, koji je stajao blizu Hubala moleći se Bogu: „Gotovo je! Tvoj Bog je zadovoljan, o ‘Abd al-Mutalibe’…“ (Isto, str. 126-127; podebljano naglasili mi)

Nema apsolutno nikakvog smisla da Muhamedov deda stoji pred Hubalovim kipom dok se moli Alahu, ako to nisu jedno te isto. Niti ima smisla da deda položi zavet Alahu, a onda ode pred Hubalov idol da bi ga ispunio!

To u osnovi dokazuje da su predislamski pagani poput Muhamedovog dede uzimali Alaha kao ime boga Hubala, zbog čega su se Alahu molili odlazeći pred Hubalov idol. U njihovim umovima, kip koji je predstavljao Hubala nije bio ništa drugo do idol koji prikazuje Alaha.

**
Napomene**

(1) Ovaj prilično očajnički prigovor izneo je niko drugi do Bassam Zawadi, jedan od vodećih islamskih takijista, na jednom muslimanskom forumu koji često poseti. Ono što ovo čini prilično komičnim jeste to što je jedan od učesnika, „bivši“ pentekostalni hrišćanin, bio toliko oduševljen ovim odgovorom da je podstakao Zawadija da ga upotrebi protiv mene kako bi video kako bih ja, koga on naziva otelovljenim satanom, na to odgovorio:

10-07-2011, 01:08 AM

I HRIŠĆANSKI ARGUMENT JE UNIŠTEN! Džezakalah Bassame, NEMA NAČINA da se dokaže da je Alah bio idol jer, da jeste, Nabi(saw) bi ga (molim vas, oprostite mi što ovo kažem) uništio po svom povratku u Meku. Možda bi trebalo da izmeniš svoje pobijanje Sama Šamuna o tome „da li su pagani videli Alaha kao vrhovnog Boga ili kao jednog od mnogih suparničkih bogova“ i uvrstiš al-Kalbijev citat (mogao bi čak da se pozoveš na moj slučaj i kažeš da je to bilo dovoljno da razreši sumnju brata koji postavlja izuzetno visoke standarde dokaza kada je reč o bilo kojoj verskoj istini, i da su me Šamunovi argumenti neko vreme držali u sumnji). Da vidimo kako će otelovljeni šejtan odgovoriti na to... Alhamdulilah, neka te Alah nagradi.

Budući da ne želim da razočaram JamalTruth-a, njegova želja je stoga moja zapovest! Nadam se da će biti jednako oduševljen mojim odgovorom kao što je bio Zawadijevim.